Književne novine
epa
je
”
| objavio
nije za moralne i političke naufr: SAO : SRNO V PAK: iznosi ye titule koje &u Slobođan Jovanović mosio i dodaje »da su ga jugovenski osudili na dvaTi ı zatvora«. ; „M udna je ova najnovjja tekovina tut-a de France. Mnogo bi se mo pisati o ovom ošsamdeset-dvogo·
intelektualscvo plaštom. i da pripaše meč ćlnna pari· Akađemije za moralne nauke,
Sim Vladimira Jovanovića, pesnika _Srpske omladine, rođen 1869 u Novom ____Sadu, — Slobodan je već sredinom
____devedesetih godina profesor Velike i škole, On ubrzo postaje stub konzervativnih shvatanja o političkoj istori-
ji, Njegovi »Ustavobranitelji«, prvi | rad većeg obima, jeste ismevanje jed. | __ nog naroda prostaka koji traži »frann a i konštitucije«.
___ Docnije njegovi rađovi iz političke a istorije Srbije produžuju tu reakcio___namu liniju. Svaki potez sračunat je ___na groteskno ismevanje šeljačkog narođa Srbije u njegovoj ustavnoj borbi, Njegov »prefinjeni« cinizam pod__Vlači »neznalštvo« naprednih pokreta ___Uu Srbiji i upire se da sve svoje istraživačke napore stavi u službu odbrane reakcije.
Njegovo glavno delo »Država — pokušaj jedne pravne teorije« jeste krestomatija pravnih shvatanja XIX ve. ka, sastavljena s ciljem da od srpskih
ip pravnika načini ono oruđe buržoaskih i. državnih aparata, koje treba da ima čisto monistička shvatanja prava i da poštuje »fetiš zakona« kao »pozitivnu
·' M.
O komentarima naših _RKonmcerfmih programa
»U veoma izrazitom razvojnom delu koji počinje motivima uvoda, ističu se dve sna= Žne građacije (sa tematskim rađom prve teme odnosno hromatskog motiva u efećctnoi argumentaciji) | istovremeno zvučanje obeju {raza druge teme, koje su u ekspozic!ji đolazile odvojeno«, (Iz komentara sonate za klavir i violinu ođ Ljubice Marić,
za kamerni koncert 12 februara). w»Jeđan življi prelazni đeo sa brzim pasažima i svetlim trilerima čini kontrast prethodnom otseku 1 vodi do sporedne teme koju tiho intoniraju gudački instrumenti, pa je preuzima violina i ukrašava je veselim figurama (iz objašnjenja Dvoržakovom violinskom koncertu a-moll, izveđenom na simfoniskom koncertu 27 marta. U komentaru Betovenovom „KKlavirskom koncertu izveđenom na koncertima Betovenovih djela od 16 đo 20 marta — uz prvi stav čitamo: »Prve es-dur akorđe orkestar postavlja kao temeli zvučne arhitekture, posle kojih nas klavir u slobođnoj improvizaciji strastveme kadence, odvođi ekspoziclji koju sprovođi orkestar.« A uz drugi Stav: »..ovaj Ađagio u H-duru prenosi nas u neku svi u egzaltaciju ...klavir u slobodnoj raspevanosti koju prekiđa orkestar, donosi u triolam jeđan plemeniti motiv koji se obavlja u drugom tonalitetu, dok preko lanca ođ trilera ne pređe u glavnu temu. Zatim orkestar opet preuzima osnovnu iđeju, đok klavir u treperavim figura> ma ne dođe do završetka. Poslednia dva takta, i ako u tempu Ađagio, sadrže elemente refrena ronda, 1 preko njih bez prekida prelazi na treći, poslednji stav.« Osim komentara koji su pretrpani zvučnim frazama nailazimo i na nejasne komstataeijie: »Široka kantilena glavne teme ima izrazito nacionalni karakter, dako bi bilo teŠko odrediti koji elementi taj karakter nose« (!) (Ovo se odnosi na drugi stav Violinske sonate Liubice Marić), i dalje: »Nastojao je (t.j. Mihailo Vukdragović u »Vezilji slobođe«) da njegova muzika što više odgovori đuhu i karakteru pesme, a u isto vreme da sadrži sve osobine ozbilinog kompoziclonog rađa«. Zatim, u objašnjenju Wagnerove uvertire operi »Tanhojzer« (simf. koncert 28 februara) kaže se: »Borbn između raspaljenih strasti i duboke ve3 re, između iskuženja i spasenja, kao simbolika đualizma čovečje priođe, data je vVeoma reljefno...« (Za koga postoji dualizam y čovečje prirođe, za Wagnera ili za pisca komentara?) U svakom pogledu ie ne{asno objašnjenje drugog stava V. Betovenove simfonije (povodom Woncerta Betovenovih djela): »...No đok u prvoj tem! drugog stava osećamo ritmičku ·„pođlogu osnovnog motiva prvog stava, đruga donekle spaia lirsku melođiju prve teme s motivom sud· bine (I Budući da je »motiv sudbine« ustvari sosnovni motiv prvog stava«, ne Vvidimo:u čemu je prema komentaru razlika između karaktera i uloge ovih dveju tema. ki Osim toga čitava tvrdnja je netačna, jer e u prvoj temi drugog stava ne osjećamo nie kavu »ritmičku podlogu osnovnog motiva
: prvog stava«).
