Književne novine

(MMI 21

ı7H E —

KNJIŽEVNE NOVINE

STRANA 3

IZLOŽBA SAVEZA LIKOVNIH UMETNIKA JUGOSLAVIJE

Uoči Prvog maja otvorena je u Be= ogradu prva izložba Saveza likovnih umetnika Jugoslavije, pošto je pre toBa već bila priređena u Ljubljani i Zagrebu, Ova izložba značajna le i po tome što su, posle već Pata e

eha i iskuštava na novom putu, 1iKoval 'uršinšel svih naših narodnih republika prvi put zajednički izložili svoje radove stvorene u poslednje vre= me, što se na njoj donekle mogu uporedđiti nastojanja likovnih umetnika pojeđinih naših republika, a pre svega sagledati njihovi zajednički pokušaji i rezultati u umetničkom savlađivahju savremene tematike.

U svakoj od naših republika od O· gslobođenja do danas priređeno je više izložbi, gotovo svugde po dve godišnje. (Pre ove savezne izložbe likovni tmetnici svih naših naroda bili su zaBtupljeni na Izložbi slikarstva i vajar=Btva naroda Jugoslavije XIX i XX veka). Na pojedinim republičkim izlošŠbama bilo je radova koje je trebalo wideti i na ovoj saveznoj izložbi, jer ni ovde izloženi radovi nisu stvoreni Bvi striktno u poslednjoj godini. Iako Bu neki od umetnika na ovoj izložbi tastupljeni vrlo zrelim rezultatima Bvog rađa, neki od izlagača imali su ba ranijim republičkim izložbama i boljih đela, Sem toga, na ovoj izlošbi nisu zastupljeni neki od naših istaknutih umetnika, ili što nisu imali Basvim nove dovršene radove, ili što su njihovi najbolji radovi suviše velikog formata da bi mogli biti izloženi a ovim okvirima. Tako na ovoj izlo Šbi nema radova Antuna Aučustinčića, tvorca nekoliko vrlo značajnih skulptura i spomenika koji su ponos maše umetnosti, pa ni rađova Franje Kršinića, Vanje Radauša od vajara, i rađova Mila Milunovića, Ismeta Mujezinovića i drugih, a velike zidne slike Slavka Pengova i Krsta Hegeduši!ća nisu mogle biti izložene. Zato ova sa= wezna izložba ne daje potpunu sliku dostignuća naše likovne umetnosti, naročito u velikim formama. No i ova– kva kakva je, nepotpuna, ova izložba daje presek stvaralaštva likovnih umetnika naše zemlje. i pokazuje kako su oni, pristupivši tematioi i motivima naše narodne revolucije i socijalističke izgradnje, već prevalili prve najte= še korake na putu k novom realizmu, i sada se hvataju u koštac s najsloženijini: stvaralačkim zadacima, kako bi za novi sadržaj koji uočavaju i ošećaju našli adekvatni likovni izraz, kako bi likovno što kvalitetnije i autentičnije izrazili ono što je bitno u našoj preobražajnoj stvarnosti,i kvalitetnim umetničkim delima podizali ponos na= ših graditelia socijalizma i, dajući umetnički izrazita svedočansštva o heroizmu napora naših ljudi, potsticali na dalje stvaralačke napore u izgrađivanju što lepšeg života.

O izložbama likovne umetnosti trebalo bi pisati prikaze i kritike odmah pri otvaranju izložbi, kako bi ogromni broj gledalaca pripremljenije prilazio izloženim delima. To je problem naše likovne kritike. koia je kvantitativno toliko nerazvijena, da je doga– đaj i to ako kritički prikaz iziđe posle zatvaranja izložbe, Na sreću, naše umetničke izložbe postaju sve bliže životu naših radnih ljudi,a naši radni ljudi, koji se kulturno sve više uzdižu, nalaze na izložbama sve više slika i &kulptura koje im rečito govore i bez tumačenja. tako da propusti ili zakašnjenja naše likovne kritike ne deluju porazno, iako ih ne bi trebalo biti.

I ova zajednička izložba likovnih umetnika Jugoslavije, kao i poslednje republičke izložbe, svedoči da za Vvećinu naših likovnih umetnika više nije problem šta treba da oblikuju, jer su uglavnom uočili i osetili tema-= ftiku, nego kako da oblikuju tematiku naše revolucionarne društvene stvarnosti a đa najbolje izraze bitni sadrŠaj prikazanoga i poštignu upravo kroz taj sadržaj visoke likovne kvalitete, težeći za tim da se ne zadovolje Bamo kakvom-takvom obradom izvesnih tfema, nego da nađu onu majgstorsku formu do koje mogu doći jedino ako tematiku naše stvarnosti iMdejno pravilno obrađuiu.

