Književne novine
e
BTRANA 2»
Još koju o rafineriji „ognjem izgorjeloj
„”P
Viktor CAR EMIN
Nedavno su novine javile ove tri vijesti: riječka rafinerija nafte izvršila je svoj plan za aktobar 1949 sa 107%/o; drugo: ispunjavala je u redu planove za sve prošle mjesece, treće: već je sve gotovo, da se na dan Republike prikaže pred Maršala Jugoslavije s ispunjenom svojom krajnjom obavezom. ~”
Ne bih te tri vijesti spominjao ovdje, da mi nisu nekako čudno poškakljale pamet i dovele pred oči događaj, što je prije nekoliko medjelja vragometno bučno odjeknuo objema hemis-, ferama blagodareći »jstinoljubivim« kominformskim novinama i rađiostanicama, koje su događaju dale hvala im i slava! — najširi upravo nezapamćeni pulbblicitet.
Treba naime znati, da sam ja onom famoznom. događaju — »požaru riječke rafinerije — bio veoma blizu. Promatrao sam ga sa prozora svoje radne
. Bobe, 8 onog istog prozora, s kojeg se je jednog lijepog dana čuveni 'ihonov divio vodama našeg divnog zaliva. Od mog prozora do rafinerije bit će
· — u zračnoj liniji-kojih pet kilometara, Mogao sam dakle i golim okom pratiti sve faze događaja. Prva aza: tanki stup dima, što se lijepo diže uvis. Druga: stup se dima nešio zgusnuo, otprilike kao kad ložači nekog starinskog transatlantika zagrebu mauko jače u ložište stroja. Treca: dim se skuplja nad okolnim brdima, jer u uzduhu nema ni ćuha vjetra. Četvrta: pimuo svjež Vvjetrić »trmuntana« i rastjerao dim do posljednjeg pramena. Rastjerao dim, a brda poviše rafinerije asvanula u zlatu, u onom . čudovišnom zlatu, što ga samo naši sunčani zapadi prosiplju pred svojim „konačnim smirajem,
Bio je to ujedno i jedini plamen, što 8am ga u ono malo sati mogao da vidim i kroz durbin, Siđem na cestu i namjerim se na starog radnika rafinerije, što se tek vratio sa posla, Objašnjenje kratko: neki se otpaci zapalili i — ugasili — stvari, što se posvuda dešavaju, I više se o tom nije govorilo.
Da, ali čim ostadoh sam, jedna mi-
. 6ao — nevaljalka! — stala da se uvla-
. či pod moju ćelu i da me bocka, bocka: Što će na ovo Trst?
Zašto baš '"rrst? Zato, sto je taj grad
"ona kuhinja, u kojoj &e protiv naše zemlje vec godine i godine kuvaju i peku izmišljotine, koje ne bi — štono riječ — ni pas na maslu pojeo, U toj prljavoj kuninji uposleni su razni interesirani krugovi: klerikalni sa biskupom Santinom na čelu, fašistički » izbjeglicamn iz Julijske Krajine i Dalmacije, Vidalijevi i Toljatije“i in-
· formbiroovci i njima slični. Pošto sv
”" sve {e »vijesti« gayhiraju novim ele-
mentima, već prema intencijama. poslođavnih firmi, kojima su namijenjene, otpremaju se u rimsko ministarstvo inostranih poslova, u Vatikan, u redakciju »Unita«, odakle se prenose u kominformsku centralnu kuhinju i sve dalje i dalje! Tako je u "Trstu pri· je nekoliko mjeseci skovana i vijest O nekim svirepim gerilskim pokoljima, što su se čitave nedelje vršile na Učki. Mrtvih — bubnjale su gorespomenute stanice u svijet — bilo je toliko, da nije na suhu ostalo jedno mjesto, gdje da ih se sahrani, tako da nije Ostalo drugo, nego bacati leševe u mo=re, Kad su tako pisa]i o Učki, na kojoj nije — pošto je očišćena od okupatora — pala nikome ni vlas s glave, Što će oni sada o rafineriji, iz koje je ipak prokuljalo nešto dima, iako razmjerno vrlo malo? '
Nisam čekao dugo. Još one iste iduće noći čitava Italija a s njome i vascijela Kominformija bila je prepuna »strahovite riječke katastrofe« Sjutradan cijeli svijet — koliko je dug i širok — trabunjao e o tom apokaliptičkom događaju.
