Književne novine
NROJ 6
njiga pođ naslovom »Pjesm e«
pretstavlja originalne pjesničke
napore Grigora Viteza, u kojoj ima i nekoliko dosad neobjavljenih rađova.
U svojoj lirici Grigor Vitez fiksira tematiku iz „mnarodnooslobodilačke · borbe i poslijeratne izgradnje. To su, uglavnom, dva osnovna motiva, koja dominiraju cijelom knjigom, a tu i tamo protkama reminiscencama na težak lični život i život radnih ljudi uopće u uslovima nacionalnog bespravlja i kapitalističke eksploatacije. pređašnjeg društva. Upravo, početak knjige i uvodi nas u jedan isječak takva života — zatvore stare Jugoslavije, i to ciklusom „pjesama »Zvijezde iza rešetaka«. Nakon tog ciklusa, u kojem pjesnik iznosi svoje doživljaje iz tamnice, druge grupe pjesama nose slijedeće nasloye: »Srce u oluji«, »Stihovi u kamenu BHBosne«, »Harfa na vjetru«, »Pjesme iz zavičaja« i »Nad biografijom«, .
Da li je život složen ili jednostavan, zavisi od razlike gledanja na život. Ako ikog, pjesnika Grigora Viteza ne progone neumitna, sklupčana, gudđbinska pitanja života. On voli život u . njegovu tihom i priprostom saopćenju, kakav vole miližuni judi. A ako li ga pomrače sjenke ili ukrve nenadani pogromi, Vilez protiv njih i ne protestira. On te negativne činjenice samo konstatira, kao i borbu protiv njih, ali tvrđo vjeruje, da će mračne - sile života biti pobijeđene zakonom smrti, dok će sunce opet — i onako sinuti. Ali, Vitezovo sunce nema uvijek dubinu simbola, kao što nema u-– vijek dubine ni njegov život} kao takav, ni njegov život kao simbol, Vi= tezovo je sunce stvamo nebesko tijelo (ukoliko nije ponekad banami sinonim za slobodu kao, na primjer, zora za novi život), tijelo, koje stvara obične, male, svakidašnje radosti nad livađama, u ljudima, nađ planinama. Vitez — začudo — u svojoj naivnoj zaljubljenosti u život gotovo apsirahira znojna teglenja i brige — ako izuzmemo brojne negativne kompiekse života drukčije naravi — koje eventualno prethode ljudskom nasušnjem zadovoljstvu, i zato njegovo promatranje stvarnosti nije bez izvjesne idealizacije. e:
Najčešći atributi u Vitezovoj lirici f jeju sunce i srce. A to srce — kao i njegovo sunce — nije načeto neizvjesnostima, gsuđarima i sumnjama. Ono nije stvoreno da se razjedđa, nego da klikće od radosti nad svakom travkom, nad svakim klasom, nad sva-– kom pticom. To je srce gotovo izgubljeno od veselja zbog same okolnosti, što postoje tako sitne drage stvari u životu. Ovo naše razmatranje ilustnirat, ćemo jednom izvrsnom pjesmom Grigora Viteza, neđavno objavijenom u »Književnim novinama«, a to je »Ogledalo Cetine«:
Ovdje je tako čudno tiho, Da travu čuješ kako diše,
"1 srce čuješ: kuca tiše, "_ Ko da ga vjetrić blag „zanjiho.
Ovo je svijetli kraj tišina, Tu rijeka njiše potopljene Oblake, stabla, strme stijene I nebo modro sa Visina.
Jablani mlađi đođu k vodi, Madndad nad nju svoje lice, I njina zelen rijekom brodi.
Veče se javi krikom ptice,
Oblak zaplovi, pun rubina;
Gle, i on sja se iz dubina. ' Vitez ima još nekoliko pjesama Ovakve kvalitete, no o njima govorit ćemo kasnije.
Iznijeli smo, dakle, kakvu materiju Vitez unosi u svoje pjesme. A Bad treba razvidjeti, kako on svoje fiksacije i doživljaje stvarnosti poetski interpretira i uobličuje.
