Književne novine

OrRANA >

· Baćuška Metuzalem

IL] STALJINOVO UČENJE O JEZIKU U PRAKSI

»U početku bijaše riječ...« Evanđelje po Ivanu

glava T red 1 »Kakvegod misli ponikle u glavi čovjeka, a ne »anormalnog, ne gluhonijemog koji nema jezika«) i kadgod one ponikle, one mogu ponići i postojati samo na bazi jezičnog materijala, na bazi iezičnih ter-

mina i fraza«. Staljin: »O marksizmu u lingvistici«. »Odgovor drugovima E. Krašeniinikovoj, D. Belkinu i S. Fureru«. Wiaka u početku bijaše riječ, naravno riječ Njegova i ona je postala djelo. Zato u Torontu izlazi »Vjesnik«, »jedinstvene novine ru· ske zajednice u Kanađi«. Te novine, na primjer, u broju od 11 novembra 1950 g., đonoše kao najvažnije članke i vijesti pod ovakvim naslovima: »Hiljade delegata skupljaju se na kongres boraca za mir«, » SAD pokušava=– ju izazvati rat protiv Kine pod zastavom OUN«, »Dva fronta«, »Premije djeci Istočne Njemačke za najbolje sastave o prijatelistvu sa SSSR-om«, »Kineska štampa o Sovjetskom Savezu«, »Dva miliona ljuđi učestvovalo na parađi u Moskvi« (sa slikama Staljina na čelu povorke i u prisusštvu većeg broja članova vlade i Politbiroa CK: VKP(b), »Tito, obećaje podršku u ratu Sjedinjenim državama«, »Aktivna borba za mir — đug svakog poštenog čovjeka«, članak mitropolita Nikolaja, člana Stalnog komiteta boraca za mir, člana Sovjetskog komiteta za mir i Slavenskog „komiteta SSSR! »Bog vas blagoslovio ruske žene« i t. sl. Eto, takve su to novine. Ipak, ima u tim novinama i jedan članak o kojem se isplati nešto više znati. To je članak »Drevnost Slavena« od D. J. Pristaša. No. sadržaji toga članka, nažalost nemoguće je bilo na koji način propričati. Zato đa se ne bi ogriješili o riječ, mi pga moramo nešto skraćenog citirati:

»Koliko je poznato piseu ovih redova, sovietski naučnici koji su izučavali historiju slavenskih „narođa, Yrazdiielili su Slavene na zapadne, tzv. Ante i istočne, t.zv. Mise. Historija Slavera priie te podjele kođ njih se ne spominie. Proučavnjfući istočne jezike i posmatralući staru historiju, susreo sam se sa lingvističkim pokazatelima da su ljudi, slični Slavenima, naseljavali veliku teritoriju u jednom vrlo davnom periodu.

Zapadni antropolozi, etnografi i historičari nazivaju tu rasu ljudi Dravidima. Ti Dravidi ostavili su iza sebe mnogo tragova. Jeđan od značajnih tragova jeste i nazivanie nekih rijeka imenom Drava. Jedna Drava nalazi se u današnjoj Jugoslaviji, druga u Čehoslovačkoj, a ioš jedna u sjeveroistočnom Marowu, gdje su Arapi skratili to ime u Draa. Hiječ Drava sastoji se iz dvije riječi: »dra(t)« što znači »rvat« (boriti se) ı »va« što znači »voda«.

»Kako je poznato Dravidđi su nazivali sebe na svome jeziku »Dravi« ili »Draki« narod koji se bori. Ime »Draki« lako se promjenjilo u riječ »Fraki« Iz toga je

roizišlo ime »PFrakija« (Trakija) na Balranskom. poluotoku i otok »Samotraki« na Egejskom moru blizu Darđanela (»Dardan«). Korijen »„dar« u riječi »Dardđanelji« vjerovatno da se pojavljujie u izmijenjemom viđu riječi «dra« i označava usjecanje kanala ili novog toka rijeke, ođ čega su

aš ustvari i postali »Dardaneli•. No, j|a-

o je đa se u narodnom govoru riječi i imena često mijenjaju što se vidjelo takođe kod tako drevnih imena kao što je »Frigi« i »Frigija—« koje su nastale izmjenom riječi »Fraki«, »Traki« ili »Drak1,«

»Ako pretpostavimo da je naseljavanje na tako ogromnoj „površini kao što su Sredozemi!je, Mala Azija, Indija, Indokina, Indonezija, Australlja i Okeanija na Tihom Okeanu, bilo izazvano brojčanim uveličavanjem naroda (i seobama u malim razmjerama), to mi također možemo pretpostaviti da su Draviđi bili naseljenici na tim teritorijama u toku desetina 1! čač stotina hiliađa godina.

