Književne novine

et ma dnevni red diskusiju kbja estaje, pitanje realizma, preziiije — odnoss progresivnog, komuniČkOp pisca prema stvarnosti. 'distoriju zanate: poseta Kasun Jui njegov. članak u, decemı broju. Bspria,

Me UA uho Lv.or.e nih, pi-. ma, odgovora, pamfleta i emičkih napisa na nevralgičnu te| mu kasi Jugoslavija, đa bi se od Og fturobnog materijala dala napraviti knjiga od stranica, “s 0

a na »DpPotitističke« veštice, ga. u ime KPE Olvorio To 8 az 9, član politbiroa, ako _ ne varam. Uradio je, naime, što je | mog96 Pyepisao badimpeštansku re-

____roluciju,'zamutio je pehom besa, za ga solio psovkama, začinio pretnjama,

| Oodmeo” u redakciju Tmamitea i umoran seo Alicoza njim”je uskočio od_ momi Aragon. Znate” već: blistavo, _ bliwtavo, sve očeknješ da će ipak ne- što reći; ar'kad stigneš do tačke __ČBta“ si Čitao? = ništa. Za Atvapgonom uleteo je! ma” pista" Žan Kanapa gviojeručno. Đreživamje rečenog i pro___Čikmop, Posle“ mjega — Gahodi: Isto | _— ništa. Za tom liteya_ mom Braćom Tvratelini, arenu “su preplavili boleš_ hkari, ešotijeri, lovci na štiglice, knjižene sudopeve, miogobyojni izdanci plemena manjinh Ta intelektualnot: Monparnasnm, gđe, kao i na svakom ı Parnasu, byoj ne odlučuje... Među njima spomenuću ipak dvojicu Leom Pjer„Kenia i Virmzera, | Prozu pvvog od njih. studenti su već pre 20 godina ubrojil. u mnajefikasnije., VO> mitive.-- Ali. hako. to da se. „Andre Virmzera ne swećate?

cBio je hkođ nas. Oduševljen, prosto meopisivo: Sve mu je tu bilo lepo, Wjajno, 'ekstatična, đivota-u-boga, Sećate se? Nemoguće đa ste zaboravili onog ura-uravčikiem,' u stila talijanskih kolomela iz .priča: Napred momci, lako ćete!?

"Ma Virmmzer, vaboga! Onaj što se hvalio “ridesetogodišnjim drugovanjem” s Kiasuom, koga-će, čim se vrati, nagovoriti da neizostavno dođe i viđi to čudo, tu Jugoslaviju, taj primer! Do vraga, onaj koji je, čim bi prestnjao đa nama ' govori” o mama, pričao "samo o Kasmu., O Kasuovom imtelekitnalmom poštenju, ~ moralnoj čistoti, čovekoljubliu, hamanizmu, revolucionarnim: vrlinama! Kako' ste ga mogli zaboraviti? “Virmzer, brate, Virmzer pidšac, 'Bko. znaš” šta je' brzo pisac koji» godinama objavljuje iz danau dam po nekoliko studija, iz Ba» tan sat po tri prikaza ma pročitane knjige, iz mimuta wimimut po dve »mavksističke« tačke na“ svako mne» imforbirovsko. i? Ne sećate se?, Šteta.

To je ono, Pisci koji sene čitaju

u: nepoznati. Svejedno, „gospodi-

vr Li:

me, Lapalise, i Vivmzer. to zna, Zato.

je tako smelo.u svom OdgovoTu, skuvanom „kanda. po receptu „Bretonovih autombtskih tekstova i napisao da

je on Kagua „tog vajkadašnjeg špiju-

na -od rođenja, voleo. »L amitie, si

deox hommes.-ont, su dans. leur jewnesse se que ce-~mol,.signifie, cest deux hommen-moi,« -(Vidi..Pol Žeraldia.). IL pošto, je tako. dugo voleo tog Kasua, on ga gna: u dušu »je- Pai tani, nimć Jeam«, I zna da je taj voljeni Žan strašni čovekomrzac, pesimista, koji prezire sve ljude, sakroegojsta, izdajnik, kukavica,i ljubimac Trumanov. No tu . (Hidrogensku) Tiumanoysku ljubav Knasu ća morati da deli s Titom i '"dtovom likom Koji sU, alo je verovati Kanapi takođe ljubimci istog Trumana kome, uzgred budi reeho, Jnformbiro-publicistika dođeHuje Wlogu prvog svčtskog ljubavnika posle fiudola Valentina i Isusa Hrista, A KRanzanova? Ali ja ću Vaš, drugovi čitaoci, pošteđeti daljih citata i oveba. Samo ću upjtati Virmze~-

