Književne novine
Mi *, · (#
a: NR Vr a
~“
| MM,
N
ž Na 9
VO NV .M
š
- Nedelja mak donske
nacionalne kuliure
U Narodnoj Republici MakKedon!ji
_“ proslavlja se »Nedelja makedonske na•
._.
. |
| a
cionalne kulture« od 25 juna do 2 ju-
Pal
| Ova proslava obeležava se raznim kulturnim priredbama na kojima ma-
vl onski narod pokazuje šta je sve
postigao na kulturnom polju za'nekoliko godina slobodnog života, a isto tako pokazaće se i kulturno bogatstvo makedonskog naroda od ranije.
| U okviru »Nedelje nacionalne kul-
ture« u Ohridu se održava niz kultur· nih manifestacija i priredbi. Otvorena je izložba kulturnog preo-
____Dražaja Makedonije, Na ovoj izložbi | Ogleda se kulturno-prosvetna delat-
(
' ?,
bb)
nost makedonskog naroda za vreme
| NOB i u periodu socijalističke izgrad-
nje naše zemlje. Specijalno odeljenje na izložbi pokazuje kulturno-prosvetni razvoj Pirinske Makedonije do Re-
_zolucije Informbiroa. Priređena je iz-
i
ložba makedonskih likovnih umetnika i vajara, kao i izložba narodnih rukotvorina — poznatih makedonskih vezova i dr.
U okviru proslave, od 25 juna do 2 jula, održaće se Kongres kulturnoprosvetnih društava NR Makedonije.
U proslavi će učestvovati Državni ansambl narodnih igara NR Makedonije, koji će ovde nastupiti prvi put, Državna filharmonija, makedonska opera (koja će davati premijeru opere
ı »Orfej«), Narodno pozorište iz Skoplja i horovi istaknutih kulturno-umetničkih društava. Pored toga, učestvovaće i poznati muz'čari iz cele Jugoslavije,
"il će davati koncerte. Proslava će biti završena sa originalnom „prired. bom »Veče na Ohridskom Jezeru«.
R. P.
Savjefovan;re mladih pisaca
Hrvatske
Neđavno je u Zagrebu održano Drugo savjetovanje mlađih pisaca i književnih početnika Hrvatske. Na savjetovanju je uzelo učešća oko 150 delegata. U ime Društva književnika Hrvatske delegate je Dpozdravio tajnik Društva Petar Segedin, 1 tom prilikom naglasio da je jeđan od bitnih momenata koji će književnost podignuti na visinu socijalističke literature, ljubav prema našoj zem!ji, prema našoj Partiji. Zatim je Slobođan Novak podnio referat »O rađu sa književnim početnicima kroz. dva godišta »Izvora«, - Analizirajući veliki broj rađova koje je primila ređakcija »Izvora« referent je istakao nekoliko konstatacija: »Mnogi mlađi pisci, kađa po-
vaju nešto da napišu isključuju sebe i svoj svljet doživljaja, dakle i svoju misao, povođe se za riječima, frazama | izrazima kojima drugi! izražavaju svoje misli, njima tuđe i nerazumljive... Ova opća osobina koja gotovo neminovno prati prve
Književne korake manifestira]a se kod nas '
u dva grubo ocrtana pravca. To su, prvo: biranje dalekog, neobičnog:i 'mladom-pisetvu najčešće nepristupačnom motiva, i drugo: slabo i neznalačko prilaženje temi Iz pristupačnog svileta.« U nastavku referata Slobođan Novak upozorio je na pomanikanje jezične kulture kođ pisaca početnika kao i na pozitivna dostignuća mlađih pisaca. Na stranicama »Izvora«- u godini 1948 pored afirmisanih kniiževnika. star'iih kulturnih rađnika, lifcovnih sarađnika i prevodđilaca jojiavilo se preko 7 imena mladih ljudi. U 1949 godini pojavilo se u »Izvoru« oko 45 novih imena mlađih saradnika kao i čitav niz u ovoj godini. .
WU diskusiji povođom referata učestvovao je veliki broj delegata. Raspravljalo se o odnosima Između ređakcije ! saradnika kao i o mnogim problemima iz teorije G&njlčševnosti, širinu „tematike i pomanikanju eseja s područia naše kulturne istorlje. Dalje se konstatovalo da »Izvor« donosi relativno najviše takvih članaka koji su naročito korisni našoj srednjoškolskoj omladini, ma đa su često pisani suviše publicistički ,bez dublje analize samih djela i vremena u kome su nastala. Izneta je Važnost 1 aktuelnost filmske rubrike »Izvora« k”o i njeni neđostaci. Diskutanti se nisu složili da se »Izvor« pretvori u glasilo fen{iiževnih početnika nego su donijeli zakliučak da bi u »Izvoru« trebalo otvoriti posebnu rubriku u kojoj bi se objavljivali samo rađovi početnika koji stoje ispođ uobičajenog kriterija ređakcije. ·
Drugog dan savjetovanja održao 1e referat Pero'Pirker, član agitpropa CK NOH »O rađu i problemima literarnih sekcija i
ka«, On je istakao da je osnovni zadatak tih sekcija i kružoka da knjigu približe što više masi omladine, da razvijaju smisao za književnost i ostala, kulturna pltanja, da razvijaju diskusije po pojeđinim pitanjima.