'Da li se tako šta može pretpostaviti? Smatram da je to tačno ako se sudi po lingvističkim tragovima. Mi nalazimo imena rijeka. jezera, stepa, brđa i gora koja sadrže u sebi korijene riječi u savremenim slavenskim ili drevno-indisko-sanskit:ftrom jeziku (sanskritski jezik je blizak slavenskom). Sama riječ »sanskrit« ili „sansicrita&«, kako se govori u Indiji sastoii se iz

dvije riječi »skrita« što znači »sekrete, »skriti«. Riječ »sans« bliska jie današnjem francuskom predlogu »sans« Što znači

»beza. To pokazuje da riječ »sanskrit« znači prosti, jasni, nesakriveni jezik«.

»Naziv jezera »Čad« ne može biti objaŠnien ni u iednom afričkom jeziku i dijalektu. On ništa ne označava ni na jednom od tih iezika. Čitajući o tom jezeru pronašao sam đa je ono vrlo plitko (srednia đubina iznosi oko šest stopa) s mulievitim dnom, na kome trunu organske ma'terije. Zraci tropskog afričkog sunca prodiru na dno jezera ! pomažu rastvaraniu organskih materija. Ako neko 'pliva ili iđe čamcem po tom jezeru za kratko vrijeme njemu postane teško ođ isparavaiučih gasova koji izlaze iz jezera. On dobiia Evi istu 31 i njemu se povraća. Tačno ta-

vi isti VO HOTOrO: javljaiu se kađa se dimi drvo, što je poznato u slavenskom jeziKu kao „čad« (ruski »čađ«), »začadinja« (ukrajinski), Nije li iasno da Je naziv »Čađ« dao jezeru onai narod koji ie govorio na jednom od sanskritskih jezika kao što ie to slavenski narod.

'•xzmimo naziv »Sahara«. Nije neophodno biti poznavalac jezika đa bi se primietilo đa ta riieč liči na slavensku riječ »žarišće« od glagola „žarit«.«

·»Čak i sama riječ »Arab« je slavemskoarliska. Arapi — to su stanovnici Arabije. Već naziv Arabija dobiien ie postoianiem drevne rijeke »Araba« ili »Arava« koia je proticala od Mrtvog mora prema zalivu Akabi u Crvenom moru. Prefiks »Ar« u »Arabiji« jeste stara arijska (đoslovenska) riječ i na sanskritskom jeziku znači »kopati zemlju«, iz čega proizilazi ruska riječ »arat« (orati). Kako je već bilo ranije naznačeno yva« jeste voda, Iz toga slije“di da je »Arava« ili »Araba« bila rijeka %oja je duboko u zemlju usjecala svoie korito. Sađa je ta rijeka u potpunosti presahla. Čak je njeno staro korito ispunjemo pleskom Arabiske pustinjie. Ako Arapi nazivaju pustinjske zemije Sahare »Sahirs«, ta je riječ bila uzeta odđ Slavena ko-

_ ji su dali imena »Čad« i »Sahara«. Zato postoji još jedan dokaz, a to je poluotok »Dahireh« u Arabiji, na kome su u davno vrijeme živjeli Slaveni na jednom mjestu koje je nosilo naziv »Sahar«, Nijedan Arapin ne može ob{iasniti šta označava ta riječ i oticuđa je ona proizišla«.

· wImajući u viđu da su nazive rijekama davali obični ljudi koji su živjeli na niihovim obalama, uzimajući u obzir njihove TOB NIRHKe razmotrićemo naziv rijeke Nil. Ona se razliva dva puta u godini | Sok put nanos! velike količine organskih materija iz Suđana, Abisiniie 1 iz