ie ta ili Knzanovu (8 kim si takav . -: az s.kR i ta! 6); — kako S MBUN voleti punih

yiše puta' za ORAO Sa„veza pisaca otpora knađ je sakroegoista, "DBovecili mu uređivanje Čosopisa Terop, kad je pesimista, uvešti Ba u Komitet-za odbranu mira kad je ljubimac Hidrogen a, b, Tyumfnn i Običan „potpaljivač rata? Niste bili dooljno budi, šta 11? Da li ste se HO popvarij) az r. 203 O) i CMA okleti Marko Ristić! (strana POSO raja er Škrpučući,

razred,

m ' "Taj i takav Petar — na ta-

Dakle taj M. takav. yinmpcrović | Kan; \Tagonović, taj i tokav Beo BVI, DZ lu. AS, VOR" | alone Šta zapmerbie Kasuu?

Taya _ dra "Covek, velik pisac, provene _ por asi _ vača rata i dezertera u Ha... _Hidrogenski t2bof,

prekonoć zna potp ı le povratka s puta kk o toj strašnoj zemlji.

"TAI mi pišemo to jest, kako tre-

zo JGETĆ, OJ dah j, das uje Re, da' seine sloOm, da ko didta, Ras

a dtovu IH. Ali mislim, da lo je on pisao samo o 0{ao, p! | pp: \

zn pisca realimuitanca: sama

Muaru, objavljeno Je

preko 200 neimpozantnih Maa, Pop: 08 „MOM, Sre

iye „bwapealatopyeRetarijanykog ~

Kanapu, Garođija_ ili Avagona,

; godina gestapovća” MKasua,' OV Znali da je čovekomrzac, bi-

| 30- vara Vi · BŠkT | ___Tmao sam MW. prvom razteđu profe. Kalember se zvno, Ulazio je sme

okvavao katalog i kli6d imena do imena prog”

i takav, Milan — na tablu, _j ostali ti takvi IBovići i

: Bio, je u Jugoslaviji, av je to dovoljno da 50, BH~=_ Tan ičesnik pokreta oti prekor otpaljiVN JOVA

dane upotrebim,

'Đovoljho, “"Utoliko'

(q TB, d''Kasu, taj,

je hvata čak u” esi, razume Be,

"Rasu mije bio'

ke sam da viđi,

MB 0 7 ž

hteo da dađe apologiju velikog po-

seda, ali bez obzira na ono što je hteo ili što se htelo (rezolucija), on je pišući istinito o seljacima, načinjo njih simpatičnijim i ljudskijim od plemirĆća (realizam). fp a | „Tulikvantovići: Pustite Balzaka. Zastarelo. Danas postoje dva fronta. Ili si s nama ili protiv nas.

Ja; Čitao sam, ah čitao, Ali ipak, BkRo- je nešto belo, pisac ne može da kaže da je crno. Jer ohda nije pisac, nego ekzistencijalist i šta ti ja znam.

Tutikvantovići: Budimo konkretni. Kad Staljin, Maoce, Tores, ?oljati, Zaharijades, Rajman i drugi političa= ri od autoriteta kažu da je "lo fa> šist, onda je "Tito fašist i tu nema šta da se misli, pa ma kakve prolivdo= kaze izneo Tito, Kasu ili 'ruman, Tačka, Staljin je rekao, Zna on .šta radi.

Na taj je šlagyeri Kalember zabo= ravio svoju repliku, Znate li koga se selip? Starih bpašićevaca koji su isto verovali da. Baja zna šta radi, pod uslovom da ih pusti na miru da iz dispozicionih fondova dižu palate i nesmetano prodaju rudnik po rudnik ŠEERBOJTORi Ali. I to je zastarela pri-

:: i

Zastarela priča i ' nov, problem, Problem revizije realiyma od strane informbiroovaca, Pitanje se svodi na ovo: šta je kriterij piBea koji istinito, dimenzionirano. odražava stvarnost? Odgovor izgleda jednostavan — istina i sama stvarnost. Ne za Aragona, Šta Virmzer misli nije: \wažno.

