Književne novine

| PDVBECA

QZ JM 0 NI NI

00 VewME i . imosiransiva

MARK TVEN · · KNJIGA O MARKU TVENU

· Američka književnica Gleđis Karmen Belami napisala je iscrpnu studiju o vellkom američkom i sVetskom piscu Mark Tvenu, u kojoj iznosi. svoj kritičći komentar Tvenovih dela, studiju njegovog stila ! tehnike.

PROSLAVA CFET!IRTSTOCODISNJICE ĐORDA VAZARIJA U FLORENCI

Sredinom septembra proslavilena le u Ttallji, u građu PFlorenci. čet'rlstogodđišniica Izdanja poznatop Vazarijevog dela »Ži vot na{ibol{iih arhifteltata, slikara 1 va{iara«. Đorđe Vazari (1511—1)574) bio le' ifalijanaki istoričar umehnost! sljkar | arhitekta, Ovo mu e bilo glavno delo i pretstavlia naj|značainiji izvor za upoznavanje italijanske umetnosti 1z deba renesnnse, Ova proslava Imala je za cili da izyuče 1z zaborava ovog slavnog slikara | istoričara umetnosti.

KONGRES MEDINAROnPNOnG DRUSTVA UMETNIČKIH KRITIČARA

U okviru proslave „četirietoModišnjiice Đorđa Vazarlin, između 16 | 20 septembra, ođržan e u Florenci konmwres Međunarodnog društva umetničkih kritičara. Za vreme kongresa održan le niz svečanosti u čast Vazarila. Organizovana je poseta mestu Areco gde |e rođen Đorđo Vazari. U palati •Stroci« u Florenci održan je rađni satanak kongresa. a u Staroi palati je 18 septembra uveče priređen koncert muzike XVI veka, na kome je učestvovalo društvo «Kamerata korale instrumentale fiorentina« pod upravom dirigenta Adrelija Mađioni.

IZLOŽBA SAVREMENE VTAVITANSKE UMETNOSTI U NEMAČKOJ

Organizatori međunarndnih Izložbi priPos aiu za oktobar izložbu „savremenog talijanskog slikarstva koja će, posle izlaganja u Minhenu, biti prenesena i u đruge muze{e većih građova Nemačke. Ova izlnšba pretstavljaće obnovu kultumih Veza, koje su između ovih dveju zemalja bile prekinute još 1932? godine. fašističkom i nacističkom dđiktaturom, Na izložbi će biti prikazana đela oko 0 umrlih | 50 živih italijanskih umetnika.

TRATHCHOMAF.NI RASTANAK UMETNIKA U ČUVEMOJ PEĆINI ALTAMIRA U BANTANDERU

Građ Gantanđer u severno! Spaniil organizovao je krajem septembra umetniči sastanak koji je ođržan, kao i svake codđine, u čuvenoi pećini Altamari. Pomnatn ie da su na stemamsa Ove pećine mnromnđaAne dragocene slike iz paleolitske epohe Pećina Altamira ujedno je i inspirisala i mnoge moderne umetnike.

DEVETI MEPUNARODNT TT IONGRES ISTORIČARA U PARIZU

Deveti međunnrodni kongres istočara u Parizu završio le svoi rad sredinom sentembra. Posle Drugo svetskog rata prvi Pa dn su se sastali istoričari iz evih yemnla. Kongresu ie prieustvovalo okno 1,300 nčesnika, naiviše Iz Evrope i Amerike, ne"koliko iz Azije, ali primećeno je dn mlie bilo pretstavnika ni iz jedne zemlje s one strane Labe.

DOBRA REKLAMA

'liza Triole prevela je i napisala predgo-. vor za knjigu Tlje Erenburga »Devoika iz Kačina« Izdavačko pređuzeće CNE (Nacionalno komiteta pisaca) u Parizn dalo ie ovoil knjizi veliku reklamu i objaviln u francuskom listu »Le letr farmse”« sledeći oglas: »U subotu 14 oktobra prodavaće se u CNME_u ova knilga na kolu će vam pri kupovini, Elza 'Triole lično · staviti svoj potpis,«

PO UGLEDU NA, ,.

Jeđanm engleski list raspisao ie ovoga leta konkurs za najbolje podražavanie stila Grahama Grina. Rezultat je bio sledeći: prvu nngrađu dobio je neci potpuno nenoznat! M. Baket iz mesta Svamsi;'a pDosledniu nagradu đobin je neki M. Veldenson. Ovai posledni „docnije ie otkrio publici JO) pravo ime: to je bio Graham Grin

PRIMEDBA BERNARDA SOA .