La Sasvim kozerski đjeluje objašnjenje za drugi stav Bahovog Brandenburškog kon=
certa br. 3, g-dur (Koncert Bahovih djela .
FF 22 maja): »...U njemu kamemzs družina < kreće veselo, raspoloženo na Mružnu igru jedne šesnaestinske teme ...kojn posle niza ' mođulacionih skretanja zadovoljno stiže u i polazni G-dur.« ; Evo još bane traženja efektnih fraza: | ___»Zatim nailazi novi tajanstveni elemenat u Es-mollu, preko koga home «objavljuju sporednu temu u Es-duru da bi se izgubila u veličanstvu. glavne iđeje koja dominira«. IH: Ratnički poklič izražen je u pobedničkim akcentima gordosti i ponosa«. (Oba primera su iz objašnjenja Betovenovog klavirskog Roncerta Es-đur, izveđenog na Rkoneertu Betovenovih djela). Osobito je u tom smislu upadljiva primjedđba uz zadđd| nji stav Bahove kantate br, 21, (koncert . ahovih djela, 22 maja): »Fuga je ta forma a podnosi i u stanju je da na svojim glasovnim ti 1!) ponese masiv (!) i ___najsinijih sadržaja.«! | ____Ovakva, i tome slična tumačenja slabo . T- eti razumijevanju izvođenih ove ya OP oo :t0ya i \ ooaynju stilova po, nih epoha. \ Hi o ona dovoljno ilustruju svu neođifOvVoOrnost prilaženja pisanju komentara dilelima a koja 6e javno izvode. Umjesto da ti=ko_____mentari uspostave užu vezu između umet> ___MŠROg djela i publike, oni takvim pseu| __dđostručnim »gal ogu publiku | Bamo ı . Zar se pošjetiocu koncerata, _ „ho čita te komentare — a oni su vjerovat| no štam da ih publika čita — neče | __nametnuti misao, da je i samo umjetničko | dielo njemu nepristupačno, ako mu se to Mdiplo »objašnjava« na nerazumljiv način? Ne mislimo, da šu komentari koncertnih ama nepotrebni. Nepotrebni su 1 štet-
matijašima«
| ni ovakvi komentari, Korisna objašnjenja ___Ditt će ona, koja se sveđu na bitne pođatice | ___O kompozitoru, o njegovoj epohi, o hjegov umjetničkim težnjama i — prema po'rebi — na jednostran, pristupačan prikaz ___iđeje djela, eventualno njegove tematike __građe i strukture njegovog arhitektonskog me oblika, U tom pogleđu — kroz vremenski ___perlođ iz kog su uzeti gornji primjeri ___najpozitivniji bio je komentar programa solističkog koncerta Andrije Pregera ( aprila, premđa Je i u njemu bilo mjesti| mično »stručnog« fraziranja). ___Potrebno je poboljšati kvalitet ovih komentara, Jer su i oni ogleđalo našeg kulturmog života. Mislim đa bi đobro bilo da se autori komentara potpisuju (ili đa | prenesu tačne izvore) ,da neodgovormost autora ne buđe zaštićena anonimnošću ili autoritetom priređivača. ~ i SCP Nikola Hercigonja “< u.
njem ratnom zločincu, čije m ı svo
FS) adio-Pariz 21 Juna obj nl eo je Slobodan Jovanović. iza za dopisnog člana A-
\
NOO MA i '
Tai
|
"iy
datu činjenicu« ne vezujući pravo a to je glavna njegova linija — za druge društvene pojave.
Politikom se ne bavi — to je bila dnevna parola Slobodana Jovanovića. Ali ona je bila samo maska jedne skrivene laži.
Obrenovićevac po porodici, konser== vativac po idejama. — pusto je glas posle 1903 da je »pasivni republika nac«, Verovatno da ga je to približilo nacionalnim revolucionarima oko »Ujed 'njenje ilj smi (»Crna ruka«), ali u najtežem momenfu napušta svoje drugove, razočaran u njih baš u trenutku kađa se vrše hapšenja zbog Solunskog procesa.
Začetnik Cvijićeve grupe za federalizam i borbu protiv beogradske hegemonije (1921), on se u času kad grupa izlazi pred javnost povlači »jer se ne bavi politikom«.
