Književne novine
SLOBODA NARI
TM
:
GODINA II
Adresa uredništva 1
ODULI ATI
administracije: Francuska 7 — Telefon: 28-098
REVOLUCIJA 1! ISTINA
Moj put u Jugoslaviju stavio me je pred jednu stvarnost na koju šu kritička ispitivanja i pribrana posmztranja drugih svedoka već bacila svetlost. Ova stvarnost razlikuje se od one koju kominformovska propaganda vec godinu i po nameće komunističkom javnom mnenju svih zemalja i koja se pojavljuje pre kao jedna taktička postavka nego li kao objektivna konstatacija podložna ispitivanju i tražeći proveravanje ili stavljanje prigovora. Prema sadašnjem stanju stvari, i primajući ih bez doktrinarnih predubeđenja kao i bez predviđanja i praktičnih prosuđivanja una pred u pogledu budućnosti, JugošlaviJa nam se pojavljuje kao federacija naroda koji su istovremeno izvršili svoju socijalnu revoluciju i svoje na= cionalno oslobođenje, Istovrememo, u jednom istom poletu, u svojim pla-
· ninama, pod rukovodstvom 6voje ko-
munističke partije i njenih vođa, u astoj borbi, koja je bia i socijalni i politički rat i vojni!ki „partizanski rat. Ovo istorisko delo, proisteklo iz narodne i nacionalne svesti, dalo je Jugoslovenima jedno „osećanje koje sam zapažao svugde u toku putovanja: osećanje koje ima narod koji zna šta je uradio i koji, pošto je bio &posoban da odredi sebi sudbinu, hoće da sam njome i upravlja. On želi da ide za posledicama svoga dela i, uspostavivši kod sebe i za sebe komu– nistički režim, da ga učvrsti i razvije u posebnim uslovima fe zemlje, da 6e industrijalizuje, obnovi, izvrši agrarnu reformu prema ritmu i potrebama Koji su osobeno njegovi i, po stavši nacijom i državom, da istupa na diplomatskom i trgovačkom blanu ravnopravno sa svima državama, podrazumevajući fu i one koje imaju režim sličan njegovom.
Ovu volju dosad nisu mogli da prevladaju ni pokušaji unutrašnjeg puča ni ekskomunikativne bule. Uza= lud se Kominform muči da Jugoslaviju pretstavi kao fašističku državu, identičnu Frankovoj ili Caldarisovoj, koja potstiče na rat. Uzalud su objavljene izvesne činjenice, koje, .kao verske dogme, ne trpe nikakvo Kkritičko oceniivanje: pošto je Jugoslavija, izjavljuje se, pružila pomoć Caldarisu, SSSR je likvidirao Markosa i grčke partizane. Po tome, kao da su
oduvek bili povezani u jednoj zaveri.
Tito, jugoslovenski dobrovoljci iz Bpanskog rata, Hortijeva policija, Gestapo i Intelidžens Serviš, a u cilju rušenja socijalizma u savetu i Uuspostavljanja kapitalizma. Prema fome, nemožuće je ikome čiji je duh čedno radoznao da se ne oseti u išskušenju da te proizvoljne. izjave me podvrgne proveravanju i da se ne zapita, na primer, da li suđenje Rajku nije bilo montirano za ovakve javno demonstrativne ciljeve. Sredstva upotrebljena da se od Rajka dobiju priznanja, njegova prava uloga, crte njegove psihologije, sve fo može i ostati nepoznato, čak i nemoguć= no da še pozna: ali su ipak tu zbrka nmetačnosti i fantaziranja u samim priznanjima koji navode na čuđenje i čovek počinje da naslućuje postojanje jednog sistema koji prezire istinu i istraživanje istine, da bi dopu&tio samo korisne i korisno upotreblive istine, imperativne, koje izmiču pravosuđu razuma, i koje nameću sobom, istovremeno kad su izrečeme, aktivni stav, praktičan i borben; ukratko: istine koje su u isti mah i religioznog i pragmatičkog karaktera.