Veliki! engleski pisac Bernard So nednv_ no je imao malu saobaćainu nezcodu. Ka_ đa je miro prelazio preko uwllee slučalnn Pa je zakačio nepoznati hiciklista Među_

sve je prošlo bez večih nezrođa. Šo se nije mnogo uzbuđio već se hlađno ohrat!n svome slučalnom napnđaču rečima: »Mlađi čoveče pošto me niste premali propustili ste priliku da postanete slavni«. :

Ž PISAC TI PLAC

„Posle. male saobraćajne nezgođe koju Je neđavno imao Bernard Šo prelazeći ullcu, a kako mu je danas 9% gođine, bio je prinuđen da izvesno vreme leži. Posećivali su pa mnopPi poštovaoci. Između ostalih posetila ga je i ieđna osetljiva· mla devnika kola mu 1e tom prilikom plačući snopštila vest o rask!đu svoje veriđbe. Posle miennr odlaska jeđanm prijateli 1e prebaclo Šon dan

„nije ni pokušao da uteši ovu ucvelienu

đevojiku. — »ČCitao sam u {jednoi arapstoj knjizi đa šu žene naučile krokodile đa plaču — odgovorio le autor »Pigmaliona« a la ne poznajem nikoga koji ie ikađa i sanjao da može da uteši krokodila«.

ROMAN »KRVAVA ARENA« PONOVO SNIMLJEN — OVAJ PUT U KOLORITU

| Roman sKrvava arena« Blaska Tbanleza

kojl je u đoba nemog filma PFređ MNiblo snimio sa Ruđolfom Valentinom u ulozi toreađora, snimio je sađa Ruben MamuHen.sa Tajfronom Pauerom, Ritom Hejvort

i Linđom Darnel u glavnim ulogamn. Film je veoma srećno snimljen u Koloru i Ostavlja popekađ utisak slika starih španskih majstora,

KLOD VERMOREL U AFRICI

Poznati francuski filmski radnik_ Klođ \Vermorel proveo je pet meseci u Ekvatoralnoj Africi 1 snimio jeđan „umetnički

film »Usamljeni osvajač« i četiri kratkometražna dokumentarna filma.

PRVI NEMACRI FILM U ROLORU

Tilmsko pređuzeće •Defa« Snima sađa bajku Vilhelma Haufa Hlađno sree+ prema knjizi snimanja Paula Ferhofena ! Volfa fon Gordona, režiser je Perhofen. Ovo će biti prvi posleratni nemački film u boji.

„Nekrčenim putevima”

(Izdanje »Polet«, Sarajevo, 1950)

U ovu zbirku od šesnaest pripovijedaka i crtica:Bmilija Stijačić je unijela svoje.predratne i poratne rađove,

„različite ne samo po tematici nego i

po načinu. na koji su umjetnički obrađeni. Predratne pripovijetke, pisane 1940, kako saopštava sam autor, tople su i uvjerljive po jednostavnom, neusiljenom pripovijedanju, po. konciznom karakterisanju likova,po ·njenom, veoma uspjelom slikanju, dječje psihologije. U njima (sa izuzetkom dviju slabih, »Djeca sa ulice« i »Bez snage«) autorova pažnja je upravljena na unutrašnje đdoživljavanje ličnosti, na duševni odraz spoljinih, društveno uslovlienih pojava. Ne gurajući se u prvi plan, neforsirana autorskim eksplikacijama, teška predratna' stvarnost osjeća se kao okov, kao osnova i uzrok svih ljudskih bolova i patnji, svih čežnji i nesreća. Ta stvarnost data je kroz karakterističan, životno uvjerljiv detalj, transponovana u slikovit lični doživljaj. U »Sličici«, »Predigri«, »Jače od svega« — sve je obično, naoko &itno, tematski i stilski jednostavno, a istinito i đoživljeno. U tim crticama, karakterističnim po sažetom izrazu, po slikanju koje ne teži za isrpnošću nego za isticanjem bitnijih strana društvenih pojava i ličnosti u malo crta, nimalo uopštenim ni apstraktnim, pisac insistira na živom čovjeku, na njegovom doživljavanju i odnosima, dolazeći do životne slike uopštavanjem pojedinačnog. Zato te ranije pisane STEE, i pored izvjesnih neravnina, djeluju neposredno i ljudski toplo.

