Književne novine

M co 2 #

GODINA III BROJ 26

ez IT Oy-

ž acionalni komitet „Jugoslavije

j za odbranu mira isključen je ž iz organizacije koja nosi ime

Svetski kongres pristalica mira, jednim birokratskim aktom, punim informbiroovskih, ratnohuškačkih kle veta protiv naših naroda, Zasleplje= nost sovjetske agenture i u toj međunarodnoj organizaciji postigla je takav stepen da se taj akt smatrao dovoljnim da se naša zemlja, i u toj međunarodnoj organizaciji, tretira na uobičajeni način, kodifikovan zloglasnom prvom i drugom rezolucijom Informbiroa. Ali iza veštačkog. dima propagande agenture sovjetske vlade u Svetskom kongresšu pristalica mira, kojoj je jedan od glavnih ciljeva, u duhu tih famoznih rezolucija, nesumnjivo, borba protiv socijalističke Ju• goslavije, zbili su se i zbivaju zna= čajni poremećaji. Privremeni relativni uspesi informbiroovške propagande i u toj organizaciji sve više su pod znakom pitanja, sve više se pretvaraju u neuspeh. , | Iz dana u dan, na pitanju Jugoslavije, odnosno — na pitanju ravno= pravnošti komunističkih partija, na pitanju ravnopravnosti socijalističkih ER na pitanju ravnopravnosti na| uopšte, vrši še sve izrazitija dekompozicija i u nizu rukovodstava organizacija Svetskog kongresa pristalica mira, podrazumevajući tu vrhovni rukovodeći forum „Svetskog kongresa pristalica mira, Biro te organizacije, Sve je snažniji glas pravih pristali= ca mira protiv aktivnosti Kominforma koju on sprovodi i kroz organizacije Svetskog kongresa, zalažući se, na rečima, za slobođu, jednakost i ravnopravnost naroda a ustvari, na delu, uprežući marionetske vlade narodno-demokratskih zemalja i sprovodeći u fim zemljama ekonomsku, po• litičku i kulturnu hegemoniju koju nije uspeo, nikakvim sredstvima, da nametne vVvlađi, odnosno narodima socijalističke Jugoslavije. Pretvaranje radničkog, demokratskog pokreta u svetu u instrumenat svoje, revizioni-

" stičke,' politike "protiv socijalističke Jugoslavije u instrumenat koji život i budućnost ostalih naroda treba da potčini hegemonističkim ciljevima današnjeg sovjetskog rukovodstva i

romitujući, na taj način, u samom korenu, borbu za mir. obelodanjuje se iz dana u dan, pred licem čitavog čovečanstva, kao štetan, kontrarevolucionaran pokušaj, izazivajući 6ve glasniju osudu napredne svetske javnosti.

Nesumnjivo le da je takva politihn protivna osnovnim pređuslovima za pravilno nrazvijanie miroljubivih ! konstruktivnih međunarodnih odnoša, da je protivna duhu svečano primljenih obaveza Povslje Ujedinjenih nacija, da je u potpunom raskoraku sa deklaracijama današnjeg &sovjetskog rukovodstva izrečenim i na najautoritativnijim međunarodnim forumima đa je to, u odnosu na male narode, politika grube sile i diktata a u odnosu na velike narode politika blokova i interesnı sfera — ustvari opet politika negiranja prava malih naroda na suverenitet i nezavisnost. | Nesumnjivo je da takva politika joktičog znači održavanje &tanja 'koje uvek nosi u sebi opasnost nešlaganja, sukoba i ratova. | Džon Rogi, član Biroa Svetskog kongresa pristalica mira, i Koni Zilijakus, jedan od najuglednijih engle'Skih javnih radnika, na primer, izmeu ostalog, izričito izjavljuju:

" »Jugoslovenska vlada i narod izBrađuju 6ocijalizam. To znači, oni napređuju na putu inđustrijalizacije zemlje koja je vlasništvo narođa i kolektivizacije poljoprivređe kroz zađru-