što je izraženo u slici, U rusko-nemačkom rečniku Lohovica za rusku reč oGpa3uHbiI# baš sei daje značenje nemačkom rečju bildlich. U našem jeziku slikovan je bildđendđ (po rečniku Ristić_ Kangrge), a to je ono značenje koje imamo u terminu die bildenđe Kinste, likovne umetnosti (slikarstvo i vajarstvo). Međutim, slikowit (bildlich) je šire od slikovan (bilđend); slikovite su sve Umetnosti, a slikovne (ili likovne) | Bu samo umetnosti slikarstvo 1 wajarstvo. Prema tome, za nevolju, kad ne bismo imali slikovit i slikovitost, mogli bi da posluže i termini slikovan i &6likovnost; ali ovako ne vidimo razloga što su ovi drugi potisnuli one
prve.
Drugi slučaj je prevod ruske reči »Xy (OžReCTBeHHOCTD«. Prevodioci 6u različito prevodili tu reč: »umetnički karakter« (str, 11), »umetnička stra" ma književnog dela« i- »umetničko« (str. 92—903), »umetnička vrednost« (str. 98). I kod, ove reči desilo se nešto slično kao i kod reči »o6pa3«: prevodioci su znali da ta reč može imati . dvojako značenje, pa su se onda odlučili da je prema konkretnoj upotrebi i dvojako ili trojako prevode. Međutim, i tu je u osnovi pravilna pnincipijelna odluka pokvarena neta· nim osećanjem značenja te reči u pojedinim konkretnim slučajevima, usled čega je došlo do njene neđosledne upotrebe. U čemu je ta nedoslednost, videćemo odmah na primerima. U glavi koja i nosi naslov »ŽXyoswecTBeHHOCTDb« (što su prevodioci kod nas preveli kao: »Umetnička strana MImjiževnog dđela«) Timofejev napominje đa taj termin može označavati dva pojma: »pojam po kome se književno&t (šire: umetnost) odlikuje od drugih formi ideološke delatnosti. U tom širokom smislu reči ovaj se pojam u stvari poklapa s pojmom &likovitosti (u našem prevodu: slikovnosti): umetnički odraz života i jeste odraz života u slikama (u našem prevođu: u likovima)«. Ali, tim terminom &e označava i pitanje »o tome po čemu se jedno umetničko delo ra· swlikuje od drugog umet-
Vladimir Popov:ć
Postoje — po našem mišljenju dva načina interpretacije stvarnosti u lirici Grigora Viteza, i oni nisu u kontinuitetu niti proizuaze jeđan 'z drugog. Štoviše, oni se međusobno isključuju. i
Prvi način saopćavanja doživljaja vrsta je »umi"ijeća«, koja se lako postiže intelektualnim naporom, a izložene stvari ne pokazuje u novom obasjaju. Drukčije: tu svakidašnji, običan ili neobičan — svejedno — doživljaj ne postaje poetski doživljaj. On, kao takav, može posjedovati tek sposobnost, đa se objavi u viđu stihova možda trenutno zanimljivih, ai bez istinske poezije, stihova, u Kkoji'ma se samo priča o predmetu doživljaja, dok mi ne saznajemo ništa novo i svježe o karakteru tog predmeta. »Umjetnost« je to prolazne prirođe i
Grigor Vitez
česta u oblasti naše suvremene poezije. : Evo jedan takav primjer iz knjige Grigora Viteza:
Sve nas izbudđi znra rana, Pa se u lice suncem smije: Rasanit hoće oči sane. Nama mladima feško nije Koračati u ove dane. (Jutro)
Zna se, da naivnost i jednostavnost čine odlike dobre poezije. No gdje su — u našem primjeru — nove spoznaje i nova zapažanja stvarnosti. Ovdje se može govoriti samo o prividnoj naivnosti i jednostavnosti, koje u nama ne ostavljaju nikakvih tragova. A takve pjesme zauzimaju mnogo prostora u knjizi Grigora Viteza, Pa ipak, i u tom se dijelu Vitezovih pjesama mogu pronaći odlomci sa stvarnim po-
· etskim obilježjem. Na primjer:
Kako bi tužno bilo umrijeti sam Pored tamničkog ziđa. Mlad, ]I ne stvoriti ništa od onoga, Što si vječno u sebi nosio Kao zvijezda svoje svijetlo, (Izlazim iz zatvora na prvi dan proljeća, II) -
Bez posljednje, dek!amativne stro-
ww rrehativno je dobra pjesma i »Ci-
” Jame« u ciklusu »Srce u oluji«:
Mraj nas pod lljeskom rasute ciklame Rumene kaplje sunca prokapale Kroz lišće grana na dno šumske tame. Miris tišine kriju kaplje male,
Ja bdim kraj druga. On ničice spava I grli pušku, ko dragu o pasu;
Na travi ko na jastuku mu glava. Topovi grme. Smrt im je u glasu.