Pripovijetke i crtice iz vremena okupacije, ustanka i poratne izgradnje socijalizma bitno su drukčije od pređratnih po načinu Književnog oblikovanja života, po odnosu pisca prema materiji koju obrađuje. Kao i mnogi drugi pisci koji su pisali o ovom periodu, Emilija Stijačić je impresionirana veličinom i važnošću zbivanja čiji je svjedok bila, te ih apsolutizira podđređujući im sve. Ličnosti u ovim pripovijetkama uglavnom su simboli, manje-više apstraktne tvorevine koje služe kao uslovni znakovi, kao određeno sredstvo odražavanja iđeja i impresionantnih · događaja. T'a šematičnost često rezultira konstruk-

(Crtež F. Šimunovića)

– č st-— · o. —

cijama koje djeluju blijedđo i neuvjer–ljivo (kraj pripovijetke »Ipak će biti«, »Nije sve svršeno«, »Široka slavenska duša«, »Lažu«, »Neka pitaju nas«). Pregalaštvo naših ljudi, · herojizam, moralna čvrstina u najtežim časovima, optimizam — nesumnjivo su realnost našeg ustanka i borbe za izgradnju socijalizma. Ali ako u književnom djelu postoji samo to, i po svaku cijenu, i uvijek; ako, se ne vođi računa o složenosti ljudske psihologije, lako se otstupi od životne istine i daje se šema mijesto stvarnosti. (Teško je vjerovati da će majka, kad joj sin, dječak, umire, prebijen od ustaša, reći: Heroj moj mali OxIpak će biti«). Ili. da će otac nad mrtvim sinom u ćeliji ustaškog zatvora kazati: »Partija je bila ta koja je u njemu probudila onu silnu ljubav i snagu đa sve podnese... I zato đanas ja mogu opet samo đa još jednom skinem kapu pred njom.i da joj se opet poklonim. (»Prvi sovjetski tenk«). Životna istina u književnosii sumnjiva je sve dotle dok ne postane umjetnička istina. Konstruisanje ima i u najvećoj i najozbiljnijoj pripovetki zbirke (»Nekrčenim putevima«) sa temom iz zadru– šnog života sela. Šteta je što u ovoj pripovijetki, (u kojoj su likovi izrađeni pažljivo a mjestimično i reljefno,

' a i kompozicija je prilično đobra) o-

snovni sukob naivan 1 nebitan, te ne daje pravu sliku klasne borbe na selu i teškoća njegove socijalističke izgradnje. Ova prva knjiga E. Stijačić, nejednakim kvalitetom pripovijedaka i, naročito, neujednačenošću „književnog postupka, ukazuje na to đa ovaj mlađi pisac još traži svoj put. Ali govori i o tome da PB. Stijačić može dati lijepa književna oštvarenja, naročito u kratkoj pripovijetki, kad obrađuje teme koje su joj bliske i kad ne teži đa da od sebe više nego što može. |

M. SELIMOVIĆ

Dušan Vasiljev:

(Izdanje Matice srpske, Novi Sad)

Matica srpska u Novom Sađu izdala je pesme Dušana Vasiljeva, poznatog vojvođanskor pesnika. U ovoj knjizi prvi put je objavljena niegova pesnička zaostavština. Svakako je to istovremeno i sv? značajno što je pesnik napisao.

Dušan Vasiljev je đete svoga veka, pesnik čiji je život i rad usko povezan sa njegovom epohom. Rodio se 1900 godine, tako da ga je bura Prvog svetskog rata uspela da dohvati svojim smrtonosnim MWrilom. Nije poginuo na Pijavi mladi zaneseni poeta iz Vojvodine, ali se vratio iz »klanja«, kako ga on u svojoj poeziji zove, užasnut, sa groznim "ećanjima koja svoju stravičnu jezu urose i u njegovu viziju budućnosti i koja mu truju život i snove, Ipak, zari ga jedna nada: rodni kraj mu je slobođan; budućnost mora da pripadne. mlađim i snažnim. On se oseća snažan, on veruje u svoju mladost. Stvarnost će zbrisati krvave senke prošlosti, veruje Vasiljev kad se sa fronta, sav ustreptao, vratio u OSlo-

bođeni Temišvar, građ svoga detinj- ·

stva i prvih patnji. Ali se jako razočporao. što se osetno vidi iz njegovih stihcva.

wžasna sudbina stalno je pratila ovog darovitog pesnika Vojvođine. On se bori sa glađu, bolešću, i svim nevoljama koje su posleđica onakvog rata u koji je sam pesnik uzalud uložio svoje snage. Vasiljev je uoči smrti bio već poznat pesnik. Njegova pesnička snaga omogućila mu je da stane u prve ređove poratne poezije. Pa ipak, niko živi nije se setio da pruži ruku pesniku koji je umirao u dalekom, zapuštenom banatskom selu. U

sanaturijum za grudđobolne nisu ga ·

primili. Vratili su ga s porukom đa čeka proleće. A u proleće, u bogatoj Kiliinđi, izdahnuo je mlađi pesnik, u kome je goreo »plamen bogova« napušten, siromašan i nemoćan, svestan svoje propasti.