Ako se sjećate, to je bilo u dane, kad je pola Francuske bilo u plame"nu, kad su strahoviti požari harali - prašumama Sjeverne Amerike i Kana„de, kad su u raznim svjetskim lukama i po dalekim oceanima plamtjele mnoge lađe, kad je u Ekvadoru ljuti ” potres prometnuo nekoliko gradova u prah i pepeo, Nikakvo čudo dakle, što su ti svjetski, džinovski požari . zahvatili i mozgove naših »prijatelja« u svijetu i naše »velike braće« u Moskvi, i što su se u mahnitom takmičenju požurili, da čto prije pronesu svijetom ime naše riječke rafinerije. I sve to — razumije se — u izdanju · naduvenijem, napuhnjenijem, tako, da je ruski čovjek sa ulice morao misliti, da to ne gori samo rafinerija, da -to ne gori samo grad Rijeka, kao što .jeto javljao TASS, već svakolika Jugoslavija, kao šta je ono 1812 gorjela Moskva, što ju je bio zapalio Ra' stopčin, da oslobodi Rusiju od Napoleona. Nego vratimo se našoj rafineriji, Iako su je informacione kuhinje · u Trstu i Moskvi proglasile »do teme·lja razorenom«, rafinerija je već sjutrađan, pošto je u njoj izbila ona va- trica nastavila svoj rad punom. naftom, Međutim oni pravi, integralni informbiroovci, kojima je Rađio Moskva nepogrešivi super-autoritet, vje_ruju i danas, da od riječke rafinerije nije ostao kamen na kamenu.
Oni bi i danas vjerovali u još jednu vijest, da nije u isto vrijeme došlo do njena raščišćenja, Radio-autoritet bio je naime javio, da je povođom »požara« rafinerije nad Rijekom proglašeno opsadno stanje i grad opkoljenm mnogobrojnim. divizijama, tako đa ne može ni miš da uđe u nj, a niti iz njega. Malo se zatim ispostavilo, da je u one dane Rijeka upravo vrvjela mladim, veselim, radnim brigadama, od kojih su neke bile upućene na prugu Lupoglav—XStalije, 'druge u Gor-
_#ki kotar, treće na 6ječu šume itd, Te radne brigade pretvorene šu u tršćan~
skoj kuhinji mahom u ratne divizije i
otuda onaj »rog za svijeću«, što ga je onako pohlepno progutao Radio-Moskva. Ipak se u one iste dane desilo nešto zaista krupno, a o čemu nisu informbiroovci — inače tako brbljavi! — ništa javili, — ma da se tu radilo i o milijardnoj šteti, Riječ je o pravom, istinskom požaru, što je do temelja uništia jednu od najvećih 1ršćanskih tvornica — u predgrađu Rojanu. Dok je ogroman kompleks bio u plamenu, oborio se na nj strahovit prolom oblaka, ali nije mogao da ugsasi vatru, što je ponukalo nekog praznavjernika, da na nekom kućnom ziđu napiše: »Nije do”5rc govoriti o ognju ondje, gdje ima i suviše upaljivih stvari!« Jesu li kmda o ovome razmislili naši mudraci sa istoka?
Prije nekoliko mjeseci zamoljen je
„jedan od njihovih istakmutijih diplo-
mata, da učini već glupoj
jednom kraj ovoj informbiroovskoj cgcirkusijadi.
Nato će on otržito:
— Što — ja? Ja sam samo konj, koji mora da vuče ono, što mu — drugi — nameću
On je, dakle, samo konj...
Znači: cirkusijađa še nastavlja.
