Književne novine

BDanag je fwborema kampanja ma Na podimu wlcupšijmw, za drag posle oslobođenja, u pumomeo jeku, Naši čegtiti, ređoed ljuđi me mađovoljavaju se time Mo će sarno glasati ma marodme kandidate; oni se povevuju, u #vojim štruč“ mim, profesionalnim, eindiRalnim, iH, bar, u avojim narođmofronfovskim jedinjcama, de bi i od mame izborne kampanje stvorili opšti i poletan narodni pokret koji, evojom živošću, O buhvatom i dubinom, probuđenim, prenulim. i osvešćenim. energijama, odgovara iktorljskome mečaju ovalrve nošoe damačnjice.

IX đanas niko dmugi i me plta, mi #e, Žagoslovensici književni radmici, pita= mo fm: — kako da se i mi uhvatimo u ovo veliko, zatalasano narodmo kolo? O tome đa e, kao u tara vremema, radržimo po strani »zahulktale gvetine> | da a bespomoćnom, gadljivošću posmatramo »političere po zanstu« kako dohvataju (mubu Javnosti 1 krmu vlasti, o tome đanass više ne može biti među nama mi pomena, Naša PNRJ je · država mrednoga marođa, naši narodi kao nacije polstovećeni su s pojmom i za Btvammošćnu radnih društava, mi smo književni redmici t: gvojim narodnim diružtvirnmı te nam je po tomo'ne samo. pursvo Već nem, je i dužnost da,

ab | poci, ' 6 tim, i avest o strogoj potriotdkooj obevemni | odgovornogii,

erodni pohod protiv. mračnih. allm a

Ma wvetlost i obilje pod wvojim slobođMima alemrvnomm, de. #8, twrveličamo daroVima kojima nas je prirođa nagradđila i mađužila: Mwilatom rečju koja može a Wlje | ponewe misao i sirast 1 da bd njih atvori apaeomosni melem i uboMito oružje,

Šta zna današnji naš Književnik o

ovim imborima, to jest o omome zbog .

Šega se, rndi čega se i protiv čega se ovom prilikom roplja lome? Kalo će Be držati, kako reagirati — a reagivrati mora, i to smesta! — ako naiđe na zablude, na izvitoperivanja naše iBtine, na izopačenja, na neprijateljska izvrtanja, laži i klevete o veličanstvenoj borbi ovog, trenutno usemljenmođ, podlo imeverenog naroda — viteza?

Prvo i prvo, on zna: od jednođušnosti, od broja glasača pri ovim izborima zavisi veoma mnogo. Ne toliko u našim granicama, .mi mamo šta znamo Jeđan o drugome. Nego, sad će se

uperiti avi đogiedi ma sviju širina ze-

miljine kugle na nas; hoćeš-neće4, i

'Uređiničtvor: Trancuska 1, tel, 28-008 ja: Frencuska 5 tel, 20400

Veljko PETROVIĆ

mali marod i mala zemlja rastu do monumentalne veličine kad se karaktermo, samopregorno, herojski zalaže za veliku, opštu stvar, za uzvišeno na= čelo, za svete ideale čovečanstva, za slobodu, za jednakost, za bratstvo svih narođa bez obzira na njihov broj, bogatstvo i maoružanje, I od našeg držanmja pri ovoj istorijskoj probi zavisiće da li će se mnogi vredni sinovi i ve-

likih, civilizovanih i manjih, primi-

tivnijih narođa, poklonici istih ideala, obrabriti ili će klonuti, da ]i će mnoga wamnjala i mejaki duhovi prestati da Ee kolebaju, i, đa li će se dušmani pokumjiti, :

Drugo: on zna da se ovim izborima izvodi obračum o dođamašnjim rezultafima na jzvršenju Petogodišnjema plana, a gradi se, u neku ruku, proračun o pošlednjoj fazi tih narodnih napora, & izgledom da se po njenom uspešnom završetku, sad već pod kudikamo boljim uslovima, sa pobedničkom vedrimom, nastavi juriš na poBledmje bedeme pred obetovanom zemljom socijalizma,