Pre sto dvadeset i pet godina, 19 faprila 1824, na grčkom tlu, gde je uŠestvovao u oslobodilačkoj borbi grčkog naroda, umra je Džordž Gordon Bajron (George Gordon Byron), veliki globodarski pesnik, koji je izvršio Wnažan uticaj na tadašnju evropsku boeziju, pa i na naše romantičare,

U doba u koje je Bajron pisao svoBe nadahnute pesme i spevove u Engleskoj su se već surovo pokazivale ve suprotnosti ustaljenoga kapitalipma, nemilosrdna eksploatacija u zemlji i porobljivačka politika prema

gim zemljama, i javljali su se prvi pokušaji radničkog pokreta, Bajron i oe bio od onih pesnika koji su, kao Mordsvord naprimer, u mladosti zagadahnuti iđejama Francuske revolucije, u prvim sukobima s društvenom Btvarnošću skliznuli preko meditacija bo »društvu uopšte« ili »čoveku uopšte« ba iđeju a povratku ka prirodi, na pokicije nazatka, Bajron je bio od onih pesnika, kao Šeli (Shelley), koji je i kao čovek i kao pesnik prihvatio borbu protiv društvenih nepravdi, protiv ugnjetavanja. za političke slobođe i prava naroda. Dok su lejkisti (romantični pesnici iz grupe »Jezeraca«) — Vordsvord, Kolridž, Saudi i desetine drugih s njima — iz društvenih suprotnosti tražili izlaz lProz mistiku, kroz idealizaoiju prošlosti, kroz naivnu emocionalnošt ili kroz čudo, 20008 i Šeli su stajali u Pra re-

M naprednih snaga SVoga VreSri Pesnik snažnih individualnih prećanja, koja su kroz majstorske sti-

e prob{jala konzervativne konven= elje i izazivala licememi bes engleWkog društva, pesnik koji je u prvim vojim romantičnim #pevovima pogtavlao kosmička pitanja i pađao u

e oblike bunta, umeo je da uzme

BAJRON

Danas se naša likovna umetnost na> lazi u toj fazi kada se postavlja zahtev najvišeg likovnog kvaliteta, a ne više samo zahtev pristupanja pra=voj tematici, Naša predratha napredna umetnost i kritika, koje su stekle afirmaciju i pored najtežih „uslova pod „monarhofašističkim režimom, mnogo su doprinele tome da posle oslobođenja većina naših umetnika relativno vrlo brzo prebrodi prvu i naj= težu krizu. Iskustva naših najboljih umetnika, koji su učestvovali u oslobodilačkom ratu, poslužila su i onim umetnicima koji su se preorijentisali tek posle oslobođenja, počinjući da se oslobađaju predrasuda i manira koji &u ih sputavali, odbacujući okove larpurlartizma i besadržajnog kolorizma, a uviđajući da tema i sadržaj ne samo što ne srozavaju umetnika — kako to tvrđe pobornici dekađentno formalističke pseudoumetnosti —, nego naprotiv zahtevaju mnogo više zanatskog znanja i stvaralačke moći neo razne subjektivistički-formalne egzibicije čije sve nemoći tobože pravda neodgovornosi i originalnost. Veliki je uspeh kulturne politike haše Partije i naše države, i dokaz snage naše nove, socijalističke društvene stvarnosti,što je između naših umetnika i naše pu= blike iz dana u dan prisniji kontakt, što naša publika na izložbama nalazi Sve manje sebi tuđih a sve više sebi bliskih radova, a što naši umfenici, i oni koji nisu ranije bili pristalice borbenog realizma. ne samo što sve više prilaze bitnim ftemama naše štvarnosti, nego sve više traže da te teme izraze umetnički visokokvalitetno. Razume se da se i na ovoj izložbi

kao i na republičkim izložbama vidi kako mnogi umetnici još vuku ostat 8vojih ranijih zanatskih manira,“ adekvatnih sadržaju koji hoće raze, kako se još muče između“ tehnika i stilova, Ali na ovoj vidi se da naši likovni umelnici sve više prilaze onome što je najvažnije: liku čoveka, liku našeg borca za slobodu i graditelja socijalizma, Vidi se kako se najbolji naši umetnici ozbiljno d uporno bore da ne ostanu samo na deklarativnoj tematici, na ilustra= tivnosti, na mehaničkoj registraciji određenih motiva, nego nastoje da izražavajući idejno osmišljeni sadržaj

dadu adekvatne likovne realizacije, ·

znajući da su u istinskom umetničkom delu sadržaj i forma nedeljivi, i da i sadržaj i forma zavise kako od zanatskog majstorstva tako od idejnog pnrilaženja temi,