Kartezijansko moetoda nas doista nije privikla da priznajemo i Uupotrebljavamo &lične istine. Mi smo naučili da iz jedne proklamovane činjenice ili dogme izdvojimo cilj, čak ako se pretpostavlja da je i izvrstan kome bi ona mogla pošlužiti, jer jedna stvar jeste ili nije. Drajfus je izdajnik. — Čekajte! On ili jeste izdajnik ili nije. — Ali vi vređate autoritet generalštaba! Francuske armije, otadžbine! A tu je Nemačka, koja na6& vreba! — Pričekajte još jedanput. Prema tome da li sam ja za sebe utvrdio je li Drajfus kriv ili nevin, i pošto sam tu istinu učinio „svojom, pošto sam stvorio svoje ubeđenje, koje sam špojio sa svojom ličnošću prihvatiću ovakav ili onakav stav akcije ili botbe. Tada ću videti kako treba da upotrebimo naš generalštab, koji ne pretstavlja istinu, neoborivu dogmu, već jedan instrument akcije. "Uostalom, a priori, pa čak i pre nego što dođem do rezultata svoje ankete u Wlučaju kapetana Drajfusa, mogu da vam izjavim da je pravedan i ištinoljubiv generalštab &ćigurniji, jači, stvarno, u praksi, vojnički efikamniji od generalštaba koji laže.
Jer to baš i jeste dilema koju, mi moji drugovi komunisti &uprofštavljaju. A ta dilema je kruta koliko i Paskalova opklada, i isto toliko apgurdna. Oni ili mi, jer izvan naš nema spasa. Stavljajući u eumnju tvrdnju Kominforma, pozdravljajući uzornu manifestaciju revolucionarne i nacionalne energije u nezavisnosti koju Jugoslavija pokazuje prema njemu, postavljajući indiskretna pitanja o okolnostima oko Rajkovog procesa ili likvidacije grčkih pabtizana, ja idem na ruku Amerikancima, prelazim u njihov tabor. Ne. Ja ne prelazim u američki tabor. Kao i mnogi intelektualci moje generacije, ja sam se borio za ideje koje su branili i .komu-– nisti, protiv fašizma i za Narodni front, za Republikansku Španiju, a protiv Minhena, protiv Hitlera i Šva-
žan KASU ·
bi, a za pokret otpora, i u OVOJ poslednjoj borbi bez prekida i još vatrenije, od samog onog dana kada je kukasti krst počeo da se vije na ncbu Francuske. Ovo sam radio potčinjavajući se jednostavno svojoj savesti, a iz motiva i pobuda koji su se besumnje razlikovali od omih koji su, do herojizma, pokretali komuniste za tu istu stvar. (Da su moji motivi i pobude bili 'isti kao i njihovi, ja bih bio komunist). Ali uprkos ovoj razlici, mi smo bili prisnmo, bratski, dru= govi u borbi. I ja znam, a mnogo je nas koji to znamo isio kao i oni, koliku strašnu opasnost za Francusku znaći američko zavladavanje, prišustvo jednog međunarodnog generlštaba u Fontenblou, prepuštanje američkom kapitalizmu celog našeg e= konomskog života, — ukratko, našeg života, naše poslednje životne šanse, Ja znam, i mi znamo koliko je prešno i nužno da se nacionalno javno mnjenje podigne protiv ustupaka i podlosti jedne vlade koja je doista u američkom taboru. Ja se samo pitam, da li borba koju mi treba da sprovodimo za materijalnu i moralnu nezavisnost naše zemlje i za demokra= tiju zahteva strogo |j apsolutno pot=činjavanje našeg proletarijata i svih slobodnih duhova zapovestipa Kominforma, i da li metode mišljenja koje je naša nacija dosad primenji= vala i koje su joj stvorile prestiž u svetu, da li principi naših revolucija i naše kulture, da li naš smisao za razumno i za kritički sud, da li, najzad, i naročito, naša ideja da dela jednog naroda treba da budu pokretana, pre svega, njegovim ubeđenjem? mjegovim dubokim i razmišljenim u=< beđenjem, njegovom savešću, — da li sve to treba da budu zastarele stvari i stvari kojih treba da se zauvek odreknemo. Ja hoću da i dalje mogu da govorim da &u dva i dva četiri; a ovo se ne govori ni sa američkim ni sa ruskim akcentom, već sasvim jednoSstavno sa akcentom istine.