U vreme šestojanuarskog državnog udara (1929) Slobodan Jovanović je poslednji čovek koga je Aleksandar konsultovao u'· toku noći »kao ustavni vladalac« (kominike dvorske kancelanije), i
Kada raste komumnistička snaga u Jugoslaviji (1986) buržoazija izvodi na scenu svoju »Bertu«, Slobodan Jo-
vanović izdaje svoje političke eseje gde posle Platona prelazi na »studije« o Marksu. Dok je učio grčki u starim svojim godinama da bi studirao Platona, »studiju« o Marksu pisao je na osnovu »literature«, čije su ga postavke dovele na željenu liniju neistine o osnivaču škole istoriskog materijalizma. Poslednjih godina pred Drugi svetski rat. beogradska čaršija nije še više zadovoljavala da Slobodan Jovanović nastavi svoju ulogu »dragocenog savetodavca« u »zadnjoj sobi«+ knjižari Gece Kona. Beogradski bankari osetili su da se ljulja njihova pozicija zasnovana na veliko-srpškoj hegemoniji. Za odbranu »ugroženih prava srpskog naroda« stvoren je »Srpski kulturni klub«, čija je osnovna linija bila da se spreči sporazum sa drugim narodima Jugoslavije, pod izgovorom da svaki sporazum vođi rastakanju države. Na čelu Kluba je Slobodan Jovanović,
OWO MJ SNUOAy. 2 2 iy JNA
movića, da
' na ubistva i osuđen od
* : s M, VJ.
Kao Dretetas/oli visoke srbijanske · |
buržoazije Slobodan Jovanović stupa”
27 marta Mu u vladu đenerala Sia bi u izboglištvu stao na · njeno '·Čelo. Tu više ne preza ni od
i
najobičnijih zločina, S jedne strane on, kao pretsednik »Kraljevske vlade u izbeglištvu« naređuje Draži Mihaj-
__ loviću da »čuva nacionalne snage« i.
da se ne bori sa Nemcima, a s druge strane upućuje tom istom Draži naređenje preko Londonskog radia da se” primeni slovo »Z« (zaklati) na niz naših građana, koji su se od prvog dana borili protiv okupatora. Drugim reči-
” ma Slcbođan Jovanović je intelektual–-
ni ubica niza nekrivih ljudi, sa čijom se ideologijom on nije slagao. Otuda je razumljivo što je kao potstrekač strane narodnog suda. . »
U čudno vreme pađa izbor Slobođana Jovanovića za dopisnika Pariske akademije moralnih nauka, Sav njegov »naučni« rad bio je davno poznat pariskim »besmrtnicima«, ali im ništa
svega toga nije smetalo da ga izaberu. Sađa pak, posle osude za obični zločin, za potstrekavanje na ubistva, gospoda iz Akademije moralnih nauka, veruju đa je njihov novi kolega dokazao da ima puno moralnih kvaliteta da sa čašću pripaše mač Francuskog instituta jedan nov dokaz dekađencije te ustanove koja je dugo zračila u
&vetu. . FP. M.
\
tera
NOO 6 9 e y:
P. Milosavljević: Slavonka
O. pIHMALJI-AAEJUM: KASNO PR O! ECE ( PA || /ZU
ı
(Zabeleske iz dnevnika)
25 maj 1950
Ni između Brisla i Pariza ,u uđobnoj naslonjači Sabema aviona, u.tami noći. Stuardesa, malo nametljivo doterana, služi rashlađeno piće. A ti gledaš u nepokrettnu noć, punu svetlucanja. Uživanje je lebditi u plavom svemiru. Dole, duboko pod nogama, treperi zemlja, osuta zvezdama. Na svice u noći ranog leta, skrivene u bujnom kosmičkom rastinju, liče gusta naselja po Belgiji. Roi varnica, kao sevanje očiju mačaka, zrak svetlosti, kao iskra sa nakovnja u kovačnici, i avion opet ponire u nikada sagledane „pejsaže tame. Sve do daleko razasutog svetlucanja, velikog ognjišta svetlosti i blis&tavog varničenja, Jer ususret dolazi Pariz, raskošna diađema starog sveta.
Često je opisivana lepota ovog građa. Osobeno lice njegovih trgova i bulevara, utonulih u svetlost koju nam ie slikar Klod Mone otkrio, ukrašenih i protkanih bobicama elegantnih žena čija lepota poentilistički pokriva sliku ulica.
Ali nikada nisam video ovaj Pariz u noći, koji sam iz sebe zrači, kao što ga vidim sada, dok se klizajući spuštamo prema njemu: kontinent svetlosti što se izdiže iz okeana tame.