Spor između nas i AvYagona ko stvarnosti stariji je od Infermbiroa, Milan Bogdanović je vrlo učilvo pre dve i po godine zamerio njegovoj ženi Elzi ''riole' što neistinito pre{stavlja svoje senzacionalističke kičerse »pričam-ii-pričue i bijke kao realističke putopise. Arapon se na to smrtno uvredio. Valjda je imao svojih razloga. Danas on ne trepćući kaže da je Tito fašist. :

Je.li do tog saznanja došao sam na osnovu onog šlo je imao prilike da vidi kođ nas? Ne, I on je tad bio, oduševljen. I jedino šio nam. je zabrinuto prijateljski zamerio lo je da se naši rukovodioci ne čuvaju dovolj=e no, Izlaze sami, govorio nam je, bez pratnje, danju i noću šetaju nenaoružani, svaki ıh čas vidim okružene ma= sama, a Vrag ne, spava, Treba biti oprezan, realista itd, Sećale se Aragone? To je 'bilo u leto 1947. "Tad je Judin, koji nije beletrista, iako piskara, skupljao užurbano malerijal »o izdaji Titove klike«. Kako 1o,.da Aragon, realista, pronicljiv, bar koliko i Balzak, nije bio vidovit ni koliko Judin, Razlog je pust, Aragon još njje znao šta sprema Judin koji je svoje. adokaze« već sisao iz pet prljavih prstiju leve ruke, Desps mu je bila. zauzeta pisanjem. Hoću da. ka-

žem da je Aragon neosporno talento- . vaniji posmatrač od milešpileta Ju .

duške. A bio je oduševljen, kako se to.kaže, j

Ali tad. se desilo ono što znamo: pisma, i prva, pa druga, rezolucija, apel na zdrave elemente, blokade, korziranje sovjetskih divizija :duž naše granice, manijakalni porast revizionističke bajke, procesi pretvaranja tužilaca u one koji se brane (vidi, između ostalog u prilog ove tvrdnje sta-

vove o »nemešanju, u unuirašnje stvari« u tekstu ugovora SlaljinMaoce), I Aragon, koji piše, danas XII sve-.

sku · svog romana o komunističkom čoveku, ne trepćući (jeste li primefili da on ne trepće kad laže?) tvrdi da je isti Tito fašist za koga je rekao daje »legenda koja je postala čovek«, Još ncdavno. Istina nije 'Pilo-fažjst zato što je Aragon, pardon, zafo' što su fo zaključili Elza 'Triole i Avagon na osnovu viđenog, nego zoo Što ' su to rekli Staljin. Maoce, Tores, itd. i što je fnko nema sumnje, kadrto: oni kažu pošto oni znaju šta kažu, a kažu isto što je onnj 'baltički mornar: rekao Džon Ridu u vreme::deset dana koji su polvesli svet naime, da postoje "samo dve klase, ili sis nama ili protiv nas, Ali ako je taj mornar bio baltički nije još uvek samim tim iF'dijalektički mornar. Jer. u. svim udžbenicima dijalektike za niži partiski kurs stoji da:ije. operisanje sa »ili-ili« · dilemom, Tipično po muetafiziBhre, Posmatrajući u. mastojanju i međusobnim. odnosima sve pojave,

dijalektika zna da one mogu istovie- ·

meno i biti i ne bili. | ;

wo su Ssuptihnosti. Rećimo. Ali ni·je ta mornarska dijalektika najveća nesyeća Ayagonova | Rome nameno ostavljam | ovaj klasični bilijarski »šicerć u vidu mogučnosti da mi skandalizirano odgovori i očita paletičnu lekciju | Baltičke flote 1917 — što ne sporim.

'Sporno je samo ovo: »Kad Staljin, ·

Maoce, Torez itd, kažu da je Jugo-

slavija fašistička, zemlja, onda je fa-.

