Književne novine

IM. -_- Or

a VM:

Lay 3

t OVA NI 4 i #1,

(Nastavak sa prve strane) Vuru, svoju sopstvenu Renegansu, Ji divni spomenici ispunjavaju da hju Jugoslaviju. Ja ne znam za snažniji utisak no što je utisak koji se dobija od duhovne snage naroda koji su odbranili svoju duhovnu nezavisnost pod najtežim uslovima. Vi ste nasledili to veliko bogatstvo svoje

prošlosti i vi ćete ga uvećali,

Današnia Jugoslavija je zemlja ve•

like izgradnje. Svaki onaj koji ima

oči me može a da me Sšagledđa dna še, svuda unaokolo. rađa nešto novo, Nigde više ne postoje ustajale močvari.

___ See ie u pokre{u, Reka života prepla-, i} vila je sve. Ima mnogo stvari koje mas usšhićavaju i zadivljuju u današe

| Jugoslaviji, Al ono što na PRCA romi Mošlevi, pdvofeći o, borbi'na– #

ito uzbuđuje to su njeni ljudi, Koliko nadahnuća i mirnog pouzdania u 8voje snage i u svoju budućnost! Koliko plamena u pogledu i mudre čo-

| večanske plemenitosti! To su ljudi ko-

4i stvaraju i koji će stvoriti, Prema tome pišite o istini. Pišite o istini

| snažno i pošteno đa bi vaš realizam

bio ispunjen istim patosom kao što je

| njime ispunjen i vaš život. Pišite o ljudima čija se mirna hrabrost tako

gsjaino ispoljila u ratu i ispoljava se

i sađa.

| Narodi Jugoslavije postigli su veliku pobedu u narodnooslobodilačkom ratu. Sada ie došlo vreme velikim po-

beđama u oblasti kulture i umetno-

[35%

| __De živi večito prijatelistvo naroda Sovjetskog Baveza i Jugoslavije i bratska saradnja naših kultura!«

VMsevolod Višnjevski: | | „Želim da naglasim da je heroiska Narodnooslobodilačka borba ijugoslovenskih narođa duboko i snažno odjeknmula u Sovjetskom Savezu. Vi ste nam brzo, poletno i snažno pritekli tom borbom u pomoć, Nijedan narod nije na tako odlučan i brz način ustao protiv odvratnog i nečovečnog fašizma«, . Žan Marsenak:

»U Francuskoj su, opšte govoreći, vrlo žive i vrlo jake simpatije za Jugoslaviju. Te simpatiie su još mnogo više porasle posle ovoga rata. ali prirodno samo u očima onih ljudi u Trancuskoj koji su napredni, U Francuskoi postoji vrlo veliko divljenje i rekao bih izvesna doza dobronamerne zavisti za stvari koje se kod vas 8Dprowode u život. Napredna Francuska, međutim, gleda ma njih, kao što sam rekao, sa đivlienjem«,

Jozef V. Plova:

»Ono što odmah pada u oči svakom čoveku koji: dalazi na prugu, to je izuzetan radni elan i ozbilinost sa kojom radna omlađina Jugoslavije izvršava svoi zadatak, Duž čitave pruge prikupljao sam podatke o radnom rezultatu, kako bih u ciframa i stvarnim činjenicama mogao da prikažem u Češka, veliki stvaralački podvig omlađine Jugoslavije, Smatram da ie Omladinska pruga veliki univerzitet, ·žiya škola u koioi uči i proširuje svoj kulturni horizont omladina vaše zem» lje.

Mislim da je ovo prvi put u istoriji da omladina raznih zemalja radi zajednički i učvršćuje svoje prijateljstvo putem rada, Nesumniivo jie da će ovo doprineti učvršćenju mira u Evropi«.

Juzef Morton:

»Video sam zadrugu u Zrenianinu. Svi njeni članovi dobrovolino su prištupili zadruzi, svesni da im ona omogućuje bolji ekonomski i kulturni život.