Od L Buržea do Stanice invalida, železničke stanice aerodroma, omnibusu treba skoro isto toliko vremena koliko avionu od Brisla do Pariza. Pariz je prenaseljen i na mnogim raskršćima staje se i čeka da prođu beskrajni karavani automobila koji zatvaraju put Iz sivih ulica predgrađa, koje je Moris Utriljo slikao srebrnaste i ružičaste i blago zelenom, prema centru, ulaziš u sve gušću vVre-
„vu života, u sve oštriju svetlost sjaja
i bogatstva. Do Rotonde, gde lepi vodoskoci sa staklenim golubima prskaju blistave mlaze'”e vode a obelisk, kao svetli prst, pokazuje u pravcu neba, sa koga smo maločas sleteli. Lep je jedinstveni trag svetlosti Jelisejskih polja a i Burbonska palata, pored koje prolazimo, jasno je osvetljena. Oklopnici u oklopima đo pojasa i sa kalpacima „ukrašenim perima &vrstani su u dva ređa na obe strane stepenica, kao u bajki za decu iz prošlosti. Ali to nisu blistave stranice prošlosti št, će se u ovoj knjizi bajki otvoriti. Nisu datumi uzdizanja, kađa &u poklisari iz svih krajeva sveta dolazili da se poklone Kralju Sunca,
kada su delegacije građana ulazile u Konvent da čuju novu reč i zakon o pravima ljudi, nisu diplomati, kneževi i kraljevi koje je Napoleon po-, stavljao i koji su dolazili dđa pred njim saviju koleno, Danas, u punoj svetlosti svečanog prijema, uz stepenice palate stupa jedna starija, malo gojaznija đama. Simbolički nosi hrum: Holandije, ali, uistini, zastupa interese holandskih magnata kaučuka i petroleja. To je kraljica Julijana koja dolazi u posetu pretsedniku Franouske Republike, Zbog toga je grad ukrašen i sav u svetlosti. A iza svečanog sjaja prijateljskog pozdravljanja stoje, oskudni u rečima, poslovi industrije čelika i HWuglja i drugih finansiskih sila, koje pokušavaju da Šumanovim planom pobede krizu u kontinentalnoj Evropi, ;
Milivoje Uzelac: Crtež po bogumilskim desenima
To nije stara bajka, već modđema, spremiljena i režirana za veliku decu današnjice,
26 maj 1950
Prvi put me vodi u Palatu de Šajo. Stojim na prostranom platou između paviljona izložbe. Preda mnom, u dubini, ogromni kružni luk Ajfelove kule, kroz koji se, kao kroz otvo= reni portal, vidi suncem #đobasjani grad. Visoko i gipko uzdiže se kula, taj ponositi i nešto zastareli simbol tehnike, Poda mnom su vrtovi, puni rascvetalih ruža. A. po zelenim parkovima suncobrani guvemmania i majki koje čuvaju decu nisu ništa manje blistavi.
Unutra, u palati, drugi život me čeka. Vremena i epohe minulih po> kolenja osobenim simbolima svoje u. unositi govore o davno prohujalim vekovima. Na donjem spratu je muzej francuskih spomenika. Kroz roman= ske i gotske portale pogled pada na tajanstvene i uzvišene likove langedočžke škole, svece iz jedanaestog i dvanaestog veka iz oblasti Tuluze, koji duboko impresioniraju strogošću patosa i veličanstvenom &tilizova»nosti izraza, To nam, pre svega, pada u oči i na freskama u kripti svetog Žermena iz Oksera (deveti vek).
Duboki smisao za raščlanjavanje, arhitektonski raspored, stroga stilizovanost i tajanstveno uprošćavanje lica i događaja koji postaju simbol ideja koje otelovljuju, čini naročitost i osobenost te umetnosti. Ali ima i nečeg zajedničkog — a to je razumljivo — sa umetnošću našeg srednjeg veka, koja se, jedan sprat više, prvi put širi u svoj svojoj veličanstvenosti. Arhanđeli iz Puia, džinovsko monu= mentalne veličine, uprošćene i prefinjene do krajnjih „granica vrlo su srodni našem arhandjelu iz Mileševa i Sopoćana, Anđeli nebeskog Jerusalema iz Sen-Savenske kapele, u svojoj ritmičkoj dinamičnosti, liče na anđela sa pervaza u crkvi Svete Sofije u Ohridu. A ljupko jednostavna bibliska legenta o pranju nogu od Noant Vika potseća na intenzivno uobličene freske u Peći. A bitno različno pada u oči pažljivom posmatraču, pre svega, u svetovnom stavu velikog dela