šistička i basta«., Tekst nije od _ Aragona. Ali liči, Misao „je ista, Judinova, | : } y )

Pre svega jstopiske činjenice. se ne pišu alkoholom koji vekni kad postoji malo ma zraku, A činjenica je,

{) Da je T'orez tek posle dva ili tri meseca kolebanja pristao da se privoli monsirmuoznoj rezoluciji. moljati je hamletisno nešto 'Kraće. Ali ni on nije bio tako neinteligentino nepoko-

lebljiv, kao Ana Pauker vecimo, (mo~'

žda ona nije ni imala mogućnosti. da” se koleba?) fo NM

-9)Zahayijadesova partija je“ punih šest meseci ćufala. I tek posle je U-

· ćutkan Markos i likvidinana Demo-

kratska armija Grčke, Zaharijađes se

· nesmetano pridružio horu,

8) Maoceu. je trebalo još duže vre-

7 mena. da se odluči, Ne mogu protpo-

staviti da je pristao da se upiše M TIBe- ansambl radi ftričavih 75 centi

godina,

o dijalektičkoj lozi.

- 3 | o jasno đa je To ljublmae atoma, TARENA #6 sd L_I bdevaju avionima, dolarima i — sar-

}

(0 vodom hajke na Kasua) Oskar DAVIČO

Kolebljivost 1! privolevanju msamo-

deržavlja IBeovskom činjenica je tvrdoglavija od Judina. Uzroci tih kolebanja različiti su u svakom konkretnom slučaju, iako se u svakom slučaju pred svaki CK partija morala postaviti u manje ili više tragičnoj formi ista perspektiva gubljenja makar i najrelativnije nezavisnosti u odnosu prema SKP(b) i sudbina neravnopravnog, nesocijalističkog argaTfovanja odlukama kod čijeg donoše-

nja nisi ni formalno upitan za zdrav- .

lje, akamoli šta misliš o ponekoj tački dnevnog ređa, Ali na odluke o privolenju uhkicala je blizina SSSR-a u obmuloj sWrazžmeri sa veličinom zemlje i snagom papilje u pitanju, Kina se poslodnja priključila, Na koliko? Videćemo. No ne pravimo od nevolje-yrlinu i od argumenata takliđko pripode — straleške principe,

Ne secimo krožnju na kojoj smo poslavili naše mitraljesko gnezdo, i, po> što smo pisci, ne lišavajmo sebe našeg najboljeg oružja: isline,

Reći Titu da je fašist samo zato Bto je tako u rezolueiji napisano, a& ne zato Što je tako, jeY tako nije, spada u »ježevšku« rubriku: Udesi da ne bude smešno! a ne u ulvrđe proliv, kojih treba polemisati, U svakom slu> čaju komunigiički čovek o kom Aragon štampa romane, ne bi trebalo da.

· ni u najmanjoj meri potšeća na tog

· raju teoriju i praksu istine oslobođe-

BVOg aulora, alo Želi da bude bar običan čovek, ako ne več najčovečniji tip čoveka — komunista, Neka sto hiljada Staljina i Toreza nađevaju

proizvolino pogtdna imena kakva god.

hoče i kome god hoće, Demokratski

centralizam nije dovoljan da bi vo-–

da postala vatra, ni laž istina, iako je to inače sivar dobra po sebi, Samo, ne zloupotrebljavajte! Kasu, koji je bez nekih kauatijunskih aphiorističkih Tie:leleskopa, pogledao činjenice izbliza i u sažeiom članku izložio svoj sud o njima, nije došao u situaciju da se popne na krušku i nabere koštica šljiva, Ne znam da li je Kasu pristalica socijalističkog realizma, Aragon je njegov šamyjpimm. Čudnovato je da se taj šampion u praksi srozava do fricadjerovske kanfijanske estetike aprioti, protiv koje je Lenjin žeštoko polemisao, Ne uzbuđujle se prijatelju. ·

Šta je drugo, no kantijanski apriorizam princip verovanja Rezoluciji IPea; zato što su je potpisali nejriRkosnoveni autoriteti? Disciplina partijea? MKoješta, Naša Partija nas uči istini i vodi u borbu za nju. Ali istina se sastoji od niza delimičnih sazhanja od kojih svako mora biti istinito za. sebe. U ovoj velikoj borbi u kojoj se rvemo, uprkos svemu, protiv istih neprijatelja, istina u slučaju Jugoslavije pretstavlja đeo u nizu šsaznanja koja čine partiica boreem za opšteljudske ideale slobode i mira.