Ađam Važik:

»Proputovali smo bez malo čitavu Jugoslaviju. Razumljivo je što smo se, kao kulturni radnici, interesovali za kulturne spomenike kojima vaša zemlja obiluje a koji rečito svedoče o duhovnom bogatstvu vaših naroda, Iznad svega smo zadivljeni drevnim istoriskim spomenicima Makedonije, njenog Ohrida, a isto tako i spomeni–-

cima umetničke vrednosti koje smo'

Vojo Dimitrijević:

još od davul. bil izloženi dnvazuji raznih stranih sila Čiji tragovi još i danas poštoje u vašoj zemlji, Sve te okolnor

sti činile su da je vaša zemlja duRO .

bila predmet strane eksploatacije, ROju je bilo mogucno otkioniti samo u uslovima oslobodenja ispod su'anog jarma ji istinske. demokraljje kakvu vI imate u novoj Jugoslaviji.

PC ad - 4

-i to su naši

_ „Neraskidivo „združeni. bratstvom di,

jedinsivom na zajedničkom delu izgradnje zemlje narodi Jugoslavije 8igurno i smelo koračaju u oolju i šsrec-

njju budučnoste, | "8 1 tako dalje, i tako dalje. O: · Konstantin Simonoyv mam ije jed-

ših naroda, rekao:

»Prijatno je primati u svoioj kući prijatelje, Dvoslruko je prijatno Dprimati u švojoi kuči stare i verne DTIjatelje, Snaga prijatelistva ne određuje se samo godinama i samo brojem obostrano kazanih lJepih reči. sila prijatelistva najviše skušenjima koja su pala u deo tom prijateljstvu, i vernost še ne Dprovć"rava lepim rečjma kazanim u lepim trenucima, već , teškim | poduhvatima izvršenim u teškim vremenima«.

"To su svedočenja: »putnika«. To ie, o prijatelistvu i vernosti, rekao Kon-

· stantin SimonoVv, j

Život je pokazao, i svakodnevno pokazuje, neospornu istinitost tih svedočenja. Ali, isto tako, u sve daljoj vremenskoj distanci, i tragičnu, pora–žav&ajuću moralnu degenoraciju mnogih koji su ta svedočenja dali pred čovečanstvom,

Život ie pokazao da u teškim VI menima revizionističke krize koju je u svetskom naprednom pokretu izazvalo današnje rukovodstvo SRP(b), izvestan broj pisaca Sovjetskog Saveza | nekih drugih zemalia smatra ne teškim, nego neizvodlivim poduhvatom borbu za istinu — koja je osnovni postulat umetničkog &tvaranja, što je nesumnjivo poznato i »inženjerima ljudskih duša«. Život ie pokažao da izvesni sovjetski i drugi pisci, svojim aktivnim ili pasivnim stavom tu toj revizionističkoi kampanii, gase savest drugih pisaca, gase savest narođa.,. Život je pokazao i pokazuje da ti pisci izgovarajući svečane tiradđe o miru i demokratiji, podupiru neprijateljske mere protiv ijedne male, nezavisne socijalističke zemlje, opustošene u ratu i Revoluciji, sa preko milion i sedamstotina hiliadđa palih za nacionalno i socijalno oslobođenje, za socijalizam koji izgrađuiu današnje peneracije, Život je Dpokazao da se istorija. da se život, da se čovečanstvo i njegove progresivne snage ne mogu obmanuti, Život ie pokazao da ti pisci nisu mogli da odgovore ni na jedno od pitania koja su im jugoslovenski pisci postavili još u gvome otvorenom pismu od decembra 1948. Život je pokazao da jugoslovenske narode na njihovom putu u socijalizam ne mogu da pokolebaju nikakve mere — ni pomeranje trupa informbiroovskih vlada na granicama, ni raskiđanje tugpovora o prijatelistvu i kulturnoj saradnji, ni propagiranje građanskog rata, ni razularena pDroDaganda i srnicalice još dosta mnogBobrojnih agentura Informbiroa u međunarodnim napređnim organizacijama. Život je pokazao da šu jugoslovenski narodi, sa svojim rukovod. stvom na čelu, za socijalizam. za ravnopravne odnose među narodima, za pravedan i trajan mir u svetu. za svestran kulturni kontakt i razmenu sa narodima Sovjetskog Saveza, Engleske, Francuske, Amorjike i đrugim narodima, Život ie pokazao da je sve dublji moralni pad 'agenata Informbiroa. i da je sve svetliji lik borca protiv najnovijeg revizionizma u mo2đunarodnom radđničkom pokretu, i đa je tai borac, iz đana u dan, jači, jer se bori za ostvarenje najplemenitijih težnji najplemenitijih duhova čovečanstva, se odreduje i-.