Treće: on ma i to da sadašnji položaj našeg dlobodoljubivog maroda (hako jatimaki, kao nodmlađena, ble&0eo ta reč u ovome odnošu, dok su kod istočžnih ıarodnih demokratija, iako Je Istočni proizvod, već gotovo izlizala, kao obična izanđala frazn!), ponavljamo, da je sadažnji položaj našeg &lobodđoljubivog naroda veoma težak, između, sapadne Skile i istočne Hnribde, dosicorašnjih „eaveznika, a sadašnjih, posmatrača sa računom, da še ne ka-

“PVA GRAMA" otvoenijbrQlab __

me Poji bi te n čaši vođe popili, Ali, mi, mjiževnici, poete: svoga naroda, od svakoga bolje znamo: kako taj naš narod, u tragičmim altyacijama, raste,

čvrsne | dalekovid biva, Ne maju-oni, ·

t naši vajni prijatelji ni otvoremi ne' prijatelji, da na nikadn nije &lomila sila, oružje, &a. čela, m. tek pošto ubaci obrov emulmje u naše ređave, Ne

RASTE

'koračam nekad poznntim putom,

da bi ih bičem istim šibali.,.

i misli razdragane. ·

Dižemo grad koji će biti i selo,

selo za građ i grad. za 6&elo između njih jedam je put, ·

samo što čujem. zvuk motora i

nekad poznatim putom,

Popa E a – NTV ay NOrNJg) JAD O lez YT taa ONU BTO Aa PIZ 7 VN kJ 5 14

ša više nemara oči, ne vidim koje je vreme dana, osećam, amo Wunce kako mi lice pali, 10 1 Čujem xvuk mofora i lupu čekića mnogih, · ·

i čujem mnoga grla u radu režspevana,

Čvrato pripijen uz druga što me vođi,

1 slušam njegovu priču o Gradu podignutom. „ovde, na zbrisamoj međi između grada i sela između dva ftebora koja eu razdvajali

Niče grad, raste i buja, grade ga snažne ruke, združene i zbratimljene u jedmom poletu, _ u jednoj misli, u jednoj reči: ljubavi

Ovđe krv uznvire poletom, oduševljenjem, treperi toplinom Wrća 1 radnim ostvarenjem, toplinom e&rca, uzmahom smage razbuktale diže se grad, rašte i buja, čiri se na eve strane, ugrađuju se u mjega pešme raspevane·

Raste građ. Dižu ga &nažne ruke združene i zbratimljene. u jednom poletu, u Jednoj misli, u jedndj reči; druže!

Druže, ti što kopaš duboko u utrobi zemlje, druže, ti što napasaš ovce na vrhovima blanina, druže, ti što udaraš čekićem po nakovnju, druže, ti čto ee povijaš nad plugom i motikom, druže ministre, sudijo, činovmiče, O

· među nama nema razlike gradimo zajednički,

stvaramo Belo koje će postati građ,

a nad njima visoko uzdignut —

Ne vidim građ, ni ljude, ni lica, ni ruke u uzmahG . ne vidim gde Je #umce i ne znam koje je vreme dana,

| 1 čujem mnoga grla u rađu ra&pevana, - Čvrsto pripijen uz druga Što me vođi 'Blrayafoppaii

'koračam Vedra čela, sa glavom „uzdignutom,. | osećam kmko u meni treperi! radost, ođuševljemje i kako novi čovek pođiže, gradi | peva,

Pe\ma koju objavljujemo uzeta je iz ciklusa pećama »Ma Dp? Zelenika U' tim pesmama Jovan Nikolić, slepi književnik, RU UH Uba) 40 nedavno objavio roman »Jodan život u izdanju »Prosvete«, evocira đogađaje iz predratnon vremenn, odlobodilačke borbe | posleratne socijalletičke Izgrađi događaje koji su vezani za mesto na kome sada raste Železnik,

za Narodnu sic

~ } • maju omi šta sme mi kadri izdržati, ksđ smo složni; kađ podjednako podhosimo terete, oskudice, bolove, mi se igramo torbama u kojima glave svoje nosimo. Čuo sam đa mi jednom, u najhuđoj gladi, partizani, kao bombama, grumenjem poslednjih hlebnih ostataka gađali: ustaše koji su im đovikivali — »gladnice!« i to uz najveseliji smeh.