·Administracija: Francuska 5, tel 28-490

Dečja igra „podmetaljka“

SMRT FASŠIZMU — SLOBODA NARODU

Uredništvo: Francuska 7, teL 28-098

Čedomir MINDEROVIĆ

žni pokret na selu, na putu koji je postavio Petogodišnji plan,

U međunarodnim pitanjima Jugoslavija čvrsto zasniva švoj stav na nacionalnoj nezavisnošti, pravima malih nacija i principima i obavezama Povelje Ujedinjenih nacija kao na zborniku zakona koji.treba da upravlja odnosima među s&vim državama, velikim i malim, kapitalističkim i socijalističkim«. Tako je, i pored svih, tajnih i javnih, rafiniranih i brutalnih, agresivnih mera informbiroovških agentura protiv socijalističke Jugoslavije, odnosno i pored svih manevara da se pitanje o ravnopravnosti država i naroda, o podjednakim pravima velikih i malih država, o ravnopravnosti socijalističkih zemalja, ignoriše, zabašuri, ukloni iz Svetskog kongresa pristalica mira a da se ta organizacija totalno pretvori u instrumenat politike današnje vlade SSSR i današnjeg, informbiroovskog, revizionističkog rukovodstva SKP(b). Problem stvarne, iskrene i pobedonosne borbe za mir u &vetu postavljen je i u samom vrhovnom rukovodstvu te međunarodne organizacije.

Pred čitavim demokratskim, miroljubivim čovečanstvom sve oštrije se postavlja pitanje politike imperijalista SAD i drugih ali, isto tako oštro, postavlja se i pitanje o karakteru delatnosti vlade SSSR, odnosno današnjeg rukovodstva SKP(b), pitanje. njegove hegemonističke politike u narodno=de= mokratskim zemljama, ratnohuškačke kampanje protiv socijalističke Jugoslavije, politike pogađanja sa imperijalistima u kojima &u »sfere«, odnosno manji narođi samo objekti tih pogađanja kako s jedne tako i & druge strane, .

. Veliki oslobodilački rat saveznika protiv hitlerovsko-fašištičke agresije ogromno je ojačao napredne, demokratske snage sveta. Pobeđe kineskog narođa nad Čamg Kaj-Šekom — oslobo> đenje Kine, u tom opštem poletu naprednih, demokratski" snaga, od odiučujućeg šu značaja za razbijanje imperijalističkih planova ne samo u Aziji. Sve vidniji je razvoj i sve su značajnije pobede oslobodilačkih narodnih pokreta u Rkolonijalnim zemljama. Koncepcija i propaganda o isključivo oslobodilačkoj, revolucionarnoj ulozi bajoneta jedne socijalističke zemlje Sovietskog Saveza — u drugim zemljama, u očitoj je kontrađikciji sa Oopštim razvitkom oslobodilačkih, revolucionarnih snaga. Ona je, pre švega, sračunata na to da đemobiliše napred–ne snage drugih zemalja, odnosno da ih potpuno potčini u službu jedne, »više« nacije. Ali je,u isto tolikoj meri, u kontradikcćiji i sa informbiroovskim koncepcijama i propagandom za mir — jer pretpostavlja intervenciju Sovjetskog Saveza bajonetima, jer pretpostavlja rat, oružano razračuna=vanje blokova velikih sila koje je samo jeđan od vidova politike pogađa– nja velikih sila oko manjih naroda, organski proizvod politike blokova velikih sila uopšte. | | ;

Utoliko je uočljivija i apsurdnija:kon tradikcija propagande informbiroovskih agentura da je Jugoslavija, zato što osuđuje savjetsku koncepciju o podeli sveta na blokove velikih sila, zato što mir, protivno takvim koncepcijama i takvoj praksi, smatra mogućim — ratno huškačka zemlja.

Milioni trudbenika Jugoslavije. pod rukovodstvom „Komunističke parljje, uspešno ostvaruju delo koje Jugoslaviju čini jednim od ' najjačih uporišta mira u svetu — Petogodišnji plan 8&0cijalističkog ekonomskog razvitka ze-

ten Iza veštačkog dima · informbiroovske propagande

mlje, Naši narodi uvereni su u nepobedivost snaga mira ako su one jedin= stvene. Naši narodi uvereni su da mi-

lionske mase svih zemalja ne žeje U- žase novih ratova, i da: sjedinjene, mo> gu da &uzbiju sve kontrarevolucionar= ne, .reakcionarne, ratnohuškačke manevre tvoraca vojnih paktova i saveza '

koji rukuju atomskom bombom i pripremaju hemiski i bakteriološki rat i druga sredstva. za masovno uništaya– nje ljudi, trošeći mesto na podizanje životnog standarda širokih . narodnih slojeva ogromna „materijalna šsredstva na ratne pripreme.