Kete Kolvic (1867—1943): Crtež
NEZAPOSLENI MUZIČARI U AUSTRIJI
nezaposlenih. muzičara, što pretstavlja više od polovine svih muzičkih umetlnika organizovanih u Savezu na-
' meštenika &labodnih profesija.
Mnogi odlični muzičari, bivši članovi simfonijskih i operskih orkestara, postali su ulični svirači koji žive od milostinje prolaznika,
Tako ispred ruševina Bečke opere nezaposleni muzičari priređuju komcerte, a njihove žene prikupljaju dobrovoljne priloge ad slušalaca prolaznika. HAJKA NA ČARLI ČAPLINA
U Americi je ponovo započela hajka na maprednog filmskog radnika Čarli Čaplina.
Prilikom diskusije u američkom Se• natu o zakonu kojim se predviđa pro= gonstvo iz zemlje, jedam senator zatražio je da se taj zakom primeni na Čaplina, koga optužuje da sarađuje sa komunističkim organizacijama,
Kete Icolvic
U Austriji živi preko deset hiljada"
(1877—1973, Nominsčka): Trudna žena
galerija na Cetinju
Pitanje otvaranja jedne umjetničke galerije u Crnoj Gori pokretalo se više puta, naročito s obzirom na savremeni razvoj i bogate tradicije doma» ćeg slika»stva, no razne objektivne po= teškoće su sprcčavale da ovaj problem bude dosađa riješen. Ministarstvo prosvjete NRCG brzalo je rešavanje ovoga pitanja prikupljanjem potrebneg malerijala, formiranjem kcmisija stručnjaka, sastavljenih od
naših islaknutih umjetnika i kultur=.
nih radnika i prcuređivanjem, dvorca bivšeg crnogorskog prijestolonasljednika Danila za smještaj i potrebe galerije. DOsada je prikupljen i pregleđan veći broj radova, rasturoen po razmim „ustanovama, tako da galerija treba da bude otvorena početkom naredne godine. ;
Dosađa jr prikupljena ocko dvije stotine. ikona i sto”mu umjetničkih slika, Prvi dio radova obunvata crkvcno slikarstvo. Ikone potiču iz XVII, NXVIII i XIX vijeka i nađene su u starim manastirima Crne Gore i Boke Kotorske. One preistavljaju vrlo interesantan i dragocjen dio materijala. Pored ruskog i vizantijskog, u ovim kojekcijama preovlađuje domaći stil kroz koji se odražavaju karakteristike našeg narodnog duha. Na jednoj ikoni koja prikazuje Sv. Đorđa i aždaju, aždaja je pretstavljena glavom turskog nasilnika Omer-=paše, što odražava ondašnju borbu naroda protiv azijatskih osvajača. Nekada u ovim „manastirima ođakle su uzete ikone, postojale su slikarske škole, na vjerskoj osnovi. To nesumnjivo pretstavlja interesantan materijal za proučavanje naše umjetničke i kulturne istorije. Ova kolekcija ikona, po mišljenju istaknutih stručnjaka, dolazi među najznačajnije kolekcije ove vrste.
Drugi dio galerije treb. da obuhvati našu savremenu umjetnost u širem smislu, uključujući tu i slikare Čermaka, Bukovca, Rendić. i „Jakšića, koji su uzirr.ali slikarske motive iz Crne Gore i Boke. U već prikupljenom materijalu nalaze se Bukovčeva najbolja umjetnička djela. Iz razvijenog i poletnog „savremenog cmogorskog slikarstva biće zastupljena djela Mila Milunovića, Petra Lubarde i drugih i djela umjetnika poginulih u Oslobodilačkom ratu — Iva Novakovića i M. Vukotića. ;
U galeriji će takođe biti zastupljena i skulptura. Zatim je predviđeno da arheološki spomenici budu izloženi oko zgrade među kojima iskopine, kamenovi i portali iz Duklie i Boke.