I na ovoj izložbi, kao i na poslednjim republičkim izložbama, vidi še kako neki umetnioi još uvek pokušavaju da temom spasavaju svoje ranjje manire, neadekvatne toj temi, te neki uzimaju neku fabriku ili neko gradilište kao povod za davanje pejzaža sa štimungom, ili te objekte rasblinjuju postimpresinističkim kolorizmom, ili pak temu izgradnje tretiraju kao tehniku u pejzažu 8 dodatim ljudskim figurama koje ne dobijaju ni vrednost ni smisao u kompoziciji, Ne ulazimo ovđe u apstraktno-estetsku ocenu pojedinih jizloženih dela, nego ukazujemo na takve pojave. Pikturalno žive slike V, Lamuta »Novo-= teks« i »Graben krai Krke« više su pejzaži sa zgrađama i 8š atmosferskim štimungom nego prikaz arsenala i bojišta socijalističke izgradnje, Vrlo prijatni pejzaž Lize Križanić »Novi Beograd« rasplinuo je veliko poprište bitke u koloristički ugodan doživljaj, U »Poganici kraj Lašve« O, Gliha (koji je na jednoj od poslednjih zagrebačkih izložbi imao boljih pokušaja) dao je neodređene figure na neodređenom radu. a i figure i zemlju takoreći izbrisao bledom tonskom bojom na plohi bez dimenzija. F. Mraz je u »Građnji mosta kod Zaprešića« dao hladne konstrukcije i železničke kompozicije u pejzažu, a ljude đođao kao figuran-= te, tako da slika deluje ravnođušno i pored izvesnih kvaliteta u kompoziciji, Tako je i V. Šeferov dao »Izgradnju zadružnog doma, a pri toj izgradnji se najmanje vide ljudi koji građe. i slika nije dobila pravi smisao.

aktivnog učešća u političkom životu, i da nemilosrdno šiba pretštavnike re= akcije. U Domu lordova, čiji je član bio i sam kao plemić, Bajron je ustao u odbranu tkačkih radnika i razgolitio nečoveštva i licemerstvo vladajuće klase, feudalaca i krupne buržoazije, Tražeći za sebe pravo da ispolji i izrazi sva svoja intenzivna osećanja, Bajron je zahtevao prava za potlaženu klasu i porobljene narode, U svojim pesmama on je Englesku nazvao tamničarem naroda, ukazavši na to da je i ona sama rabinja, jer njen narod ne može biti slobodan dok En gleska ugnjetava druge narode, Sa jetkom satirom on je optuživao kapitaljstičku eksploataciju, i u gnevnim stihovima uzvikivao: „»Ili poginuti u bcju, ili izvojevati slobađan život, a sve kraljeve oboriti, sem kralja Lud-a«. (Kralj Lud je bio simbol prvih radnika-pobunjenika, ludista, čiji pokret je još bio stihijan i idejno neusmeren). Kao savremenik Svete alijanse, koja je zacarila Evropom posle Napoleonovog poraza, Bajron je, videći sva nedela evropske reakcije, uzvikivao; »Poremećen je san mrtvih mogu li ja da spavam? Tirani guše 'svet — zar Ja da ustuknem? Žetva je sazrela — zar da odlažem žnjetvu?!«

Dok u svojim spevovima »Lara« i »Čajld Harold« svoj bunt izražava na izrazito romantični način, koji je delovao na evropsku poeziju taga doba, u svom Spevu »Don Žuan« Bajron pokazuje da je pošao putem hritičkog realizma, putem jarkog slikanja stanja i odnoša koje optužuje,

• Šeli je imao više đodimih tačaka 8 tađanjim „prednaučnim šocijalizmom.