Iz moliva u koje sad ne uluzim, ali koji s komunističkom istinom nemaju veze, IBe zatamnjuje istinu o Ju-

goslaviji. Detalj. U redu. Ali laž O.

detalju daće mi laž i u konačnom zbiru, pod preipostavkom đa su u tom

računu sve ostale stavke sušta, ne- ·

revidirana marksistička istina. No nisu. Stay po Jugoslaviji, nije jedino pogrešno »saznanje« onih koji revidi-

nja i puta slobodi. Pisac reanlišta. iznoseći činjenice onakve kakve jesu zaslužan je za istinu i slobođu. konkretnom slučaju Kasu, a ne Kazanova i kompanija,

Jer da je slušati njih, dužnost· bi pisca bila da stvavnost odrazi i umetmički rehreira ne u skladu 8& istinom nego s Rezolucijom, po principu: razumem! U pravilniku bivše kraljevske vojske stajalo je da je staV mirno najpogodniji za primanje komandi, jer je naineprikladniji za razmišljanje. Ali baš pisac treba da razmišlja. Dakle, na mesto voljno; Avagone i ruku na srce: kakvog ćete to komunističkog čoveka da napišete? Onog koji se slaže sa auforitetima i kad očigledno lažu? Za nas je tu očigledno da lažu! Za svć koji su nas posetili od 19848 na ovamo. Za Kasua, takođe. Za Vas, Virmzere | ostali koji ste ovde boravili pre 1948, trebalo bi vam biti tahođe jasno da lažu. A zašto yam nlje? Znam dokiora plastične hirurgije koji je unakazio nekoliko žena koje su htele da budu drukčije lepe, nego šlo su. Kriva vrata ili usana, one bi nniradije danas metnule feredžu. Ali io se ne nosi više. Uostalom nisu muslimanke. A šta sle vi? Komunisti? Progresivni pisci? Realisti? Šampioni socijalističkog realizma?

Objavljena je rezolucija. Progutali ste je u stavu. mjrno. Onda ste u želji da je potvrdite počeli da u vašim listovima prenosite izjave istinoljubaca a la Caldaris, australijanski doktori i drugi Tataceni sa svih strana, Odjednom se pokazalo da je mnogo

kastično; — grade socijalizam i — ~

Ironično: — koji je, kao što se zna, prirastao za srce bankarima i — in-

sinuirajući: –— valjda ne za nečije lepe ~

oči i — cinički: — Korčula je danas smerička teritorija. .

Jadni Petar ŠSegedin On je iz Žrnova na Korčuli koja je, čuli smo, pod američkom jurisdikcljom već godinu dana. I ovog će leta, kad se bude

vraćao sa odmora, morati da čeka šest

meseci na ulaznu vizu u Jugoslaviju, jer je, lako američki državljanin, ipak komunista, a toliko treba da čeka na vizu svaki »zapadni komunista, Navodi su naši. Šta će samo Udruženje književnika Hrvatske šest meseci bez svog sekretara? Propačće. Uostolom, neće propasti, Jer je pro> palo pošto su svi pisci hrvatski, srpski, slovenački, makedonski itd, uoči svog Drugog kongresa streljani, pobijeni, obešeni i, posle, izwedeni na sud i oterani u logore na sve četiri strane, pošto je uostalom cela Jugoslavija jedan jedini strašni Jogor, fabrika mamrli, Dahau. 1 EH Parafrazirajući te »realističke« tehslove o nama, mislim na njene autore, od kojih dobar deo učestvuje i u toj novoj hajci na Kasua, koji je kriv, kriv, kriv, jer: je zaključio, Obišavši nekoliko naših radilišta, da se u Jugodlaviji, uprkos onom što piše rezoucila izgrađuje socijalizam. Šoking, Zato će Kazanovina duhovna deca i njegov prvorođeni Aragon, farlare-

· nisati i dalje. No svaki će se sve vi-

svedoka nuročito u AFP i AP, u Te-. lepresu i drugde koji, iz ovih, ili onih .