·'naših fresknih slika, Jer one su ma-
nje vezane za srednji vek, često ma-– nje potčinjene kanonu vizantiskog i romanskog rituala. Pritom neću reći, da li je to još jača veza sa svetovnošću i tlelesnošću antičke umetnosti, ili već predznak, predosećanje renesansa koji je na pomolu. Kompozicije freski iz Sopoćana i Mileševa, pa čak i onih starijih iz Nereze i Svete Sofije u Ohridu, ljudski su uzbudljivije, slobodnije, telesno plastičnije, u mno= gome velikih poteza i monumentalne, bliske jednom Mikel Anđelu. Pokazuju, pre svega, tanano i razvijeno osećanje boja i materijalnosti, Razgledajući ove zidne slike, mnogi uıinetnik u Parizu osetio je, da su već u njima ležali zametci snova u boji modernog slikarstva, ekspresivnih vizija škole »divljih« (fovista)., Ove sup tilno dinamičke, izražajno snažne grupe iz Mileševa, na primer, kod kojih su oduhovljena lica naslikana zelenim, jasno plavim i oker tonovima, u kojima nema crmog, takve su kao da je na njihovoj skladnosti učila raskošna paleta jednog Braka ili Matiša,
U Parizu i svetu mnogo je pisano o ovoj izložbi naše srednjevekovne Umetnosti, Naročito u krugovima isto~
ričara umetnosti i umetnika izložba
je primljena kao otkrovenje, Ne zato što zapad uopšte nije znao za blago koje kriju naši manastiri. Ali u ovoj izložbi, prikazanoj sa duhom i znanjem, uređenoj u velikim potezima i sa mnogo ukusa, i mi smo prvi put, u ogledalu ove umetnosti, gagledali veličinu naše prošlosti. Nije čudno, da je ı Parizu naročito zapažena Uumetnost takozvanih bogumilskih stećaka. Tajanstveni izrazi tih simbolički jednostavnih kamenih oblika, koji možda opominju na likovo, u Ššpilji kod Laskoa, toj špilji iz Rkamemog doba nedavno otkrivenoj u Dordonji, u čijoj unutrašnjosti čudne i fantastične figure životinja pričaju o mađiskoj GWnazi umetnosti, koju je pre dvadesethiljada godina stvarala ruka čoveka-lovca.,
Sasvim srodne izgledaju scene lova na sarkofazima iz Rađimlja. Pa ipak, čitav jedan svet iskustva i razvitka leži između njih.
Šta mas uzbuđuje na tim slikama životinja iz Laskoa, ili na ovoj &lici čoveka iz Radimlja, koji, uzdignute natprirodno velike ruke, kao čuvar večnosti svog doba i svih vremena, stoji isklesan iz kamena? To je isto ono osećanje, koje je van Goga odvelo u Borinaž, navelo da iz Pariza, punog &vetlosšti i šarenih semki impresionizma, iz Vavilona oivilizacije, ode u tamu rudarskih okana, kod ru= darskih radnika u Belgiji, Šta je Gogena gonilo da na Taitiu traži jednostavnu nagotu, prirodnu i na suncu rođenu, bežeći od obscene polunagosti perverzije, kupivosti i požude. Isto ono osećanje, koje čini da u našem dobu, bogatom znanjem i ume= njem i na vrhuncu tehničkog stvaranja, nastupa reakcija psihološke zasićenosti. Slikarstvo, pronalaskom fotografske kamere, kadre da u trenutku obuhvati i zadrži Sliku, biva o-
Glava bika (Pećina »Lasko«, Francuska)
metano na konzekventnim putevima razvitka i traži jedno od utočišta, na primer, u neuko-naivnoj zemlji carinika Anri Rusoa, u prostosrdačnim snovima njegovog srca, slikanim bez velikog zanalskog znanja, ali sa dušom u doživljavanju.
To isto osećanje je u Parizu lčinilo da umetnike podiđe jeza pred likovima i snovima Bogumila. U toj čnjenici je sadržano osnovno pitanje: na koju stranu se đanas kreće umetnost, šta hoće da kaže, koja su njena sredstva sa čim se bori umetnik, istinski umetnik našeg doba, u svojim „najintimnijim i najskrivenijim grčevima? Koji je to mračni anđeo koji ga napada i koje vrste je jezik umetnosti, koji nas uzbuđuje stotinama vekova, đanas i uvek?