Pesnikov !ik je mnogo jasniji i razumljiviji iz celokupnog njegovog dela. Dvadešet:i pet godina su prećuktkivali Vasiljeva. Časopisi i antologije su objavljivali iz njegove poezije samo

Mehmed Selimović:

PRVA

CETA

(»Zora Zagreb — 1950)

U pripovjedačkim ostvarenjima Mehmeda «S-limovića preovlađuju ratni motivi, Njega kao pripovjedača očito jako zanimaju oni najdramatičniji događaji iz Narodnooslobodilačke borbe i, čak bi se reklo, kao đa pripovjedđač, „preopterećen mnoštvom dramatičnih događaja, svjesno teži da obrađi one koje je najjače i najintimnije doživio. On kao đa pribira one najplemenitije, najherojskije, najviše ljudske elemente što su ih učesnici oslobodilačke borbe sa sobom nosili i time, naravno, stavlja sebe kao pripovjedača pred teške probleme. Selimovića mnogo privlači ono visoko herojsko — ljudsko u čovjeku. Njega unutrašnja potreba skoro obavezuje da to ispriča. Čini se ponekad kao da

se plaši da se takvi ljudi ne zaborave.

Voig: Corić: · Veseli doživljaji

(»Novo pokoljenje«, Beograd 1950)

Voja Carić je otskoro poznat po nekim svojim, uglavnom dobrim dečjim pesmama. Međutim, knjiga pesama »Veseli doživljaji« nije mnogo uspela. Ne tvrđimo da je Carić završio. svoj pesnički put i đa ovaj svoj neuspeh ne može i popraviti, već mu napominjemo da ispita samcg sebe povođom »Veselih doživljaja«.

U sedamnaest kraćih i dužih pesama, ili bolje reći stihovanih priča, vrlo malo je čistog lirizma, neposrednosti, topline i svežine, a mnogo štošta je prozaično usiljeno, protivrečno i zbrkano. Stoga: se jedva primećuje i ono malo uspelih stihova strofa ili pe_ smica, tako da opšti utisak posle čitanja ne izaziva skoro nikakve emocionalne pokrete ni duhovno osveženje. i S

Deca popravljaju .put samo đa bi njihov đeda došao lekaru i izlečio se od išijasa. Deđa je toliko otupeo da nije ni čuo ni viđeo da je u blizini napravljena železnica. Navijač na u-. takmici toliko je vikao đa ga je posle grlo bolelo desetak dana. Pionirska organizacija bila je nemoćna da Dopravi neznalicu koji zbog „neznanja ponavlja. Igralište u »rodnom građu: potpuno je nalik na livađu, pa đa ne bi porasla prevelika trava — »napasamo ·po njem desetinu krava. Kosač kosi njivu mesto livađe.., Zar su to tako »veseli đoživljaji«?! '

Koliko su suvišne i beznačajne neke pojeđinosti i koliko je oskudna pesnikova invencija, pokazuju | ovi stihovi: ?;

Potrebna je lopta velika il' mala,

jer bez nje ne možeš da igraš fudbala.

Iz ovih »veselih doživljaja« Carić često prelazi u suvi didaktizam:

Tu na kurs možeš ići po svojoj miloj volji, i čim naučiš više, postaje život boljl.

· Ponekad pesnik iđe za prostim ređanjem stihova bez obzira na sadrži= nu, na ftematsko-idejnu osnovu, na psihološke motivacije i estetske elemente. Katkađ se iz usamljenog traženja humora radi »veselih doživljaja« prelazilo u prazno i neukusno zveckanje oveštalim stihovima:

Bogme ovo

miriše po letu,

Moram đa menjam toaletu,

Sređina knjige »Veselih doživljaja« je neodređena, bezbojna. Reklo bi se na primer, đa se neki događaji odigravaju u selu neđaleko ođ Doboja, ali nema ničega što bi naročito potsećalo na taj kraj — kao,da je »Doboja« dato zbog »koja«...