· Jezera 1z kojih izvire. U svom doniem toku Nil teče sporo 1 lijeno f u ivviesnom periođu razliva svetlo-erveno obojene OTganske materiie. Te materije gniiljiu i isparuju težak truli zapah, naročito na miestima gdje riieka teče sporo. Drugim riječima Nil postaje wgnlilloj« rijekom. »Gnjil« to je slavenska riječ. U grčkom jeziku nema takvoga »g«, te je zato Herodot napisao tu riječ grčkim slovima »Neil« ispustivši »g« 1 đodao grčki završetak »OS«. Tako je postala riječ »Neilose. Rimljan! su sa svoje strane napisali tu riječ u la· tinskom obliku »Nilus«, što su kasnije na· rođi izmijenili u »Nil« ili »Nile«. Ali ia sa. vršeno ne sumnjam đa se riieka prvobitmo nazivala »Gnil~, tim više što se u Egipfu mogu pronaći | drugi tragovi o prebivanju Slavena tamo u davnoi „prošlosti, Iznijeću nekoliko primjera, Drevni Egip-

(normalnog naravno .

MWyo Sara !čić

ćani imali su božanstva »Mati« | »Selah« (Mati i Sila), »Ozeris« (Ozero — jezoro). Faraon četvrte dinastije zvao se »Zer« (Zarja — zora)«,

»Između ostalog od imena egipatskih bočšanstava Mati i Selah proizišlo je biblisko ime Metusela ili Mafasu!ll, o kome se HOvori da ıe živio 969 godina. Ustvari to ime simbolizira majku prirodu. Stari Slaveni nazivali su prirođu »siloj«.a

»Drugi, primjer slavizma iesu imena Sinajskog poluotoka i Sinajske gore. Ma 5 koje bi strane posmatrali Sinajsu goru, ona je uvijek na horizontu plavičasta«. »Znači riječ Sinaj proizilazi od slavenske riječi »Sinij««, d

»Moguće je iznijeti još mnogo drugih primjera o tragovima koji dokazuju postojanje Slavena u Egiptu, Palestini, Persiji i dr. O tome ću napisati drugi Dput.«

Tako je to što se tiče prošlosti, A kako će biti u budućnosti? (Sadašnjost nije uopće interesantna, jer koji bi se veliki čovjek još i njome bavio). Na to je dao odgovor i pretekao Pristaša sovjetski učenjak aka= demik C. A, Stjepanjan prilikom diskusije o najnovijim · „Staljinovim naučnim radovima — o lingvistici u Institutu filozofije Akađemije nauka SSSR. On kaže: »Iz toga (što će ruski jezik svakako biti jedan od zonalnih jezika i što se u njemu danas formi-

ju«) »Đjuga — sili«, »Djuga — šili« itd., itd., sve dok se nije iz te riječi rodilo — »mudro rukovodslvo«. Prema tome, zapravo su On i Metuzalem od dvije »druge« dieca, tj. pobratimi. Vuku istu lozu, korijen im je u istoj riječi »matj« i »selah«, tj. »majka sila«. Eto, vidite dakle, kako su to »velike i genijalne misli« koje su ponikle »samo na bazi jezičnog materijala, na bazi jezičnih termina i fraza«. Zato iz. ovoga opet slijede nove »velike i genijalne« pouke:

1. Treba se baviti lingvistikom, kao što to već rađi »mudro rukovodstvo«;

2. Mi (veliko slovo »M«, bez obzira da li na početku ili u sredini rečenice) smo »DĐravidi« odnosno njihovi preci;

3. Naš (takođe veliko »N«) brat jc Metuzalem, a majka nam je sila.

Onima koji se. još iole služe zdravim razumom očito će pasti na pamet da je i ovaj »prilog lingvistici« potpuno na liniji »mudrog „rukovodstva«,

raju mnoge nove riječi) se može zaključiti da će u stvaranju budućeg jedinstvenog avjetskog jezika ogromnu ulogu igrati ruski jezig, jezik...«.

(Pitanje filozofije br. 2/50 g. str. 370). Kako bi i moglo biti drukčije!

Izmam OVOg Svega nema šta više da se misli, ne vrijedi, jer tu su riječi, a riječ bijaše na početku, pa i na svršetku kao što to danas vidimo. Naiprotiv, zato može nešto da se kaže, odnosno da se napiše, u obliku riješi i to u ovom istom stilu u kojem je gore citirani članak napisan.

