Književne novine

'Sprečiti, onemogućiti uspešan proces borbenop djedinjavanja međunarodnih, naprednih, demokratskih organlzaclja u svetu, 5provesii kroz te organizacije centralistički, birokraltski metod komandovanja i boezuslovnog polčinjavanja, svim tim merama mobilisati te organizacije za ostvarenje ciljeva SsVoJe revižionističke politike jizrazita je linija Informbirea i ona se ne može demantovati nijednim argumentom, "U odnosu na Jugoslaviju, u odnosu na aktivnost pretstavnika Jugoslavije i učešća naših masovnih organizacija u radu međunarodnih, ta polikika je našla i nalazi najdrastičnije oblike, poznate ćitavoj svetskoj javnosti, Ragznovrsnost tih oblika proteže se od najgrubljih policijskih mera protiv delegata Jugoslavije do svih varijacija falsifikata, mistifikacija. i laži, Bilo bi zajsta potrebno vrlo mnogo. vremena da se, naročito kad je reč o Jugoslaviji, nabroje svi manevri Informbiroa protiv jedinstva međunarodnog naprednog, demokratskog pokreta sindiSE omladine, Žena, pravnika i druE Može se konstatovati da su agenture Informbiroa, u izvesnom smislu i u izvesnoj meri, uspele u svome poslu One su, različitim sredstvima kroz izvesne međunarodne organizacije, odnosno kroz njihove rukovodeće forume, sprovele, u raznovrsnim oblicima, svoj metod komandovanja i potčinjavanja. One su izvesne organizacije, odnosno njihove rukovodeće forume, Uuspele da mobilišu, u manjoj ili većoj meri, za sprovođenje svoje kontrarevolucionarne kampanje i u odnosu na Jugoslaviju, i u odnosu na napredni pokret u svetu uopšte, "Te agenture Su, u jzvesnoj meri, postigle izvesne uspehe u svojoj politici sprečavanja, Onemogućavanja borbenog sjedinjavanja međunarodnih naprednih organizacija u svebu, naročito u odnosu na Jugoslaviju.

Ali na taj način, pitanje stava i politike CK SKP(b) odnosno vlade SSSR prema CK KPJ, odnosno vladi Jugoslavije — pitanje ravnopravnosti komunističkih partija i socijalističiih zemalja — pitanje ravnopravnosti narođa uopšte postavilo se, još oštrije, u punom svom, istorijskom značaju i za današnjicu i za budučnost, pred čitavu svetsku javnosti — što nesumnjivo nije bila namera inspiratora i OTganizatora Informbiroa i njegove politike. Čak suprotno: u osnovi svih mera informbirovovskih agentura sasvim je očigledna težnja da se to pitanje zatašia, zaboravi, ukine, umrtvi,

Tako se to pitanje, nesumnjivo, već postavilo i sve kategoričnije postavlja u međunarodnim naprednim oyrganizacijama mimo njihovih rukovodećih, prepariranih informbiroovskih foruma, i protiv njihove volje i njihovih propagandnih i ostalih mera,

S jedne strane su Info mbiroovski OZOLBR PPG aGONOĆ protiv socijali&tičke Jugoslavije teže da uguše i svaki zametak toga pitanja — s druge strane milionske mase članstva tih organizacija iz kojih sve glasnije prodire optužujući protest koji zahteva mir, slobodu i stvaralačku saradnju u punoj ravnopravnosti,

Dok ti forumi, zaslepljeni, zaostaju — mase idu napred. Proces odvajanja takvih, mformbiroovskih foruma i rukovodstava od masa pyrirođan je i ne može se nikakvim merama zaustaviti. On se ne može vremenski odrediti, On je spor, ali je sve brži. | I u svetsku javnost prodrlo je već dosta dokaza o nemoći informbiroovskih agentura da taj proces zauslave. A tih dokaza je, iz dana u đan, u nizu zemalja, sve više, i biće ih sve više, do pune pobede principa ravnopravno=

sti komunističkih partija i socijalistič- ·

kih zemalja do potpunog poraza svih onih koji, kao informbiroovske ngenture, smatraju da se borbeni pohod naroda, da se istorijski porast revolu-

snaga u svetu može kao ta-

„organizacija, koji. SVe. bez".

kav okvalifikovati samo ako podleže

Čedomir MINDEROVIĆ

dogmatskoj, birokratskoj, bezobzirnoj komandi iz jednog centra, bilo to iz Moskve, iz CK CKP(b), bilo ma sa koga drugog mesta i ma iz koga drugog foruma.