Da skratimo: ove razvučene stihovane priče — mahom s običnim motivima, bez lirskih akcenata i svežine, u điđaktično-narativnom tonu, neuglađene i improvizovane — odvele su Voju Carića u điletantizam možda sopstvenom krivicom. A to je šteta i za njega | za našu dečju literaturu.

Sava RISTANOVIC ~

Njegovi junaci, nosioci fabula u pripovjetkama su,u pravom smislu riječi, savršeno dobri ljudi. Oni su iznimke po svojim pozitivnim osobinama.

Selimović teži da ličnosti svojih pripovijeđaka učini plastičnim i što je osobito d bro, nastoji da njihove poBtupke, kretnje, naravi i đogađaje vezane za njih đuboko psihološki osvi= jetli. No, iako mu je radnja tečna i uravnotežena s formalne strane, lako se osjeća da je pripovjedač, mnogo snažniji u umjetničkom izrazu, uvjerljiviji u onim dijelovima pripovijedaka gdje proniče u radnju,·tj. gdje mu uspijeva da za pojeđine teške životne probleme d4 psihološko obrazloženje (to se naročito osjeća u oformljenju likova). Dođuše, on svuda teži da dubl'm umjetničkim izrazom i mirnim kazivanjem osigura podlogu svakoj svojo, misli, svakoj rečenici, ali se nziđe i na takva mjesta gdje je izgubljena veza sa psihološkom analizom događaja — što je Selimovićev pripovjedački žanr — i tada on zaista postaje hroničarski suv. To se ja= sno osjeća u čitavoj knjizi, izuzimajući pripovijetku »Uvrijeđeni čovjek« koja je zaista svestrano zanimljiva i dobro obrađena. I čitaocu je prosto žao što na mjestima, u momentu kada očekuje rasplet motiva, poentu, gdje treba da se naiđe na glavni nerv priče, — osjeti kako pisac slabi i kako ta mjesta nijesu dobro i plastično data kao ona što su im prethodila. Kao da ga prigrabi afekat, kao da mu smeta uzbuđenje. (Slučaj · pogibije koman= danta i onaj Mirkov govor nađ nje= govim grobom; dalje, ono zatišje pred bitkom kod Wuačkovca i. dijalozi komandanta Ratka i još neka mjesta). Tamo: gdje Selimović kao pripovje= dač gubi svoju „emocionalnu nit osjeća se jak racionalan postupak. Njemu kao da smeta strogo. bilježe-

nje doživljenih fakata.bez transpono=·

vanja i razvijanja misli, zbog čega se,

u njegovim pripovijetkama, koje su” inače motivom uzbudljive, osjeća ne-

dostatak živog kazivanja. To mu se nije dogođilo u pripovijetci »Uvrije= đeni čovjsk« i to, čini mi se, baš zbog toga što , pisac nije, kao u ostalim dvjema, svjesno išao samo za osvjetljavanjem pozitivnih strana života i

čovjeka. On je ovdje svestrano sagle- ,

dao i razrađio temu. On je u ovoj pripovijetci umjetničkim rekvizitom cjelovit, ođ početka đo kraja osvaja čitaoca. Preko šefa stanice Selimoviću je veoma lijepo požlo za rukom da nam, pruži. potpunu sliku čovjeka koji je u našem Oslobodđilačkom ratu bio poznat pod imenom »sređonja«, — da nam đočara ljuđe kojima nedostaje hrabrosti i viđa za perspektivu. Šef je tipičan lik našeg provinciskog malograđanina koji se na svaki način đovija đa ne izgubi zapećak mirna života i da se liši žrtava.

Pripovijetkom »UvrijJeđeni čovjek«

Mehmed Selimović „pretstavlja sebe,

kao pripovjeđača znatnih kvaliteta i ovakav način obrađe njegov je pravi put ka većim i značajnijim ostvare-

njima, , Mirko VUJAČIC

ono što su hteli, ili ono što su mogli i smeli, Iz objašnjenja koja daju pesnikovi stihovi jasno je da su se urednici mešali u smisao njegovih lirskih saopštenja, neki čak i drastično ugušujući u njegovim pesmama krik revolta. Vasiljev, nažalost, nije video izlaza iz kaljuge u kojoj je živeo i umirao. Ali je mora- i.u svoju poeziju da unese ono što je i umirući osećao: mržnju na život koji je tako sazdan i na one koji uzde života drže u rukama. Bilo je trenutaka kada je zaškripao zubima i digao pesnicu, ali nije imao snage, bolestan i sam, da tu pesnicu drži dugo uzdignutu, niti da je spusti na one kojima je namenjena Takav život uspeo je da ga slomi i baci u strašnu, mračnu rezignaciju.