Obraćam se ovde svima Francuzima jakobinske duše, duše četrdesetos&maške komunarske, dodajmo, duše otpora, Ukratko, onjma kojj vezuju. u, gehijalnu istorisku intuiciju našeg ma roda, Razloge za svoja dela ovaj narod je crpeo iz svoje svesti. Njemu nisu dolazili emisari j donosili mu š3me koje bi bila utvrdila neka apstrak tna birokratija: 1. likvidacija dvora; 2. likvidacija žirondinske klike: 3. likvidacija Dantonove klike, itd. već je on sam hitao kuda ga je vodila jasno shvaćena istoriska nužnost: Ba-< 5stilji — i to je bio 14 juli; Tiljerijama — i to je bio 10 august A,u martovskim danima sedamdeset i prve, na topove koje je htela da mu oduzme buržoazija u žurbi da kap:tu= lira pred Prusima, da bi urazumila ovaj izgladneli, izmrcvareni, poniženi narod, ali uvek gotov Ca se iz SVOS pepela ponovo rodi. Postaje se dostojnim kad ovaj narod pristane sa vOljom da se upoznaju njegove potrebe, da se shvate njegove težnje, da im se pridruži, da se podele njegaga uboeđ:nja, da im se obezbede osnovi, da se izraze jasmo i pravo, a ne da se zamene parolsma izrađenim u propagandnom laboraforiju, i ne da &e taj narod mehanizuje i primora na disciplinu i mahinacije' čiji se smisao ne može kontrolisati. .
Ova mehanizacija je suprotna prirodnom stavu “rancuskog naroda i tradicijama njegove istorije i kulture. Ona se naročito po::azuje smešnom kad se primenjuje u cilju da mu se nametne da usvoji parole i držanje prema događajima koji, kao jugoslovenski problem i Raikov proces, izšzivaju pitanja i proističu iz jedne Šširoke, sistematske akcije koja kao da nimalo ne vodi računa o socijalnim, mentalriim i istoriskim uslovima svakog od onih naroda čiiom akcijom Kominform želi iz svog centra da komanduje i kojima .= pretstavlja i nameće kao njihov učitelj i doktor revolucije, Jedna ovakva pretenzija ima čisto klerikalni karakter: karakter Crkava.
Crkva nameće dogme, i kad ona nešto proklamuje, to uzima vid dogme i ne može biti podvrgnufo kritičkom ispitivanju. Poznato je da je zabranjeno, pod kaznom vrhovne cksko= munikacije, otići u Jugaslaviju dase vidi šta se tamo događa i da li i» istina oho Što nam se 6 njoj izne. to bi bilo kao ići Đavolu. Crkva za} znjuje slobodno istraživanje | veće sigurnosti radi, čiri svoj autoritet na sve cblasti, uključujući biologiju, slikarstvo, a bez sumnje i cirkus i vriarstvo. U svojoj strepnji i brizi da održi moć, ona postaje · tolalitarnom, Svojim udruženjima, „patrohnafima, bulama i biltenima, čitavim: jednim mehanizmom formula i ceremonija, ona se širi u sve sredine, utiče na privatno i javno ophođehje i od svakog pojeđinca koji padne pod njenu „vlast stvara novog čoveka, iz jedme
sadržine, iz jednog jedinop komada,
perinde ac cadaver, i kome će svako reagovanje postati sračunatfo i očekivano. Sva reagovanja koja dolaze iz 6vesti i kojima svaki pojedinac kao i svaki narod daju svoj stil, svako
stvaralačko reagovanje je etvar koja .
zadnje naiviše straha i od koje se ona najviše užasava. Ona tome soprotstav lja aparat svojih mahinacija i zid svojih tekstova, koje jedino ona ima prava da tumači i koje ona, u svojim
koncilima, učvršćuje beskrajnim Kkomentarima, To se naživa skolastikom, i to je ono što obično upražnjavaju sekte, tj. zatvoreni svetovi koji žive
u samima sebi i čija se misao kreće.
u krug. Tako vidimo kako se izgra– đuje čitav jeJan dijaforeskmi podsn=tizam. protiv koga se naš a&slobodam francuski humanizam buni svim svoO= jim genijem i svom svojom, krvlju. U broju .6 (1940) časopisa »Sovjetska, književnost«, koji izlazi u Moskvi, mogli smo da pročitanio javno pozi“ pahje pepelom po glavi muzičara Sergeja Pirokofjeva, i čitajući to sva–
ki pošten čovek, mora da pocrveni od. stida. Galilej, bosonog i sa konopcem”
oko vrafa, na pragu crkve, gde se odrekao svoga učehja pu:tio je bar joc-
dan krik revolta. Jer ipak, zemlja 5& ,
okreće i nastavlja da se okreće, Ali muzičar Sergej Prokofjev je ispio ča-
šu do dna, On je u odricanju išao do;
kraja. Pa dobro, odsad se više niko neće usuđivati da komponuje muziku od dvanaest tonova. To je kapita> listička muzika. Stvaraće se muzika sa sedam tonova, jedina proleterska,
marksistička j od vrednosti. Uostalom .