7 3 sta, O tvarala'

X “0 , % i: i O peMai o što naročito uzbuđuje, ii uzbuđuje našeg pisca, . idi, njihovo nadahnuće i nirno pouzdanje u svoje snage i u svoju budućnost. O ii li Naši liuđi, Hihovo nadahnuće i mirno pouzdanje u' svoje snage | u svoju“ budućnost uzbuđuje danas i pisce-agente Kominforma. Ali to ie

mračno. jetko, rušilačko uzbuđenje”

subiekata svesnih svoje nemoći i dubine svoga moralnog srozavanja i pada u blato besprincipiielnosti i izdaje svoga poziva. poziva pisca, prvoborca za istinu, za društveni napredak.

„Ono što naročito karakteriše našeg „~

pišca to je činjenica da je on svestan” lepote i veličine svoje socijalističke otadžbine, i da ga je neočekivan, surov. uzaludan napad sa liniie sa koje je očekivao bratsku podršku, još više učvrstio, đa je razvio u njemu nove snage. | . Međutim, pisac..agent, Kominforma, deo, pipak jednog monstruoznog organizma pred izumiraniem. pred raspadanjem, sve svesniji monstruoznosti tog organizma i perfidnosti svoje funkcije u njemu — gubi dah, horizonte. snagu, i čeka naređenja, i batrga se u tuđim, namoefnutim lažima i drugim podlostima. ' | i 'Pežnja da se zauslave, da se z9astraše, da se razbiju — da se Dpotči, ne stvaralačke snađe naših naroda tragična je, mračna iluzija i snoviđe-. nie današnjeg rukovodstva SKP (b) i njegovih poslušnika. Naš pisac je svestan iluzornosti, mneostvarljivosti te težnje, jer naš pisac tumači neuništivu vera naših naroda u slobođu, u kulturu, u pobedu nauke Marksa Engelsa — Lenjina — u pobedu red. volucionarnog radničkog pokreta u svetu | nad tim revizionizmom. Mora! onih koji, zatežući i stegnuvši omču oko vrata grčkog demokratskog borca, oko vrata grčke narodne revolucije, za taj svoj monstruozni, kontrarevolucionarni čin optužuju drugog. moral Informbiroa, niko i nikada ne može namefnuti narodima Jugoslavije, niti drugim narodima, Moral onih koji, kao pisac Fadejev, dovode sebe u apsurdan položai da pred celom sveiskom javnošću prećute borbu i žrtve naših naroda, moral onih koji aktivno ili pasivno učestvuju u besprincipijelnoi propagandnoj kampnnji protiv jedne socijalističke zemlje. niko i nikada ne može nametnuti piscima Jugoslavije, niti svetskoj kulturnoi javnosti. To je naš pisac dokazao, To dokazuje, iz đana u dan Bve ubedljivije, i svetska kulturna

| mokratski pokret. | __ Maš prvi, osnivački Kongres, odr-

šan ie u danima kada je naša rad.