razloga, znaju da kažu ponešto o kulačkoj sitahovladi, janičarskom teroru, o samovolji nekog bivšeg ustaše, sada oficira Ozne po imenu drug Udba, rodom iz makedonskog sela Udbine, koji čuda pravi veztaurivajući kapitalizam Jugoslavije. Negde sam pročitao da je Lazica Maujković , priTORTU svečano za člana CK, a Dragoljub Jovanović na čelu ciganske muzike postavljen za sekretara Tron= ta u kom se partija islopila kao šećer u mlakoj vodi. U S soaru, Tmaniteu, Leltr fransez, i drugde posle bezbroj

· takvih jstinitih vesti, prešlo se na ko~

ljingradu, Aragonu

montare, hoji uopštavaju tu ogromnu rezervu objektivnih istina jednom zauvek dokazanih svedočanstvima nezBinteresovanih svedoka i Rezolucijama. A otkada je Budimpešta naročito kvalifikovana za O, objavila prvm svetu da je Tito gestapovač, đa su prema tome milion i sedamstotina bj-

ljada Jugoslovena pali boreći se pro-

; o vmije na Donjecu i Stafiv Crvene armij Ve Dalja kona?

še ·udaljavati od istine kojoj su se kao komunisti zahleli. Ali znamo, ima i lekara koji izneveravaju zakletvu Rekulapu, Među kozmetičarima ih je najviše. No to je baš tačka u kojoj se dodiruje praksa tih lekara sa realizmom neotaraskonskih pisaca. Klizajući se niz tobogan laži s, jednog sprata na drugi, s jedne male laži na drugu veću, oni će jednog dana primetiti možđa, a možda i neće, da Prokrust.yv posaa ne može da se okrsti realizmom. e; ;

Jeste, realistička umetnost pozvana je da učestvuje u velikom menjanju sveta pod zastavom KP na čelu slobodoljubivog čovečanstva. već »klasičme« operacije zataškavanja, polepšavanja i poružnjavamja istine, fikarenja svega Šio nije stalo u TIBe rezolueije bivše i buđuće ne

pretslavlja lovišta progresivne umet-

nosti. Istina je uvek i lepota, Ona može da izađe na ulici i da zaigra novu, socijalističku karmanjolu i bez kogzmetičke pomoći Doroslovca i ostalih Virmzerovića,

Kasu to zna.

A vi ostali, kako vam Alah dosudi. Ukoliko ne bude pravedan on, biće

to potomstvo, kao i uvek. Tim gore

po vas, slabići, ceeprengNpanupga:iusreianKnaneovp napisu rap aanamen ap zana ana

Međunarocna izložba

crteža u Svajcarsko|

U vremenu od 6 aprila do 81 maja biće.u Iaiganu otvorena Međunarodna izložba crteža i gravura. Izložbu onga-

nizuju švajcarski slikari, Cilj ove izlo-,

žbe je da prikaže najbolja savremena dostignuća na polju crno-bele tehnike. Osim toga, težnja je priređivača, da pažnju publike i kritixe obrate na ume!ničke oblike { načine izražavanja koji su karakteristični za zemlje koje iplažu. .

Broj umetnika | deja koja be iplažti je ograničen — iz svake zemlje mogu

učestvovati najviše 4 umelnika sa po: 4 slike, Predviđa se 10 nagrada u U-' kupnoj vrednosti od 8,000 šv. franaka.

Nagrađena dela ostaće na Wtalnoj Uumetn?čkoj izložbi u Lauganu.

Na avoj izložbi učestvovaće i naši likovni urmetnioij, ete

, “

Ali, te

Glava anđela, (detalj sa freske + manastiru Mileševu, XIII vel)

i ZA OSMI MART

- GOVORI SRCE

Narodnom heroju D

Zvoni ameh eulud, glasna rika, udari padaju na nju i tako stalno već tri dens, tri dana noću i Hdpmju: — gde su ti ruke? „vezane žicom, gde su ti oči? ne lete & pticom, gde su ti misli? gavran u noći, gde si, skitnice, gde si? govori jesi li ži crma Dara, a mi već znamo da

Udara žila, bole kosti, co ; nijednog bezbolnog mesta nije, i bol ie ovai neizmeram,

· voluj6ka žila rije, rije«,

A &uti ona

ko stena nema

ko oluja

kada se sprem8, pa. morem srca

muti,

(Odlomak iz poeme)