ima i drugih jeresi, na primer, kos= mopolitizam i komparatizam. Neka
dobro paze profesori istorije književ-
nosti! Čovek se sa užasom. pita kako se jedna Crkva koja kao munje baca ovakve osude može da proglasi ekumenskom, tj. univerzalnom, Jer najzad, prema Rusima, kako izgledamo mi, širomasi, koji ne možemo da se oslonimo nego baš na kosmopolitizam i da ne budemo predmet upoređenja, i kako možemo da postanemo članovi jedne takve zajednice? Kako može socijalizami, koji je suštinski univerza= lan, da se muči da uđe kroz uska vra= ta šovinističkog partikularizma?
Ali to ima malo važnosti za jednu Crkvu koja hoće da bude realistička, aktivna, pragmatična, i koja u političkom životu vođi računa samo o igri snaza. Ona svodi određivanje stavova ličnosti, naroda i partija koji su u zavisnosti od njenog „sistema, na hladnu i neumoljivu strategiju, o ko= joj ništa ne treba objašnjavati, čak ni tačke koje bi baš zahtevale objašnjenje. Ona to određivanje stavova svodi na pasivno pokoravanje parolama, na automatsko... ponavljanje: obreda, On svoju vlast širi čak i na oblasti gde se Ččovečji rad jzvršuje specifično, stručno pošredstvom stvaralačkog gonija, lične imaginacije, slobode... Ona ne shvata da bi joj bilo mogućno a svoje ciljeve postigne i friumf ReVvolucije obezbedi na drugi način sem putem fteoloških i policijskih recsputa, Gna .dejstvuje silom i oko sebe vidi samo sile sa kojima, prema slučaju, stupa u spre ili u borbu. Ali u Svetu postoje i druge stvari osim 6ila: postoje ubeđenjia. Postoji raznovrsnost uslova i mišljemja. Postenje ljudi i narodi koje određuju njihova svest, njihova misao, njihovo iskustvo, i koji dejstvuju, ne prema nekom spoljašnjem naređenju, već po&le ispitivanja savesti i to pokretcm jasno ahvaćenim i vol]no prihvaćenim. U ovom času, ovi liudi i narodi se uznemiruju. i mi će uznemirujemD sa nima. S. njima i ja, pitam svoje prijatelje komuniste, · ukolizo budu hteli da me čuju, da li neizbežno demokratija može da še oštvarujae jedino antildemokraftskim procedurama.
*) Objavlieno u najnovijem broju časopisa »Pspri«. Pariz, dđecembar 1%49 g. broj 12.
Mavi Šlangvi 86073 književnika
Ma Svečanom Pplepnvnom Sastanku Udruženja knijževnika Srbije koji je održan 14 decembra pretsednik Udruženja Milan Bogdanović obavestio je članove da su kandidati Arsen Diklić, Vojo Garić, Risto ošović, Roksanda Njeguš i Amfonija Marinković primlieni za članove. Ovu odluku Uprave Saveza Kknijževnika Jugoslavije pozdnavili su vi priButni. O dosađašnjom Kknjižev radu primljenih članova govor CIBHi Pinci, koji se.posebno zadržaa nn 5VaKom od njih, ističući karakteristike njihovog rsda i rezultate, kao i perspoktivu koja stoji pred mladim pišcima za njihov razvoj i napređovamje, s obzirem na pogodne uslove pad kojima oni, u svojoj eocijalističkoj domovini, mogu u punoj meri da razviju svoj stvaralački aktivitet. Baš zato što se našim mladim piscima pružaju tahkve mogućnosti, kakve pisci nisu mogli đa uživaju u staroj Jugoslaviji,
oni moraju sa višs odgovornosti da
pristupaju stvaranju, umetničkom uobličavanju naše stvamosti. U ime novoizabranih člamova govorio je Risto Tošović koji je istakao obaveze koje se' nameću svakom mašem književniku, Bifi književnik u socijalistiškoj Jugoslaviji mači uvek imati u vidu dug pisca prema narođu, koji je uzeo sudbinu zemlje u svoje ruke i menja njen lik, ulažući sve švoje napore za njenu sšo-ijalističku buđućnošt,
Drugi kongres književnika · Jugoslavije
gi kongr#s Saveza književnika Jugosiavije, Plenum uprave Saveza, ma sastan-
ku održanom u Zagrebu 11 o,.m., prcd-
video je sleđeći dnevni red: · 1) Uvodna, reč Iva Andrića;
2) O stanju i razveju naše književnosti od Prvog kongresa Saveza književnika do danas — referat Č, Minderovića, sa diskusijom;
3) O našoj savremenoj proznoj književnosti — referat V. Gligorića, sa điskusijom;
4) O savremenoj jugoslovenskoj poeziji — referat Milana Bogdanovića, sa koreferatima iz Slovenije i Makedonije, s, diskusijom;
5) O preblemima, naše drame — re-
ferat Marijana Matkovićn, sa disku= .