Ova umjetnička galerija na Cetinju moći će već u početku da pokaže istorijski razvojni put crnogorskog slikar~
· stva od prvih ikonopisaca zatvorenih
u manastirsku tišinu do naših savremenih slikava, uključenih višestruko u društveni život i prožetih duhom
naše socijalističke stvarnosti. Otvafa-
njem galerije Crna Gara dobiće još jednu kultumu ustanovu, koja će biti od velike važnosti za naučni rad naših
i Sštramih istraživača i 'za Rkulturno="
umjetničko vaspitanje radnih ljudi u našoj Republici. d. Đ.
KONCERTI POSLOVNICE ZA KULTURNO-UMETNIČKE PRIREDBE NR SRBIJE U OKTOBRU
U toku meseca oktobra priredila je Poslovnica za Rkulturno-umetničke priredbe Ministarstva prosvete NR Srbije dvadeset i šest koncerata. Pored Beograda, koncerti su priređeni i u Subotici, Novom Sadu, Zemunu, Smederevskoj Palanci, Kikindi, Zr?njaninu, Vršcu, Kruševcu, Rankovi-= ćevu, Čačku, Titovom Užicu, Valjevu, Ćupriji, Svetozarevu, Paraćinu, Kosovskoj Mitrovici, Trepči, Prištini, Peći, Đakovici, Prizrenu i Uroševcu· Na ovim koncertima učestvovali su čla= novi Beogradske opere Valerija Hejbalova. Nada Šterle, Aleksandar Marinković, JovanGligorijević, Dragomir Ninković i drugi, zatim istaknuti članovi baleta, kao i reproduktivni mu= zičari Lazar Marjanović, Zdenko Marasović, Ljudevit Pap, Jakov Srejović i drugi. }
KRJIŽEVNETNOVINE
Onaj inje KAKO SU PREVODJENE PESME
piše svoja pesma, one
· U XIX KNJIZI M. GORKOGA
Uskoro će izići u izdanju »Kulture«, Beograd, knjiga Gorkoga »Beleške iz dnevnika-uspomena« u kojuj ima i stihova, Među njima su strole koje Gorki pripisuje svojim junacima i jedna pesma za koju veli; »Na« pisao sam nešto slično pesmi« Kad mi je dato da te stihove prepevam, učinilo mi se nikad neću uspeti, Viđala sam često drvoseče kako prvo dugo obilaze oko čvorhovatog stabla koje treba da obore, razgledaju s koje mu se strane može najlakše pri= ći ,pre nego što navale na njega pilama i sekirama. Tako sam ja više puta pročitala pa ostavila pesmu »iz dnevnika«, za koju Gorki veli da je nešto &lično pesmi, gledala sam 5 koje strane joj se može pristupiti, gde joj je jezgro ,gde glavni kamen spoticanja, pretstavlja li misaoni ili ritmički problem, ili joj je lepota u nečemu neuhvatljivom, što je, razume se, najgore — za prevodioca! Prvi kamen spoticanja bilo je za mene to što sam tih dana bila sasvim drukčije raspoložena nego Gorki u toj pesmi, nikako se nisam mogla ođazvati duboko, iskreno na njegovu tugu, a bez toga se nikako nije smelo pristupiti prevodu. Istina, već pri prvom pročitavanju stali se neki srpski stihovi ukrštati kao munje, poneki stih je zazvonio kao da ga čitam na maternjem
jeziku, naročito iz prve strofe čiju .
sam sliku bila nedavno sama u selu doživela, Samo sve je to bilo malo, dušu pesme nikako nisam mogla da uhvatim.
Tek za vreme suđenja Vujkoviću i potsećanja na rat, Banjicu, Jajince, vešala na Terazijama, osećanja i misli u meni približili su se pesmi Gorkoga, Oživela su sećanja na one rat“ ne polumračne sobe koje osvetljuje jedino mesec, na senke po podu što su dobijale strašne oblike u mašti preplašenih ilj ožalošćenih ljudi, Ponovo sam živo videla nemačko bombardovanje „kad sam prvi put s užasom posmatrala kako »sve čime se razum ponosio, što nam je za sreću dato, krvavi vihor u času pretvara u prah i pepeo«, da 6e poslužim strofom Gorkog »Iz dnevnika« Kad sam u takvom raspoloženju uzela ponovo pesmu da čitam, učinilo mi se da sam je ja napisala nekad davno: Sad je mnogo stihova iz nje izražavalo misli i raspoloženja koja smo bar mi, pozadinci, imali za vreme rata, Bili su puni pitanja kojima smo se ponekad mi pitali, puni slika koje smo sami videli, Kao nešto vrlo poznato zvoni le su mi i reči koje prethode pesmi: »Nepodnošljivo tužne noći finske jeseni. U vrtu — kao zla veštica šapće kiša; ona pada već treći dan i kanda neće nji sutra ni do zime prestati.