Kreće li se umetnost napred? Zar nije sve već bilo? Zar nije čovek smeteno stajao pred prirodom i njenim tajnama, onda. u danima kamenodobnog previranja, i davao oblika onome što je osećao, proničući u suštinu prirode i obuhvatajući je linijom i bojom, isto tako savršeno i šigumo kao i danas,
Civilizacija korača unapred, Umetnost je u sebi zaokružena i potpuna. Ravnopravna je u Svim vremenima, kada je prava umetnost, Ono što je civilizacija donela „umetnosti to su saznanja i zakonitosti.. tehnička iskustva i virtuoznost vežbanja. Ponela
je mnogo dnogn -bez čega Se rozvitak
umetnosti ne bi mogao zamisliti, beskrajni niz umetničkih pokolenja ot-
krivao je i stvarao, korak po korak, ovo obilje znanja i iskustva, ali je i često postavljao rutinu umesto osećanja, umetnost umesto doživljaja, dekorativnu &pretnost umesto dušom ispunjene &tvari, Kuda to “odi? Spoljnom posmatranju, mehaničkom prenošenju saznate slike. Vodi kri-
zi Uumelnosti, sada ugrožene »Lajkom«, koja tako brzo i potpuno slika, i još više filmom u boji, čije se kompozicije pokreću
u okviru slike i govore nam tonom i bojom prirode. U toj oblasti umetnost će biti slabija. To je razlog zbog koga bikovi iz Laskoa i čuvar iz Radimlja potresaju srca mumefnika, jer je u mjima mečeno mešto o unutarnjem doživljaju, o dubljem pejsažu prirođe, jer je u. njima, a isto tako i kod sledbenika carinika Rusoa, u Vivemovim kućicama, koje kao da su sagrađene iz kocaka za igru i kitama cveća kuvarice Serafine, više mirisa i atmosfere otkrića i doživljaja no u
nim inscenacijama jednog Delaroša ili Pilotia.
U sekretarijatu izložbe našao sam neumornog, uvek punog iđeja, malenog i živahnog slovenačkog umetnika Veno Pilona. I u njemu ima nečeg od umetnika iz naroda, ali to je svakako njegova detinjska duša, koju godine i &edine nisu takle, iako je iza mjegovog mnaboranog čela mmogo znanja i mmogo obešenjačkih ideja. Pričao mi je o čoveku, koga je video u podzemnoj željeznici, kako je iz lepo upakovamog omota izvadio blistavo belu vilicu i pokazivao je okolo nepoznatim saputnicima u vožnji kroz podzemni Pariz. »Dvadesetpet godina čekam ovaj trenutak«, rekao je postariji čovek, »ovaj sjajni trenutak, kada ću se opet moći da smejem sa punim vilicama«. I dok je 6evečano nameštao svoje nove zube, razvukao je usta, da bi svako mogao videti ovaj groteskni triumf mnogih godina njegovog mučnog rata, — To su suprotnosti ovog grada — kaže Pilon: Konkurs ženske elegancije u automobilu, vrhunac sezone pDoloigre, gala priredba jaht-kluba Eramcuske, i ovi drugi, koji žive u senci grada i na &ve strane pred tobom sa igpruženom rukom apeluju na tvoje sažaljenje, ili koje svečeri vidiš kako zgrčeno leže po stepenicama stanica podzemne željeznice, ili čovek u podzemn ·j željeznici kome je cilj života da kupi zubnu protezu,
A. čovek sa zubnom protezom potsetio me na mog prijatelja Ernst Šulcea, stewrda na jednom brodu velike hamburške linije, koji je istovremeno bio i pesnik naroda. U njegovom mansardnom «stanu, u pristanišnoj četvrti Hamburga, pre mnogo godina, u maloj sobici u kojoj je svog papagaja, koji je neprestano vikao »Crveni
front!«, hranio bananama, za koje mu .
je jedva stizalo od plate, imao je običaj da izvadi svoje stakleno oko i da ga pažljivo ostavi, Cinilo mi se da me to oko neprestano gleda, nezavisno i odvojeno od čoveka, i pratilo me često u snovima, xroz sve ove godine, otkako sam „izgubio vezu sa Šulcom. Neprestano sam mislio, gde li je taj tiho zadovoljni, jednostavni „proleterski borac toplog srea, Da li ga je neki brod izneo iz pakla fašizma, ili je, što je verovatnije, i on nastradao u velikom Kkrvoproliću.
Pulon me doziva iz sveta uspomena. Pred njim leže mnogi časopisi i sveske: pesme mladih pesnika iz Jugoslavije, n
»Naša lirika bila je pretovarena henioizmom i optimizmom, radom i borbom. Kao da u životu ne postoji ništa drugo«, kaže Pilon, »A sada, u
ovim sve:"arnna, govore samo o lju=
bavi, kiši i smrti. Šta se to dogodilo sa našim mlad: pesnicima?«
Našim mlađim pesnicima, možda i starijim, slikarima i muzičarima, filozofima i arhitektima „dogodilo se isto, Posle vremena skolastičke uskosti u senci onog ždanovskog edikta, u kome je stvaralaštvo mnogih bilo ušnirano u ludačku košulju socioloških i primitivno-materijalističkih aspekta, nastupilo je nihanje u suprotnom smeru. Ranije, govorilo se o antagonizmu pokolenja. Sada se radi o oslcbođenju od dogmatičkog duha. A to c:lobođenje, nakon vremena u kome je tematika previše isticana u prvi plan. u kome je »šta« preovlađivalo, lako odvod: u drugu krajnost u koj »kako« izbija na čelo i problemi forme polislkeamı probleme sadržaja; a mnogi mladi pesnici, mesto 'o Petogodišniem planu, autopufn 1 \radr čicadruzi pevaju o ljubavi, kiši i smrti, )
Ma sla Ilja Frenbury
* ” |
ne može da odgovori |
TEisterajhiše Cajtung«, organ ~ sovjetska – rmije u Austriji, objavio je 19 ovog mese.