'Pa činjenica, koju su inspiratori i organizatori informbiroovskih agentura već davno morali da uoče, jer je čak i u svetsku javnost do sada dospelo dosta ubedljivih i jasnih simptoma O njoj, nesumnjivo sve više uznemiruje sve eksponente informbiroovsške politike, Rezultati su suprotni njihovim namerama i očekivanjima — proces borbenog sjedinjavanja međunarodnih naprednih, demokratskih organizacija, doveden u tešku krizu njihovom politikom otpočeće i biće ostvaren na jedino mogući način — na osnovu pune ravnopravnosti naroda i naprednih organizacija. Uznemirivati se. zbog te činjenice, znači zaista biti potpuno, do kontrarevolucionarnosti zaslepljen revizionista, znači biti potpuno bez pravilne orijentac!je u međunarodnom naprednom, revolucionarnom pokreiu,

· snači činiti i dalje očajničke, sve neu-

računljivije poteze i pokušaje — Uustvari, gubiti pred naprednim, revolu-

cionarnim pokretom poziciju za pozi-·

cijom „biti izolovan, optužen i osuđen od milionskih narodnih masa kao ne> prijatelj njihove ravnopravnosti, njihove slobode, njihove budućnosti,

Informbiroovska agentura u Stalnom komitetu Svetskog kongresa pristalica mira, isključenjem Nacionalnog komiteta Jugoslavije za odbranu mira na poznati nedemolcratski, diskrimjnatonski način, sa potpuno proizvoljnom, neodrživom motivacijom da Je Jugoslavija ratnohuškačka zemlja i tako dalje i tome slično, izazvala je, pre svega, jednodušnu osudu naših najširih narodnih slojeva. Razume se, Nacionalni komitet Jugoslavije za odbranu mira isključen je, po cenu Rkompromitovanja Svetskog kongresa pred čifavom naprednom svetskom javnošću, pored ostalog, u nameri da se, s jedne strane, pitanje ravnopravnosti naroda zataška, zaboravi, ukine, umrtvi, a 8 druge strane da se, u tom istom cilju, Svetski kongres pristalica mira Upo* trebi kao sredstvo za neprijateljsku propaganđu i borbu protiv socijalističke Jugoslavije.

»Mi se borimo za nacionalnu nezavisnost i miroljubivu saradnju svih naroda, za prava naroda na samoopredelenje, što pretstavlja osnovne uslove slobode i mira... Mi ćemo držati jedinstven froni za odbranu istine i razuma, za potpuno onemogućavanje ratne propagande, koja truje svest 6velskog javnog mišljenja... Mi smo za tesnu saradnju narođa zemljine kugle i uložićemo sve svoje snage za stvar mira. Rešeni da sačuvamo budnost, obrazovali smo Komitet Svetskog kongresa pristalica mira, Smelosti i još

jednom smćelosti u borbi za mirl Mi

smo znali da &e okupimo. Mi smo Uspeli da razumemo jedan drugog. Mi izražavamo svoju spremnost dđa pobedimo u borbi za mir — u borbi za život«. To su stavovi poznatog Manifc&ta Svetskog kongresa pristalica mira, koji su čitavom čovečanstvu uputili učesnici Pariskog kongresa, u aprilu 1949, a među njima i pretstavnici Jugoslavije, Ali, naročito u odnosu na Jugoslaviju, praksa Stalnog komiteta, odnosno Biroa Svetskog kongrosa prištalica mira, čim je Biro poštao u odgovarajućoj meri izvršni organ Informbiroa, počela je da se potpuno razilazi od tih stavova, Danas je ta prahsa u polpunoj šuprotnosti sa Manifestom, Pri tome treba &talno imati na umu da su Manifest odobrili učesnici-delegati Kongresa, koji su učešće Jugoslavije na kongresu jednodušno pozdravili, a da Biro sprovođi švoj diskriminatorski informbiroovski kurs protiv naše zemlje potpuno samovoljno, |

| Izvod iz referata Vicka Raspora ma osni-

aio kongresu Baveza filmskih radnika avije,

| Borba „mišljenja. u procesu izgrađivanja i usvajanja marksističko-lenjinističke estetike, sloboda wtvamanja i wsmjelost inicijative, teoYetska analiza postignutih rezultata naročito su potrebni dan9• nama, radnicima na polju filmske umjetnosti, koji za razliku od 6evih drugih umjetnika kod nas ne možemc da se oslonimo ni na kakvu domaću tradiciju. Gajenje takvih pogleda na probleme i zadatke naše filmske umjetnosti, vamo šenje takvog duha i almošfere među