Na mahove kao ogromni pas na iždisaju urla vetar. Mokru tamu probijaju zraci reflektora; sive hladne trake prigušene svetlosti. probijaju sivi biser kišnih kapi. Tuga. I ljudi pu» ni mržnje. Napisao sam nešto slično pesmi«·
Sad više nije bilo teško prevoditi. U toku jednog časa sam zaboravila da je sloboda, da je dvorište puno blagog mioljskog leta, potpuno se prenoseći u finsku noć Gorkoga i naše okupa= cione noći ij pesma dobi otprve srpski oblik u kome je već bilo rima što se posle nisu pomerale, ritma bar donekle sličnog ruskom ritmu. Posle o-
voga je taj zametak buđućeg prevoda .
upoređen stih po stih sa originalom. U originalu se slikaju skoro svud muškim slikovima drugi i četvrti stih, čega u skici prevoda nije uvek bilo, a što se moralo sačuvati pošto poto samo ne po cenu misli koja u delu Gorkoga pored topline svakojako ima prvo mesto. Samo taj naš bogati, tako zvonki jezik, kad se dotle dođe, najednom kao da osiromaši, Ima, razume se, jednosložnih rima kad se idu organski povezane & mišlju, ali pri prevodu čovek je često kao neko ko treba vezanih ruku da izvrši dela za, koja bi trebalo četvore ruke. pročitavala ruske jambovske rime, i u dvosložnim rečima: lunu, usnu, po= Ju, uglu, sumel onemel, dvorca, svin= ca, prineset spaset. Šta Srbin ili Hrvat tu da radi! U Slovenaca Makedonaca i Bugara je mnogo lakše prevoditi 8 ruskog. Tamo i dvosložne, Običnije reči, imaju zbog svoga naglaska na poslednjem slogu muzičku lepotu i snagu koju im mi ne možemo dati· Sva sreća što pesma Gorkog nije sva u jambovskom slogu, što ima u njoj i nama prisnih trohejskih sli-
kova.
Ona prva strofa što še prevela kao sama od sebe glasila je u prvoj versiji: Oblaka pođerane krpe gone u nebo mesec žut,
viđim opet gorke noći te še zaspati ne može ni minut.
Pokušam najpre da slik koji mi je spontano pao na um Svesno zamenim nekim boljim, ali ni na puškomet nije 'bilo nikakvog drugog boljeg. sem ako nisam htela da menjam piščevu sliku i misao, te tako uverim sebe da dužina drugoga sloga reči minut zvukovno·pomračuje naglasak na prvom slogu i stapa se sa onim žut, Da Ostavim kako je bilo, Ostavim, ali teška sica, svesna đa je ovakav slik ne samo prividđan nego i banalan. Pri popravljaju ave strofe reč krpe zamenjena je sa rese, da bi še dobila rima, zatim je umesto oblaka rečeno oblačina, umesto nebo — nebesa, da bi atih bio dug bar koliko u ruskom. Kad nije tako, ima se ulisak„da njihova stopa korača, a naš prevod trčkara.