U rađu s grupama, gdje su se čitali radovi početnika, učestvovali su književnici Ervin Šiniezo, Gustav Krklee, Vjekoslav Kaleb i Josip Pavičić.
Slovenije
U Ljubljani je ođržano Drugo savietovanje mlađih pisaca i književnih početnika Slovenije. Na savjetovanju je učestvovalo oko 60 delegata iz raznih krajeva Slovenjti pored njih svi poznatiji! slovenački
iževnici kao i mladi pisci-gosti iz oštalih republika. Referenti su iznijeli niz pro| blema na diskusiju. Sa referatom Petra Leveca o opštim problemima našeg lite-
, delegati su se složili. Referat o poeziji PO po mišljenju većine, nije io do no iscrpan i temeljit, zato će na istu temu »Mladđinska revija« objaviti! raspravu
or razvitka i Mejakovim o prozi mla-
“ a. Bora. Grinov referat »Riječ, dviie
:
tem. SO OerjĆr na o životnu i umjetničku “istinu SVO. crno-bijelim slikanjem. uliepšava-
“4
| -
“Et
O
O Kkniticie izazvao je oštru diskusiju. U njoj, kao 1 u diskusiii po osta. lim referatima, istaknućemo vođeće misli.
Poezija mlađih, uprkos izvjesnih skreta-
principijelnu
nja, razvija se pretežno pravilnim umiet-
ničkim, humanističkim i progresivnim. puS druge strane, proza mlađih često se
| njem stvarnosti i' šabloniziraniem. Wž»rok toj bolesti leži u tom što pisci često ne piBu ono što bi·'mogli da kažu ier to dobro znaju nego na razne politički alcttuelne i izmišljaju površne, nedoživliene i na silu tenđenciozne tekstove. Sem toga. u tom pravcu ponekad ih je gwurala usmena ili pismena kritika, koja je tražila đa kniiževnici u prvom redu {jure za aktuelnim dnevnim događajima. tt Drugarske diskusije u kružocima, kluhbo·. wima, „kontakt sa profesorima i stariiim
| Književnicima keo i saradnja sa redđnkci-
jama književnih časopisa mnogo će pomoći mlađom piscu, Ali je naročito naglašeno | đa svafci talentovan mladi pisac koli želi
da se pravilno razvila, mora naiveći dio
..
posla da svrši sam: da svakodnevno radi na obogaćenju svoje opšte kulture svog ROROKON i stručnog znanja i da se što intenzivniie uđubliuje u život | sve njegove manifestacije.
'\U diskusiji o stvaralaštvu mlađih govori-
., 317 i ministar za nauku |! kulturu vlađe \W NR Slovenije Jože Potrč, pomoćnik minl-
stra Ivan Bratko, književnici Miško Kra· njec, Filip Kumbatovič, lLevec, Beno Župančič |
it,
Tranee Kosmač. mnogi druzi. R. NI.
VLADAN DESNICA:
ZIMSKO LETOVANJE
MALA BIBLIOTEKA »ZORE« — ZAGREB 1950
Dvijestotinedevedeset i osam stranica malog kvart formata. Posled-
nje rečenice:
»Iz sela je dopirao pasji lavež, ravan i zvučan, ničim neizazvan, bezrazložan kao pjesma. I taj lavež kao da je pojačavao vedrinu neba i razmicao granice prostoru daleko preko vidokruga. Negdje lupnu ljesa i začu se preklani blčk mutave S4ve. Kroz golo granje murvaća Ićan gleda u plavo nebo i hlati se umoran i pijan; pod pazuhom mu prazna oka — jamica mraka što
zjapi, kao da plaši malene zvijezde«. I to je sve? Sve.
Selo Smiljevac, Desetak kilornetara pod njim — na moršdkoj obali, leži razbiti grad Zadar, A tu, u selu, smjestila se grupa talijanskih izbjeglica koji
poniješe iz građa nešto jada, sitan prtljag i sitne brige. Idđu dani i mjeseci.
Šet-
nje, razgovori, praznina. Pokapaju se mrtvaci, kolju se svinje. Nestalo je tople jeseni, nadošle bure. Noći pronose brige a život iz dana u dan postaje šve većma nerazumljiv, prevrtljiv, ružan i mračan.
Cude se građani zaostalosti našeg seljaka — ne shvaćaju zakone tog života — i slika njihove Italije javlja im se kao spasonosno svjetlo, kao simbol nečeg svjetlog, čistog — čovjeka dostojnog života. Da — i spremaju se na odlazak. Ne zato jer su tuđinci u ovoj zemlji — ne zbog dolaska oslobođilačkih snaga (ta na njih je pisac posvema zaboravio), ne zbog uništenja rodnog grada i očinske kuće — već eto, odlaze — jer čovjek pošten i dobar (a to su zaista skromni i dobri ljudi) kulturan i civiliziran čovjek, pored najboljih namjera, ne može živjeti, ne može izdržati u ovoj zemlji barbarstva i mraka — gdje čak i krmače djecu proždiru.