etničke filmske radnike, što znači u stvari — na našem umjetničkom terenu — jedan konkretniji vid borbe za nepreštonmo usvajanje i širenje tekovina Socijalističke demokratije, trebalo bi da bude jedan od glavnih elemenata šadržaja rađa Saveza filmskih radnika. A koliko problema ı,. polju filmskog Btvaralaštva ima, koliko &u oni komplicirani i koliko se ni ne mogu da podvrgnu receptima, šemama i dogmama — pokazale su dosad održane naše konferencije o pitanjima umjetničkop i dokumentarnog filma, kao i o pitanjima filmske hrahike,

4 Ravno prije godinu dana održana je konferen"ija o problemima našeg Umjetničkog filma, na osnovu analize prvih šest domaćih umjetničkih filmova. Na konferenciji su pretresana pitanja tematike, scenarija, režije, glume, kamere, scenografije, muzike, i montaže, kao { filmske kritike.

Nema sumnje da ta pitanja i dalje pretstavljaju predmet najživlje diskusšije i ja baš tim pitanjima naš Savez, odnosno reriublička udruženja, treba

da posvete najveću pažnju,

Beenario 1 njegov kvalitet treba 0 kao i dosad, bude u centru pažnje

0 ea

mi naše f

- Vicko RASPOR

radnika na polju filma, jer je on, istina, samo đio mmogostrukog priw:eBa, ali neospomo najvažniji dio, U toku protekle tri godine uložilo se mnogo truda i uradilo prilično da se scenario kod nas rodi i da stekne pravo zasebne grane književnosti, Mi danas možemo reći da je uglavnom prebrođena kriza u pogledu privlačenja književnika na rađ na scenariju i đa je izvjestan broj mlađih ljudi ili književnih početnika izabraa baš scenario kao, onaj rod MKnjiževnosti kome se misle posvetiti i na kome se žele kao književnici razvijati. Naša scenarijska literatura okupila je gotovo u svim republikama niz književnih imena, kao što su Oskar Davičo, Branko Ćopić, Joža Horvat, Ciril Kosmač, Mihailo Lalić, Aleksandar Vučo, Matej Bor, Oto Bihalji, Arsen Diklić, Vjekoslav Kaleb, Milorađ Panić-—-S9urep, Miša Selimović, Drago Šega, Pridđa Milipović, Ljubiša Manojlović, Sima Karaoglanović i drugi, Po prvi put pojavili 8u se na književnom planu baš svojim rodom na scenariju mlađi pisci, među kojima e, na primjer Jugoslav Đorđević toliko istakao, đa se ba njegovim scenarijima sada nalaze u procesu snimanja, adnosno fabričke obrade već dva filma. Kriza kvantite:a scenarija uglavnom je, dakle, prabr jena. Ali upravo zato sada smo došti u fazu kad treba, paralelno s daljom mobilzacijom pisaca za rad na Sscenarjju, da razbuktavamo diskusiju co kvalitetu seenarija. Na osnovu iskustava prvih naših devet umjetničkih filmova lako je uočiti da još uvijek ima lutanja ka=ko u izboru teme koja je najpogpd3n"a da bude obrađena u filmskom &cena> riju, tako i u određivanju karaktera

&cenarija, kao književnog djela. Naime,

š?

ıilmske umjefnosti

Praksa, politika koju vođi Biro i ostale jnfomnbiroovske agenture u organizacijama Svetskog kongresa pristalica mira protiv socijalističke Jugo slavije, čitavoj svetskoj javnosti potviduje: .

Da. se Biro i ostale informbiroovske agenture u Kongresu pristalica, mira ne bore za nacionalnu nezavisnosi, i miroljubivu saradnju svih naroda za pravo naroda na samoopredeljenhz,

Da Biro i ostale infovmbiroovske agenture ne drže jedinsiven front za odbranu istine i razuma, za potpuno oOnemogućavanje ratne propagande koja truje svest svetskog javnog mišljenja,

Da Biro i ostale informbiroovske agontuze nisu za tesnu saradnju naroda zemljine kugle i da ne ulažu sve svoje snage za stvar mira, |

Da su, zaista, uložili mnogo truda za okupljanje ali za okupljanje oko infommbiroa, za okupljanje za stvar Informbiroa, a ne za stvar mira, čime su, ustvari, postigli suprotno: proređi'vanje, slabljenje organizacija pristalica mira.