I druga strofa je bila preveđeha najpre puštajući se osećanju, kao kad pišeš za sebe, Čini mi se da se uvek uspešniie prevodi kad se tako adi, nego kad še prvo prevodi doslovno pa posle prepevava, jer 8e ovako lakše uhvati ritam i nađe mnoga &krivena
Sa zavišću sam ·
Desanka MAKSIMOVIĆ
draž pesme. Razume &e ovako se radi kad se pesma potpuno, duboko oseti. Ova strofa je najpre glasila:
Granje bora u prozor mi tiče,
u postelji sam, tuđ sebi dušom svom,
udara moje srce kao ptica,
mala ptica pređ sovuljagom.,
Opet je pretila opasnost da dužina sloga zamenjuje naglasak, pa se opet morao svesno tražiti pravi jednosložni slik, Najpre se činilo da se stvar može popraviti menjajući samo četvrti stih ovako: »mala ptica pred sovom zlom«· Da, ali je sada zapaženo, naknadno, da izraz »tuđ sebi du. šom svom« mnogo širi i menja rusko »sam ne svoi«, koje je u prevodu više ličilo na prevodioca nego na Gorkog, Zato je pri popravci taj izraz prvo preveden »kao da nisam ja« a četvrti stih, rimom spojen za dru. gi, preveden je »kad pred njega iskrshe sova zla«. Najzad je odlučeno da 6e izraz »sam ne svoi prevede »gsebi samome tuđ«, a četvrti stih »kada pred njega iskrsne ćuk«.
Na a&ličan način 6u prokritikovani jednosložni slikovi u celoj pesmi. Ne= ki od njih „i to najuspeliji (sam, hram; sam, ram; pir, mir) nametnuli su. se već pri prvoj, spontanoj versiji prevoda, Neki, ma da i nisu uspeli, ostavljeni su, da 8e smisao ne bi me= njao. Među njima ima onih prividnih rima, koje su bliže sluhu nego vidu, kao: zlu, evud, svu um, U ruskom su ovakva slikovanja dozvoljena, jer je ruski naglašeni samoglasnik toliko snažan, da se ostali samoglasnici, zatvoreno izgovoreni, malo čuju. Naš oštri akcenat ima po snazi neke sličnosti s ruskim. pa se zato i kod nas mogu da dozvole ovakvi prividni &likovi u jednosloženim rečima oštrog akcenta·
Svaki prevodilac pesnik zna đa traganje za rimama ne dolazi na prvo mesto, da je to radnja koja nas ne sme. opčiniti, pa ipak su 8švi u opasnosti da ponekad prenebregnu smisao zbog ovih efekata forme. Zbog opčinjenosti slikovima umalo nije pretposlednja strofa preveđena ovako:
Ka slobodi i sreći bratskoj otrovi mržnje preče smer. Krvavom čeljusti mljacka smrt — bezumna svinja, zver.
Ovđe bi drugi stih čak kao sintaksa bio nespretan, na stranu to što nije lep. U popravljenom obliku ova strofa otstupa od originala samo rečju sad, koje tamo nema. Drugi stih je preveden mnogo vernije, ali je, istina, reč otrov, jed prevedena kao jad, te zvoni malo arhaično.