Pa kao što sma ustaše pobedili, pobedićemo i ove neprijatelje; i lične i neličnme, i bliske i da'eke, i vidljive i nevidljive, I na domu &šabotere, lenjivce | preklapala, a van granica tužne imitatore Viljema črugog i Hitlera, koji &u cepali ugovore i poganili s0pstvene potpise; i on. što nam prebacuju preka ograđe u dvorište mućkove i dinamit, i one koji iz velikih razdaljina · dovikuju sovhe kao odbijeni podvodnih; pobedićemo i planine kad Be ispreče našem blagostanju, bratstvu i jedinstvu, pobedičemo i plavne i kuXknme vode | jalove ledine, i opaljene galeti ćemc pobediti, sejući neumornom rukom, grbeći neumomo krsta nad trnokopom i mofikom; pobedićema čađavi, peskoviti, crni hleb belom cipovkom i somunom i tajinom, zdravljem vojnikovim; pobedićema avetinje bede | boleština, pobedičemo mrak šecskih kuća bez luča i žiška i mrak neznanja, sujeverja, vradžbina, kač mišlju i mišicama probudimo zemljine duhove, u vidu zlata, metala, uglja i nafte,

Ako je današnjem kniževniku — i to je znak. velikih vremema — stalo do toga da piše, pevc i priča. o veli kim stva"ima, a ne sama »o Juli kako je ljubila Jocu«, — evo, tu mu je prijlika za to. A. prethodno, može, masar i na miting svoga yejona, Drago će biti

drugovima da ga vide među sobom, i

da ga čuju, a njemu, njemu će se pole razigrati mašta, činiće mu še da mu se jasnije priviđa budućnost: kako su nam cela bela: i nasmejana, a gra= dovi okićemi i raspevani, između njih kao zabran vjtka &tabla fabričkih dim= njaka koji razgone pretnje tuča 55 viBine, a nerođice &a mizine.

CRA...

–

čovek!

lupu čekića mnogih,

O Jovan NIKOKIO

posleratne socijalističke izgradnje,

sa, |" |

BRPOGRAD, UTORAK 28 FEBRUAR 1050

i da podižu * da im osvetljuju put, da ih vođe u su | rovoj borbi čavečanstva protiv narad-

aa at NI KN --|_PV. BN Pa f: . ~.,0 MOV: va aa JT: ia i MEC Pa 3 y 3 ? \

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

OC ira eye su uI RE VIIIID NJ

OPROŠTAJ S PREŽIHOVOA · VORANCOM

west o samrbi slovenačkog književnika Prežihova Voranca duboko je dirnula sve naše narode. Posmrtni ostaci Prežihova Voranca bili su preneti u vestibil Doma Jugoslovenske armije u Mariboru, a 21 ovog meseca bila je:oproštajna svečanost kojoj su, pored pokojnikove najuže rocbine, prisukštvovali članovi Politbiroa CK KP lovenije Liđija Sentjurc i Viktor Avbej, prelstavnici narodne vlasti, istaknuti kulturi i javni radnici itd,

Povodom smrti Prežihova Voranca Društvo slovenačkih književnika održalo je komemorativnu sednicu na kojoj je pretsednik Društva Miško Kranjec govorio o liku umrlog pisca,

Kovčeg sa posmrtnim ostacima Pre~

žihova Voranća bio-je u toku noći pre- .

net iz Maribora u Ljubljanu i položen u vestibil Narodnog doma.

U Ljubljanu su &tigli delegati iz svih narodnih republikarc u ime Saveza književnika Jugdslavije Čedomir Minderović, u ime Udruženja književnika Srbije Dušan Kostić, u ime Lruštva književnika Hrvatske Petar Šegedin i Vice Zaninović, u ime Udružarijs književnika BiH Emil Petrović, u ime »Mafice.- Hrvatske« Gustav Krklec. Kovčeg je tog dana u 11 časova iznet iz Narodnog doma i položen ispred zgrade. Sa pokojnikom šu se op:osfili dr Jože. Potrč, Ptance Bevk i Čeđomir Minderović,

Ministar za kulturu i nauku i član Politbiroa CK. RP Slovenije dr „Jože Potrč govorio je o živomom putu i delu Prežihova Voranca,!'Oh je u.&vojoj reči, između ostalog, rekao:

»U današnjoj teškoj borbi za socijalizam, u našoj barbi za živu Lenjinovu nauku protiv svakog revizioniBtičkog izopačivanja, književna dela Prežihova imaju velim mobilizatorski značaj. Njegova dela su naime verna slika revolucionarnosti naroda, nadabnuta dubokom verom u snagu i stvaralaštvo narodnih masa. Danas, kad se pod Titovim rukovodstvom smelo oslanjamo na vlastite stvaralačke sna~

sle smrti veliki mobilizavor naše Partije. Partija. je bila ona snaga, koja je Prežihova Voranca, siromašnog seljačkog alna prevaspitala u radničkog borća, dala mu je majnapredniji, naučni pogled na svet i tako razvila i oplodila njegov talenat, Prežihov Voranc bio je tada duboko svestan, borba za ideale naučnog sacijalizma. po> Btala je sraisao njegovog života,

Od preminulog pretsednika Narodne prosvete oproštio se književnik Prance Bevk. On je najpre govorio o Vorančevu životu i zatim nastavio:

»Voranževa dela kojima je posled-

njih godina pre rata stupio pred Blovenačku javnost &tvorila su mu odmah glas zrelog književnika, koji velikom realističkom snagom a&lika život naše slovenačke zemlje, posebno koruških Slovemaca, njihovu nepokolebljivu borbu za nacionalni apstanak i protiv socijalnog ugnjetavanja. Svaka

od njegovih kmjiga zmačila je za nas

događaj, šadržajno zbog aktuelnih problema koji &u nam pritiskali duše i arca, u pogleđu forme zbog svoje jednhas'avnosti i jesnmoće opisivanja, zbog prisnosti života kojim je disalo svako poglavlje, Opisi naše rodne zemlje, čije lepote je detinjski voleo, likovi njenih ljudi u čijoj muci i patnji je saučestvovao, Dajlepše je što nam je

. stvorio. Njegova dela, koja &u po 8&VO=

jo} idejnoj čistoti i umetničkoj vred• nosti neosporma, našla &u put i izvan granica. naše uže domovine, Postala su duhovno vlasnistvo svih jugoslovenskih naroda.

Samonikli Prežihov Voramc pobedio je jer je verovao. u vlasiite sna= ge koje su imale duboko korene u narodu | natod ga je primio kao VO» ga, Nika. pre njega nije tako duboko prodro u život naroda, u njegova htenja, mišljenja i osećenja. Narod je u Vorančevim lUhovima i događajima našae syoj lik i svoj Život sa svom teškom bedom prošlesti i plemenitim stremljenjem tu visine. Kao da je tek iz njegovih dela do dna upoznao #a> mog sebe, narod ma je zahvalam xa

' gvoj verni spoljmi i unutrašnji lik, koji mu. je brsle toga postac putokaz iz Kia

lutanja na pravi put budućnosti. Kad se buduča pokojenja buđu uvek pono-

sno oduševljavala njegovim delima, · učiće ođ njega Palo se voli rođena ze>

mija, sloboda, istina, pravda i lepota«,

U ime Saveza književnika. Jugosla=

vije govorio je geberalni sekretar Sa» Va Čedornir,. Minderović. On je re» 0:68 x: |0VAP » Teška bolest zaustavila je dah Prežihova Voranca, smrt je izbila pero iz ruke Jednog od najsnažnijih književnih stvar«laca Jugoslavije, Smrću Pre-

· žihova Voranca naša književnost, na=

rođi Jugoslavije gube jedan zreli, moć-

ni talenat, gube umetnika koji nije

bio hladni, pseudoobjektivmi posma-

trač života | bezosećajni intelektualn} vajar umetničkih formi za uslri krug · malaca i »izabranih«, nego: strasni re

volucionar -— realista, koji avojim: umetničkim delom živat menja i čij» 66

| umetničke forme duboko utiskuju u svest, u waznanje, u osećanje najširih "slojeva naroda. A zamo su takvi

Ca ufnici, takvim sredstvima, u stanju i hvestrano razvijaju ljude,

naroda; Prežihov Moranc je i po”

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

nih snaga nasilja, zaostalosti, društvene reakcije i kulturne pustoši.