·Evo-kako je to.uverenje izrazio, u izjavi Udruženju dopisnika pri Organizaciji Ujedinjenih nacija, drug Tito:

»... Ja mislim da se u ovom naelektrisanom vremenu ne, smije postavljati pitanje mira ili rata, već samo mira. Vjerujem da je atomsko oružje najstrašnije od svih sredstava ratnog razaranja i uništavanja koja su dosada pronađena, ali prošli rat je pokazao da se može i bez atomskog oružja uništiti milione ljudi. i razoriti svijet. | Prema tome, ne poštavlja 66 samo pitanje zabrane atomskog oružja, već i pitanje razoružanja uopće, Ne puste deklaracije i propagandne parole, već konkretna djela mogu pokazati ko je za mir a ko ne, mogu zaista dovesti do mira. Jedino upornim nastojanjem svih država, a u prvom redu članica Ujedinjenih nacija, i kroz Organizaciju Ujedinjenih nacija moguće je pre« vladati sve teškoće, učvrstiti međunarodnu &aradnju | tako pripremiti te= ren za rješenje pitanja međunarodne kontrole atomske energije, zabrane a= tomškog oružja i razoružanja uobpće«.

Veštački dim sovjetske, informbiro= ovske propagande, ni pred organizacijama Svetskog kongresa pristalica mira, to uverenje naših narođa nije mogao i ne može da sakrije. Dogodilo se suprotno onome na što su, u ·&vojoj zaslepljenosti, računali organižatori te propagande: ukazale su se, i sve se drastičnije, u potpunoj nakaznosti svojih oblika, ukazuju, u logoru Informbiroa, pred čitavom. svetskom javnošću; reakcionarne, kontraževolucionarne tenđencije ij ishodišta te propagan= de i njeni narodima tuđi, neprijateljski ciljevi. Pokazalo se da iža tog veštačkog dima, u logoru Informbiroa — principa nema, neo da se radi o neprincipijelnoj politici izvesnih rukovodstava komunističkih partija i vlada koji.se od narođa sve više uđaljuju, što znači da se &ve manje zalažu za interese naroda, odnosno — Vode politiku suprotnu interesima naroda.

BEOGRAD, UTORAK 27 JUN 1950

Ee:

Voz juri sremskom ravnicom. Nedelja posle podne. Prituljena svetlost novembarskog „dana. Jak vetar nad' pustim poljima. Gledam kroz prozor vagona kako suva komuška od kukuruzovine plovi vazduhom, nošena jak m jugozapadnim vetrom, izvija se

i premeće, diže i spušta, čas slična

ME Š

| LIST IZLAZI JEDANPUT NEDELJNO

Ž. IVO ANDRIĆ: |

PRIMERAK 3 DINARA

vidika, gde ih očekuje nevidljiv i du0 bok pad, Jedva naziremo krovove sela”

utonulih u prevojima i oskudnom poslednjem zelenilu „irveća, a jedino što se ponekad uzđiža iznad njih to je

kosti mrke ravnice i sivog neba, nez•

jedrilici, čas zalutalom galebu mrkih 1

krila.

Tivo kako i predeli mogu da varaju.

kako se varamo gledajući ih:

Vozimo se planinskim krajem istočne Bosne. Visoki „vrhumci, gole ili šumovite ali uvek strme padine, slikovite klisure uz koje raste priljubljen samac bor, duboki kanjoni nemirnih, zelenih i zapenjenih reka. Svuđa oštre i iskidane linije seku ili zaklanjaju nebo, a nama se čini da svi ti ispolinski oblici lete sa šuSve je tu oštro i na' smtljivo, &ve izgleda izuzemo i značajno, sve jzaziva .

osećanje romantičnog. divljenja nerazlučno pomešanog sa nečim što liči na strah i nameće misao da su za te predele vezani, da bi morali biti vezani, neobični ' događaji, neka velika istoriska zbivanja. A u stvari to je miran i zabačen ni po. čem glasit kraj bez imena, koji istorija nije ni dotakla ili kroz koji je. možda, nekad prošla, hitajući svoji dalekim ciljevima na tavljajući neizmenjena u njegovom bezimenom sivom bitisanju i mehaničkom jednoličnih funkcija biljnog i životinjskog postanka, rasta i dotrajavanja.