»Dravidi« svakako su živeli u toku mnogo, mnogo »stotina hiljada godina«, Upravo oni su direktni potomci Adama i Eve, jer kako je rečeno i napisano i Metuzalem je bio Dravid

„pošto je imao dravidsko ime. A tko su

zapravo ti »Dravidi« ili »Draki«? To su »Draki«, »Drazi«, »Druzi«, »Rusi«, pa to bi baš svima moralo biti jasnol Oni ne samo da su naseljavali, kako je rečeno, zemlje »kao što su Sredozemlje, Mala Azija, Indija, Indokina, Indonezija, Australija, Okeanija na Tihom Okeanu« i Afrika, već su oni življeli i u obje Amerike. dakle na cijeloj kugli zemaljskoi. Ne znamo zašto je izostavljena u ovom nabrajanju Adtnonijcaı jako je sasvim jasno da je i

SOUŠČ dravidskog porijekla kao i Ata Afrika je, naime. (pored eć nabrojanih dokaza o gnjilom Nilu. čađavom jezeru, vatri i dimu iznad Sahare) zemlja lavova. A lavovi riču, dakle »lav — rika« »laf — rika« »Afrika«, U Americi naprotiv nema niti je ikad bilo lavova, dakle tamo »lav ne — rika« skraćeno »lanerika«, »anemEa«, »Amerika«.

Prema tome obična je kleveta, laž i bljutava izmišljotina jednog američkog agenta, koji je nekad tvrđio da je riječ Evropa nastala u vrijeme kad su se Slaveni selili na zapad iz Sibira, pa pošto su došli na Ural i opazili pred sobom pod nogama golemu nizinu uzviknuli: »Evo rupa«, to jest, tu smo U Evropi, jer su već davno, davno, sto-· tine hiljada godina prije toga tu živjeli »Draki« .to jest »Druzi«, itd.

Općepoznata je činjenica, kako je već rečeno, da je i Metuzalen bio »Dravidđ«. No, to nije sve, a nije ni najvažnije. Kao što je pisano, »to ime simbolizuje majku prirođu«, a »starj Slaveni nazivali su prirođu »siloj««. Normalno, majka Metuzalemova imala je prijateljicu, to jest »drugu« kako se to ponegdje kaže. Dakle, ta njezina prijateljica bila je »druga« majci pnirođi, t|. majci »sili«. Otuda su i nju »Dravidi« . prozvali »Druga — sila«, tj. OObudđući đa se u narodnom govoru riječi i imena često mijenja-

S

(Karikatura Džumhura)

jer je »dokazao« da nema «kraja ni predmeta na zemlji gdje ono nije početak i završetak, Oni će također uočiti međusobnu povezanost: Informbiro, »na čelu s mudrim „rukovodstvom«, mitropolit Nikolaj sa sličnim varšavskim „mirotvorcima, čudovišno vaskrsli Metuzalem, tj. »majka sila« i. mračnjaštvo iznad svega. „Lijepo društvo, a kakvo društvo takve i riječi i djela.

· KRIIŽEVNE NOVINE

'života »Arosmit«,

NSinkler Luis

rvi američki dobitnik Nobelove

nagrade za književnost, Sinkler

Luis, koji je nedavno preminuo u svojoj G65-toj godini na jednoj rimskoj klinici za srčane bolesti, obeležava svojim radom najkarakterističnije etape života i literature Amerike u periodu između dva svetska rata.

Njegovi romani služe kao sinonim za pojedine standardne vidove i tipove ameničke civilizacije, On je jedan od najtipičnijih prefstavnika ametričke literature, a po broju svojih dela, prevedenih na strane jezike ,zauzima prvo mesto u svetskoj beletristici,

Sinkler Luis je rođen 1885 u Sok Senter-u, Minesota, mestu američkog Srednjeg Zapada koje mu je poslužilo kao model za NES Preri iz »Glavne alice«.

Posle završene ' sređnije škole Sinkler Luis se upisuje na Jel-univerzitet, bavi se novinarstvom i pisanjem po književnim časopisima. Zatim, oduševljen Helikon Holom — eksperimentalnom kolonijom Aptona Sinklera — napušta studije i gonjen unutarnjim nemirom luta Amerikom, menjajući mesta i zaposlenja. Završivši studije Sinkler Luis se posvećuje književnosti. U dane kada Evropa već ratuje, a Amerika još neodlučno posmatra dramu Staroga sve{ia, on objavljuje svoje prve romame »Naš Gospodin Ren«. 1914, i »Trag sokola«, 1915. Glavna ličnost drugog romana, i ako tek ovlaš skicirana, već ima Dšibaloški profil karakterističan za Luisove tipove. Sledeći roman »Zaposlenje« 1917, uobličen je kasnije u zrelije delo »En Vikers«, 1933. U romanu »Mis Kler putuje«, 1917, ima i satire i naprednih socijalnih tendencija.