Knjigu je uredio Živan Milisavac, trudeći se da što bolje osvetli delo Vasiljeva, skupljajući njegove stihove u cikluse i dajući im neka objašnjenja. Čini se da su ta objašnjenja nedovoljna. Ne bismo se u svemu složili ni sa njegovim redakciskim metodom. Milisavac je uneo u zbirku kao autentične — sve one ·pesnikove tekstove koji su za njegova života objavljeni. Međutim, u prilikama u kojima je živeo i radio, jasno je da je Vasiljev bio nemoćan da spreči even-= tualne izmene redakcija. To pokazuju upoređenja sa njegovim rukopisima. Možda je za diskusiju i postupak pri grupisanju pesama. Milisavac je načinio i nazvao cikluse po svom nahođenju, upućujući, tako, čitaoca u izvestan određen tok | smer pesništva Vasiljeva koji, možđa, pesnik ne bi odobrio. Ređaktor je bio previše slobođan kad je nekim pesmama menjao naslov. Sasvim je neshvatljivo kako je redaktor mogao onako olako da načini krupnu i nedozvoljenu grešku kad je neke pesme Vasiljeva, pisane pod neposrednim utiskom slike stranih slikara kojima je pesnik dao kao naslov imema tih slikara, »prekrstio«, dao im nove proizvoljne naslove, i uvrstio ih u ciklus «Iz. moga kraja«! Najzad, jedna knjiga celokupne poezije Vasiljeva ne bi trebalo danas da se izda bez iscrpne studije, ili bar detaljnog životopisa pesnikova,

Bogdan ĆIPLIĆ

Iz udruženia književnika

MAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAR

IZBOR NOVE UPRAVE SLOVENAČCKIH KNJIŽEVNIKA

Ovih đana slovenački Književnici održali su vanrednu sednicu na kojoj su izvršili izbor nove uprave. Za pretseđnika je izabran France Bevk, a u upravni ođbor: Fran Albreht, Mira Pucova, Matej Bor, Pavel Golija, Anton Ingolič, Mile Klopčič, France Koblar, Ćiri! Kosmač, Ferđo Kozak, Filip Kolebatovič, Milan Šega, Josip Vidmar i France Vodnik.

PLENARNI SASTANAINC UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE

'UU sredu, 4 oktobra ove godine, održan je plenarni sastanak Udruženja književnika Srbije na kome je Milan Bogdanović, pretsednik Udruženja, govorio o Letnjim susretima pisaca u Dubrovniku. Bogđanović je na ovoj plenarnoj sednici upoznao članove Udruženja o trodnevnim radnim sastancima koji su održani prošlog meseca u Dubrovniku između naših i stranih književnika i umetnika. Bogdanović je podvukao značaj susreta ovakve vrste, koji nesumnjivo znače ogroman doprinos međusobnom zbližavanju i saradnji naprednih pisaca u svetu. Naši pisci smatraju da ovu praksu treba i ubuđuće sprovoditi, jer će se na tim susretima pružiti prilika našim i stranim piscima i umetnicima .đa izmenjaju misli po mnogim pitanjima: literarnog stvaranja. Strani pisci takođe su izrazili želje i zahteve za susrete ovakve vrste.

· BIBLIOGRAFIJA

Roman Izdanje »Bratstvo-Jedinstvo« Novi Sad 1950 Na mađarskom strana 165 din, ?

Svetolik P. Ranković: Gorski car. Roman Predgovor napisao Velibor Gligorić. Izđanje »Jugoslovenske icnjige& Beograd 1950, ći_ rilicom str 214 cena ?

Stevan Sremac: Pripovetke, Tzđanje srpskog kulturno-prosvetnog „društva »Prosvjeta« Zagreb 1950 ćirilicom, strana 536, cena 91 dim

· Sjenkjevič: Pripovetke, Izđanje aa UA deDiee) Novi Sad 1950 ćirilicom, str 212, cena ?