| nička klasa, kada su naši oslobođeni narodi izvršili osnovne zadaike obnove naše: ratom teško opustošene industrije. rudarstva, „poljoprivrede, naučnih i kulturnih uslanova. trgovine, saobraćaja i drugih oblasti društve„nog života. To je, istovremeno, i pe"riod prelaska na plansku, socijalisšti-

čku privredu — početni period, prva

godina prvog Petogodišnjeg plana šsocijalističkog ekonomskog razvitka na_še zemlje, _

novi veliki borbeni pohod naših naroda za osvajanje socijalističkog života, za industrijalizaciju., za elektrifikaci-

ju, za bun i svestran razvitak kul. , ' ture — varanje nerazorivih materi=>

jalnih, kulturnih i duhovnih uporišta daljeg razvoja naše socijalističke otadžbine i života dostoinog našeg čovelta -- stvaraoca, i 7.

Danas — mi smo bljzu velikog pohoda.

Pređ licem naših truđbenika, pred licem budućih generacija, pred licem savremenog čovečanstva, istoriski značajni u svojoi suštini, stoje ma-_ terijalizovani projekti “i predračuni naših narođa iz godine 1946. ;

To je — novi lik naše, zemlie.

“To su — nove stotine hiljada naučno i stručno kvalifikovanih truđbenika, nove stotine hiljađa opismenjenih. nove hidrocentrale, rudnici, fabrike, laboratorije, rudna nalazišta, škole, zadruge, domovi za odmor, ku]ture i umetničke ustanove. železnice, kamioni, traktori, putevi, mostovi, pe trolejski tornjevi, stadđioni, luke, brodovi, štamparije, radionice, stanbene zpgrađe, privredna i kulturna žarišta,

kraja 'tog

* umetnička dela, naučni rezultati.

To je — iskusniji, smeliji, srećniji čovek naše zemlje, koji je postao fakav vojujući nepokolebljivo na tom pohodu. vojujući za procvat svoje socijalističke otadžbine. za pravedan i trajan mir u svefu i za ravnopravnost narođa, svestan svoje snage i svestan sudbonosnog značaja svojih napora i svojih pobeđa za današnjicu i za budučnost, za našu otadžbinu i za ostale narode,

To su — zađaci pred kojima đanas stoji naša književnost.

Mi, pisci nove, socijalističke, Titove Jugoslavije, svesni smo tih zađataka, i mi ćemo dati sve svoje snage da ih izvršimo.«

Kongres nastavlja rađ.

Smrt Elina Pelina

Početkom decembra umro je poznati bugarski književnik i član Bugarske akademije nauka — Dimitar Ivanov (Elin Pelin).

Elin Pelin je, pored Boteva i Vazo-

va, najpoznatiji bugarski pisac. Rodio

se 1878 godine u selu Bajlovu, u sofijskom okrugu. Kao, dvanaestogodišnji dečak otišao je u Sofiju da uči gimnaziju. Svršio je pet razreda gimnazije, a zatim se vratio u svoje rodno selo i tu je proveo godinu dana kao učitelj. Potom se opet vraća u Sofiju da davrši gimnaziju, ali ne završava. Pokužao je da stupi u umetničku školu, ali nije bio primljen. Posle izvegsnog vremena postaje činovnik Univerzitetske a zatim Narodne biblioteke. Po osnivanju muzeja »Ivan Vazov« postaje njegov direktor.

Prva pripovetka MElina Pelina, »Na majčinom grobu« pojavila se 1894 godine i otada oh stalno objavljuje pesme i pripovetke. Njegov pseudonim »Blin Pelin« pojavio se prvi put 1898 godine ispod pesme napisane u čast bugarskog narodnog junaka Vasila Levskog.

Elin Pelin se rođio u vreme kad je Bugarska, koja se dotle nalazila,u rukama turskih feuđalaca, počela da se ošlobađa i kađ je zemlja počela da prelazi u ruke bugarskih seljaka, u periodu kada su se, sa oslobađanjem zemlje, počeli da stvaraju uslovi za raz„vitak kapitalizma. Prodiranje kapitalizma nosilo je sa sobom raslojavanje seljaštva, stvaranje i jačanje čorbadžija — bogatih seljaka i množenje siromašnih seljaka=bezemljaša.