ca odgovor Ilje Erenburga na otvoreno pi. smo Role mu je uputio austrijski fizičar, stalni član austriskog komiteta za mir pro. fesor Hans Tiring. U tom pismu Hans ?j. ring je podvrgao Mritici poziv Ilje Bren. burga upućen piscima Zapada da svoje pe. ro i svoje znanje upotrebe za borbu protiv atomske i hidrogenske bombe. Tiringova kritika Erenburgova RO E OR se iz. među ostalog i na konkretnom primeru polilike koju Sovjetski Savez Vodi premh ugoslaviji. i Ursvom odgovoru IHja Tirenburg kaže da postoje dva Tirlnga — jedan, koji je član komiteta za mir, i drugi, koji je protiv pokreta za mir — po poznatoj informbiro. ovskoj teoriji đa je samo onaj pristalica mira koji se bori isključivo protiv ratnih huškača Zapada, dok je međutim onaj koji kritikuje takve postupke sovjetske Vlade, automatski prešao u redove najvećih nerijatelja mira. Ra. Prije sltaajBo da Tlja Erenburg u čitavom svom pismu ni jednom rečJu ne odgovara Tiringu na one citate iz sovjetskih članaka koji pozivaju na oružan ustanak u Ju. goslavlji a koje je "Tiring naveo u svom otvorenom pismu Brenburgu kao dokaz kakve su »miroljubive« reči sovjetske politike a kakva njena dela i njeni pozivi. » U tom pismu Tiring je između ostalog
citirao pasuse iz članka P. Grigorijeva, ob. Tavljebop u »FEsterajhiše Cajtung« 28 aprila ove godine: »Nema nikaye sumnje, da nije daleko vreme kad će jugoslovenski naTod obračunati s bandom izdajica, provokatora i američkih agenata. Tu pravednu borbu podupire čitavo napredno čovečan. stvo« »Grubo izraženo — kaže Tiring u svom pismu Erenburgu — taj pasus znači otprilike ovo: Ubite Tita; za likvidaciju njegovih pristaša možete da računate na pomoć oružanih snaga informbiroovskih
država«. “ fi |
Na taj citat Ilja Erenburg odgovara ću-
tanjem. To ćutanje pokazuje svu dvolič.
nost boraca današnje informbiroovske po-
libike za mir među kojima se nalazi i go-
spodin Jlja Erenburg.
Fridrih Vildgans o našoj zemlji.
Poznati austriski kompozitor „Yridđnih vildgans održao je neđavno koncerte u Beograđu, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani
Mariboru. U toku svog boravka izneo je svoje impresije o našoj zemlji i rekao između ostalog: LM
»Najveći utisak na mene ostavilo je re» alističko i optimističko raspoloženje naroda, koji je zajedno sa Vladom svestan BVOjih napora u izgradnji socijalizma. Nasuprot pisanju štampe KP Austrije o teroru i policiskom režimu u Jugoslaviji, ja ništa od toga nisam viđeo i uverio sam se da | –io zasnovano na lažima. „Ja sam od 195 god. član KP Austrije, kojoj sam prišao jer sam bio uveren da je to jeđina partija \coja može da pomogne progresu u Austri. ji, Međutim, rekao je dalje Vildgans, jase me slažem po nizu pitanja sa sadašnjom · politikom KP Austrije, a u prvom ređu sa mjenim stavom u DOOR Ne slaže SVAKO sovjetskim stavom u odnosu na OV LAŽNI koji sputava razvitak ljuđi, a ko Ji je sada i stav KP Austrije.
Boraveći u Jugoslaviji, — izjavio je za» tim Vildgans, — ja sam razgovarao i sa ljudima koji nisu komunisti, ali niko od njih nije izneo nikavu optužbu na sadašnje – stanie, kako to piše štampa KP Austnije,· Stekao sam uverenje da ljuđi u Jugoslaviji imaju veliko poverenje u maršala Tita i da je Maršal veoma omiljen.