sijom;
6) Naša savremena kritil:a, — referat Potra Šegedina, sa diskusijom;
%) Stvaralački problemi naših mladih pisaca — referat Jesipa Barkovića, sa diskusijom;
8) O položaju i razvoju nažih manjinskih literatura — referat Mladđena Leskovca, sa diskusijom;
98) Predlog nacrta novog statuta Saveza Mnjiževnika Jugoslavije — referept Marin Franičević, sa diskusijom;
16) Finansijski izveštaj;
11) Izveštaj komisije za molbe i žalbe; S
12) Izbop nave uprave,
Nekoliko
Naši ljudi, baš zato što žive, stvaraju i izrastaju kao novi ljudi, ljucli socijalističke domovine, socijalističke društvene zajčdnice, imaju neograničeno pravo da svoje znanje, svoj kulturni nivo uzdižu na čitavom Dprogresivnom kulturnom nasleđu, koje je do
. danas čovečanstvo stvorilo, Baš zato
što žive u slobodnoj, nezavisnoj, svojoj socijalističkoj domovini, što njen da. lji procvat zavisi | tesno je povezan sa njihovim razvitkom, naši radni ljudi imsju puno pravo da od naših izdavačkih preduzeća očekuju vođenje takve izdavačke politike, koja će sistemotski i u pĐunom obimu. sa izvesnom čak i pedagoškom. postupnošću, omogućčiti da im to čitavo kultumo nasle. đe postane dostupno u najkraće moguče vreme. \
Naši radni ljudi, novi liudi naše nove, socijplističke domovine, imBjiu neoborivo pravo da u izdavačkoj de-
latnosti očekuju vođenie takve politi- .
ke koja se zasniva na dubokom i svestranom analiziranju ideinih i kulturnih potreba, politike kojom se uporno sprovođi u život liniia KPJ u pogledu iđeološko-npolitičkog, umetničkop. kulturnog i naučnog uzdizania svakor npžeg čoveka. A ta linija i jeste naiveća pomoć, Ona izdavačkim preduzećima služi kao čvrst i siguran ošlonac za puno razvijanje vlastite inicijative u izboru dela koja će se štamvati i proširenju obima izdavaške delatnosti. A otuda, razumljivo, proističe i pun» pravo svakoga našeg čitaoca. da očeMKuje odabranu. sa kvalitativnim sadržajem, ukusno. uredno
izrađenu i umetnički đobro opremlie- ,
nu knjigu, da mu svaka knjiga posluži kno sredstvo za dalie i svestramije YTazvijanje. Sem, toga, svaki čitalac imn nepobitno pravo dn od naših izdavačkih preduzeća očekuje vođehie takve politike koia će mu omogućiti da se njegov interes za knjigu stalno održava na visini putem dobrop oda. biranja i ramolikosti, da mjega te kniige ne razvijaju jednostremo i u duhu Kulture samo jednoga, razume se ni samo svoPa naroda. Njegovo ie sveto pravo da bude upoznat &a O gromnim i neizmernim kulturnim nasleđem svih naroda. I, nmajizad. čitalac ima pravo da očekuje svaku knjigu po sasvim dostupnoj coni,
Već je dosta davno potpuno uočemo da kod nas postoji neutoljiiva glađ za knjigom, da su tiraži naših izdanja iz objektivnih razloga nedovolini, da potrebe naših ljudi, koji treba da učine krupan korak od zaostalosti do viBokog kulturnog nivoa, daleko premašuju broji tiraž knjiga koje su štam„ pane. Nesumniivo u takvim uslovima nije lak zadatak naših izdavačkih preduzeća, ali bi njegovo rešavanje moElo da bude daleko lakše ako bi Dpolitika izdavačke delatnosti bila zasnovana na širokim i čvrstim smernica. ma, ako bi se vodila iz jednog opšteg i daleko šireg, a ne iz &vog sopstvenog okvira, U svojoj dosadašnjoj de-
PRED PROSLAVU DANA JUGOSLOVENSKE ARMIJE
| ZAKLETVA REGRUTA —
Život u tebi evo započinjem pun snage, život ćvrst ko barikadđa; ı Armijo, tebi srcem se zaklinjem,
srcem, životom što mi sav pripada,
8rcem, ša svim što znam i što ću znati, | "RO rukama ovim što su još neuke, ya očima ovim što će progledati, · \
oružjem koje daješ mi u ruke.