Da su, svojom informbiroovskom politikom i propagandom protiv socijalističke Jugoslavije, uporno izazivali i unosili mesto sporazuma — nesporazum, nespokojstvo, kolebanje i demobilizaciju među najšire mase pristalica mira u 8vima zemljama.

Da, na taj način, nisu pokazali dovoljhu budnost i spremnost za pobedu u borbi za mir, u borbi za život.

'Po je pokazala praksa, stvarnost. A

stvarnost je mnepodmitlivv sudija. Stvarnost se ne može ni na koji način korumpirati,

Stvaralački mir, mir među ravnopravnim narodima, ni u kome slučaju ne može da se pomiri sa informbiroovskim koncepcijama mira koje pletpostavljaju, uslovljavaju politiku, praksu sprečavanja, onemogućavanja uspešnog procesa borbenog sjedinjavanja svih naprednih, demokratskih organizacija u &vebu, centralistlički, birokratski melkod komandovanja i bezuslovnog potčinjavanja — mir pod komandom, u uslovima ekonomske i po“ jitićke neravnopravnosli naroda,

I na proslavi Međunarodnog dama mira, 2 oktobra, milionske mase trudbenika Jugošlavije nedvosmisleno su izrazile to uverenje. Iz mnogobrojnih telegrama i pisama 8a milimga i konfežencija Širom Jugoslavije, posvećenih Danu mita, navešćemo samo reči koje su Nicionalnom komileklu Jugo slavije uputili toga dana građani 'Teslića i okoline:

»Nacionalnom komitetu Jugoslavije za odbranu mira

Sa manifestacionog milinpa pOvVOodom proslave drugog Oktobra — medunarodnog dana borbe za odbranu mirza, građani '"'esliča i okolice, pripadnici radnih kolekiiva Desikilacije

drveka, Preduzeca drvne dndusirije"

»Borja« i sreskih preduzeća izražavaju svoju polpumu solidarnost sa pristalicama mira svih zemalja i obećavaju svoju altivnu pomoć, Takođe obečavamo da ćemo sve planske zadatke na vrijemc izvišiti i izgraditi socijalizam u našoj zemlji, Ško Će biti najveći naš

doprinos pravilnoj i principijelnoj borbi naše vlade na čelu s drugom 'Pitom za mir i ravnopravne odnose mocđu socijalističkim zemljama i uopšte mu u svijetu,

Svjesni smo porobljivačkih i agresivnih namjera imperijalista, koji u namjeri da sačuvaju svoje poljuljanc kapitlaliskičke pozicije i izbjegnu prcstojeću ekonomsku krizu nastoje da raznim propagandnim mjerama i konkreinim koracima kao što je stvaranje agresivnih paktova, osnivanje raknih vojnih baza ild, stvore žarišta novog rata, Uvjereni smo da je jedinstvo medunarodnog demokrRtskog fronta zaloga pobjede demokraciie i onemogućavanja imperijalissičikih namjera i izražavamo puno povjerenje miroljubivoj politici naše vlade, koja je jedam

vrlo je česta pajava još uvijek da pjSšoi Sscemarjja poistovjećuju konkretnu temu, koju je najpodesnije obraditi' za film sa čitavom jednom temaftskom oblasti i na taj mačim ogromno oteža vaju mogućnost da temu obrađe onako kako je to najpogodnije obzirom na specifičnosti filmske dramaturgije, Na primjer, pristupajući radu na &cenariju ša temom iz narodnooslobodilačke borbe pisci obično nisu adabirali jednu određenu temu, koja omogućava razvijanje jedne filmske fabule, nego su uzimali cijelu NOB kao temu, premda je to čitava jedna tematska oblast, koja tako zahvaćenma, u cjelini, u filmu može da bude obuhvaćena i obrađena sama na hroničarski način, što je u većoj ili manjoj mjeri kod nas dosada u svim fakvim primjerima doista i bio slučaj. Naravno, da nda reditelj, baratajući sa takvim polufabrikatom, nije u stanju da ma kakvim reditelykim bogaćen'.m scenarija i inventivnošću načini mišta drugo nego »igranu« filmovanu hroniku sa Više ili manje elemenata umjetničkog filma. Veliku slabost naših dosadašnjih &cenarija pretstavljaju nedostaci i u komponovanju materiialn i to ne samo u pogledu dramske konstrukcije nego i u Osnovnoj procjeni šta sve i koliko može da stane u okvir jednog filma kao i u probiranju upravo takvog materijala koji će reditelju biti najbolja podloga ča filmsko bogaćenje literarne osnove, Zbog toga je reditelj vrlo često prisiljen da zbog pomanjkanja metraže filmske mpamtljike odđustane od razrade detalja, od sumtilnije karaikterizacije ličnosti vizuelnim sredstvima, a često i dramski najvažnije čvorove on može tek u svega nekoliko poteza da prip.emi i razrađi —o ukratko, reditelj zbog avega toga stigne samo da, »ispriča sadžaja.