Zato je i razumljivo što je snaga umetnika Prežihova Voranca najjače došla do izraza u novoj Jugoslaviji, uspravijenoj u Narodnoj revoluciji, u socjjdlističkoj izgradnji i u nepokolebljivoj borbi protiv konmtrarevalucio: narmog revizionizma Imformbiroa, & jedne i svih imperijalističkih. neprijateljskih manevara, s druge strame,

Nema kraja, ni u jednoj od naših republika, u kome nije poznato ime velikog slovenačkog pisca Prežihova Voranca, Međutim, nije to što njega čini umetnikom svih naših naroda, Umefnikom „Jugoslavije. Umetnikom, preftstavnikom duha svih naših narađa Prežihova Voranca čini njegovo umetničko delo u kome se, iako se ono 6adržajno vezuje za našu Korušku, odražava nepokorno, ponosno i pobedono= sno ustalaštvo u borbi za slobodu i za bolji život — nepokorno, ponosno i pobedonosno ustalaštvo &vil. naših naroda koji su naučili da odolevaju u nepoštednim borbama i koji su naučili da pobeđuju, jer su vođeni plemenitim ciljevima slobode, ravnopravnosti i na= pretka čovečanstva,

Pisci, Savez književnika Jugoslavije, opraštaju &e danas od Prežihova Voranca, On je svoj tegoban život, čoveka i umetnika završio, Ali u tišini naših biblioteka, u časovima odmora na našim bezbrojnim gradilištima od Ohridskog Jezera do napaćene Voramčeve Koruške i od Đerdapske Klisure do naše Učke — radni ljudi naše socljalističke otadžbine prelistavaju po tresne knjige umrlog pisca, On. živi, I živeće. A desetine i desetime mlađih umenia reči, koji se razvijaju u novoj Jugoslaviji, u punoj stvaralačkoj slobođi, i u delu Prežihova Voranca saznaju šta zmači talenat prožet naj plemenitijim težnjama naroda, šta zna» či lepota borbe i pobede naroda,

Neka je slava umetniku Pyrežihovu Vorancu!«

Pretsednjik MDruštva slovenačkih

„književnika Miško Kramnjec oprostio se

od Prežihova Voranca ma Žželezničkoj' stanici u Ljubljani i rekao; »Izlazimo tt susret željama Vorančevih ljudi koji hoće da on bude među njima «ada kad ranije nije mogao da živi među njima, Počivaće u rodnoj zemlji koju je nekad kopao. Njegova dela ostaju među nama, ostaju vlasništvo slovenačkog narođa, kojeniu ih je Vonanc sam poklonio, svima onima, koje je voleo, za koje se borio ceo život i za koje je stvarao: a stva= rao je za &lovenački narod, Gledajte, tu #8u — to neocenjivo blago njegovog velikog duha: od prvih još u nekoliko plašljivih »Povesti«, koje je nekad piao Lovro Kuhar, Slede dela Prežihova Voranca, koja svi tako dobro pomnajemo: Pogledajte te čudesne »Samorastnike«! Rodom su sa njegovih planina, tvrdi, prirodmi, istimski ljudi, tako veličanstveni u &vojoj samoniklosti, od njegovog oca, pored Borovnika, Radmanova, Kamičnika, Dihura i drugi, &vaki' za sebe tako divno isklesan, tako snažan skup u celini, Tvrđo, kruto se bore za hleb, za život, bore se za gemlju, bore se sa okolnostima i & vremenom, bore se međusobno, Žedni 6u života,

Tamo je »Doberdob•, istorija slovenačkog. ćoveka, &lovenačkih ljuđi, koji su še borili, krvarili i umirali za tuđe

3 DINARA

interese, + gde su' klice prve pobune

8 Judenburnom u centru: š&lovenački čovek opire sd nasilju, ropstvu, &lovenački čovek hoće slobodu, kao što je hteo u celoj svojoj istoriji. ;

Pored »Doberdoba« je »Požganica«: povest o borbi za slobođu Koruške, povest revolucije slovemačkih radnih ljudi. ta. a .