Sasvim je drugačije, sasvim protivno od svega toga kad 6e vozimo ovako sremskom ili bačkom ravnicom. Oči nam zasenjuju samo bezbrojne i beskrajne brazde; vožnje, ili šire i sklapaju

kao neprestana, ćudljiva igra raznobojnih lepeza, levo ' i desno od nas, ili se pretvaraju u razlivene mrko zelene vođe koje strelovito struje ka oštroj liniji u dnu

mom i upropahn;j, pravo na nas.

drugim mestima, a njega

smenjivamnju

one se, već prema blizini

PREDEIJ

Gdin

8avec

nolično i beskraj i sve povijeno i

i običan život. A

naroda i rimske

drugo budu i zn. “Nedelja posle

| zvonik, ali i on izgubljen u jednoli-

načajan i po obliku i po svom naporu da se : nema na sve do

uzvisi, Tu pogled čemu da se o najdalje crte je više zemlja i iznad. koje se stere nebo, i ono jedno, kao da su i to samo neke azurne,

zaustavi koja ni-

zlatne li sive oranice za nama nepoznate useve. I ovde · se sve kreće i leti, ali bežeći u svim pravcima od nas

po tlima, kao trava poleguša ili ptica

niska leta. Bezoblično i prizemljasto sve što pogledaš, i sve potseća na radni dan, na dugo, pusto vreme'

u stvari, ova ravnica je poprište ve-

likih istoriskih događaja i sudara, od vremena seobe

odbrane carstva, preko vekovnih tur-

skih pohoda i ratovanja, do partizanskih »baza« i velikih bitaka u skorašnjem ratu naših naroda protiv fašizma. Tu su ravnicu stalno i nemilosrdno, u svim pravcima ođuvek ) vojske, tu imena salaša, sela i malih gradova često označavaju mesta gde su bijene velike bitke i sklapani istorijski mirovni ugovori. Ali ovaj predeo ne odaje ništa od toga. Ravnica je takva: krotka i neugledna, rađa, ćuti i pravi se nevešta, uvek spremna da buđe poprište ljudskog rada ili ljudskog razaranja.

Tako, eto, i predeli mogu da obmanu za trenutak čula i misao čovekovu, da jedno pokazuju i govore a

špartale seobe, bežanije i velike

ače. . podne, Voz brekće i striže surom

sremskom ravnicom. Kad pogledam kroz prozor vagona vidim kako vetar jednako nosi suvi list kukuruzovine, koji je sada dalek i crn na pozadini sivog neba, kao zadocnela ptica kojoj ime ne možeš pogoditi,

Ljubica Sokić: Sremski Karlovci

Leon Davič: NEZ ABORBAVAN SUSRET

jugoslovenski brod. I me sa-

mo to. Dno uzduž južne kuban-

ske obale takve je prirode da brođovi, osim ako se ne radi o prekoj potrebi, retko ulaze i manevrišu među ostrvcima i pličacima ovog zaliva. Kađa su već primorani da svoje brodove uvlače u ove dosta nesigurne krajeve, kapetani mrko i ispitivački, sa dubokim nepoverenjem celo vreme posmatraju kubanskog pilota koji sa najvećom „mirnoćom, pušeći crne kao ugalj cigarete, svakih minut-dva određuje pravac, označava stepene po kojima kormilar brzo i vešto podešava svoje kormilo. „. Nikakvo čudo dakle “Ma su se 6tanovnici starog primorskog gradića Triniđdađa ootpun" uskomešali kada su čuli da dolazi jugoslovenski brod.

|J" krajeve nikad nije dolazio

Svako je imao svoju ideju o tome ka-

ko bi taj brod trebalo da izgleda, jer jugoslovenskih, komunističkih brodova oni do tada nisu videli, Neki su kapetana i posadu i putnike zamišljali sea brađama, revolverima, teškim čizmama i rubaškama, Drugi su pak bili ubeđeni da će. brod biti obojen crvenom bojom i, sudeći po o-

nom što smo docnije čuli, izgleda da

je bilo i dosta opklada. o. Trinidad je sa velikim interesovanjem a delimično i sa štrepnjom oče: kivao dolazak ovog čudnovatog broda. ; J S 1E2AyGa I za posadu wHrvatske« Trinidad je

bila novost. I za stare mormare, »mor--

ske vukove«, južna obala Kube pretstavljala je jednu tajnu. Obišli su oni svih sedam mora mnogi su od njih ·po Ššešt, sedam ili osam puta' prošli kroz Magelianes ili Skagerak. Havanu su dobro poznavali, ali Triniđad to je bilo nešto novo. NSU