Uči me, nek sam kao đak u školi, .
neka mi ljubav bude kresšs, poluga, ropstvo da mrzim, slobođu,da volim, istinu kao drug što voli druga;
uči me, nek sam dim i pogon volje,
pad suncem ovim od kog smo pokisli, o sve, šte činim dobro nek je bolje, udame nek su i sve moje misli.
Kao željezo kuj me, kuj u čelik, prav đa budem smrt da me ne savije,
kao junak da se izvijem, velik | VO i čist, kuj me· prema liku Partije, ~
o kuj me kao što su še kovali
svi prvoborci u ognju bitaka,
ulij mi veru onih što šu pali,
njinu svest šta seče fijuk metaka; \
reci mi njine reči zadmje, pale.
preko mlaza tela, preko usana,
reci mi njine reči što su zvale, što su briznule kao krv iz rana.
Neka mi telo plamsa đa ne zgasne, kuj me kao željezo na plamenu, da su mi oči ko tvoj pogled jasne, da budem kao izvor u kamenu;
oštri me kao britvu na tocilu, & da budem britak kad treba da sam ez. |
za zemlju, ovu, zoru na fvom krilu,
uzdrhte mi gruđi kao mitraljez;
kuj me, nek se bol od boli mršti,
mek skoči, sevne kao stršljen,
neka me studen peče, neka pršti
u meni svaki zglob i svaki pršljen; —
ni jednu tajnu tvoju da ne odam, / ko plotun, kad treba, kršan da grunem, i dok sam živ, dok gledam, dok zemljom hođam,
Armijo, tebi na vernast se kunem.
Antonije MARINKOVIĆ
reči O našoj izdavačkoj
delatnosti Dragi MILENKOVIĆ
latnošti nijedno naše izdavačko preduzeće nije bokazalo široku inicijativnu smelost da duboko zahvati u čitavu rizmicu svetskog umeflničkog i kulturnog nasleđa, da na takvoj Ččvrsto izučemoi bazi postavi svoj dugo. ročni, perspektivmi plam sa određe_ nom idejom šta će đo koga vremena, na osnovu dobro proučenih potreba čitalaca, dati u svojoi delatmosti, da takav svoj plan i rad koordinira ša jednako postavljenim ·wlanom svih drugih izdavačkih pređuzeća. da ona šva zajedno u neku muku kolektivno deluia ma izvršenju toga ogromnog i nesumnjivo složenog i teškog zadatka — dati blagovremeno nn9šim ljudima sve potrebne knjige.
U rešavanju takvog zadatka. pored neposredne saradnje pisaca, profesora, renomiranih prevodilaca i redđaktora, književnih istoričara i teoretičara, je· dan od najsšigumijih oslonaca i pomo–
ći izdavačkim preduzećima sigurno je.
široko razvijena. živa, idđeina, principijelna kritika štampanih dela i op. šti kritički osvrti na rad. izdavačkih ređduzeća. Sa razvijanjem književne itike mogle su se, sa jedne strane. otkloniti greške u izboru, orijentaciji, planiranju, kvalitetu · izrade i tako dalie kod izdavačkih preduzeća već do sada, a, 8 druge strane, tim putem se mogao razviti dobar kriterij, dale' ko veća smelošt i elastičnost u radu tih preduzeća. A i,čitaoci i sama izdavačka preduzeća. nesumnjivo, imaju pravo da ožekuju tu a&tvaralačku NOKUOS od kritičara.