Tamo je „»Jamnijica«, epopeja njepove zemlje, njegovih ljudi, Mumjkov, Permanov, Bunkov, isklesanih, tvrđih ljudi našeg seljačkog života, elementamnih u svojim osećemjima, silnih u svojoj delatnosti, anažnih voljom, nesavitljivih. 5

Tamo je njegova putopisna pesma slovenačkoj zemlji »Od Kotel do Belih vod«, bogatstvo narodskih karaktera, običaja i specifičnosti, prošlost, šadašnjiost i budućnost slovenačkog čoveka. I pored nje »Borba na tujih tle« njegov revolucionarni put po Evropi i evropskim zatvorima, šarolikost u liku evropskog čoveka, istorija dosad penapišsnog evropskog života, lik dvojnog sveta: onoga, koji je davio narode i ljude i pripremaa rat i lik dolazećeg sveta koji se priprema na otpor protiv nasilja, na revoluciju i šlobođu, ,

U &lobodđmoj đomovini pačeo je da kleše lik enoga čoveka koji še borio za oslobođenje svoje domovine. »Naši mejniki« — tu su, Pisao je istorija patnji i borbi slovenačkog čoveka, piBao istoriju mjegovih snova i ciljeva. Svaka ođ tih dela je zrelo, veliko, ču= đesno. Voranc je stvarao smažnu ce Hmu kao da hoće da prikaže &ve borbe gvoga narođa'za 6lobođu. Za tu celinu hteo je da dđođa još dve knjige, Sazrevale 6u u njemu, ali nije dospeo,

Uspeo je još da nabere »Đurđevaka« svimn mama, deci i etarijim., Iz Bvojih dečjih godina, iz &vog rodmog kraja đoneo nam ih je. Dugo, do poslednjeg časa sagrevali su mw njemu. Da li su gvi? Mije ]i još mnogo takvih skrivao u &vojoj prebogatoj riznici? Bilo kako bilo — ovi su dragoceni zs gvalkoga. Oni su pesma, himna,

i četvrtak 23 ovog meseca kovčea Ba posmrtnim ostacima Prežihova Voranca pronmast je u njegovo rodmo mes sto Kotje kod Slovengradđeca i tu je položem na katafalk u novosagrađenom zadružnom domu. Na sahranu je đašao veliki broj seljaka i radmika iz mesta i okoline, Pored ostalih, sahrani su

prisustvovali ministar u Vladi NR Slo

venije Martin Grajf, potpretsednihk Izvršnog odbora Narodne prosvete la vemije Franc Kimovec, gemoeralni 0e kretar Saveza književnika Jugoslavije Čeđomfr Minđerović i prefstavrmđei u dodiženja kmjiževnila iz evih narodndh reptiblika. Na groblju eu govoriM ed kretar Bireskog komiteta KP Slovenije za Brex Slovengrađec Lovro Gerđem, pomoćnik ministra prosvete Miloš Le» dinek i prefstavmik koružkih Glovenm= ca Bemo Kotnik, Sa premipulim piscem. oprostio se i Jeđam pionir, koji je u ime plonira izrazio zahvalnost za. pošlednju njegovu Kmjigu »Solzices, namenjenu omlađimni, Prilikom spušta nja kovčega u grob čata vojnika Jugoslovemske armije lepalila je počasni plotum. i :

Govar druga Moša Pijadp u Udružemja književnika Srhijg o.

U četvrtak 23 ovog meseca održan je plenarni eastanak Udruženja Kkmjiževnika Srbije. Sastanak, koji je bio posvećen predizbornim manifestacijama naših kmjiževnika, otvorio je pretsedmik Udruženja drug Milan Bagda= nović koji Je dao reč drugu Moši Pijade, Drug 'Moša Pijade govorio je o značaju izbora za našu zemlju kao o

mnačaju altt'vmosti književnika u toku izborne kampanje. | hiŽ Posle toga odlučeno je da Udruže~

OL Jer ica g8Jn

|___ +

|-IE

nje književnika organizuje povođom ~

izbora niz kmjiževnih večeri i preda

vanja kako u Beogradu tako i u unutrašnjosti | da se polača 6aradnja načih· književnika u »Književnim novinama«, u čađopisima i listovima,

:2 + - ip .. UV alien, j e iii 307 NJ +.” :z pepo: qa} -