Najzad još samo jedna napomena o sliku u vezi sa prevođenjem, Često se prevodilac polakomi na rime koje isto znače u našem i ruskom i prenosi ih u prevod da olakša posao; međutim nemaju iste reči istu mu zičku vrednost, u našem i ruskom jeziku njihov ruski akcenat, pomaknuti uvek unapred „čini ih neupotrebljivim za naš slik. Te reči treba ·povlačiti s kraja, pa u istom stihu potražiti druge koje ritmički balje odgovaraju. Ako se ovim pomeranjem pomera i smisao „bolje je razume se ne dirati u njega nego okrnjiti ritam,
Ponekad se misao ruska, ma da to ređe biva, da sažetije kazati u našem jeziku: Kad se to dogodi u prozi, ne smeta; ali u stihu postaje nevolja, kao i' misao koja kod nas iziskuje više reči, jer morate stih da popunjavate nečim čega u pesmi nema. To se dogodilo na nekoliko mesta i u ovoj pesmi. Da bi ovo širenje bilo sa što manje štete po piščevu sliku ili misao, pribeglo se parafrazi i prevođe= nju metafore na osnovni pojam. Tako je, naprimer, urađeno u petoj Sstro> fi, trećem stihu. U originalu se samo kaže da zemlja cveta krvavim cvetom, ali da bi stih dobio još jednu stopu i rimu, metafora krvavi cvet je prevedena rečju ranom, Inače je cela strofa gotovo doslovno prevedena, a ipak je zazvonila. kao pesma i na našem jeziku, pošto je još samo promenjen red reči prvoga stiha u originalu: rečeno je: stokom naoružanom, umesto: naoružanom stokom. U jednoj drugoi pesmici ove knjige izraz »obesna, glava« parafraziran je izra= zom misli puste, da bi se prevod ritmički približio originalu, Tako je, 8 druge strane, prema potrebi i sažima-
no, naprimer izraz mala ptica u ptiče, hiljadugodišnji u vekovni, Da prostor nije ograničen, trebalo bi se na ovome poduže zadržati, jer su redak. cije časopisa i novina pretrpane prevodima gde može da se vidi kakve sve Pproizvoljne misli prevodioci-=po-. četnici pridaju sirotim pesnicima ko= je prevode, i još možda uobražavaju da ih popravljaju· Ponekad ovi prevodioci-popravljači nisu zadovoljni ni sa formom pesama koje prevode, pa se dogodi da pesma pretežno misaona, topla, u prevodu zvoni gotovo prazno, efekti forme pretrpaju u njoj ono što je glavno. A za prevodioca bi trebalo da je važno samo ono što je bilo takvo za pesnika.
Ima, naravno, slučajeva da jezik na koji se prevodi nudi više mogućnosti da se neka misao ili slika lepo kaže' nego jezik na kome su one napisane. Isto tako je istina dđa dobar znalac jezika i dobar prevodilac — pesnik ponekad oseti gde je pesnik — pisac zbog osobina svoga jezika, ili vezanog sloga poezije, morao da kaže nešto drukčije nego što bi bilo prirodno i tu bi zbilja prevod mogao da naknadi propušteno, ali za takve tananosti treba imati mnogo iskustva i talenat bar približan i po vrsti i po meri sa pesnikom s kojim želiš da ulaziš u takve kombinacije.
Bilo je prilikom prevođenja ove
. pesme i drugih teškoća i nedoumica,
iznenadnih zaseda. Mnogo muke je, naprimer, bilo oko toga da li da se reč liv, upotrebljena u petoj, strofi, prenese iz sasvim druge oblasti (liv topljenog gvožđa, vrelog olova) u poeziju i da li upravo na ovom mocštu sme da se upotrebi, iako Gorki govori o težini vođa, a one opominju na topljeni metal. Otvaranje novih reči, davanje novog značaja rečima poznatim, preseljavanje provincijalizma u književni jezik svakako je dužnost pesnika i prevodilaca, pa ipak pomalo strepim za ovaj liv, jer niie reč o mojoj pesmi već pesmi Gorkoga. Dvoumila sam se i da li da u četvrtoi strofi ostavim reč šije čime bi se sačuvala postojeća ruska rima sa zmije. koja je usto i trohej kao kođ nas, pa sam i ostavila, jer je reč o životinji, gmi-
zavcu. Red reči i rečenice, red stihova .
u strofi takođe me je ponegde mučio, pa sam sebi izvojevala poneke prevodilačke slobode:
Napomenuto je da ova knjiga Gorkoga sadrži još nekoliko manjih pesama, strofa, koje je Gorki pripisao ličnostima u knjizi. I tu je iskrsao zadatak koji se često javlja pred prevodiocem s ruskog: šta da se uradi sa deminutivom ruske reči koji se kod nas ne da zamisliti ni u stihu? Naprimer kako prevesti v zolotom pe. gočke. da se me Wwpotrebi deminutiv, a ipak izrazi nežnost, Odlučeno je naizad da u prevodu atribut. zlatan postane zlaćan, te uzme na sebe ulogu da pokaže kako je taj pesak mek i sjajan ili kako se pesnik iz naroda prema njemu raznežava. Na srpskom ta strofa sad zvoni:
Niz srebrnastu reku curice ja sam mlade
sve po zlaćanom pesku tražio kud trag se krade...