Pravilna politika naših izdava/kih preduzeća treba da omogući, đa užini dostupnim sva kulturna blaga prošlo. sti svih naroda, da vodi računa o tome da ako hoćemo krupnim . koracima da idemo napred, da a&voju kultuTu razvijamo u celini, moramo se upoznati sa čitavim, kulturnim nasleđen svih mnarođa preko najbolih dela i najistaknutijih imena, Međutim. kako se iz dalih brojčanih podataka očigledno vidi, stvar ne stoji tako u pogledu naše izdavačke delatnosti za dela umetničke proze, poezije, dramske. dežie i omladinske književnosti, umetničke kritike, eseja, putopisa književne reportaže, književno-teoret. skih i sl, dela o kojima se ovde govori. Razume se da ie to samo jedam deo. jedna strana naše izdavačke delatnosti i da pitanje upoznavanja naših ljudi sa čitavim opštekulturnim našleđem svih naroda (istorijom. filozofijom, ekonomijom itd. zahteva posebnu obradu baš zato što je skoro sasvim zanemareno. Ali i u toi jednoj strani naše kojoj se ovde govori, kako ookaruju sledećj podaci. ima dosta grešaka koje su se mogle ispraviti već do sada. a Svakako ih bez odlaganja treba ispra-
viti bar u narednim planovima rada fi)
naših izdavačkih preduzeća i književ“
· ća. Neshvatanie izdavačke delafmosti, O ,
nih listova i časopisa. Evo šta pokazu. ju ti podaci.
Od oslobođenia pa do jula meseca 1949 osamnaest naših izdavačkih preduzeća. među kojima sva savezna i republička, štampala su ukupno 1461 delo umetničke proze, poezije, drama, knjiga za decu i omladinu. kritika, eseja i sl. Tai ukuphi broj obuhvata 675 dela domaćih, 539 ruskih i 247 svih ostalih pisaca iz svetske književnosti, Ako to podelimo na grupu dela savremenih i pisaca klasika, onda ti podaci ovako izgledaju: savremeni „jugoslo-. venski pišci 495 a klasici 180. savre= meni ruski Ysci 455 a klasika 84, ostali savremeni pisci iz svih drugih zemalja 104 a klasika 143. Ili ukupno dela savremenih pisaca 1.054 a klasika 407. ;
Naveđene cifre pokazuju. prvo, to đa je težište naše izdavačke delatno. sti bačen na savremene pisce, a da su pisci klasici ·zastuplieni sa jedva više od jedne trećine svih štampanih dela. Ona pokazuju da je broi dela preveđenih sa ruskog dostigao osamdeset procenata od broia domaćih đela, đok dela svih ostalih pisaca svetske književnosti dostižu tek triđešet pro cenata od domaćih, a manja su za više od dva puta od broja dela ruskih pisaca. Pri tome je karakteristično da je broj dela ruskih savremenih pisaca za više od pet puta veći od broja dela ruskih klasika. (Uzgred budi rečeno, to je izvanređan dokumenat o »antisovjetskoj delatnosti« naše Par“ tije i izdavačkih preduzeća!) Podaci, | prema tome, pokazuju da politika iz? davačke delatnosti naših izđavačkih či. preduzeća nije bila najpravilnila, da nisu ođabirana đela po njihovom kva. litetu, po njihovoj pravoi vrednosti, Do širokom kriteriju da se našim ljudima daju prvenstveno sva stvarno velika umetnička dela. bez obzira na to kome narodu pripadaju. Pokazuju da je ta politika vođena. — da tako kažemo, — idući po gotovom putu, io jest ugledajući se na druga pređuzeća u ođabiranju pišaca, bez potrebne samostalnosti i inicijative. i oslaniajući · se na to da ie delo štampano ili nagrađeno u Sovjietskom Savezu. Tako je sužem opseg naše izdavačke delaf nosti i skoro je došao na takav stu pani da postoji tobožnja nestašica dela ili bar »đobrih« dela. za unošenje n izdavačke planove, A ustvari postoji šamo ogroman meizvršen zadatak ma _)
štamnanju velikog broja dela iz šveopšteg čovečanskog kulturnog nasleđa
i ne može biti mesta niknkvoi ne.me-
losšti i čak nesamostalnosšti i neinici=e jativnosti u radu izđavačkih preduzezađatka izdavačke delatnosti u takvoi svetlosti i omođfu“ ćilo ie da na aštrb nmnezađovolienih pravih potreba naših radnih ljuđi želj_ nih brzog kulturnom procvata i raza. &istematske brige izdavačkih
Nastavak na trećoj strani)