- RMJIŽEVNE"NOVINE

Za jedinstvo pristalica

LJ] od oslonaca međunavodnog demokratskog fronta,

Ujedno energično protestujlemo protiv najnovijih neprijateljskih postupaka vlade SSSR-a i zemalja pod njenim. diktatom koje svojim jednoskranim kršenjem svečano primljenih i proklamovanih obaveza prema narodima Jugoslavile, unose kolebanje u medunarodni demokratski front, nastojeći da presijom i zastrašivanjem ostvare svoje nedemokratske namjere i na taj način zadaju ozbiljan udarac po: vjerenju trudbeničkih. i .ugnjetenih masa čovječanstva u iskrenost namjera pojedinih zemalja demokratskog fronta. Izražavamo neograničeno po vjerenje pravednoj borbi naših naroda pod rukovodstvom naše Partije i druga "Tita za ravnopravne socijalističke odnose i obećavamo da nas na putu pobjede u ovoj borbi neće ništa zastrašiti niti pokolebati, pa ma sa koje strane dolazili incidenti i provokacije,

Neka živi jedinstvo naprednih antiimperijalističkih snaga u borbi za Očuvanje i stvaranje pravednog mira u švijetu«, : .

Navedene reči igražavaju praksu, stvarnost Jugoslavije. A stvarnost Jugoslavije nijedna agentura Informbiroa, pa ni agentura Informbiroa u por kretu pristalica mira, nikakvim lažima ni mistifikacijama ne može demantovati. Ta stvarnost ne razjadinjuje, nego uspravlja i ujedinjuje sve stvaralačke, napredne demokratske snage u svetu.

'Pa stvarnost pobeđuje.

Izbori pred kojima stoje narodi Jugoslavije. 96 mart, biće još jedna reči= ta polkvrda te stvarnosti, još jedna velika pobeda ideje stvaralačkog mira u svetu, čiji je osnovni uslov poštovanje nezavisnosti i ravnopravnosti naroda.

_O-A7. 07

Na dlanu domovine moje žulj se blista, a dok je Žžulja, ne dimi joj u rast. Na zgamištima davnim sada lista budući, snažni, gordi, hrast.

Hrast će rasti ma šta bilo i krošnja će mu ponet gnezda ko avgustovske noći kilo, što nebom rnazveje jata zvezda,

Na dlanu domovine moje žulj se blista, a dok je žulja laži mani,

jer i taj hrast što mlad lišta zasadili su parlizamni!

1949 Slobodan MARKOVIĆ

Umro je Hajnrih Man

U dubokoj starosti umro je poznati napredni nemački pisac Hajnrih Man. Rodio 8e 1971 u Libeku, U književnom - životu javio se početkom •ovoOB veka

romanima koji su vrlo oštro kritikova-

li način života buržoazije u Nemačkoj.

Njegovi romani »U zemlji 'SŠlarafiji«

»Profesor Unrat«, »Romani knjeginje

Asi«, *Između rasa«, »Mali grad«, nje~

gove novele »Prule i bodeži«, »Glumi-

ca«, »Burna jutra«, »Srce« i mmoga druga dela su poznata u celom svetlu

i prevedena na mnoge jezike, Na naš

jezik je pre rata preveden njegov TO-

man »Podanik« a pošle rata štampana je knjiga novela. Posle dolaska nacionalsocijalista na vlast u Nemačkoj, e= migrirao je u Francusku a kada su fašističke trupe ušle u Trancusku, u Ameriku, Za vreme rata napisao je 8sVOje poslednje delo »Posmatra se jedmo doba« (Bin Zeitalter wird besichtigt«) u kojem se osvrće na protekle decenije i daje još jedan dokumenat

Svog napredmog &tava i pogleda na ži-

voOf.