Bajron nije išao tako daleko u društvenoj misli epohe, on je više bio

Diđek je na svojoj slici » U internaci< ju« hteo da prikaže jedan „potresni prizor, a nije izrazio sadržaj koji bi odgovarao tom motivu, jer ie težište postavio na kolorističko rešenje pocepanih arnjeVa a figure postavio i rešio tako đa iz kompozicije ne izbija smisao pfFrizora,

Nije to pogrešno što neki umetnici nastoje da jednu temu ne dadđu samo ilustrativno nego pritom, teže za rešavanjem likovnih problema, nego ie pogrešno alto se. sadržai pa | likovna vrednost oslabi ili izgubi neadekvatnim likovnim tretmanom, A većina pomenutih umetnika ima likovnog osećanja, koje bi pravilnijim prilaženjem ftemi dalo još bolje rezultafe.

Na ovoj izložbi ima dosta radova koji sugestivno izražavaju neke momente iz oslobodilačke borbe i izgradnje socijalizma. Gledaoci koji dolaze bez nekih naročitih likovnih očekivanja nalaze na slikama i u skulpturama mnogo tema i moliva koji su im bliski i koji deluju na njih. To je svakako značajna. stvar. No na ovoj izložbi se vidi i nešto značanjije, naime da neki umetnici nastoje da ne samo obrade jednu temu, nego da „izražavajući što snažnije tu temu, rešavaju neke složenije likovne zadatke. Pored slika koje deluju dosta ilustrativno i registrativno, tu se ističu neke kompozicije u kojima su „umetnici hteli da postignu a i postigli mnogo više.

Osmotrićemo nekoliko kompozicija s temom iz oslobodilačkog rata, jer upravo u ovim temama su neki naši šlikari već odmakli od ilustrativnosti koja je preovlađivala na prvim izložbama. Dok na primer B. Ružić daje jednu likovno ozbiljnu kompoziciju koja prikazuje zločine okupatora kroz lik Jednog ubijenog i nekoliko likova njegovih drugova nad njim, D. Klemenčić jednu karakterističnu epizodu iz našeg rata, kako žena nastavlja borbu puškom &voga muža koji Je poginuo kraj nje u sobi, PF, Mihelič jednu partizansku kolonu koja, umorna ali pobedonosna, ulazi u razoreno selo pod 6negom, a Huter jedan od partizanskih prelaza preko reke (da spomenemo samo nekoliko od tih uspelijih slika pored ostalih, Đ. A. Kun, M. Detoni, F. Šimunović, Đ. Teodorović i B. Ilić postavili su sebi složenije likovne zadatke (što ne znači da ranije pomenuti umetnici nisu rešavali ozbiljne likovne zadatke — jer i jednostavna kompozicija može biti značajna realizacija, Đ. A, Kun nastojao je da zločine okupatora prikaže ne demonstrirahjem užaša koje okupatori čine, nego preko lica nekolicine weljaka i seljanki koji su svedoci tih užaša, a u isto vreme i pretstavnici naroda koji je nesalomljiv žrtvama u svojoj pravednoj borbi, M. Detoni, koji je ranije već dao jednu vrlo snažnu kompoziciju koja prikazuje istoriski prelazak preko Neretve po partizanskom mostu improvizovanom- na · porušenom. gvozde= nom mostu, ovđe je izložio kompozi= olju. koja. prikazuje rušenje pruge, Detoni je hteo da prikaže i jednu od karakterističnih epizođa iz našeg rata, a u isto vreme, prikazujući grupu boraca zaposlenih oko diverzije, da da atmosferu noći pred prvo pra«• skozorje. Rešavanje tih pitanja boje i osvetljenja odvelo je slikara u izvešnu tvrđoću likova i u izvesne boje koje prizoru daju nečeg avetinhjskog. Bez obzira na to koliko je slika uspela, ona pretstavlja ozbiljan napor u traženju likovnih rešenja. PF. Simunović je sa sigurnošću rešio jedan likovni problem, dajući na svojoj kompoziciji jednu „partizansku Hko> lonu, s nekoliko istaknutih i mnogo nagoveštenih likova, u noći pri odblesku anega. Na kompoziclji je postignuto dosta srećno rešenje osvetljenja, a u tom osvetljenju plastično Se ističu kolone koje su se otegle u nedorled, 2, Teodorović ogledao se na judo feškom i problematičnom