Taj period, u kome je Klin Pelin počeo da piše, u kome je počeo svoj književni život, postaje glavna tema njegovog stvaranja. Za pedesetak godina svog književnog rada Elin Pelin je napisaa veliki broj pripoveđaka i

. pesama. Posljednjih godina 8Vog ŽivoO-

· Njegova velika pripovetka

fa, on, uglavnom, piše pripovetke za decu. Kao zasebne knjige, izdate su: »Pepeo moje cigarete«, »Sa prozora«, »Kita za junaka«, »Pižo i Pendo«, »Crne ruže«, »Pod manastirskom lozom«, »Ja, ti, on«; zatim veće pripovetke: »Zemlja« i »Geraci«; dečje pripovetke i pesme i dva dečja romana: »Jan Bibjan« i »Jan Bibjan na mesecu«, Velika književna vrednost i ljubav prem" seljaštvu omogućili su Elinu Pelinu da da snažna i realistična dela koja su mnogo doprinela kulturnom podizanju i političkom osvešćavanju širokih masa bugarskog seljaštva, »Geraci« daje snažnu sliku raspadanja starog patrijarhalnog poretka,

Elin Pelin spada u najomiljenije i najčitanije bugarske pisce; njega či-

! taju i odrasli i deca, Njegov jezik je

jednostavan — prirodni govor, čist i vrlo bogat. Dela Elina Pelina prevedena su na sve slovenske i mnoge.druge jezike. U Jugoslaviji je posle oslobođenja štampan. dela: u izdanju Nakladnog zav Hrvatske izdata je njegova pripovetka

»Jan Bibjan na mesecu«. »Novo pokolenje« sada priprema jednu antologiju njegovih najboljih pripovedaka.

Elin Pelin je prijatelj naroda Ju,goslavije. On je to ostao i posle sramne rezolucije Informbiroa, kad su se prijatelistva nekih bugarskih pisaca utopila u blatu informbiroovskih laži i kleveta.

Diskasıja n apBri „Knaz 1007" MH Saraj0Vi

Sarajevska mlada opera, koja se, izvođenjem niza klasičnih veljkih opera, umjetnički solidno afirmisala i osvajila simpatije „pozorišne publike i naših frudbenika, nedavno je počela sa izvođenjem opere »Knez Igor«, od A. Borodina. Tim povodom, Klub kulturnih radnika u Sarajevu organizovao je i adržao u svojim prostorijama diskusiju koja je po prvi put kod nas · posvećena problemima izvođenja jedne opere, koja, po specifičnosti sadržaja i koreografskim problemima, pretstavlja u priličnoj mjeri komplikovano opersko djelo.

U vrlo živoj, neusiljenoj i brižljivo provedenoj diskusiji učestvovali su naši kulturni radnici i izvođači apere (Cvjetko Rihtman, Mehmed Selimović, Ivo Štajcer, Tihomir Mirić, Vlajko Ubavić, Mirko Janjić, Ismet Mujezino-

vić i drugi), koji su prefresli, uglav- ,

nom, dva osnovna problema: idejnu interpretaciju i koreografsku stranu djela. Uočena su i istaknuta izvjesna kriva tumačenja »Knoeza Igora«, koja vuku korijen iz Borodđinovih shvatanja. Diskutanti su insistirali na ispravljanju koncepcije po koioj je narod kriv za poraz i po kojoj je, dat u nesimpatičnom osvefljenju. Učinjena je, zatim, suprotna pogreška: režija je

· ganemarila da' bojate naslika istoriski

vjerno, ona ih je dobrim dijelom iđealizovala. | U pogledu koreografije istaknut je