T kada se izdaleka, u senći glomaz-.

ne planine La Vigije, stalno pokrivene niskim i pretećim crnim oblacima usred plavog neba, ukazao mali i jedva osvetljen grad, paluba je bila načičkana momarima, + + Ploveći morima učila se istorii. Saznaje. se i to da je baš ovai deo Kube ona prava i prvobitna Kuba. Triniđad je ieđan od sedam prvih kubomsiih gpraMova koje je pod'pao Diesn Velaskez 1514 godine. svega 27 godđi-

na od TKolumbovog pronalaska to

ostrva. Mornarima ie poznat naročito po tome što je usled loših veza sa unutrašnjosti Trinidad bio: omiljeno svratište gusare u proteklim vekovima. Nekoliko puta je grad bio vaza-

ran i ponovo zidan. A poznat je i po svom siromaštvu i bedi.

U to smo se brzo uverili, Brod se ukotvio.na jedno sedam milja od obale, opet zbog tih vražjih plićaka, i svaki put su bila potrebna duga cenkanja i ·ozbiljna pregovaranja dok stari Pepe, krezubi vlasnik jedne olupine od motornog čamca, nije pristao da nas preveze do kopna uz naplatu deset puta manje sume od one koju je u početku zahtevao. Citav sat smo putovali motornim čamcem koj je ma da dosta primitivan i nimalo solidan, koštao Pepea, tri puta više nego li trgovca koji ga je uvezao, Čamac su do blizu same obale često pratila jata morskih pasa, valjda u nadi da će olupina da se raspadne prilikom susreta sa nekim većim talasom.

Trinidad nije ležao na samoj oba*i Tu je bilo seoce, Kasilda, sa nekoliko kuća, jednom torpiljarkom i elegantnim mornarima belim uniformar., crmmim mašnama | drap manžetama. Tu je i Vojna stanica opkoljena palmama i stražarima 'koji veći de, svog dežurstva provode na tronožnoj puškom: na Kkolenu. Posle petnaest minuta autom već smo u Tirinidadu.

Najviša zgrada u Trinidadu je jednosprathica. Ulice su popločane ili, još bolje, pekamenjere španskom kaldrmom, Španska kaldrma bi u pre vodu na naš jezik značila »turska« kaldrma, Šest-sedam Juksuznih Buika i Plimuta oprezno su plovili po ovim džombama. Po ulicama su se micali magarci i koze. Kuće wu imale po tri i četiri prozora dugačka od tri do četiri metra, sa rešetkama, bez stakla. Zidovi su često bili goli, bez i najtanjeg 6loja kreča. Objasnili su nam da &u tako veliki zbog vruĆine, Za rešetke su nam kazali da je to prosto jedna mera predostrožnosti, jer »ima dosta nepoštenih ljudi«, i da je to, na kraju krajeva, tradicija.

Kuda god smo odlazili, pratila nas je poveća grupa žitelja, uglavnom dece. Bosi i polugoli, mali ornmci i melezi gledali su nas sWvojim velikim i lepim crnim očima. Sigurno su i oni načuli da smo Jugosloveni, ili tako nešto, neki čudnj ljudi, pa su eto i o ni hteli da vide kako izgledamo. Drugi su nam prilazili i nudili na prodaju cigarete, cigare i stotinu drugih drangulija. Za momenat smo bili zabrinuti gledajući ovu gužvu oko nas, jer u nekim prekomorskim zem-

stolici, dremajući, sa”

ljama postoji ružan običaj da se interesantnim strancima, bokserima, pevačima i futbalerima cepaju odela i košulje za uspomenu. Međutim naša bojazan nije bila opravdana. Naprotiv. Ovde su nam nuđili odela i košulje i nekakve čudne šešire na prodaju, za uspomenu iz Trinidada.

U kafani, za čašom piva, upoznali smo se sa jednim od vodećih trgovaca ovog# grada, koji je bio ubeđen da je Jugoslavija ustvari u Americi, tamo negde oko Teksasa, Stresli smo se od pomisli da je kampanja Informbiroa čak dovde doprla. No, brzo smo se uverili da je to njegovo mišljenje dosta usamljeno i da je usko povezano sa totalnim nepoznavanjem geografije dalie od granica okoline 'Trinidada. Postavljali smo mu. nekoliko pitanja u vezi sa Triniđadom, na koja je znalački odlično odgovorio. To nas je ohrabrilo i upitali smo ga, pošto smo to znalj valjđa iz nekih geografskih knjiga, kako je te godine uspela berba ananasa.