Bilo. bi pogrešna misliti ma osnovu ovih nekoliko primjedaba da se na podizanju kvaliteta naših filmskih scenarija nije dosad podosta postiglo. Na> protiv, izvjestan broj mabrojamih scenarista pokazuje u svojim novim djelima da su već daleko odmakli u ovladavanju zahtjevima filmskog scenarija i da će se razviti u prvoklasne scenariste, sposobne me samo da savlađaju nego i da iskoriste njegove &pecifičnosti. A scenarijska literatura u cjelini danas je postala kod nas ravnopravan rod MKnjiževnosti ne samo po tome što se tako shvata i priznaje ne= go i po Wvojim dostignućima, alto ih uporedimo s onima iz ostalih rodova književnosti. Ali upravo zato što se književna vrijednost scenarija neprestano podiže i Što nesumnjivi literarni „kvaliteti u njemu rastu, mislim, da ne bi trebal: olako preći preko jedne &upestije koja je lani na konferenciji iznesena, ali koja nije prodiskutirana do kraja i o kojoj nije donesen mnikakav zaključak. Naime -—- nebsporno je „da treba težiti za tim da se sami književnici, koji to žele i koji za to imaju dara, razvijaju u scenariste=specijaliste čija će djela biti do te mjere zrela da mogu odmah da uđe u praces rediteljske obrade; ali uz to bi možđa ipak pri proizvodnim poduzećima trebalo olkunpljati i razvijati kadar profesionalnih šcenarista-~adaptera, koji bi književne vrijednosti &cemarija onih drugih pisaca, koji ne žele ili ne mogu da se posvete filmskim specifičnosti ma, nastojali da uz punu saglasnost autora pripreme za filmsku realizaciju, Takav kadar mošao bi da vrši stalmu adaptaciju i drugih kmjiževnih djela za film, Razumije se samo po sebi, đa bi odmah na početku, ako bi se ta praksa uvela, naročitu pažnju trebalo posvetiti čuvanju literarne vrijednosti i individualnih osobina pišca i da bi se sa najvećom pažnjom trebalo etarati da se proces adaptacije, književnog scenarija ili književnog djela za film, ne pretvori u fabrikaciju | neumjetnički ftehmički proce8,

PA,

(Objavljujemo člamak francuske publicistkimie Agnes Imber koja je nedavno posetila našu zemlju,)

Kod nas u Parizu mnogo se govori o Jugoslaviji, tako da kad se čuje da sam odafle došla, postavljaju mi se mnogobrojna pitanja, Nije potrebno reći da su izvesna od tih pilanja apsurdna, kao na primer: pitanje koje mi postavlja jedna eleganina buržujka: »Da li je Maršal Tilo ukinuo brak

i da li se sva deca u Jugoslaviji vas ·

pitavaju zajednički po nekakvim menažerijama«. Druge osobe, manje glupe i bolje obaveštene, žele da znaju šta je u toku moga puta ostavilo na mene najsnažniji utisak... To pitanje je teško, jer mi nije lako dati prednost nekim evojim „osećanjima. „Toliko su me stvari iznenadile i oduševile u toku mog boravka u Jugoslaviji.

To je možđa pre Wvegpa neobična i stvarna ravnopravnost koja vlada među svim građanima,

Gođine 1989 boravila sam u SSSR-a i često sam bila neprijatno dirnuta skoro servilnim ponašanjem izvesnih ljudi koji su i posle 20 godina socijalizma sačuvali u dubini svoje đuše mentalitet nekadašnjih robova, Pored toga preterana kurtoazija i suviše reVnosna pažnja oko mene polsećale su

• me svakog trenutka na ta da sam »frankinja« U jJugosšlaviji nema ničega. sličnog, Od prvog dana boravka ja sam &e u Jugoslaviji osećala kao kod svoje kuće i imala sam utisak da se ne razlikujem od ostalih žena. U najlepšem smislu reči smo bili drugovi.

Osim toga, pojava dobrovoljnog rada iznenađuje pulnika i ispunjava ga čuđenjem i divljenjem, Mislim da Jugosloveni osečaju sav značaj, svu novinu toga dobrovoljnog rađa koji vrše svi u korist sviju. To je zaista prvi put u istoriji čovečansiva da se vidi kako ceo jedan narod podiže svojim rukama, pomoću primitivne tehnike svoju razorenu zemlju.

Svakako, kod nas a i drugđe, videli smo u &tednjem veku kako narod sšawmađuje dobrovoljno u podizanju kaftedrala, ali to su bili izolovani slučajevi. U SSSR-u mi smo svi uočili lepa ostvarenja koja su rezultat dobrovoljnog rada ovog ili onog kolektivi, Ali ko je video Šta Se sada događa u Jugoslaviji?