- zadaiia, Problemtično je da li je do-

bro izabrao motiv za likovnu obra=> du. Om je uzeo eksploziju u fabrici oružja u Užicu 1941, i prikazao naše poplmule i ranjene radnike-borce i drugove koji pritiču da ih spasava~

buntovni individualist koji se sam šuprotstavlja engleskom društvu, ali je svojom gnevnom satirom udarao po mnogim reakcionarnim pojavama i Bnagama, | ma da neodređeno, osećao je da se s radničkom klasom pojavila nova snaga u istoriji. Šeli je čvrsto · verovao u neophodnost promene društvenog poretka, Rajron je udarao po vladajućim političkim prilikama. Šeli je shvatio da »u savremenoj istoriji pohlepnost trgovinskog: monopala dovodi do opšteg poremećaja...«, da »pod uticajem trgovine stvoreni jaz između najbogatijih i najsiromašnijih

Džordž Gordon Bajron

postaje sve nešavladiviji..«, da je »luksuz preteča varvarstva« itd, Na postavljeno pitanje »da li je moguće društvo u kome će sve snage čoveka biti Vege ka ostvarenju stvarne steće«, Šeli je odgovorio đa je mogućno ostvariti takvo đruštvo i da ono mora biti tako organizovano da obezbeđi lep i siguran život kao i slobođu

ju uz trajanje neprekidnih eksplozija. Tema je izvanredna za epsko prikazivanje. U likovnom bptikazivanju umetnik je prinuđen da daje leševe i unakažena tela, Ova inače čvrsta kompozicija, zbog svetlosti eRsplozija u podzemnoj prostoriji, data je u nekom «tamno-zelenom ~ osvetljenju, koje deluje pomalo teatralno-tragično. Kompozicija je plod ozbiljnog likovnog napora, i pretstavlja ižveŠno obogaćivanje likovnog iskustva, ali je pitanje da li Je to tema koju treba likovno obrađiti, kao i da li je ta tamno-zelena svetlost najadekvatnija. (Tako, kao i drugi naši u metnici kad hoće da dadu fragičnu atmosferu, M. Zlamalik u kompoziciji »Roblje« daje stravičnu povorku u nekom otrovno zelenhom osve{ljenju. A ma da je ta zelena boja izvestan manir., isti Zlamalik dao je vrlo sugestivan lik malog kurira na slici »KRurir«). Mlađi umetnik B. Ilić u Bvoioj kompoziciji »Vjazma« smelo je rešio niz vrlo teških likovnih zadataka. Dao je sažetu fabulu kako borci naše vojske u jednoj pećini nailaze na ubijene naše ljude i žene, a među njima na živu devoičicu, kojoj daju ime Vjazma u čast toga da je tog dana Crvena armija oslobodila Vjazmu. Ovu sažetu fabulu Ilić je stegao u čvrštu kompoziciju ležeĆih i stojećih likova u pećini, nasfojeći da svaki od likova izražava određeno osećanje. U likovima i odnosima među likovima ima krutosti, tvrdoće — nešto | zbog osvetljenia, ali iako še pomalo ošeča da veliki napori umetnika nisu pofpuno domašili veličinu zadatka, ova kompozicija uliva poštovanje, pa | bonos, jer ođaje jednu š#posobnošt naših umetnika koju dekađentni buržoaski umetnici već davno nemaju ni u čiSto zanafskom pomsledu. sposobnost Suverenog vlađania velikim brojem likova u #mišlenoj kompoziciji,

B., Tlć dao je ovoj izložbi loš jedno svoje veliko platno. jedno od najvećih platna maših dosađačnilh izložbi. U »Sondiraniu terena Novom MBeograđu« dao je široko zahvećani pređeo gradilišta s perspelifivam starog Beograda iza Save, a veliki prostor smisleno je ispun'o ob{ieWtima, špravama — i pre svega likovima raspoređenim na radu. U mnoštvu likova omlađinaca i omladini naročito se ističe grupa u prvom planu, koja vrti poluge Sšonđe, To su ponosni, snažni | vedri likovi naših omlađinaca i omladinki, Ovoj impozantnoj wWlici možda neđostaje vazđuha, malo više ustreptalosti almo&fere, ona je pomalo tvrda u Čvratoći kompozicije ali ona {e radosna, i Ona ne prikazuje samo jedno gradilište, nego dočarava nešto od onog elana, od onog duha koji ispunjava omladinu. I ova slika, kao i još neke od spomenutih, pretstavlja jedan

'rađostan korak dalje u približavanju

ka liku { lica naših ljudi, graditelja socijalizma. Jer na mnogim slikama po raznim „izložbama viđali smo mnoga gradilišta i radilišta, a da nismo videli upravo te ponošne fvorce koji menjaju i prirođu i šebe, Često mo na kompozicijama koje prikazuju građilište viđali lepe panoramske pejzaže, ili precizno date konstrukcije, ili mašine i skele, a umesto ljuđi — figure kao mrlje, ili figute 8 leđa, bez lica, Važan je zađatak naših likovnih umetnika da savlađaju upravo zađatak smislenog prikazivanja lika i lica naših ljudi, i to ne slučajno impresionistički -ili ravnodušno naturalistički, nego s odabiranjem i ljubavlju.