Gle, kakvu nježnost život nekad šapne Sredđ strašne smrti ! dok srce gine Od same mržnje i od praska mine! Najtanju žicu na duši ti napne.
Pjesma — očjto — čini cjelinu bez četvrte strofe, koju zato nismo ni naveli .. :
Evo sad primjera, gdje će Vitez u-
„ propastiti jednu dobru pjesmu, i to 5
razloga, što u nju upleće historijsku
ničkog dela, tj. pitanje o njegovom kvalitetu« 1T dalje: »Kao što se vidi, pojam umetničkog (xynoecrpeHHoocrTM) upotrebljava se u dva smisla: u smislu &pecifičnosti i u smislu kvaliteta, Bilo bi prostije, đa bi 6e izbegao nesporazum, ostaviti tome pojmu samo jedan smi» sao, shvatajući pojam umetničkog (xy)(O)RecTBeHHOCTM) kao pojam kvaliteta, jer mi već imamo pojam slikovitosti (u našem prevođu: slikovnosti) za označavanje specifičnosti književnog &ćtvaranja.. U daljem našem izlaganju mi ćemo po·: jam umetničkog (xynoecrBeuHMHooTM) upotrebljavati #amo u jednom smislu — u &mi6lu kvaliteta«. (Podvukao D. Ž.; str, 92—93).
Znači, ako se u uvođu za tu glavu
' govori o tome da »xyJlOžReCTBeHHOCTb«
može značiti i specifičnost umetničkog dela CIN »umetničku stranu književnog dela«) i kvalitet umetničkog dela (dakle, umetničku vređnost književnog dela), pisac na kra ju tog uvoda izričito veli da će u daljem izlaganju taj termin upotrebljavati isključivo u smislu kvaliteta. Međutim, prevodioci su i dalje za taj termin zadržali izraz »umetnička strana Književnog dela« i samo na jednom mestu (str. 98), prinuđeni očiglednim smislom rečenice, upotrebili izraz »umetnička v.rednost književnog đela«, Mogli bi nam reći đa u ovom izrazu reč strana može biti sinonim za reč vrednost, ali time se ipak ne bi opravđala upotreba reči 6etrana, jer se naporednim upotrebljavaniem obeju reči, i strana i vrednost, očigledno može wWtvoriti zabuna kod čitaoca. Smatram da &u prevođioci našli srećno rešenje za termin »XyJ)LOxxeCTBCHHOCTb« u uvodu za iu glavu, gde se taj termin upotrebljava i u wmislu specifičnosti i u smislu kvaliteta i pPde 6u Pa prevođioci sasvim đobro rešili poimeničenim pridevom umetničko. Ali u daljem izlaganju &sasvim je neumesna upotreba reči strana (koja upućuje na pripadanje nekog dela umetnosti) umesto reči vrednost, a na nekim mestima je ona i apsolutno neđopuštiva, Odmah posle odeljka u kome taj termin prevode izrazom »umetnička vvred-
. BeCTBb«,
reminiscencu na književnika Petra.
Kočića. A zašto? Hoće li se dobiti jedinstvena sulka o čovjeku, koji do-
lazi na rijeku, da — kako pjesnik ka-
že — »umijže dušu« od teških progona, patnji i briga, onda takva mogućnost pretpostavlja poznavanje Kočićeva života, Slučaj bi bio potpuno Obrnut, a slika cjelovita i izravna, da je Vitez u drugoj strofi nastavio i dalje govoriti o sebi umjesto o Kočiću, To je pjesma »Kraj vodopada Plive« u ciklusu »Harfa na vjetru«.