Ova pojava je veoma rasprostranjena a ima i širj značaj od same obnove i razvijanja emišla za kolektiv.

U lMapitalističkim zemljama čujemo kako »progresisti« često drže preda-

- vanja o vešlini uklanjanja jaža koji

odvaja nadnike od intelektualaca, Filozofi, socijalisti, političari koji ne znoju čestito da drže u rukama nit najprostiju alatku, pokušavaju da reše problem koji Je već sam po sebi rešen u Jugoslaviji. Kađa intelektunjci popločavaju ulicu, gnade kuće ili puteve oni shvataju bez objašnjenja svu težinu manuelnog rađa i ponos na dobro obavljeni posao, Tako se u Jugoslaviji uspostavlja braistvo između drugova istop kolektiva a da se mne mora pribeći apstraktnim teorijama.

Predrasuda odevanja. koja je tako žilava u nas, ovđe olpada sama od sebe. U zapadnim zemljiama ne da se zamisliti da jedan intelekiualac bude viđen na »ulici« obučen kao radnik. Mirancuz, ma kako mu bilo poreklo i profesija pristaće da obavi sve poSslove samo ako ima vojničku uniformu. 1 isto tako i Prancuskinja ne sma tra nikad da je jedan rad suviše ftcžak i prlihv kada nosi bolničarsku bluzu. Kada smo otmeno obučeni mi se ne prljamo i ponašamo 8e onako kako smatramo da dolikuje „našom klasnom dostojanstvu. Poznajem danas u Mrancuskoj mlađe „umetnike, slikare i vajare koji đa bi živeli obavljaju manuelni pošao van Svoje umetničke profesije, jer im ona nije dovolino unosna. Oni fo kriju kao po-

Čini nam se da bi realizacija ove sugestije mogla da bude jedan od načina podizanja kvaliteta našeg filma i da bi ta možda dovelo u islo Vvrijeme i do pravilnijeg i bržeg uzdizanja filmskih reditelja i do kvalitetne scenarijske literature. Ovo je, naravno, samo jedna sugestija i stvar je za diskusiju, OJ

Alko se, osim onoga što je na prošloj konferenciji o problemima umjelničkog filma već rečano, zadržimo na problemu filmske režije, onđa treba da kažemo da se ona u općim linijama kreće pravcem uspona uprkos tome što se još wuwjjek razvija u širimu i što se skoro &a svakim novim filmom javlja i navo rediteljsko ime.

Mi danas imamo devet gotovih umjetničkih filmova: »Slavica«, (režija Vjeko Afrić), »Živjeće ovaj narodć (Nikola Popović), »Besmrtna. mladost« (Vojislav Nanović), »Život je n:zš«e (Gu-– stav Gavrim), »Solfika« (Radoš Novaković), »Na wvajoj zemlji« (rancr" Štiglić), »Zastava« (Branko Marjanović) »Barba Žvane« (Vjeko ATrić), »Priča o fabrici« (Vladimir Pogačić), a desoti umjelmički film (»Jezero« — režija Radivoje-Lola Đuhić) biće prikazan u najskorije vrijeme, Osam reditelja već je dakle prilkazalo svoja djel4 publici, a oko 12 novih reditelja eprema 6e da iziđe pred publiku sa svojim prvim filmovima, koji še sada snimaju. Filmska režija nailazi i na interesovanje kod nekih kazališnih reditelja. Tako je Bojan Stupica uzeo da režira film »Visoška kronika« po Scenariju Draga Šege, (po romanu Tavčara), a nije isključeno da ioš neki kazališni ređitelji pristupe Tadu na filmskoj režiji, Nema sumnje da će toliki kadar filmskih ređitelja, ljudi ma kojima neposredno leži glavni dio težine i teškoća stvaranja filmske umjetnosti, znatna obogatiti i oživjeti diskusiju o putevimn našeg umjetničkog filma, koja treba da še razvije u olvira udruženja našep Saveza, Alko pokušamo da izdvojimo ona pitanja koja nam se na području filmske režije

svi

| svesti jeste jedno od mnogih feudal-

· ljubomorno krili, Čak ni pola veka

ma pamot, Neispoljavan

rok, kao rđavu delatnost i kada

primorani da fe kažu, oni to čine.

sramom i jedom. ~ ; "Ta predrasuda, usudena dubo

nih nasleđa” Smatra se da »otn ma, ta predrasuda nam dolazi još O davnih vremena i poliče iz bibliski prokletstava: »U znoju lica 8vop služuješ svoi hleb«,

Tek kada su naši veliki slikari ri Matis i Alber Marke postali sl

mogli živeti, RR oko 1898. godi! na izgradnji Gran Paleja na Jelisej skim Poljima. U to đoba oni su”

socijalnih borbi nisu uspeli da iskovene naše Mare, žilav” predrasude.