Zahvaljuiući svome sedmom delu

„romanu »Glavna ulica«, 1920, Sinkler

Luis stiče ime, a njegova slava: i dela ubrzo prelaze američke granice i postaju kulturnom svojinom celoga čovečanstva. Pod vidom otimanja od palanačke učmalosti i težnje za lepotom, duhovnim iživliavanjem, maglovitim estetskim „socijalnim i političkim reformama za koje se zalaže glavna junakinia romana, Sinkler Imis daje duboku satiru na plitke, jevtine ambicije malograđanske Amerike i ustaie u odbramu pravih ljudskih vrednosti.

Dve godine kasnije on štampa novi mnoman »Bebit« koji je odjeknuo celom Amerikom i zainteresovao Evnopu kao slika poslovne Amerike, »Bebit« je tipičam »biznismen« i poslužio bi kao iđealna Rkamikatura da u osnovi nije tragičan. On prikazuje predrasuđe celokupne indđustriske ere američke civilizacije. Kao tip Bebit je realistički snimljen poslovni čovek, ali istovremeno i dečački nezreo. Kritikujući njegovo robovanje materijalnim vrednostima pisac ga u osnovi prikazuje sa mnogo simpatija.

Za svoj treći roman iz američkog 1925, Sinkler Luis je dobio nagrađu „fondacije Pulicer, koju je odbio tvrđeći đa te vrste nagrađivanja pretstavljaju pokušaj da se književnici »potčine i postanu bezopasni, učtivi, poslušni i sterilni«. Luisov Arosmit je borac koji skupo plaća uspehe u sukobima sa raznim šarlatanima u s&vojoj profesiji, a roman je dokumenftarma analiza naučnih krugova,

'uU romanu »Elmer Gantri«, 1997, pisac napada hipokriziju „crkve, a u »Dodsvortu«, 1929, kritikuje brak.

Za svoj značajan književni rad Sin-

kler Luis je 1930 dobio Nobelovu nagradu. U svom žđamtifašističkom | romanu »To ovde ne može da se desi«, 19935, on prelazi sa šire socijalne analize na polisičko polje, Centralna figura romana i istoimene drame je Doremus Džesap „nosilac liberalnih tradicija Amerike, U romanu »Gideon Planiš», 1943, pisac izvrgava ruglu moral pseudofilantropskih drušlava, a u »Kas Timperleinu« 1545, tretira složene odnose čoveka i žene. Poslednji romam »Kraljevska krv« objavljen je 1948.

Kao satiričar-realista Sinkler Luis je obuhvatio mnogostruke vidove američkog „života i prikazao ih kroz humor ili oštru kritiku. U američkoj "literaturi »nema prodornijeg oka od njegovog«. Po rečima HMritičara Dž. Adđamsa, »Sinkler Luis je bez sumnje najveći fotograf u ameničkoj književnosli« — a to je u isti mah njegova jaka i slaba strana, Junaci Siniklera Luisa su ponekad više simboli no potpuni karakteri ili su »još dečaci, kako to kaže Alfred Kazin. Kroz svoja dela Sinkler Luis je prikazao svet njemu blizak i poznat. U njegovoj panorami Amerike dvadesetog veka nema romana o životu radnih masa,

Sinkler Luis

umetničkih krugova ili ratnih događaja, pa ipak nijedan pisac nije uspeo da Evropi tako vermo prikaže s&pecifičnost američkog kontin»nta i ljudi. Kao novinar, satiričar i reformator Sinkler Luis je išao svojim putem. Iz njegovih knjiga izbija ljubav prema čoveku i životu i taj strasni humanitarizam „daje osnovni ton njegovim đelima. Sinkler Luis se zaista borio protiv lažnih idola svoga vremena i u toj borbi imao je više ili manje dalekovidđosti, više ili manje uspeha i prava. On je izneo nove probleme i tipove društva poniklog na visokom materijalnom standarđu američke civilizacije i opisao njihovo sazrevanje u periodu između dva: rata. Simkler Luis je ostavio za sobom dela neujednačene umetničke vrednosti koja će služiti kao živi komentari jedne interesantne epohe američkog života, a koju je samo dobar pisac, kao što je on bio, mogao verno