»Odlično!« uskliknuo je. »Nikad bolje«. |

Međutim, mnogo nas je začudio njegov drugi odgovor. Naime, upitali smo ga da li bismo mogli da kupimo nekoliko tih ananasa, Objasnili smo mu da u Jugoslaviji, koja se na'azi u Evropi ne vlađa tropska klima i ne rastu ananasi.

»U konzervi, da. Inače, ne.«

Ispoštavilo se đa su konzerve američke, da se sav ananas izvozi, i da je sličan slučaj sa limunovima i mnosim drugim proizvodima. Oprostili smo se od trgovca i pošli dalje. Ku-

"banci &u prijatni ljudi i gostoprimljivi. Nije prošlo đugo a ceo grad nas je već poznavao. Njihove strepnje su nestale i pojavilo se kod njih interesovanje i ljubopitljivost.

»Entren Ustedes« — pozvao nas je mašući rukom jedan mladić. Prihvatili smo poziv i ušli u jednu od ovih prizemnih, polu kuća sa vir sokim krovom. Pod je bio od kamena. Tu i tamo izvirala je zemlja, U jednom uglu veliki gvozdeni krevet. U sredini, nekoliko stolica. Pored mladića bila su. biol tri čoveka GO su dve žene sa. S VO BayraJNa y:ce — ko ih je mogao izbrojati — sedeli u uglu sobe, šćućureni kao pilići, pad ? ;

»Hoću da mi pričate o vašoj zemlji« — zamolio nas je mladić, Pretstavio nam se kao Antonio, prezimena mu se ne sećam, lučki radnik.

»Ja sam vas već video« — nastavio je — »radio sam juče na vašem bro» du. To je stvarno lep brod. Nije kao ovi drugi brodovi što dolaze ovamo. Čist je i prijatan. Znate, „provirio sam kroz jedno prozorče i na zidu kabine video jednu veliku sliku, Je li to bio Tito?«

Njegovo pitanje nas je iznenadilo. Sudeći po onoin debeljku iz kafane, po istoriji i geografiji ovog mesta iz„gledalo je da ovde ne dopiru vesti spolja. Međutim, evo jednog mladića koji, kako docnije saznali, nika= đa nije izišao iz Triniđada a Koji nam postavlja pitanje »Je li to Tito?« Umesto odgovora go šta on zna o "Titu, ..

Priznao je da ne zna mnogo. Znao je to da se Tito borio protiv Nemaca i da i danas ne da nikom da porobi Jugoslaviju. ,

Idućeg dana, na brođu, uverili 8mo se u netačnost naših pretpostavki, ZA vreme odmora radnici wu nam. prilas zili i započinjali razgovor. Na

»Tito komunista... dobar za, radnike...« tvrđio je jedan od njih. 2

Na naše veliko iznenađenje, rads nici su najednom postali veoma goOvorljivi. Svaki je imao. nešto da. pih Pitanja su še kretala od najpros u vezi sa geografskim položajem Juš

bio smo

goslavije, pa do toga »kakav.je is.

stem socijalnog ošiguranja kod naš

Ubrzo smo postali najbolji 83 telji, Mnogi od radnika su bili kon nisti. Dobro su poznavali našu ; bu za vreme rata, Drugi nisu nikad čuli o Jugoslaviji, ali su znali za. Tita, Znali su da je on dobar za radnike, { da ga oni vole. A.oni koji nišu znali ta o nina, DaBUIVO 43 šas li i. gutali svaku | | . im o fome kako se kod nas živi'š gradi; o Informbirou i o Šaji sovjetskih rukovodilaca da nas doveš du u zavisan položaj.

»Zbog takve politike Rusije i naša Komunistička partija je krahirala«, ljutito nas je dopunio jedan od rad-

nika. a. . Prilikom polaska brođa mahali smo jedni, drugima, Izlaskom iz zaliva i poslednji kontakt sa Kubom je raskinut. Pošto je izmenjao jednu od svojih cigareta za »Drinu«, pilot se spustio niz lestvice od konopca i hitro skočio. u barku nalik n: orahovu ljusku u poređenju sa »Hrvatskom«. Brod je ponovo krenuo punom pa· rom prema pučini Na krmi se ponosno vila trobojka sa zvezdom,

PI " ~

E Pay 4