Odgovorni urednik: Jovam Popović, Beograd, Francuska broj ? — Gtampari'a sBurbae Beograd, Rardeljeva 3L,

0 6 Jožef Debreceni: Hladni Kkrematorijum,

— -(_— _----______

| CO ae

IZLOŽBA KNJAGA U ZAGREBU Izdavačka preduzeća NR Hrvatske orFanizovala su, povodom Zagrebačkog velesajma, od 23 IX „do 8 X, izložbu Knjiga, koja je prikazala značajne rezultate izdavačke delatnosti u Hrvatskoj od oslobođenja do danas. O tome između ostalog svedoče i ove brojke: izdđavačka preduzeća Hrvatske izđala su od 1945 do danas, prema tim podacima, preko 28 miliona primeraka knjiga i časopisa. Iz područja marksizma i političke publicistike izdato je preko četiri miliona primeraka, naučnih i naučno popularnih izdania bilo je preko tri miliona. Na beletristiku otpađa 4 miliona 500 hiljada primeraka a na muzička izdanja 280 hiljada primeraka, itđ.

Svoja izdanja izložila su Matica Hrvat-= ska, Državno izdavaćko preduzeće Hrvatske »Zora«, izdavačko preduzeće »Kultura«, »Novo pokoljenje«, Izdavački zavođ Jugoslavenske akademije, »Rrosvleta (izdanja latinicom i ćirilicom), »Seljačka sloga«, »Glas rada«, Poljoprivredni nakladni zavod, Školska knjiga i Tohnička knjiga. Velik broj izloženih ! ukusno raspoređenih knjiBa i časopisa, kao i znatan broj muzičkih edicija i nešto likovnih izđanja privukao je pažnju posetilaca, koji su u velikom broju razgledali izložbu. Uz posetioce iz Zagreba izložbu su razgleđale i mnogobro]ne grupe đaka i ostale omlađine kao 1 mnogo drugih posetilaca.

Na izložbi su glavno mesto zauzimala beletristička đela, a među ovima su se najviše isticala neka novija izdđanja, kao na= pr. Marulićeva »Judita« (izdanje »Zore«),

»Ljetopis popa Dukljanina (Matica Hrvat /'

ska), izbor iz dela Ante Kovačića, Josipa Kozarca, Luke Botića, Vjenceslava Novaka kao 1 izđanja savremenih jugoslovenskih pisaca. Uz beletristiku, bio je izložem velik broj političkih izđanja, zatim škol skih i stručnih knjiga, među ostalim i školsfi atlas izrađen u kartografiji »Učila« u Zagrebu. Kako je uz izložbu bila uređena i prodavnica, posetloci su mogli odmah i nabaviti pojedina dela, kao i najnovije brojeve naših časopisa. Tako je ova izložba, uz propngandni, ispunila 1 neposredni praktički zađatak, đa široke ređove publlke ne samo upozna i upozori na pojedina značajniia izdanja naših izdavačkih pređuzeća, već da ih odmah i snabđe delima na-– ših i stranih pisaca.

OPERA HRVATSKOG NARODNOG KA. ZALIŠTA U ZAGREBU PROSLAVLJA OSAMDESET: GODINA SVOGA RADA Opera hrvatskog Narodnog kazališta u Za. grebu proslavila je četvrtog oktobra osamdesetogodjišnjicu svoga rađa Tom prii„. kom prvi put je izveđen »Ekvinocio« no.

'vo delo hrvatskog kompozitora Ive Brka„_

novića

Pre osamđeset godina izvođenjem Zaj. COVOE »Mislava« opčra zagrebačkog kazališta počela je svoj rađ. Do tog vremena ona nlje postojala kao samostalna ustamo„ va, Operske priređbe đavale su dotle jeđi_ rio nemačke pozorišne grupe za hrvatske velikaše i gospodu Gođine 1846 čuo se prvi put narodni jezik u operi »Ljubav i zlo. ba« ođ Lisinskog, 1861 Hrvatski sabor đoneo je zakon o kazalištu kojim se predvi đalo osnivanie »Opere jugoslovemske«, a tek đevet godina kasnije Sabor je ođobrio toliko novčanih „sređstava đa se, pored drame, mogla osnovati i opera. Osnivač opere bio ie dirigent i kompozitor Riječanin Tvan Zajc.