Među kompozicijama koje prikazuju izgradnju pomenuću dve (što ne znači da neke druge ne zaslužuju da se pomenu). T. Kralj dao je kom poziciju »Litostroj«, koja „ponečim i imponuje, ali koja ne pridđobija, U nekoj „ekspresionističkoj stilizaciji,

većini, a da isključi mogućnost realizovanja pohlepnih ambicija manjine. I Bajron i Šeli živeli su i stvarali u doba kada je socijalizam bio tek neodređena utopija, a Šel je do ideje eklektičnog i apstraktnog socijalizma došao preko sitno buržoaskog utopište Godvina, 1 Šeli je kao ı Bajron umro mlad. No Marks je smatrao da bi sa Šeli dalje razvio ođ Bajrona, đa bi on pripadao avangardi socijalizma.

Postavši prijatelji posle jednog perioda neslaganja, Bajron i Šeli davali su jeđan drugom polsticaja, Kada je Šeli poginuo u jednoj morskoj oluji, brodeći u čunu, Bajron |e nad njego» vim telom. koje je more izbacilo, spevao jednu od svojih najlepših pesa> ma. Sam je uskoro umro na bojištu, kuda je pošao svesnom odlukom da pomogne ošlobodilačku borbu grčkog naroda, ,

Bajron je bio došao u suprotnost s vlađajućim engleskim društvom kako svojim političkim pogledima i postupcima, tako i svojim ličnim životom, koji se nije pokoravao konvencijama. Zvanično englesko društvo progonilo je pesnika, koji je već bio stekao ogromnu popularnost, svim mogućim klevetama. kole su Bn bprafila : u |Z ganstvu u koje je sam bio otišao, ne vraća|ući se u Englesku, Bajron je svojim emotivnim „pesmama odbacivao do tada važeće kalupe, a svojom nem{losrdnom satirom šibao je zakone konzervativno-licemernog morala, izrugavao se nazadnjaštvu, ofvoreno i Strašno zastupao pravo političkih sloboda (»Čajlđ Harold«, »Čilonski su žanj«), potsmevao se lejkistima, naročito Vordsvordu i Saudiu, a za stvar slobode se zalagao kako u Gornjem domu do svoga izgnahistva, tako u sVOjim pesmama, a i u Svojoj sarad= nji 8 italijanskim Warbonarima, i #VOJim učešćem u borbi grčkog naroda za slobodu.

'Jozu koja vođi

"Koja: se: meša sa slilori »bege SGcHl-

chkeit«, Kralj je dao crvene zidove, skele, započete zidove, čitav splei konstrukcija, a u prvom planu grupu figura koja poletno radi u nelcim stilizovanim stavovima, i mnoštvo figura· raspoređenih po celoj kompozi«* ciji. Kompozicija puna objekata i figura, ipak ne deluje jedinstveno ni sadržajno, jer pažnju razbijaju kako konstrukcije tako mmoge figure, tako i suviše grube boje, Na kkompoziciji M. Veže »Gradnja mosta u Lašvi« odnos prema ljudskim likovima pravilniji je. Slikar je hteo da da nekoliko planova momenata ra= da, idući i u dubinu sšlike, ali je slika razbijena tim raznim planovima a i nedovoljno plastična zbog bleđih boja. |

No dobro je što se već ne samo mora nego i može tako kritički go“ voriti 6 ovakvim zamašnijim pokuša> jima, jer to znači da je veliki broj naših slikara već prošao prvu fazu traženja motiva, nego še nalazi u fazi traženja adekvatnog izraza,

Pažnju privlače dve kompozičćije M. Čelebonovića, čiji znatni talenat sada nalazi nove izražajne mogućnosti,

Na izložbi se ističe nekoliko dđobrih portreta i likova, a i niz do= brih pejzaža, među kojima najviše pažnje zaslužuju pejzaži P. T,ubarđe, PF. Šimunovića, V. Dimitrijevića, G.