U »namerno smešnoj« pesmici, kako veli Gorki, koju je izmislio i peva je onaj ljubitelj ruske lepote Korcov, prva strofa je u prevodu dobila ovaj oblik:
Senica ptičica siva, peva mi vazdan iz bašte, Prekosutra će sneti ona maleno jajašce.
ĐDeminutiv jajašce, đa li zbog prividnog slika sa rečju bašte, đa li što se često ne čuje, stoji i kod nas, čini mi se, prirodno kao u originalu, pa je zato i ostavljen.
Nije u ovoj analizi „naravno, išcrpen ni približno sav niz teškoća na koje nailazi prevodilac stihova, niti, još manje, sav niz grešaka koje pritom čini, Njome se želi da ukaže drugovima koji počinju ovaj posao šta ih sve u njemu čeka, a čitaocima prevođa — pesme »Iz dnevnika» kroza šta je sve prošla do &vog krajnjeg oblika. Bilo bi zanimljivo i korisno za mlade da i drugi naši prevodioci iznesu 8&voja iskustva, pa ih ova analiza na to i poziva,
Otkrivena spomen ploča slovenačkom piscu A. T. Linhartu
U Radovljici je otkrivena spomen ploča na rodnoj kući slovenačkog istoričara i dramskog pisca A. T. Lin-= harta, jednog od najnaprednijih i u doba prosvečenosti najrevolucionar, nijih kulturnih radnika. ” okviru slovenačkog kulturno-umetničkog društva »A. T. Linhart• priređena je svečana proslava na kojoj su uče“ stvovali pretstavnici Narodne &kupštine Slovenije, Društva slovenačkih književnika, narodnih vlasti i kulturnih i javnih ustanova.
O Linhartu i njegovoj eposi govorio je član Društva slovenačkih književnika Alfons Gspan, a zatim su u programu učestvovali hor školske omladine i sindikalni hor iz Radovljice. Uoči i na dan proslave gostovalo je u mMRadovljici Prešernovo pozori= šte iz Kranja sa Linhartovom dra= mom »Matiček«.
Zatvaranje izložbe Paje Jo vanovića i Uroša Predića
U Beograđu je ovih đana zatvorena izložba slikarskih radova najstarijih štpskih slikara Paje Jovanovića i Uroša Predića, Izložba je bila otvorena u Umetničkom muzeju, a trajala je od 16 juna do 6 novembra. Za ovo vreme izložbu je posetilo oko trideset hiljada posetilaca, Pored Beograđana,
·
izložbu je posetio i veliki broj škola, grupa i pojedinačnih posetilaca iz Unutrašnjosti. Inače, Kroz izložbu su prošle sve beogradske škole, kao i veliki broj radničke i stuđentske omlađdine, i
KNJIŽEVNO VEČB U DOMU KULTURE PRVOG REONA U SARAJEVU
Brojno pošjećeno od naših trudbenika, inteligencije i kulturnih radnika, u Domu kulture prvog rejona održano je nedavno književno veče, na kome su učestvovali Iva Andrić, Marko Marković, Mehmed Selimović i Vladimir Čerkez,
U uvodnoj riječi Mehmed Selimović govorio je a značaju literature i O položaju i zadacima književnika U so“ cijalističkom društvu, jstaknuvši, značaj ovakvih književnih večeri za međusobno upoznavanje i zbliženje knjišžševnika i naših radnih ljudi,
Pročitani radovi, po svojoj tematici, tretirali su našu stvarnost pod okupacijom (Marko Marković, odlomak iz pripovijetke »Od sumraka do zora«), našu uspješnu borbu za industrijalizaciju i elektrifikaciju (Ivo Andrić, pripovijetka »Elektrobih«), našu Na-, rodnoošlobođilačku borbu | našu sa“ vremenu borbu za pravedne odnose između socijalističkih zemalja (Vladimir Čerkez tri pjesme). R. R.
BROJ „ !