Eto, to je ono žalosno. Sve je tu: seljak Ićan sa svojim krmkom Mrgudom — neobično važnim akterom u ovoj pripovjetci — tu je dobronamjerni Glićo, starica Vajka i mutava Sava — tu je cijelo selo raznovrsnih ljudi, a sve je ipak jadno, prljavo, sitno ,žalosno i mračno. Nezanimljivo i nerazu-
mljivo. I život i knjiga o tom životu.
A nije bilo tako! Ne. Netko je zaista u toku borbe bio na zimskom lje= tovanju — no to nisu bili ljudi iz naših sela, to je sigurno. Neodoljivo na-
meće se misao:
Kako su puste i dosadne stranice čak i onog dobrog pisca koji u jednom značajnom času izgubi dodir s rodnom zemljom i ljuđima koji žive
u njoj.
Joža HORVAT
Derviš Sušiš: „S PROLETERIMA“
U izdanju »Svjetlosti«, državnog izđavačkog preduzeća Bosne i Hercegovine, izišla je knjiga, partizanski putopis, pod naslovom »S proleierima« od mladog „bosanskog pisca Derviša Sušića.
Pored objavljenih dnevnika i putopisa iz Narodnooslobodilačkog rata i ova Sušićeva knjiga pretstavlja još jedan skroman prilog naše dokumen= tarne literature iz vremena oslobodilačke borbe.
Sušić opisuje grupu omladinaca koji napuštaju okupirano Sarajevo i odlaze u Prvu proletersku brigadđu. On nas vođi stazom ove proleterske jedinice od Foče do Vasojevića, prikazuje mnoge bitke brigade kroz Bosnu i svoju ratnu hroniku završava bitkom na Sutjesci. Sušić opisuje. drugarstvo naših boraca u ratu, samoprijegor i svjesnu heroiku čime se odlikuju njegovi suborci, ljubav naroda prema proleterima, a naročito se zadržava na Oop1si·. vanju drugova iz svoje čete. On naš sa nekoliko dckumentarnih opisa Uupoznaje kakvu je uiogu u narodnci revoluciji odi„rala žena-borac, potresšno deluju on, momenti u knjizi kad je riječ o ženama koje u sastavu proleterskih jedinica: pokazuju zaljivljujuče herojstvo: na maršu i u okršaju. Idejna snaga koja je ovladaljla sv:iješ~
Ću naših boraca najbolje se | najreljefnije odražava na onim mjestima gdje Sušić opisuje ranjenike i borce oboljele od tifusa.
No pored značajnih dokumenata u ovoj knjizi i pored uspjelo datih sifuacija, Sušiću, bar ovoga puta, nije pošlo za rukom da nam dadne ratnu hroniku značajnije književne vrijednosti. Na mnogo mjesta knjiga djeluje dosta monotono, iako je jedinica, koja se ovdje opisuje, prešla put pun raznovrsne herojske dramatike. Da i epizode i situacije življe djelovale, možda je knjigu trebalo podijeliti na značajnije datume, a pojedine djelove više umjetnički oblikovati, On, ne rijetko „upotrebljava poređenje ,ali ih, bez izuzetaka, rđavo pronalazi. Dijalozi su isto tako siromašni, Likove boraca Sušić je često pojednačio i pojednostavio. Tako ne prebogat u nijansiranju. prirođu i feren kroz koji prolazi brigada, Sušić daje najuspjelije. Bez obzira na nedostatke ove knjige, treba pozitivno ocijeniti napore koje je pisac uložio u ovo djelo. Od njega treba očekivati bolja i vrednija ostvarenja. Tehnička oprema knjige ne zađovoljava. |
Mirko VUJAČIC
KONCERT KENDALA TEJLORA
Posle niza veoma uspelih koncerata, &oje je u toku poslednje tri gođine održao u našoj] zemlji, engleski pijanista Kenđal Tejlor je postao našoj publici Jedan od Veoma poznatih a svakako i omiljenih inostranih umetnika. Za to svoje zbliženje sa našom muzičkom publikom Kendal Tejlor može da zahvali pre svega velikoj vrednosti svoje umetnosti, a zatim i prijateljstvu koje je on ispoljio prema našoj zemlji i njenoj muzičkoj kulturi. Na svakom svom koncertu on nam je, rukom · „evropskog majstora, izveo po jedno značajno đomače klavirsico delo, što je za nas od dragocene vrednosti. Osim toga, on se u tolikoj meri zainteresovao Za naše muzičko „stvaralaštvo, da je dela naših kompozitora uvrstio u programe svojih koncerata u inostranstvu. Time je Kenđal Tejlor postao jeđan od prvih propagatora naše mlađe muzičke kulture, a takve usluge čine samo iskreni prijatelji naše zemlje. ,
Programi svih dosađašnjih „koncerata Kendsla Peilota adlikovali su se ozbiljnošću, bez sračunatosti na spoljni efekat. Obično su bila izvedena dela većeg obima, većeg muzičko-sadržajnog značaja. Tako smo u njegovom izvođenju čuli niz većih Bethovenovih, Šopenovih, Debisiljlevih dela, pored dela engleskih autora, Ovoga puta program su ispunile dve Bethovenove sonate (C-dur, op. 2 br. 3 i E-dur op. 109), klavirska sonata zagrebačkog Wompozitora Stjepana Suleka |! najzad h-moll sonata Frederiha Šopena.