. Problem I

za pozorište lutaka |

v vreme počimje kod nnB8 sve više da rate imteresovamie i pokret za otvaranje tzv. pozorišta lutaka. Skoro svi veći naši gradovi ili već imaju ovakva pozoyišta, koja u tehničkom pogledu sve više napreduju, ili nastoje da ih otvore. O

U Sloveniji, na primer, postoji u tom pravcu čitava tradicija; »)utkarBtvo+ je vrlo razvijeno i već je dostiglo nesumnjiv umetnički stepen. I u tehničkom pogledu tu su pozorišta na najvišem nivou, U Hrvatskoj su ovakva pozorišta takođe rasprostranjena, U Vojvodini postoje pozorišta lutaka čak i po nekim selima. U Beogredu, pored raznih pozorišta lutaka u dečjim domovima i drugim dečjim ustanovama, postoje iđva ugledma pomzoništa ovaleve vrste: jedno repuibličkog a drugo gradskog značaja.

Sve to govori da #u ovakva pozoriBta, i pobreba za njihovim postojanjem i razvojem, Već mašla svoje određemo mesto ı mimzu omih mmogobrojnih formi reda &8a decom i za decu u cilju njihove zabave, mezonode i vaspitanja. Luka je deci uvek draga igračka; a Muke koje govore, koje u raznim pomvorišnim korniadima za decu preistavljaju živa bića, koje izmose dečje žeei radosti, koje odđvođe njihovu ma-

u carstvo bajki i priča, vrše i jednu određenu funkciju, i aylturnmu i pedagošku. Za odmasle. razume &e, ne luike, nego oni koji ih » po sceni, koji rukovođe ovakvom. tom pogorišta i koji određuju njinov repertoar. A za decu to &u lutke, i to »Žive Jutke«, Pa ada već te lutke »govore«, i kada je počelo i sve više lutaka da »govori« a i Ve više deee đa ih gleda | sluša, onđa, razume se, nije bez značaja i šta te lutke govore, odnosno kakav repertoar daju »lutkari« deci, na kojim delima ih vaspitavaju i zabavljaju, .

Događašnji razvoj pozoništa luateka kod nas pokazao je velike teškoće u pravilnom izboru repertoara, Repertoar za pozorišta lutaka uglavnom. su određivyali našj poznati »luikari«, dok su dečji pisci i pedagozi manje bili vainteresovani ovim problemom. Otuda se pred rukovodstvom · pozorišta lutaka stalno i postavljao problem: šta treba deci prikazati, kako jednu pretstavu dobro spremili, kako savlađati mnoge čisto pozorišne probleme, kako zainteresovafli za ova pitanja i po-

· zorišne stručnjake itd, I. ukoliko nije

oBigurana saradnja većeg broja stručnjaka na ovom poslu, — ne čisto teh-

—

ari Pavlović

ruši se dole i ute usta a BrCe

đa M ćuti? | Srce as devojkom noćas razgovara, | | misao vatrena

pred smrću izgera,

Jastavicu pticu i najteža slava

Reci da li pamtiš iz đačkog bukvara? |

Da li pamiiš, Daro, nestašluke bratg

i majku pognutu nad Foritom | i žutim”

1 da li misao tešku :tvarnost sbvata |

koju ja odavno u tamnici slufim?

Beci, Becaš li se liyadskoga cveća

i butog ljutića

kraj Hadučke česme, gar ne žališ osmeh ; i sulrasnjeg proleća, e omladinske. pesme, |. omladinske pesme?./ i