. napor mladog baletskog ansambla i

rukovodstva da prikažu kvalitativnu igru, novu pa zamisli i živu po izvođenju; pale su zamjerke da ipak nisu nađena srećna rješenja koja bi odgovarala sadržaju i načinu igre. Otstupivši od poznate Fokinove koreogra= fije, tražeći nove, originalne puteve što je, naravno, za pohvalu — sara=

. Jevski ansambl nije uspio da nađe do-

valjno elemenafa koji bi dali ubjedljivu umjetničku igru. U Ovoj baletskoj pretstavi nije bilo jedinstvenog stila, 'smetalo je miješanje mnogih načina i

· stilova, klasičnog i folklornog, tako da

· je taj eklekticizam primjetno, slabio

čitav niz njegovih zavoda

»Geraci«, a ı izdanju Izdđavačkog pre=

duzeća »Novo poldlenje«, u zbirci . PA OOUR JOJ TRAJU Škog zadatka, zatim da postavljanje

i (0 VEO OJSBOVU OM | ove opere na Sarajevskoj sceni" znači. je pripovetke .(vAdreško«, »Stari podvig koji kolektiv SPa OVOM.

garska pripovetka« čefiri njegove naj bolje VO,

»Na onom svetu«, »Sanjari«), kao

- i dva dečja romana: »Jan Bibjan« i - i |

vrijednost koreografije. Plesovi u »Knezu Igoru«, izvedeni su poletno i temperamentno, ali je osnovna korceografska postavka isforsirala suviše netvoznu, uskovillanu, uznemirenu igru, koja nije bila konsekvenitna ni u smislu koreograiskog, njti je dosljedno sprovodila idejnn stranu djela. U čisto tehničkom pogledu ovakva koncepcija pretstavljala je veliki napor za mladi ansambl, U diskusiji je istaknuto da je rukovodstvo baleta uložilo velike napore u savlačavanju avog te-

pere uspješno šavlađao. 10 . Ypitit1yy n ižt47 R, BR,

v ye;

_ Pretstojao je novi veliki pohod na-_ še Partije, našeg Narodnog fronta —

·stima, ofganizovala je

il,

|| Mrancuski književnici Žan-Mari Do menak, Anri Kefelek | novinar Žan Babulen, svi saradnici časopisa »BSpri« koji su boravili u našoj zemlji kao gosti Saveza književnika Jugoslavije, govorili su u francuskoj emisiji Radio-Beogradn o svojim prvim utiselma hoje su dobili posle posete Srbiji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini, Žan-Mari Đomenak, glavni uredn:ik časopisa »HBspri« rekao je: n

| Saradnici revije »Esprie i njen glavni urednik koji vam se obraća u

- ovom trenutku došli su u Jugoslaviju

na poziv” Saveza književnika JugoSšlaVije.. .BA |M MC 0 Oni hisu od nas zahtevali nikakvu obavezu, tražili su samo da dobro olvorimo oči +. uši, Pruženac nam Je i

| mogućnost da se prošetamo svugde i da ispitamo koga hoćemo, i ta slobo- '

da je već pre svega sama po sebi.jedan dokaz.

Tako okruženi poplavom kleveta bezi primera u istoriji ove zemlje, ovi narodi veruju u istinu, oni znaju da jslina mora da pobedi; i ta vera u isti-