U izvođenju ovoga „programa Kendal Tejlor je ponovo pokazao sve odlike svoga izvođačkog stila. Već u toku njegovog prVog koncerta videlo se da u njemu nismo našli pretstavnika one vrste žonglera-pijanista koji su preplavili estrađe svetskih koncertnih dvorana pokazujući svoju hladnu |I {ormalističku „tehničku „majstoriju, Kendđal Tejlor ima u tolikoj meri razvijenu klavirsku tehniku da mu ona omogućuje potpuno vladanje instrumentom i služi neposrednoj izražajnosti. Naročito u Bethovenovim delima. Obe sonate su bile uzorno »klasično« izveđene, sa dubokim poznavanjem stila, sa odmerenim odnosima: unutar muzičkog oblika. Kendal Tejlor toliko
vodi računa o delu kao celini da su mui
pauze između stavova „sonata odmerene. Njegova muzička fraza le uvek' ukusno izvalani luk, sa pronađenom kulminacijom. usponom |I pađom. U izboru Bethovenovih sonata Kendal Tejlor nam ·'je pružio one sonate koje su po svome sadržaju više lirske, bez grčevitih protesta protiv sudbine. Odbacuj|ući svaki šablon pri interpretaciii Bethovena. on je umeo da u svakoj od sonata pronađe njenu unutftarniu idejnu nit. ı to je svakako jedna od mnogih odlica umetnosti Kenđala Teilora, Bethoven je toliko raznolik da ga ne treba uvek zamišljati stisnutih· usana. Teilor je umeo da nam Ba ostvari i naivno-veselog, sectnog. raspevanog. .
Sonata Stjiepana Šuleka nije bila prvi put izvođena u Beogradu. Ipak, pod prstima Tejlora njena sađržajna strana reljefnije nam {e istaknuta.
Kenđa! Tejlor umeo je da istakne sve
o litete nvo? pljianistički i tehnički zrelo napisanog dela.
U izvođenju Šopenove h-moll. sonate Kendal Tejlor jie ostao pri svom uzdržanom tumačenju Šopenove agogike Naročito le snažno interpretiran treći, lagani stav, dok {e u Četvrtom stavu prva tema Imala čvrst. motoričan karakter, zbog čega le stav đobio veličanstven izraz.
Gostovanje Kendala Tejlora, snažne u·
metničke ličnosti | prijatelja naše zemlje,
uvek će se toplo primati u našoj sređini. D PLAVSA — A. OBRADOVIC
Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj 1 = Stampari:a »Burbae Beograd, 'Kardeljeva 81L.
BIBLIOGRAFIJA
Čarls Dikens: Velika očekivanja, roman. preveo s engleskog Živojin V. Simić. »Prosveta« Izdavačko pređuzeće, Srbije, 1950, ćirilicom, str. 532. Cena 126 din,
Bemar So: Zanat gđe Uorn, pozorišni komad u četiri čina. Prosvetina »Pozorišna biblioteka«, Beograd, 1950, ćirilicom, str. 21, cena 22 din.
I. A. Krilov: Basne, »Novo pokolenje«, 1950, ćirilicom, str. 52, Cena 19 din.
A. P. Čehov: Činovnikova smrt, pripovetke. Prosvetina »Mala biblioteka«, Beograđ, 1950, ćirilicom, str. 41, cena 8 din.
Henrih von Klajst: Zemljotres u Čileu, pripovetka. Prosvetina »Mala biblioteka«, Beograd, 1950, ćirilicom, str. 20. Cena 6 đin.
A. Kuprin: Priče za đecu, »Novo pokolenje«, Beograd, 1950, ćirilicom, str. 98. Cena 23 din.
M. Lovrak: Vlak u snijegu, »Novo pokolenje«, Beograd, 1950, str. 86. Cena 19 din.
Dragoslav Grbić: Rodni grad, pesme. Biblioteka »Mlađost«, »Novo pokolenje«, Beograd, 1950, ćirihicom, str. 45. Cena 19 din.
Anton Ingolić: Na prelomu, pripovetka. Državno izdavčko poduzeće Hrvatske, Zagreb, 1950, latinicom, str. 89. cena 19 din.
Automisti — Leukip i Demobkrit, svjeđočanstva i fragmenti. Izabrao Niko Marjanić, Matica Hrvatska, Zagreb, 1950, latinicom, str. 130. Cena 50,50 din.
Vinko Cecić: Pedagoški pogledi N. G. Cerniševskog. Pedagoško-književni zbor, Zagreb, 1950, latinicom, str. 50. Cena 14 din.