Mira ALBČKOVIĆ ||

eporioard |

i) ničkom, — dečjih. pisaca, iskusnih pe- | dagoga i drugih, onda se kod mnogih || to pitanje postavljalo i postavlja u | još oštrijoj formi. Činjemica jie da se | damas pozorišta lufaka bore sa veli» || kim teškoćama u pogledu repertoara. | Neke gotove literature skoro da #| nema. Jedno beogradsko pozorište M | taka, gradsko, jedva je uspelo da za | skoro dve godine prikaže svega četiri, | komađa (»Udarnici« od B, Copića; — | »Dvamaest meseci«, »Crvenkapa« »Pinokio« — sve u prevodu i prerađi}, · a, drugo, republikansko, već nekoliko, | meseci prikazuje »Pepeljugu« od u | dimima. Nazora, | U talvoj situaciji, zbog nedostatka | repertoama, pojavljuju se ma šcenama | pozorišta lutaka (za decu, za najmla= đu pozorišnu publiku! i takva dela | koja nemaju nikakve književne vrede | nosti, nepedagoška, šteta, koja me | mogu uopšte vaspilmo da deluju, Neki | svesno a neki iz neonemja šta treba | pružiti deci, koju i kekvu literaturu, | protumali su u rulopjsima u razna | pozorišta lutaka neka svoja »dela«, | originalna ili prerade, i 'o se izvodilo. i izvodi pred malim gledaocima. Neki | primeri najbolje će to ilustrovati. PO-_ stoji i “dramatizacija pomzmate priče | »Mačak u dip-mama«. Pored toga Što | je ta dramatizacija vrio slaba, u njoj | ima i ovakvih rečenica: »Gledaj da 86. odavde što pre tornjaša; »Taij silni | divljek želi pojesti omako gurmasm\\ alatko sve od redđa&; »Mislim da se zemjmate za gramatilku«; »Sad gen fpr-_ baj kako maš«; »Mi dvojica čemo 50. složiti« itd, itd. U nekom komzdu »Prvomajac« govori se kako je žena” »čGisto ukrečila Wuču«, kako se »neko | osvećuje od palkošti«, miališam govori | da še uči »Hako treba opuljiti drugo” | ve igrom duupimadi«, jrako i »sitam pionir« može nešto da ma i da on

šljiviko jedan?«; »Slbara mroino; »Glaw. va Će Tmu Dpućči hao cepsnica«; »Ši Sliniš?«, »Gapdm mi we repom, mal» tio«, »GWle si, bre, mwoino?s; pe" zirmio Keao Gomde, wMaži ed,

džukelo«; »Me! o srce Čovel vidi da sa wvojim, melujm, 6r

za«, Ba »Gdelimas jedavo,

» ı koji je protltoamao | pozorišta lutnmka vw wrirašmjosti 8VO” jim drami i premadomm (»Osveta. pamtimame«, »Volčebni mage“ rao«, »Veseli evinačje | dr.) i talo tro“.

pomuti ima vw mdjihov ABIF, oi Dosadašmji repertoami he

pozoništa taka wglavnom. &u slobi, FTouzetsk čine samo meka pogoništa koja &u uspela da nađu pravilam put u evojoj repe!“ toarskoj politici. i da prikažu deci zi”. sta dobru literaturu, Mo, zbog člabih veza jpmeđu pojedinih pozorižia luta” ka i nedovoljnog korišćemia svega 2". noga što je postignuto u majboljim | pogorištima ovakve vmste, zbog nedo" voljne izmene ijghustarva, većima bPO"| zorišta lufaka mije u svome repertoar” slikom programu uspela da nađe pra" vilan put. Otuđa se deci još uvek pb? kazuju sasvim nekmjiževne drpmati" zacije, razna dela puma vulgarnih 1 »šafrovačkih«e jizroeza, nepedagošhd, koja mogu samo štetno da deluju ni · dečji razvoj. Nesumnjivo da se ovim. problemom, problemom “7prepertonfa, njsu dovolino ili nikako zajterezoval ni razne pedagoške imstitucije, a VO“ kako, ni dečji pisci, Sa malo Vi | zainteresovanosti za ova pitanja, 5V9" | kako da bi se mogle izbeći mnoge do” sadašnje greške a našlo bi se i ljudi koji bi u rešavamju ovoga problem | mogli da pruže dragocenu pomoć. Mn” | gobrojne namodme pripovefke i bajke, | zatim pripovetke starijih i mlađih pisaca, pa najbolja „dela za decu P | svetske kmjiževmosti, mogu da pošlo“. že kao odličan materijal koji bi % mogao pveraditi za dečja pozorišiš Ovo bi moglo doći kao prvo, da popl | ni jedmu osetnu prazmimu, Mo, isto ft” | ko, nesumnjivo đa bi posle došla i. riginalna. dela naših pisaca. UstvoTi | rađi se o pozorišnoj Hteraturi za đe? |

A deca, i njihove sabavwno-vespii turu čekaju! · / nl BB