Drugi način saopćavanja doživljaja predstavlja suštu protivnost prvom načinu, o kojem smo govori:i i gdje se — kako rekosmo — doživljaji najčešće stihuju. Protivno toj činjenici, Grigor Vitez u ciklusu »Pjesme jz zavičaja« postiže ojlj pjesnika. U njemu on progovara istinskim pjesničkim jezikom i daje nekoliko svježih kreacjja, Pa otkud onda tako oštra razlika između onih dvaju načina saopćavanja naših doživljaja? U stvari mi smo o njima govorili iz tehničkih razloga, đa bi na primjeru vidjeli, što je »pjesma« s doživljajem, a što pjesma s poetskim doživijajem. Dok je način stvaranja uvijek samo jeđan, prastar i poznat stoljećima: bez stvaralačkog potencijala našeg unutarnjeg života, bez preraštanja doživljaja u poetski doživljaj nema „umjetnosti, Takav »skok« Vitez pravi u spomenutu ciklusu, on tu živi kreativnim životom zrelim za otkrića i iznenađenja. U stvari, to je istinsko umjetniko spoznavanje predmeta; njegovo rođenje u novom vidu.
Na primjer:
Gle, još je živa jabuka kraj puta,
Sva zanesena u cvjetanju svom;
Jednu joj granu slomi bura ljuta, Ponosnu krunu skrhao joji grom.
I ona stoji puna bijela cvijeta, Nad niom se blista u modrini svod; Smrt joj se grozi već toliko ljeta, A ona cvjeta i donosi plod.
. (Jabuka)
A fakvih su kvaliteta također i pjesme »Susjed«, »Ševa«, »Bijelo jutro«, »Pastir« i »Hrastae,
(Nlustracija Feđora Vajića) pgHHHHHHHHHHHGHHHHHHSHHHUHHHHGWGHNGBHHHHHHHHHUHHRHHHHAHHHHHHGBHHHHHURGBHHHHHHHHHHWHRHWHHGhHHuFuHHHHHHHHHHHHRHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHRHHHHHHHHHHHHHHRGHHHHHHHHHHHHHHHHHHHuHHuHWHuuHHWuHHHHGRGaHHHHHHHHH
nost«, prevodioci nam daju u početku sledećeg odeljka ovakvu rečenicu: »Ta se razlika u umetničkoj strani naročito jasno pokazuje pri upoređivanju dela koja su razmi pisci napisali o istim pojavama života« (str. 98). Očigledno je da je ovde reč o umetničkoj vrednosti delš raznih pisaca koji govore o istim predmetima. Tako isto su prevodioci preveli taj termin netačno i u početku same knjige, na str. 11, kao »umetnički karakter«: »Narodno obeležje umetnosti jeste najviši znak njegovog (?) umetničkog karaktera, zato što pisac može tu vrednost (?!) postići samo zaista istinskim odražavanjem života, koje odgovara interesima širokih namodnih masa«. Na ruskom ta rečenica glasi: „HaponHoOcCTbP MCKyCCTBa BJeTCH BBbICIHIMM TTIOKasaamemeM ero XyJOMNe-. CTBEHHOCTH, ITOTOMy UTO 5 JIOCTMTHyTb eč rmcaTenb CMOJKeT,..! Dakle, tačan prevod, bi bio: »Narodno obeležje umetnosti jeste najviši mak njene umetničke vrednosti, zato što pisac može postići tu vrednost...s, gde je onda razumljivo i na koju vrednost nas upućuju reči »tu vrednost«. koje fu 6e inače u prevodu knjige pojavile bez veze,
Prelazimo na termine za pojedine književne rodove i vrste, tj. na termine za rusku reč »ouwepgK« i za »TTOPrva je preveđena kod nas kao »ogled«, druga kao »pripovest«. I dok za ovu drugu možemo reći da je uslovno prihvatljiva; ti. da se njome može uslovno označiti književna epska vršta koja je obimnija i razvijenija od pripovetke (makar da u našem jeziku pripovest znači isto štoi pripovetka), dotle se za prvu, za ogled, mora reći đa je očigledno pogrešan fermin za označavanje jednog umetničkog dela, pa makar ono &tojalo i na &šredini između umetnosti i nauke. Šta je »OuepK«? To je književno delo u kome se obrađuie neka istinita činjemicn iz života s tim što se umetnik što više priđržava faktične životne istinitosti i što je stofa prostor za njegovu maštu i invenciju dosta ograničen. Inventivnost piščeva više se ispoljava u izboru konkretne činjenice koju on hoće da opiše, a manje u samoj obradi, ali invenocija u svakom slučaju postoji i obrađa mora imati
· KNJIŽEVNE'NOVINE
Uz liriku Grigora Viteza
Povodom prevoda jedne Krilovlieve basne
U trećem broju »Hrvatskog kola« za 1950 godinu objavljen je prevod Krilovljeve basne »Riblji ples«. Basnu je preveo Gustav Krklec čiji prevodi dela ruskih klasika od Puškina do Gorkog uživaju zasluženi ugled. Tu skoro je Krklec štampao u časopisu »Republika« jedan od svojih najuspelijih prevoda — vanredno adei&vatan po duhu i obliku, prevod Blo: kove »Neznanke«.