Nove knjige o Stendalu
Trancuski istoričar MKnjiževnosti Anri Martino (Henri Martineau), koji se gođinama bavi proučavanjem Stendala, obja= vio je nedavno »Kalendar Stendala« U o» vom monumentalnom delu Martino prati, takoreći, Iz gođine u godinu, iz đana u dan, velikog francuskog pisca kroz njegov bure mi život. Sve je tu minuciozno zebeleženo: Stenđalova putovanja i seljenja, nje govi radovi, događaji iz njegovog intim-. nog života ili iz života društva njegova doba, koji su u njemu i delu njegovu imali” odieka. 3
Ovom knjigom Anri Martiao, poznati auUtor stuđije »Stendalovo delo, Tštorija nje-_ govih Wcnjiga i mislić OOeuvre đe Stand hal, histoire đe ses livres et des sa pene. sćes«\, »Malog stendalovskog rečnika« (»Petit Dictionnaire stendhalien«) i dragocenog kritičkog izdanja »Života „Anri Brilarax (»Vie de Henry Brulard«), đao je još jedan značajan prilog biblioteci naučnih radova o Stendalu.
Druga knjiga o Stenđalu je zbornik »No• vo 'ečernje sedeljke Stendalovog kluba (»Nouvelles soirčes de Stendhal-Club«), Osam književnih istoričara, članovi »Stenda> lovog kluba«, Anri Martino, Fransoa Mišel, Luiđi-Foskolo Beneđeto, Ferđinam Boaje, Arman Karačo, Vitorio dol Lito, Pjer Žur da i Pjer Martino uneli su u zbomik re zultate svojih nainovijih istraživanja 1 neoliko neobjavljenih Stendalovih rukopisa. :
Časopis »Nazim Hikmet«ea ,-
U Carigradu izlazi petnaestodnevno kulturno-politički časopis koji nosi ime tur“ sog pesnika Nazima Hikmeta.
Časopis »Nazim Hikmet« objavio je nedavno manifest turskih stuđenata u kome se kaže da će napredna univerzitetska O. mladina nastaviti borbu za oslobođenje Velikog turskog pesnika iz zatvora.
Nagrada S. Babila 1950
Pošto je pregledao i ispitao ,110 WknjižeVnih dela koja su predali italijanski pisci, žiri »Nagrađe S. Babila« u Milanu, dodelio je nagradu pesniku Salvatoru Kvazimođu za njegovu zbirku »Život nije san«, objaVe ljenu 1949. U ovoj zbirci, sa tematitcom Iž rata. Kvazimođo je izrazio bolove i patnić italijanskog narođa pod nemačkom okupa«• cijom, kao i borbu radnih ljudi Italije 78 bolji svet. {
Zamena naših naučnih knjiga s univerzitetom u Sidneju
Na inicijativu Australisko-jugoslovenskog kulturnog društva u Sidneju, Jugosloven" ska akdemija znanosti i umjetnosti u Za-. grebu i univerzitet u Sidneju izvršili su međusobnu zamenu naučnih knjiga i pu” blikacija. Jugoslovenska akađemija znanosti i umjefnosti poslala je univerzitetu U Sidneju celokupnu zbirku svojih publikas cila o dubrovačkoj književnosti a univeTzitet u Sidneju Jugoslovensicoj akađem: . preko 1000 knjiga iz svih područja javno života i nauke u Australiji i na Pacifiku. |
Film u Novoj Kini
Kinesku {ilmsku industriju sačinjavaju tri državna studija: u Pekingu, Šangaju 1 Čang-Šumu (Mandžurija). U Pekingu Snima se sada veliki dokumentarni film »Ra" đanje Nove Kine«.
U toku ove godine u Kini će se snimati 26 dugometražnih i 17 dokumentarnih filmova, 48 neđeljnih novosti i jedan film 68 marionetama. |
Predviđeno je da se ove godine otvori 760 putujučih bloskopa, od kojih 250 za Na” rodnu armiju Kine, Ostali bioskopi đavaće · PO ye po fabrikama, ustanovama |
Skulpture Burdela na filmskom platnu
Rene Liko (Renć Lukot), autor filma O Rodenu, završava snimanje svoga novoga filma koji će prikazati umetnost vel Tiancuskog vajara Emila Burdela (Emile Bourdelle). »Odrekao sam se, kaže LikO, Svake anegdote, Moj film počinje sa pri zorima iz »novosti«, koji prikazuju Burde na otvaranju jedne izložbe, u nekoj zvaničnoj prilici, na primer pri otkrivanju nje BOVOM spomenika na trgu Alma. Zatim 56 vidi gospođa Burdel koja šeta sa lampom u ruci po ateljeu svoga muža, osvatljava” jući skulpture, 169 za drugom. Jedan gla Pita: »A io je bio Burdel?« tada mome fil mu preostaje samo da prikw*e razvoj OV divne umetnosti. Artur Honeger sa svoio muzikom podržava pokrete kamere koja ] opisuie utančanu raspoređenost zapremina;
ja pokazuie kako se svetlo hvala za pO” VIPO bronze...« ; 3
Ole ovoga filma Rene T,iko snimaće 56” riju filmova iz života industris&ih radnika
u Francuskoj,
}| M, || Ne ejj ap 454 YT ı bh a i '