GOSTOVANJE STMFONISKOG ORKESTRA T HORA CENTRALNOG DOMA JA U ZAGREBU — Simfoniski orkestar 1 hor Centralnog: đoma Juposlovenske armije dđali su 4 oktobra prvu priredbu prilikom sVoF gostovanja ı Zagrebu. Kao solistkeimja na koncertu „učestvovala je pijanisti

27 4

Melita Lorković, a dirigovao je Davorin ,

Županić. Simfoniski orkestar izveo je uvertiru 1z Mocartove opere »Figarova ženidba«, Betovenovu prvu simfomiju. Koncerat za klavir 1 orkestar u b-molu ođ Čajkovskoem 1! uverffru »Riencl« ođ Vagnera. Ovaj umetnički amsambl priređiće još tri koncerta na kojima će biti izveđena dela našth kompozitora Mokranjca, Gotovca, Odaka, Hercipon{|e. Skalovskog, kao i kompozicije svetskih majstora.

KONCERT ZINKE KUNC U LJUBLJA. NI — U dvorani hotela »Union« u Ljubljani održan je &oncert operske umetnice Zinke Kune uz pratniu orkestra Slovenač. ke filharmonije Dirigovao je Lovro Matačić dirigent opere u Skopliu Na progra. mu su bila dela jugoslovenskih i italiianskih kompozitora Ovaj koncert Zinke Kunoe pretstavlia nieno prvo posleratno istupanie u Ljubljiami. Zinka Kunc je, međutim, đobro poznata ljubljanskoj publici, jer le u Ljubljani i počela svoju umetničku karijeru.

O VOJVODINI OTKRIVENO NASELJE IZ PREISTORISRKROG DOBA — U Vojvođini, blizu Vološinova, otkriveno je prošle pođine arheološko nalazište zvano »Matiski brođ«. U toku iskopavamja pokazalo se da su tu u neolitsko i bronzano đoba žjveli ljuđi Dosad je otkriven đeo naselja koji sačinisvaju četiri kuće, uđaljene jeđna ođ druge pet đo šest metara. Neke đelove kuće, zajedno s uzvišicom, odmela je reka koja je menjala tok. Kuće su bile sagrađene od čvrstog materijala na Dpovršini terena. Po iskopanim pređmetima viđi se đa su se stanovnici tog naselja bavili ribolovom, zemljiorađnjom, stočarstvom i izradom kamenog oruđa. Kamen za izrađu kuća i oruđa ljuđi su đovlačili rečom !z Erdelia, što se viđi po poreklu kamena. Ovo arheološko nalazište |eđinstvem je primer nalazišta ovaMcve vrste. Ono pretstavlja rznačajan prilog za proučavanje preistoriskog đoba u Vojvodini.

FTNOGRAPSKA TZLOŽBA ZA DMBCU I PTONIRE — U Etnografskom muzeju u TReograđu otvorena je ođ pre izvesnog Vvremena etnografska izložba za đecu. Na izložbi su izloženi etnografski predmeti, Ve-

ćinom igračke koje su izrađila đeca ili ođrasli za decu. Izložba je, po svojim razmerama, pođešena za đecu tako đa i oni najmlađi mogu viđeti izložene pređmete. Ova muzejska izložba prva je te vrste u zemlji.

DUBROVNIK KAO SPOMENIČKA CELINA — Da bi se provela pravilna zaštita spomenika kulture u Dubrovniku, čitav je grad proplašen kao spomenička „gcelima, Problematika čuvanja pojeđinih spomeniica 1 njihova namena, kao na primer prak= tična upotreba arhitektonskih spomenika, rešavaće se u odnosu na čitavu celinu Dubrovnika kao jeđinstvenog spomenika. U tu je svrhu „Savet za nauku 1 kulturu FNRJ obrazovao MRomisiju stručnjaka konzervatora, arhitekata 1 !Istoričara umetnosti, sa zađatkom da ispita spomeničko stanje Dubrovnika. te đa donese predloge za konzervaci|u pol|eđinih spomenika kkao i njihovo korištenje u praktičnom životu. Početkom meseca oktobra o g. komisija se prvi put sastaje u Dubrovniku,

——- _— đ_ ___- ______— –-—---—— - —-–– _-- ———–o —

Bedalccioni odbor

Fran Albreht, Jovan Boškovski, Joža Morvat, Dušan Kostić, Tanasije Mlađenović, Jovan Popović, Mehmed Selimović i Risto Tošović.

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNM NOVINE

Za našu zemlju na 3 meseca 50 đinara, na

6 meseci 100 dinara i na godinu dana 200 dinara ?

Za Inostranstvo: na 3 meseca 65 đinara, na 6 meseci 130 đinara i na godinu dana 20 đinara Rukopisi! se ne vračaju

Broj čekovnog računa 101-903305 Poštanski fah 617