Međutim, Krklečev prevod »Ribljeg plesa« je stab, i to slab na jedan način koji đaje povoda da se kažu nekolike opšte opaske o prevođeniu pesničkih dela.
Prevođiocima takvih dela dopuštene su, razume se, mnogo veće slobode nego onima koji prevode prozu. Sama priroda prevođenja u stihu takva je da se od originala mora žrivovati poneka reč, poneki epitet. Pri prevođenju proznih dela tekst prevoda skoro uvek ispadne duži od originala, čak i kod vrlo dobrih prevodilaca. Ista tendencija proširenja, i io u još većoj meri, pokazuje se prilikom prevođenja dea iz oblasti poezije. Ovo je zacelo jedna od najvećih teškoća za prevodjioce koji se pridržavaju metričkog sklopa dorjginala, ispravno smatrajući da taj sklop nije nikakva slučajnost i da je organski povezan sa sadržinom. S
Prevođenje pesničkih dela je posao na kome teškoće iskrsavaju skoro kod svake reči i na kome prevodiočevo znanje, ukus i osećanje stalno polažu ispit. Na tom ispitu neizbežno je ne samo izostavijanje, žrtvovanje pojedinih reči, nego i dometanje, ma da mnogo ređe. Katkad se dometanju pribegava zbog veće jasnosti teksta, a katkad | iz razloga vezanih za »zanat« Ovo drugo prevodilac čini mahom onda kad se zvučan i Jep stih dobija tek dođavanjem jedne ili dve reči. Naravno, te reči ne mogu da budu izvan opšte »atmosfere« origina= la, Dođata reč mora biti u skladu sa guštinom pesme, Ako se prevodi pesničko delo izgrađeno na izvesnoj fabuli (poema, balađa, basna), pojavijuje se još jedan uslov; dodate reči ne smeju da budu u razmimoilaženju s iDkom radnje, ne smeju sadržati ništa što bi toj radnji davalo drukčiji smisao. Isto se traži i od prevodiočevih zamena izvesnih delova origina]a: kazane na prevodiočev način, te zamene moraju odgovarati smislu, odnosno radnji originalnog teksta.
Dobar i iskusan prevodilac, Gustav Krklec zna sve te — i mnoge druge stvari iz obiasti prevođenja — mnogo bolje nego ja. Zaista je za čuđenje što je on štampao prevod Krilovljeve basne, u kome se slabo vodi računa o bitnim načelima dobrog pprevođenja pesničkih dela.
Da ispričamo sadržinu basne koju je Krklec preveo:
Žalbe na-sudije, silnike i bogataše naterale su lava da krene u obilazak svoga carstva. Lav nailazi na seljaka koji drži ulov]jene ribice. »Ko si? Što to rađdiš?« — obraća se lav seljaku. lako prepiašen oporim tonom gOspodarevim, seljak uspe da se izvuče jz nezgode: »Ja sam „poglavar narođa što živi u vođi, a ovo su sve starešime, stanovnici vođe, pa smo se okupili da ti čestitamo na tvome dolasku.« Neka je gospodaru znano, nastavlja seljak, da ovo stanovništvo živi kao u raju i provodi dane u molitvama za njegov, gospodarev dug život. Dok seljak ovo priča, ribice se koprcaju u poslednjim trzajima. »A zašto li mašu glavama i repovima?« — pita lav. »Plešu od radosti što te vide.« Posle takvog odgovora lav blagonaklono lizne seijaka u grudi i nastavi put.