Anton Ingolić: Likovo. Igra u tri čina, Seljačica sloga, 'Zagreb, 1950, latinicom, str, 109. Cena 20 din.
Milenko Sevđić: Zagonetke pitalice i ma-
tematika I, II dio, Mala naučna knjižica
Hrvatskog prirodoslovnog društva, latinicom. str 39 i 5) Cena oba dela 11 din,
Jan Neruđa: Malostranske pripovijesti, Matica Hrvatska, Zagreb, 1950, latinicom, str. 24}. Cena 71 din.
Ivan Cankar: Kralot na Betajnova, drama u tri čina. Državno izđavačko pređuzeće Makedonije, Skoplje, 1950, stran 109. Cena 30 din.
Aco SŠopov: So naši race, pesme. Državno izdavačko preduzeće Makedonije, Skoplje, 1950, strana 51.
Bogdan Čiplić: Dečaci sa Tise, roman, izdanie Matice srpske, Novi Sad, 1950, str. 246. -
0 EDUARD BAGRICKI: |
PJESMA 0 OPANASU
Mala biblioteka Zora, u Zagrebu, objavila je najbolje delo Bagrickog u prevodu Grigora Viteza. Uz ovu ori: ginalnu poemu, koja priazuje građanski.rat u Ukrajini, preveden: je 1 zanimljiv esej P. Antokoijjskog o Eduardu Bagrickom,
Poezija Bagrickog nadživeia je au'tora, Što nije: čest, slučaj u savremenoj književnosti uopšte, pa ni u SOV· „jetskoj literaturi. Bagricki, koji ie u. mro 1937 godine, prebacivši »če*rdeset:.«, živi i danas među savremenici'ma možđa više od kulture nego od talenta, više od suptilnih knjiških moliva i tehnike stiha nego od stvarne kreacije dela, | Rani romantičar, zaljubljen u »staru veselu Englesku, u italijanski re-
nesans | flamansku školu, u nemačke ·
srednjevekovne skitnice i romantična spadala, autor Pesme o Opanasu stigao je pre Prvog svetskog rata do akm“eizma, pesničkog pravca u Rusiji najpribližnijeg nadrealizmu, čiji je. možda i preteča. Ali Bagrickog je ruska revolucija izvela na pravi književni put, i to preko Ševčenka i ukrajimske narodne poezije, kroz čije oblike su, evooirani revolucionarni događaji. Njega su odmah prihvatili prvo konstruktivisti ·a „zatim proleterski pesnici na čelu sa Majakovskim, koji su naravno umeli da kultivišu njegov dar i da. ga naprave zauvek alktuel-
Prevodilac Bagrickog, u originalu uspelih revolucionarnih poema, ne sme nikad smetnuti 8 uma da pred sobom uvek ima prefinjenog pesnika, čija forma i sadržina mame prostorom i neposrednošću, ali zađaju i muke da se sve to u prevodu i izrazi, Vitezov napor da odgovori na našem jeziku stihu originala, koji je sav u osmercu i šestercu .sa nestalnom cezurom i ponekad u jambu, da ne govorimo o sjajnom ritmu, preciznoj reči, jasnoj sadržini i živopisnosti, napor je pod velikim pitanjem, u kome je. trebalo da učestvuje i Krklec kao urednik. Vitez se dođuše truđio da sačuva pes-
nikovu formu i ponekad mu stihovi prevoda odjeknu u duhu originala.
Međutim, komplikovanje metričke figure Vitez nije zapažao i zato mu je prevod često jednolik pa otuda i monoton, A naročito je rđav tamo gde podržava ruskoj fonetici sa slikovima koji kod njega glase kao i u originalu: »čistim« — »kolonisti«, »sjajan »Nikolaja«, ili »pazarni« — požarnoj u originalu »G6a3apHbiji« »rroygapuož« treba čitati pravilno (bpožarni«), onda »lepet« — »stepe«, »Popova loga« »Josif Kogan« itd. Naši prevodioci stihova trebalo bi zaista da znaju, da su fonetski slikovi kod Rusa uvek pravilni, dok kod nas, prepisani iz ruskog teksta, pretstavljaju slikove samo na papiru. .