S desna na levo: Žan-Mari Domenak, Anri Kefelek

nu koju smo sretali svugde, kod beogradskih pisaca, kod grčhih partizana izbeglih u Makedoniju, kod seljaka u Bosni, — svakako je nešto najcdragocenije što mi ođavde odnosimo sa 5O0bom, Hoću ovde đa se obratim w&vojim druzovima homumistima: poneo sam sa sobom na ovaj ironmedeljni put rezoTucije Rominfowa, članjhe »Imani, tea« i »Nove MWritike«. Ne osećam se kadrim da dam svoj završni sud o režimu i o narodima Jugoslavije, ali sam dovoljno video da bih mogao da vam kažem sa svom, snagom svoga ubođemja: ne'stima je ono što vam priča danas Kkomunislička štampa u T'rancuskoj, Laž je kad vam govocre da je ova zemlja u zavisnosti od Amerike, Ovde se ljuđi i žene s teškim maporom bore i bore se sami protiv mržnje jednih i nerazumevanja drugih. A laž je i kad vam kažu da kapitalističlii elementi uzimaju sve #iše maha u selu i gradu, Posetilli smo sela i radilišta i videli da ovde sve, do raskošnih sunčanih palata na Jadranu, pripada narodu. Narod deli sam sa sobom rađ i muku, a i prva bogatstva nade. Ne, tako lagati nije više mogućno. Želeo bih da ste mogli da budete s nama u zadrugama, gde. su nam seljaci stalmo postavljali pitanje: »Pa zašto francuski komunisti pričaju laži na naš račun?« Ali i suviše se lagalo; Bernanos je rekao da je laž sama sobom bolesna. Laž u svetu počinje da truli, Revolucija u Jugoslaviji je otsad nerazdvojno povezana sa istinom. Ona se više ne može otresti,od te preteške vernosti, a samim tim se postavlja pitanje budućnosti i sreće čitavoga sveta.

Žan Babnlen, novinar obratio &0 francuskim slušaocima ovim rečima:

»Nigde drugde, bez summje, dragi prijatelji, nije toliko očigledna istinitost onoga što vam je maločas rekao moj dmug: Domenalk nego baš na jugoslovenskim radilištima. Čitava Jugoslavija je jedno ogromno radilište. Radilište industrijske izgradnje, a isto tako i neposredno radilište gdđe se izgrađuju i sami ljudi, i to. sve uprkos oskuđici koja svugde pađa u oči i koja nas immenađuje. Možđa nema i ničeg lepšeg no što je ovaj narod, koji je, izlazeći iz neposredne bede pregao da plemenitošću i trudom izgradi sebi budućnost; i već sama ova činjenica uliva poštovanje. Ali ima nešto što, i više od poštovanja, izaziva simpatiju i to je smisao koji nova Jugoslavija pridaje naporu za svoju obnovu, Na građilištima Novog Beograda, Titograda i na mnogim drugim mestima videli smo i mlade i stare sa budakom u rukama, videli smo uprškane malte_

· rom i krečom, i učinilo nam se je da

ovim zajedničkim naporom Jugoslavija rešava najteža prokletstva svoje

—–CI–I- ——– — –- —- ·•š

KONCERTI ČLANOVA SARAJEVSKE OPERE

U ovom mjesecu, u Vareš Ma da Brezi i Zavidoviću, našim OD ipo dustrijskim centrima, dali su koncerte članovi Sarajevske opere Antonija Kristen, Marijan Pulinić, Marse] Ostašević, na klaviru Vera Bernhard 1 ove, kao i ranije koncerte koji su u “toku ove godine priređeni n ovim mijePoslovnic. 1 kulturno•umjetničke priredbe pri Mi nistarstvu prosvjete NR BiH. Progam Se sastojao iz dva dijela: iz arija opeYa *Bro s Onog 8Bvijeta«, »Higoleto« OI USE“ i drugih, zafim pje-

ama domači ompozit Giatovac, Bersa} ba SEV IG,

'Trudbenici su koncerte &lušali ve-

oma pažljivo i naše umietni naše jetnike po'dravljali veoma toplo, x

ER. R.