Zato mi je teško objasniti svojoj okolini u TPrancuskoi da u Jugoslavi=. ji ni za kog nije sramota da bude. e viđen u radničkom odelu, umrljanom blofom ili uljem. Radnici u Jugosla= viji se uveče presvlače, peru, oče-. šljaiu i idu u Operu. Istina, ruke O štaju žuljevite i pore na njima crne, O ali to ne umanjuje ničiju čast, Na- i : profiv. aa 10

Iskreno da kažem, ja ne verujem - ef da sami naši jugoslovenski prijatelji shvataju svu veličinu Revolucije koju su ostvarili...

Jedna druga pojava koja me je duboko dirnula, to je način na koji i su me Svi Jugosloveni, i intelektualci ' i radnici, zamolili sa patetičnom upor= nošću da sve posmafram | sve kod pr r njih shvatim, kako bi odnela svojim _sunarodnicima njihovu poruku mira ai i bratstva, i da takođe demantujem |“ emešne priče koje Kominform — ču-” dovište sa više usta protura na račun Jugoslavije i njenih maroda. Neka moji prijatelji znaju poruka ie ver- M no prenesena, ali nažalost, čuju sa- bra mo oni koji hoće da je slušaju!

'Po me navodi da ponovim ono Što Pa sam rekla na kraju večere koju su mi

ljubazno privedđili beogradski knjiŽževnici prilikom boravka u glavnom gradu Jugoslavije:

»Ako u toku godina, koje mi preostaju da Živim, bnđ»m imala časove —.I ohezhrabrenia, biče dovolino da se setim onoga što sam videla , čula u 5 Jugoslaviji da bi sebi povratila veru 3uJ u Život i-ljudsku sudbinu«, kb

Šta bi ioš mogla ovome dodati?... if

(osim, muanavno, teškoća vezamih uz produkciju) čine da bi danas najviše trebalo da budu predmet pažnje, onda mislim da bi to bila slijedeča: NL 30 Činjenicn je da su reditelji dosada po pravilu bili preokupirani rađom na geenariju, zato šta im je većina Skripala. a to se dogad« još uvijek, bila predavanan u fakvom stanju koje je“ bilo još daleko od mogućnosti filmške 5 Yealizacije.i da šu se zbog toga zama~ | i rali i trošili svoju fantaziju na pre»> pravkama scenarija. Ali je isto tako neosporna činjenica đa se reditelji nisu uvijek do, krajnjih mogućnosti trudili da Za mnoge umjelničke i literar= ne vrijednosti scenarija nađu adek' tan izraz i da de krajnih granica i viste one neosporne literarne vrijedn sti koje se u novijim scenarijima češće javljaju. Istina, ako je scenari komponovan tako da 'e radnja. rastppima na sto strana, da &u li situacije loše izveđenj i dov. bo eprelme | natepnute međusobne se, onda se reditelj skoro uzalud naproeže dn takve likove i KOS gati svojom jnventivnošću i d u cjelini načini uspjelim umjetničk djelom. Ali je isto tako istina da. &lri reditelji u ogromnom broju | ra nisu nastojali da pođu dal jih prvih rješenja koja su im d oljavanje inventi ati, nebriga za minucioznu obradu talša — fo je jedna cd oci Ortk. sadašnjeg redileljskog rada. · 'Sio se tiče problema snimatel;s! ređa, u sadašnjoj fazi razvitka našcumjotničlor filma čini nam &e da uopće uz?evši, nwjakuiniji zada TE pitanje pvolesionalnog ovladavanja za- y naftom, uprkos tome što rezultati rada pojedinih naših snimatelja pretstavlja- , ju možda najviši domet koji je u filmskim umjetničkim zvanjima kod naš postignut Slično stoj' stvar i 6a GConomgrafijom, gdje se pomanjkanje profesionalnog znanja u najviše slučajeva ispoljava u tome, što idejne skice dekora često idu u raskorak sa potreba-

. (Nastavak na četvrtoj strani)