Vitez još nije dovoljno iskusan prevodilac, što se vidi i po slikovima kratkim i dugim, koji su kod njega gotovo stalna pojava. Na primer »polje« — »dolje« (u smislu niže), »praga« — »traga«, »suši« — uši« itd. Slikovi po dužinama kao narodni »klupa« — »«ruka« mogu se primiti, pa i kod Viteza »kosa« — »voska«,
Autorovu živopisnost koja drži ovo delo, prevodilac nije okznjio, bez obzira na stroge zamerke u pogledu metrike i slika. Po tome izgleda da bi se Vitez radom na tehnici stiha mogao osposobiti za pravo umetničko stvaranje prevođilačko koje mora biti »adekventno originalu«, kako kaže jedan sjajan stari prevodilac. Jedino bi tako o Bagrickovom Opanasu doznali stvarno preko prevoda o Koganovoj herojskoj smrti, koja ie i ubici Opanasu postala uzor, pa je i sam docnije pokazao kako trebs mreti. Pa bi vi· sli, dalje, da i revolucije imaju dvostruki izgled, da je njihov prvi lik uvek vedar, radostan, optimistički, samouveren, a drugi sav sazdan od briga, neizvesnosti, gladi, bolesti, nemira 1 stalnih promena. Jer Bagricki je u tome veliki, što revoluciji služi kroz istinski doživljaj i što u svojim delima ima nečeg zaista ljudskog, Dprisnog, toplog, pored umetničkog i revolucionarnog. Prevodiočevom izboru takođe se ne= ma šta zameriti, »Pesma o Opanasu« sa Pionirkinom smrti i Tilom Ulen*oigelom pretstavlja najlepše Bagrickovo delo, koje je autor i dramaftizovao. — U pitanju je bilo da li je bolje prevesti dramski spev ili poemu. Vitez je ovde zaista imao više prava.
M. M. PEŠIĆ
Stevan RAKOVIĆ"
· „DETINJISTV A“
BIBLIOTEKA »MLADOST« — BEOGRAD 1950
Razumije se: nije Raičkovićeva knjiga pjesama bez osjetnih nedostataka, bez uočljivih uticaja modđernističke poezije između dva rata — u raspoloženjima, u intonaciji, u izvjesnom poetskom maniru i »efektima«. Ali ona nosi sa sobom, i to sigurno, nove akcente i mogućnosti; ona u našoj mlađoj
lirici već ocrtava (iako još nedovoljno i još mutno)
svoju fizionomiju, ona
ipak znači . svoju brazdu na našoj literarnoj oranici, U ovim pjesmama osjeća. se nesumnjivi lirski intenzitet; to je poezija bez bučnih naglasaka i kliktaja, bez egzaltacija; ima u njoj blage tuge i zamišljenosti nad životom, ali ne i dešperacije „i beznađa. Ratne jeseni i bolnička raspinjanja, tuga za izgubljenim djetinjstvom, tuga dječaka koji je možda prerano sazrio pod atlnjama krvavih. rainih, godina. Taoci i žice, Nekoliko krokia iz oslobodiačkog rata' datih diskretno i nježno, sa mjerom. Susreti s ulicama djetinjstva, s obalama rodne Tise, neprestana intenzivna žudnja da se vrati idilizovanim, minulim danima: uspomene žive u pjesniku i one su, zasad, glavni poetski impuls. Raičković je sav u njima. · .
Nije to borbena lirika, Nema u njoj manifestnog (manifestnog u pozi-
tivnom. smislu!), udarnog, probojnog. To su više tiha, skoro zanesena šaputanja bezazlenog pjesnika koji je „istina, popio poprilično gorčina ali koji zbog toga nije ogorčen, koji ne uđara gnjevno pesnicom po takvom i takvom životu — u ime života. Sve je tu dato u blagom štimungu, u mekom prelivu, ponegdje čak-i elegično. s obiljem metafora i smirenim poefskim jezikom, Nije to borbena litika ali je — specifično kazana — ipak lirika borbe. Ipak dokument — u izvjesnom smislu. O kvalitetu ove poezije, mislim, treba opširnije pisati — baš stoga što je nesumnjivo talentovana i što još nosi pečat početništva, koje mora prevazići. Ozbiljna, razložna kritika samo će joj
pomoći,
Dušan KOSTIĆ
- „REPUBLIKA“
(Časopis za književnost i umjefnost – Zagreb)
Peti broj zagrebačkog časopisa »Republika, koji sa svakim novim ovogodišnjim. brojem postaje življi i aktuelniji, skreće posebnu pažnju člankom Aleksandra Flakera o satiričnoj poeziji Vladimira Majakovskog. Članak je objavljen u »Republici« povodom dvadesetogodišnjice smrti velikog revolucionarnog. pesnika pod naslovom »Kao vuk bih zagrizao 'birokratizam«, koji ustvari simbolično govori o osnovnoj sadržini satirične poeziije:. Vladimira Majakovskog.
Kod nas še vrjJo malo pisalo o poeziji Majakovskog, a često su izricani i razni, neosnovani šuđovi o njoj na Osnmovu neznatnog broja: dosta slabo prevedenih njegovih pjesama. Zbog toBa je i Flakerov članak, dokumentovam i rađen sa pomnavnjem poezije Majalkovskog, došao u pravo vrijeme, jer nam daje niz zanimljivih podataka na osnovu kojih se može stvoriti
jasna slika o kvalitetima i istoriskom
značaju satirične poezije Majakovskog. Primjer Majalkovskog ubjedljivo govori kako i poezija takve vršfe, poezija.na »temu dana« može biti istinita, lirski intenzivna i duboko lična, ako je zaista plod jednog iskrenog pjesničkog doživljaja.