Kosa, M. Pregelja, J. Mišea. Kao i.

portre, i pejzaž u „dsocijalističtom društvu dobija nov značaj 1 smisao. Pejzaž zn najbolje naše umetnike nije povod za kolorističke i subjektivističke demonstracije i „egzibicije, nego zavičaj, deo otadžbine, priroda koju čovek menja kao što sam sebe menja, priroda koju voli i koja mu pruža radosšt švojom lepotom i svojim karakterom,

Naše vajarstvo je danas na vrlo visokom stupnju, i ono je značajno u međunarodnim razmerima. Ono se i u Staroj Jugošlaviji bilo manje udaljilo od lika čoveka nego naše buržoasko slikarstvo, i ono je odmah posle oslobođenja dalo vrlo značajne realizacije nadahnute heroikom naše revolucije, Na ovoj izložbi nisu izložena sva najbolja ostvaranja iz posled-

njih gođina, i to ne samo Što. se ovđe ne mogu Videti neki veliki spomenici

- koji su podignuti na raznim mestima

naše otadžbine, nego ni mnogi manji radovi koji služe na čast našoj likovnoj umetnosti, (Jeđan od taltvih radova, skulpbura V. Bakića u #pomen palim borcima, štoji u kopiji pred Umetničkim paviljonom u kome je bila izložba), ·

Na ovoj izložbi i pored toga što na njoj nema nekih najboljih radđova, ima nekoliko skulpturalnih kompozicija koje zaslužuju pažnju (Dolinar, Rakljač, figure Z. Kalina »Žetelica«, K. Putriha »Radnik s kompresorom#, T. Rosandića, S. Stojanovića i P. Pe rića), no mi ćemo istaći neke male radove koji pokazuju veliki domet našeg vajarstva u davanju ljudskog lika. Sem odličnog poprsja Maršala Tita od B. Kalina, svojom izrazitošću se ističu glava pesnika Gorana-Ko< vačića od V, Bakića, glava narodnog heroja Nade Dimić od Angeli-Radovania i glava narodnog heroja Marka Oreškovića od P. Periča, Ovi mali radovi, kao i još nekoliko malih ra= dova koji prikazuju naše žive šavre» menike (Pavla Savića od Bodhnarova, Slavka Komara od Petrića, glavu hil« rurga od Antunca, glavu oca od Daroslave Vijorović i dr., pokazuju da naše vajarštvo nalazi sve više mo> gućnosti da našu savremenost izrazi kako u momunentima tako i u malim formama.

Grafika na ovoj izložbi nije broj= no zaštupljena, i ustvari ona ne pruŽa punu «liku o ovoj značajnoj i razvijenoj grani naše likovne umet« nosti, Naša grafika koja ima jakih tradicija u našoj predratnoj napred= noj grafici i iskustava iz oslobodilač= kog rata, dala je ozbiljnih rezultata u prikazivanju velikih momenata naše stvarnosti. Na ovoj izložbi ističu se rađovi B. Jakca (poprišta naše borbe i izgradnje i izvrsni portre O. Župančiča), V. Lamuta, P. Karamati= jevića, M.. Nikolajevića i Z. Džumhu= . ra, na kojima su fiksirani likovi i prizori iz naše izgradnje, kao i ilustracije Debenaka i Seđeja, rađene za knjige.

Jovan POPOVIĆ

· PJESMA O TITU

U ovoj zemlji živi čovjek i drug i vcđa

Josip Broz "'ito,

njega vole,

često zora, ugasi. njega znaju.

O njemu pjeva

i pastir u planini

i vojnik.

i gdje će još biti.

i pjesnik Dezimeni.,

1 svi koji vole slobođu —

i svi koji se bore za pravđu ujegovo ime znaju.

U ovoj zemlji živi čovjek i osmijeh s njegova lica ne silazi, jer on unaprijed gleda. Živi i rađi i svijeću u njegovoi sobi

I svi koji se raduju sreći —

On je naš drug, a, drug je: sve, I borac i pobjednik. I graditelj

I u rudđarskom oknu. I na, kormilu lade. Svuđa gdje čovjek živi

U ovoj zemlji živi čovjek i drug i vođa. I gdje je on — tu je radost,

jer se samo slobođan čovjek raduje,

I gdje je on — tu je pobjeda,

jer samo istina pobjeđuje.