da reprodukuje. Vera ILIC

U ČEMU SU PRINCIPIJELNE

U svom odgovoru na moj članak »Protiv vulgarizacije i nekvalitativnosti« Grga Gamulin ističe da »osnovni | jedini pravi problem cele naše diskusije leži u »odnosu nekih likovnih umetnika prema lkritici«') Grga Gamulin pokušava da stvari pretstavi tako kao da je on svojim likovnim kritikama »dirmnuo u jednu neuralgičnu tačku našeg likovnog ži-

vota« i da je to izazvalo otpor, »oset- |

\ljivoste i napade na njegovu ličnost. Dakle, — napadi zbog lične pogođenosti —, to bi na kraju krajeva bio pctstrek ~ za moju kritiku. Međutim, stvari su neupoređivo dublje i principijelnog karaktera.

U čemu leži stvarni izvor diskusije, u čemu je principijelna razlika pogleda? U pitanju su razlike u ıdeološko-kulturnom pogledu, a ne stručna pitanja o kojima ja kao laik ne mogu diskutovati. U pitanju su nesuglasice koje bi se u najopštijoj formulaciji mogle ovako izraziti:

1. Kako shvatamo slobođu i idejnost u umetnosti i književnosti; u čemu je dirigovanje i suvišna uskogrudost: kakvi su duhovni uslovi stvara= laštva; ”

9. Metod diskusije i kritike kakav ne zahteva isključivo naša savremena kulturna iavnost, nego i kulturna javnost koga bilo društva koje teži napretku. Počnimo sa prvim sklopom pitanja!

1. O dirigovanju u umetnosti i književnosti

Znam da sama kritika negativnog ne znači mnogo, ukoliko je istovremeno ne prati izlaganje pozitivnih, novih, pravilnijih. misli. I na tome području vređi misao koju je Milovan Pilas izneo u svome referatu o školstvu: naime, da borbi protiv sta-

re ideologije ne možemo uspešno vo-

\) Grga Gamulin: »Za višu razinu diSEHPI1Ć9 15, VIII. 1950, »Književne Novine« Tr. 993.

RAZLIKE

Ivan Bratko

diti — izolovano, već uz istovremeno postavljanje temelja za novu ideološku zgradu. Borba protiv ostataka stare ideologije je potrebna i nužna, jer razbija iluzije i pogrešne pretstave, ali bi bez građenja novoga pre ili posle dovela do opasne praznine, do pustoši duhovnog života, do ćOr-SsoOkaka. Ako mi u diskusiji s Grgom Gamulinom pođe za rukom da bar u neznatnoj meri ukažem na nove vidike, koji se u tom smislu otvaraju pred nama, bio bi delimično nagrađen trud čitalaca koji će se probijati kroz taj 1abirint komplikovane polemike.

Već je Karl Marks genijalno kon= statovao da najveća teškoća u pretresanju kulturno-umetničkih pitanja, pored ostalog, leži i u tome što je ta pitanja izvanredno teško rešavati generalno, ı nekim opštim potezima i zakonima, Ne daju se lako regulisati. Teško je generalisati a pri tome ne pasti — u protivrečnost! Ali nam stvari postaju neprimerno jasnije, ako ih posmatramo pojedinačno i osvetlimo jednu za đrugom, pojavu za pojavom.

Sledeći tim principima, koje je van= redno jasno otkrio Karl Marks, geniialni i, uz Fngelsa, najdublji pionir marksističke iđeje na području umetnosti, pokušaću da na nizu konkretnih primera osvetlim u čemu su naše nesuglasice. Gledaću da iznesem što više primera iz savremenog života. Ti su nam primeri bliži, opipljiviji i zanimljiviji za širi krug čitalaca,

Navešću tri primera koji nam konkretno đokazuju da je Grga Gamulin — hotimično ili nehotično — podlegao iskušenju dirigovanja tematike i metođa u savremenoj umetnosti. Prvi slučaj se odnosi na sliku Bože Tlića: »Gradnja Novog Beograđa«, U okviru svoga članka »Zapisi.iz 1949«, u kojem je pokušao da kritički pri~

kaže razvoj našeg posleratnog slikar= stva i kiparstva, Gamulin je kompoziciji Bože Ilića posvetio čitave dve strane. Na tom velikom platnu je pretstavljena grupa omladinaca na radu u trenutku kad, pognuti unapred, guraju ručice neke proste bušaće sprave. Pošto je izneo neke neđostatke »Gradnie Novog Beograda«, Gamulin je rekao:

»Ali, uprkos svemu tome (il! poradi toga) upravo ovaj prednji plan Ilićeve slike nosi u sebi jednu novu i značajnu kvalitetu koja bi mogla da ima prelomno značženie u razvoj našeg siilba'etva: to je kvaliteta pravilno uočenih i postavljenih problema. Veliki likovi u prednjem planu pokrenuti realnom, iz savremenog života izraslom, akcijcm i o"tijetljeni jasnim danjim svljetlom, individualne karakterce fizionomije na Kkoj!masa se zrcali novi humanizam našeg doba — to je oOsnovni likovni zađatak pred ki im se nalazi naše slikarstvo, Samo savlađ anjem tog zadatka može se u punom obimu dostići suštinska sadrž}alnost naše realnos:i, može se izraziti bitnost 1 mnogostranost borbe za soecljalistički pi1eobražaj Živ9j*av. (Republika, 1549, br. 10—11. Podđdvukao I,

Zašto prema jednom, makay i najznačajnijem, motivu stvarati — «·»oOsnovni likovni zadotak pred kojim se nalazi naše slikarstvoe«? Gde ie tu »mnogoslranost boibe za soc:jalistički preobražsj života ? Jadmi Lubarda, Kos, Stupica i dr igi, koji se nisu držali toga receptu! Nos je nasl'lcao veliko platno »Prvi krngres ion;unističke prrtije Sloveniie« (1985) S'upica je na svome velikom ulju »Pred povorkc« naslikao grupu žena, ljudi, omlađine · dece m trenutku kad se skupljaju na ulici 144 demonmstriraju za Trst protiv pripremljene trgovine velikih sila sa Slobodnom Teritorijom Trsta. Demonstranti su »ošvetljeni« svetlošću lampiona i baklji, a ne »dnevnom svetlošću«, jer se demonstracija izvodi noću. Stupičini ljudi takođe nisu u »akciji«, jer se tek skupljaju i tek će — demonstrirati. Pa ipak su i na toj kompoziciji »pravilno uočeni i postavljeni problemi, Ne izveštačene i šablonske figure, već

BROJ 3

Kralke vesli (i {nos viransiva

ava. OON o

Ni

M

GoJja: Borba sa bikovima (fragment)

IZLOŽBA SLIKA FRANCISKA GOJE U NJUJORKU

U Galeriji Vilđenštajn u Njujorku priređena je velika izložba slika Franciska Goje. Poređ portreta, koji se obično sreću na izložbama dela velikog španskog slikara, ovde se mogu videti vrlo lepe mrtve prirođe, prizori iz borbe.sa bikovima, scene iz rata i nekoliko žanr platna. Izloženo je 47 slika u ulju, 29 gravura, 26 crteža i tri litografije. Muzeji Engleske. Kanade, Mek sika i Kube učestvuju sa svojim delima na ovoj veličanstvenoj izložbi. Predgovor za katalog napisao je Danijel Vildenštajn.

GODIŠNJA IZLOŽBA AMERICKOG SLIKARSTVA

U decembru prošle godine zatvorena je godišnja izložba savremenog · američkog slikarstva. Izložba je, kao i svake godine, održana u prostorijama Vitni muzeja u Njujorku. Bilo jie izloženo preko 150 radova od kojih je skoro dvadeset procenata pripadalo mladim slikarima koji su sada prvi put izlagali. Na izložbi su bili zastupljeni pretstavnici raznih pravaca u slikarstvu. Izlagali su poznati američki slikari: Mark Rotko, Džekson Polak, Vilijem de Kuning, Aleksander Bruk, Vilijem Palmer, Džordž Moris i dr.

. ISTORIJA FRANCUSKE SKULPTURE

'U pariskom izdanju Oben izašla je knjiga. Bernara ŠSŠaMspinjela i Leona Gišije »Skulptura u Francuskoj od preistoriskog doba do kraja srednjeg veka«, Sakupivši bogatu zbirku tekstova i dokumenata autori su uspeli da osvetle veliki broj značajnih dela koja su dosada bila ili netačno tumačena ili nepoznata.