Naročito je interesantno ono mjesto iz Flakerovog „članka koje govorni o tome kako se i kođ Lenjina, vođe Revolučije, i Majakovskog, njenog pjesnika, istovremeno javlja misao o potrebi borbe protiv birokratije, tog najvećeg neprijatelja. socijalističkog društva. Ističući pravilno da satirična poezija Majakovskog na temu borbe protiv birokratije nije bila »parafraza Lenjinovih misli i izreka«, da nije i-
grala ulogu »dodđatka državnoj politi. ci«, Flaker ističe đa borba Majakovskog protiv birokratije »pruža sjajne ilustracije za bolje razumjevanje te pojave, ona nam čini da lik Majakovskog postane razumljiviji, a u svojoj borbenosti veći, a možda i u svom tragičnom završetku jasniji«,
U ovom broju »Republika«. u rubrici »Diskusija« donosi i članak Grge Gamulina pod naslovom »Za slobodu kritike«. Gamulinov članak je ustvari odgovor na referat Krste Hegedušića o likovnoj kritici koji je »Republikas objavila, Ova diskusija bi mogla dati plodne rezultate u rasvjetljavanju problema stvaralaštva naših likovnih umjetnika alo bi učesnici diskusije otklonili lični ton, što se zasad ne može u potpunosti reći ni za Hegedušića ni za Gamulina.
Članak Josipa Tabaka o Vinaverovom prevodu Anđersona ukazuje nizom dokumentovanih primjera na izvjesne slabosti Vinaverovog prevodilačkog metodz. Tabakove primjedbe (osim nekih — neopravdanih) sistematizirane u obliku jedne detaljne analize teksta, nisu mačajne samo zato što ukazuju na Vinaverove greške, već imaju i opštiji značaj. Josip Tabak je dotakao niz vrlo značajnih problema prevođenja, zrelih dđa o njima kažu svoju riječ i drugi naši Kmjiževnici, naročito oni koji se neposredno bave prevodilačkim radom.
Među literarnim · prilozima najzanimljivija je pripovijetka Mihaila Lalića »Otac i 6in«. Ona djeluje i svježim motivom i neposrednošću jednostavne i tople naracije. | Bisto TOŠOVIC
n — ______ _——_
Zoe eO—
GOSTOVANJE LJUBLJANSKE DRAMB U CRBLJU — U Celju je 17 1 18 ovog meseca gostovalo ljubljansko pozorište sa
dramom američkog naprednog pisca Artura Milera »Svi moji sinovi«.
NOVI DOKUMENTARNI FILMOVI MAKEDONIJE. »Vardar-film« snima dva dokumentarna filma i to: »Pet godina Narodne Republike Makedonije« i »Dolinom reke Vardara« Ova dva filma uskoro će biti gotovi, a zatim će se dovršiti radovi na snimanju dokumentarnog filma »Kulturni život u Makedoniji.
NAŠA PRVA FILMSKA KOMEDIJA, »Jadran-film« u Zagrebu snima prvu našu filmsku komediju pod naslovom ·»Plavi broj 9«. Građa ovog filma uzeta je iz sportskog života.
ANSAMBL NARODNIH IGARA U PRIŠTINI. Pri Oblasnom narodnom pozorištu formiran je ansambl narodnih igara u Prištini. Ansambl će razvijati šiptarsku narodnu igru i pesmu. Ansamb!l će imati svoj orkestar. i
BIBLIOTEKE I ČITAONICE NA KOSMETU. Na Kosmetu rađi 380 biblioteka i čitaonica sa 83.103 knjiga na srpskom i šiptarskom jeziku.
DOKUMENTA O ŽIVOTU ĐURE JAKŠIĆA — Državni arhiv u Beograđu sprema za štampu dokumenta o životu i radu pe snika Đure Jakšića u dve knjige. Dokumenti će uzeti građu o školovanju Jakšićevom i ličnu prepisku sa savremenicima,
ARHBOLOSKE ISKOPINE KOD CAVTATA — Kopajući temelje za jednu novogradnju radnici su kod Cavtata naišli na stare zidove. Naučni radnici pretpostavljaju da je ovđe bila nastanjena starogrčka kolnija Epidđaurus. Pronađene su dve bronzane nadlaktice, Jedna amfora, dva bakrena i jedan srebrni komad rimskog novca.
»POSLEDNJI DAN« — Književnik Oskar Davičo napisao je scenario za umetnički film koji nosi naziv »Poslednji dan«. Filmsko preduzeće »Zvezđa« uskoro će početi sa snimanjem ovoga filma. Film će režirati Vladimir Pogačić. - NI
Glavne uloge u filmu tumačiće Marlija Crnobori, Ljubiša Jovanović, Strahinja Petrović, Jovan Milićević, Tito Stroci i Karlo Bulić.
IZLOŽBA SAVREMENE JUGOSLOVENSKE GRAFIKE U LJUBLJANI — Osamna= estog juna otvorena je u prostorijama Moderne galerije u Ljubljani prva zajednička izložba grafike jugoslovenskih umetnika. Sav materijal pregleđaće poseban žiri, a najbolja dela biće na Jesen izložena u Holanđiji. Belgiji, skanđinavskim državami u Australiji. ·
IZLOŽBA BOŽIDARA JAKCA U TRSTU — Posle izložbe slovenačke grafike i izložbe Franca Pavlovca, u Trstu je otvorena izložba slovenačkog slikara Božiđara Jakca u galeriji Skorplone. Jakdc je izložio preko pedest izabranih dela, značajnih za njegoy umetnički razvitak u poslednjih dvađeset godina.