(Iz ciklusa »Pjesme o mojoj zemlji«)

Jure RAŠTELAN

Bajron je pripadao pokretu romantizma, kome je on i dao borbeno obeležje. I kod Bajrona su se ukrštala razna shvatanja romant'zma — od težnje za jednim idealnim društvom do vraćanja nazad ka prirodi. Ali kod Bajrona je prevagnu! korbena slobodarska strana romantičarskog oseća• nja sveta, a uza sve elemente aristokratizma 'uha kojih je bilo kod njega, on je bio pesnik bunta.

Razume še da Bajron nije bio samo pešnik koji se svojim stihovima bori protiv društvenih nepravdi i za političke slobode, iako je već takore-

ći od prvih svojih dela, — od mlađa– .

lačkih pesama koje se otimaju ispod uticaja Popa i čak Drajdđena'i Makfežsona, pa sve'·do svoga »Don Žuana, za koga sam kaže da je »ep u duhu naših dana kao što je Ilijada bila u duhu Homerovog vremena«, — Baj= ron bio zaista pesnik koji je gotovo do makšimuma «koristio mogućnosti stiha da šiba sve vrste licemerja, sve oblike nazadnosti, Ali Bajron nije bio samo gnevni kritičar, Nema gotovo nijednog Bajronovog dela u kome nisu došli do izražaja intenzivni i fini lirski momenti i snažna sposobnost slikanja. U majstorskim svojim štihovima (među kojima, razume se, ima i slabijih i beznačajnijih), Bajron je umeo 1! da priča o svojim doživljajima u tuđim zemljama, da opisuje i načine života, da dočarava prirodu, da izaziva stihije kao što je na primer u »Manfredu« i u »Čajlda Haroldu« dočarao divlju veličanstvenošt Alpa ill u mnogim svojim stihovima stihiju okeana, Bajrom je imao snagu da svoje lične doživljaje uzdigne do op=štijega tako je u »Čajld Harolđu« i u »Don Žuanu« došegao do bitnih sukoba u samome društvu, ~

Rođen u plemićkoj porođici u Lon= donu 22 januara 1788 kao šesti lord o ređu, nastavio je štafu plemičku poreklo od Normana

era

Viljema Osvajača, a koju je on prekinuo svojim otpadništvom od aristrokratskog društva. Pete iz nesre6nog braka, Bajron je bio bolestan od detinjstva· Bolovao je, verovatno, od dečje paralize i ostao je hrom u jednu nogu. Lep i oseiljiv, bio je gord, što svi njegovi biografi, podvlače. Iako hrom, vršio je velike fizičke podvige, peo se na visoke planine 1 prvi preplivao Helespont. Školovao se u Herou i Kembridžu i mnogo je voleo | čitao klasike, Kada mu je bilo devetnaest godina, objavio je malu zbirku pesama, koju je odmah po izlasku spalio da bi pripremio novu, koju je nažvao »Časovi dokolice«, S ovom knjigom Bajron je, obasut kritikom Edinburške revije, stupio bučno u javni život, i to više svojim odgovo= rom na kritiku nego samom zbirkom pesama. Prašina oko kritike i odgo= vora nije se još slegla kad je s jed“ nim svojim prijateljem, Džonom Hob= hauzom, otputovao za „Švajcarsku, Portugaliju, došao na Balkan, zadržao se jedno vreme u Albaniji i Atini, Go dine 1812 vratio se u Englesku, gde su kako njegova ženidba tako njegov razvod izazvali pakosne spletke· Posle četiri godine provedene u Engleskoi napustio je ovu zemlju za uvek. U Švajcarskoj se izbliže upoznao 88 Šelijem, potom je prešao u Italiju, gđe se preko Tereze Gvičoli povezao s ilegalnim borcima za slobođu, 8 karbonarima. Za Bajrona je to bilo, kako sam kaže, »prava poezija od DoELterI

a Šeli pišući svojoj ženi, veli: »Lor Bajron se u 8 pogledu popravio... Interesovanje koje unosi u političici život Italije nije stvar o KOSI se može pisati, ali će te ebrađovati (enghBAMWie Preko karbonarškog po“ kreta Bajron su unosi u čitav BE. događaja koji su potrešali apsolutistički sistem tađanje Evrope, rušili brane Svete alijanše i krčili put k ustavnosti, Karbonarski pokret, koji je bio