lnika paris

:pri

' Cetinju, prestonici Crne Gore,

kog

io Jugoslaviji

Istorije. Ovi razni narodi koji sačinjas vaju danas Federativnu Narodnu Rec publiku Jugoslaviju i koji su, ponekad i sve do nedavno, — baT neki od njih — bili narodi suparnici, danas se kale kao jedan narod, A u OVoOme doprino„ se najviše jugoslovenska radilišta, O. 'mladinci iz svih krajeva zemlje, koji rade na autoputu »Brafstvo—-jedin_ stvo«, novim prugam3., ili na podiza'nju zgrada ustanova Jugoslavije — o, staju svesni da su bili soliđarni u prošloski | da - tako biti u budućnosti. I baš izgradnja. u zajedničkom naporu te narodne budućnosti bez sumnje je najznačainije i naipovolinije saznanje i svedočanstvo koje nam je pružio o= vaj put. I da govorimo određenije, način na koji se danas u Jugoslaviji pristupa rešavanju Sseljačkog proble, ma, koji se slično šVugde Dostavlia, izgleda nam rešenje za budućnost, Ni-

i Žan Babulen

smo nigde naišli na prinudu, već se Bvugde osećalo lagano sazrevanje slo

bodnog socijalizma, a to je za nas izvanredno poučno. Time Jugoslavija ima više mogućnosti no i koja druga zemlja da izbegne &ve kobne posledice jedne ekonomije kojoj je. kako smo se plašili pre nego što smo ovamo do_ šli, mogla đa bude izložena prekidom veza sa narodnim demokratijama. Nigde nismo naišli na nacionalizam u privređi, već naprotiv, na jaku volju đ a se bude nezavisan, na onu istu ko, jom je ovaj narod izvršio čin hrabro&ti odbijajući da se potčini jednom no

vom ekonomskom kolonijalizmu, što mu sada omogućava da može u bu dđućnosti đa računa na međunarodnu saradnju, zasnovamu na slobodi. Ja verujem da Jugoslavija ulažući napor da zasnuje svoju sasvim novu političku nezavisnost na podlogama realne, ali realističke ekonomske nezavisne sti, pruža svima nama veliki pri= mer.« .

i Anri Kefelek, romanopisac, izjavio e: . »Neću .da se vračam na ono o čemu su govorili moji drugovi, a što je ustvari bitno. Kao i njih, osobito me je zadivio prizor jednog celog naroda koji je pregao da izgradi socijalizam, naroda koji hoće da izbegne svaki pri. tisak spolja, ma sa koje strane do!azio. Kulturna decentralizacija koja je s uspehom sprovedena stvar je za nas Francuze od velikog interesa. U više mahova smo mi u Francuskoj pokušavali da damo velikim gradovima u unutrašnjosti neku vrstu umetničke autonomije (i mi ćemo naslfaviti u tom smislu), ali u tome nismo postigli ni jedan značajniji rezultat. Za nas je uzbudljivo videti da prestonice na. rodnih republika u sastavu Jugoslavi= je, da svi važniji gradovi imaju &voja izdavačka preduzeća, da imaju svoja pozorišta sa posebnim ansamblom { repertoarom, i to ne neka pozorišta prašljiva, već živa i uvek dobro Dposećena, Sećamo še dražesnog pozori“ šta u Dubrovniku, gde se »Učene žene« istovremeno reklamiraju sa domaćim „komadima ili pozorišta na koja se nalazi posred planina, okružena njihovom šekspirovskom jekom, ili pak pozorišta u Skoplju, prestonici Makedonije, gđe smo bili ,u moguć“ nosti da ustanovimo, čujući sa ulice mnogobrojne klavire, koliko je veliki broj ljudi koji se bave muzikom, Imali smo prilike da svugde posećujemo slikarske i vajarske izložbe. Među u metnicima mogli smo da zapazimo javljanje sve novih talenata, a u na– rodu veliki interes i strasnu ljubav za

knjigu, pozorište ,koncerte. Naravno,

nakupio sam u Jugoslaviji i mnoštvo drugih utisaka i potrebne će mi biti nedelje da ih sređim i da ih jasno sagledam. Osećam prema jugosloven» skom narodu lepo prijateljstvo i žeš lim mu puni procvat u uslovima soci= jalne pravde i slobode«.

Iz Beograda sargalnici časopisa »Es• pri« otputovali šu U Hrvatsku i Slo“

veniju.

e 1

V hi i ei