IZLOŽBA TRŠĆANSKIH SLIKARA ·U LJUBLJANI — U Ljubljani je otvorena izložba tršćanskih slikara Spakala, Černigoja, Saksiđa, Hlavatia, Cesara, Lukežića 1 Groma. Ova izložba odlikuje se širinom tematike toplinom likovnog izraza i sve VeČom nezavisnošću sedmorice „tršćanskih slikara od zapdnih modernističkih pravaca,
ČETIRI NOVA DOKUMENTARNA FILMA — U centralnom studiju za dokumeh= tarme filmove »Avala-filma« u Beograđu završavaju se radovi za četiri nova dokumentarna filma, i to: »Autoput« koji će se prikazivati posle puštanja u saobraćaj autostrade Beogradđ—Zagreb, zatim film o našim majstorskim radionicama, film o učešću boraca Jugoslovenske armije u izgrađnji socijalizma »Armija građi« i film o narodnoj rađinosti i našem srednjevekovnom slikarstvu.
ANSAMBL NARODNIH IGARA U NIŠU — U Nišu je dva dana gostovao ansambl narodnih igara. Ansambl je na letnjoj pozornici prikazao igre iz svih krajeva Narodne Republike Srbije.
»HAJDUK STANKO« U FILMU — »Zvezda-film« uskoro će. početi sa snimanjem istoriskog filma »Hajdđuk Stanko« za Koji je, prema romanu Janka Veselinovića napisao scenario književnik M. Panić Surep. Film će režirati Stevan Mišković.
IZDAVAČKA DELATNOST NA TURSKOM JEZIKU U MAKEDONIJI — Na turskom jeziku izašla je iz štampe nova čitanka za osnovne škole za turske manjine u Makedoniji i uskoro će izaći i novi bukvar, geografija, kao i dve aritmetike.
Glavni odbor AFŽ za Makedoniju izdao je dramu »Hadijer« od M. MKarahasana i pripovetku »Pazarlik« od N. Teohareve.
Sađa Centralni komitet Narodne omladine Makedonije sprema izđavanje zbirke stihova poznatog turskog pesnika Nazima Hikmeta kao i zbirku stihova N. Zekerija. Ove knjige uskoro će izaći iz štampe. ,
NIKŠIČKO NARODNO POZORIŠTE NA CETINJU — Nikšićsko narodno pozorište gostovalo je na Cetinju gde je dalo tri pretstave: »Narodnog poslanika« — ođ B. Nušića; »Koštanu« od B. Stankovića i »Va. tru i pepeo« od M. Pucove. i
TURNEJA NARODNOG POZORIŠTA 1Z KOTORA — Narodno pozorište iz Kotora gostovalo Je u Ivangradđu gde je prikazalo »Ženidbu« ođ Gogolja, »Sirotinja nije greh« 253 Ostrovskog i »Pamet u glavu« od Pavi-
a. ;
»PET GODINA OSLOBOĐENJA ISTRE« — Za vreme turističke sezone biće u Opatiji otvorena izložba »Pet godina oslobođenja Istre« Na njoj će, poređ ostalog, biti izloženi nefci kulturni spomenici još od doseljenja Slovena, veliki broj fotografija koje pokazuju kulturni i privredni razvitak Istre od oslobođenja dno damas.
GOSTOVANJE BEČKOG SIMFONISKOG ORKESTRA. Sređinom jula ove godine bečki simfoniski orkestar posetiće našu ŽZemlju, kojom će prilikom održati koncerte u Ljubljani, Beogradu i Zagrebu. Orkestrom će dirigovati Klemam Mraus.
PROTEST AMERIČKIH FILMSKIH RADNIKA
Deset američkih filmskih rađnika osuđcno je na godinu dana zatvora zato Bto 6u odbili da otkriju svoju političku i simdi-
nu pripadnost pred komisijom za ispitivanje antiameričke delatnosti, Osuđeni
filmski radnici učestvovali su u ostvarenju najboljih američkih filmova koji su đoprineli pobeđi nad fašizmom, Pet stotina fitlmskih režisera, pisaca scenarista, glumaca { tehničara uložilo je protest tražeći da 56 njihovi drugovi puste na'slobodđu.
Ređakcioni odbor
Fran Albreht, Jovan Boškovski, Joža Horvat, Dušan Kostić, Tanasije Mlađenović, Jo“ van Popović, Mehmeđ Selimo= ve] Petar Šegedin, Risto ToSšović, i
PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINB Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara, DB 6 meseci #0 dinara | na godinn dana
> 0 dinara. » a Inostranstvo: na 3 meseca 50 dina, na 6 meseci 100 dinara | na godinu dana
20. đinara Rukopisi «e ne vraćaju.
Broi čekovnog računn 1-2060378 ~ ,
Poštanski fah 611. !
|