“

KNJIGA O SKULPTURI AFRIČKIH NARODA

U izđanju univerziteta šEolambijae u Njujorku objavljena je interesantna stuđija afričke skulpture. „Autor ove knjige (The Sculpture of Negro Africa«) je Pol S. Vingert. U knjizi je đat pregled afričke skulpture i objašnjene su njene forme u svetlosti običaja, vera i ideja naroda koji su je stvorili. Knjiga je ilustrovana afričkim skulpturama, maskama i fetišima,

*

STUDIJA O MLADOM SELIJU

U izdanju edicije »Makmilen« u Ameri.i nedavno je objavljena knjiga pod nazivom »Mladi Seli« od Keneta Nejl Kame= rona. Ova knjiga pretstavlja studiiu radova velikog engleskog pesnika ostvarenih do njegove dvadeset i druge godine. Međutim, ova studija se odnosi samo na Selijeve prozne radove do toga doba, Vršeći analizu tih ranih proznih radova velikoga pisca, autor studije Kameron daje temeljan pregled Selijeve reformističie aktivnosti i jasnu sliku razvoja njegove misli,

*

NAJLEPŠE OPREMLJENE KNJIGE U ENGLESKOJ

Nacionalna liga engleske Knjige svake "godine izabere, među hiljađama dela koja joj stižu iz svih krajeva zemlje, stotine najlepše opremljenih knjiga. Među delima koja pretstavljaju poslednju reč u umetnosti opremanja knjiga u Engleskoj navo= đi se prevod »Intimnog dnevnika« Šarla Bodlera, zbirka pesama engleskog pesnika Popa i knjiga za decu »Orlanđo«.

živi, naši, plebejski likovi su naslikani na toj slici. I kako će umetnik koji se već dugo bavi bojama noćne svetlosti, odjedanput preći na — »danje svijetlo«, zato što je tako napisano u kodeksu »osnovnog likovnog „zadati ka«? Ne bi li umetnik koji bi se slepo pokorio takvom kodđeksu propao kao umetnik?

U čemu je Gamulinova greška? U tome što je novi značajni pokušaj kompozicije savremenog dela genera= lisao i takvu kompoziciju, takav motiv i druge takve okolnosti, koje se vide na Ilićevoj slici, proglasio za »osnovni likovni zadatake.., »samo pomoću kojega može se« ... »u punom obimu dostići suštinska „sadržajnost naše realnostis«. Gamulin je generalisao nešto što ne podnosi generalizaciju. (Pri svemu tome su apstrahirani likovno-stručnjački kvaliteti Ilića, jer je za našu diskusiju pre svega važno Ola gledanje na sastav 'kompozicije Drugi primer. U U »Republici«, 1947, br. 1, napisao Je Grga Gamulin ocenu »Jesenska izložba u starom pavžljo-

nu«, ocenjujući ovako Kršinićevog »Ranjenog kurira«:

»Sasvim je, međutim, problematič., svojoj osnovnoj zamisli »Ramjeni OU Nježno golo tijelo dječaka poduprto desnom rukom, svija se u bolu, dok je dasna mika u lijepo? Eesti pala na sljepoočicu. Premda je motiv shvaćen kao akt i izveđen u vanrednoj moduelacijl, teško se možemo pomiriti s ovim otstupanjem od realizma. Motiv ranyjenika izvodili su u aklu umjetnici svih vremcna (počevši od »Ranjenih Gala« helenis, kog razdoolja) + E može se razumjeti da je Kršiniću bilo teško pokriti drape: „nr bilo koji cio o-

da je umjetn:k ap O od Sed id od> ga vremenski i prostorno, ŽIVO S Ni dao Hor rađi toga određenja i jedan dio gologde: Ooo O a ozadovoljnog anatomivanja i ohiv.jsvan ob? Hor amo tada igano8 zaista TRašea bip rira, elo iđeJno Oi iranO u svom sadržaju, Orepako slučaju smatramo da je to problem o X28 bi kipari, prilazeći tematu Savremene erojske skulpture, moraii voditi ražunxz«.

Da li je »idejna određenost«, »pre=ciziranost u svom sadržaju« »vremen= DER prostorna određenost« — u odei Da li je moguće napisati takvu

esmislicu?. Pa ipak sam citirao sve Što je rečeno o »Ranjenom kuriru«. Ako Kršiniću ne bi pošlo za rukom