sve kvalitete umetničkog postupka. Timofejev ovako formuliše pojam »ouepkKa«: »Na taj način u »owuepkKy« u suštini imamo sve elemente slikovitog odražavanja života: u njemu imamo konkretnu sliku ljudskog života, imamo uopštavanje (jer pisac odabira karakterističme, s njegovog gledišta, pojave života), »owepg« ima estetički značaj, jer u njemu pisac naglašava ili ono što on smatra vrednim u životu ili ono što smatra da protivreči tim vrednostima, tj. slika život u svetlosti društvenih ideala, Ali elemenat invencije. (ma da postoji) oslabljen je: u centru »odepga« stoji životna pojava koja je stvarno posto-
jala« (str, 385.), I zbog svega toga Ti-.,
mofejev ubraja »ouepK«e u umetničko-·istoriski rod, u koji ubraja i, umetničke memoare i umetničku biografiju. Nesumnjivo je da »owepg«e ima u sebi i elemenat umetničkog i elemenat istoričnog. Ali ne treba smetati s uma da u »ouepgy« onaj prvi elemenat preovlađuje, a zatim da elemenat istoričnog,, tj. elemenat konkretnih životnih činjenica, postoji u krajnjoj liniji i u svakom umetničkom delu. U osnovi tu se radi o stepenu umetnikove invencije, ali mi imamo primera gde je umetnikova invencija u pogledu likova i radnje svedena na najmanju meru (setimo se našeg Sremca), pa opet se takva dela i te kako ubrajaju u čisto književne tvorevine, Tako je i sa »OuepwoM«, Ukoliko je umetnikova invencija u njemu svedena na najmanju meru, on se približava onome što bismo nazvali reportažom, ukoliko se pak invenciji daje šire polje (au »ouepKy« je to dopušteno), on postaje ono što su neki naši pisci nazivali slikama iz života (Ranković: »Slike iz života«, Đ. Jakšić: »Male slike za vreme rata«), To bi »ouepgK« bio prema definiciji Timofejeva. Prema rečnicima pak, Ušakov veli za »ouwuepk«: »omanjoe književno delo koje daje kratak izra zit opis čega«; Dalje veli: »slika, crtež, slika u crtama, skica, kontura, uopšte: crtež bez senčenja«; a Lohovic u rusko-nemačkom rečniku dnje značenje: »Skizze«. Prema rečnicima, dakle, »ouepK« bi bio naše crtica. U svakom slučaju i prema "Timofeje=
" GepuoekMe .OueDpKu«
A sad da vidimo početak Krkleče-
va prevoda:
»Zbog pritužbe na sunce naše, Na silnike i bogataše, Lav izgubi živce i Pa ode sam da traži prave krivce...
/“ Smatram da je Krklec dodao reč »naše«, koja u originalu ne Dostoji, bez mnogo uđubljavanja u svoj prevodđilački zadatak. Basnn je alegorična i valjato je do kraja ostati u atmosferi alegorije, u almosferi lavova car– stva, Reč koju je Krklec dometnuo ruši tu atmosferu. Prevodilac se odrekao alegorije koju je Krilov dosledno sproveo. Time se Mrkiee odrekao samog duha basne uopšte, jer basni je svojstvena alegorija. Krenuo je. lalhšim putem — putem „upravljanja prema slikovima, koji se, takoreći, dozivaju, ali je došao u sukob s basnom. Dalji stihovi prevoda sadrže jednu »varijaciju« koja je, po mome mišljenju, nedopustiva:
»Ide lav i spazi kraj vatre seljaka Gdje se sprema ribice da prži,
A ribice jađne strah i očaj drži. I od bliske smrti otima se svaka. Na seljaka razjapivši ždrjelo
Lav upita: »P'ko si, kakvo spremaš jelo?«
Reč »ždrjelo« povukla je za sobom slik »jelo« i, po svemu sudeći, odigrala u Krklečevom prevodu vrlo nezahvalnu ulogu. Pitanje koje je lav uputio seljaku đobimo je nov smisao koji se očito razmimoilazi sa smislom 'Krilovljeve basne kao celine. Kao što smo već videli, kođ Krilova lav pita: »Ko si? Šta to rađiš?« Iz tog pitanja, aiiz cele basne, vidi se đa jelav slep kod očiju: seljak prži za ručak ribice — gospodareve podanike, ali gospođdar i ne sluti šta se pred njim događa. To se vidi i iz drugog pitanja koje lav upućuje seljaku: »A zašto li mašu glavama i repovima?« Krklec prerazi preko svega toga. Prema njegovom prevodu, lav je načisto da seljak »sprema jelo«, a suština basne upravo j] jeste u tome što je njen »junak«, oličenje površnog i slepog vlastodršca, nesposoban da vidi ni najočiglednije stvari onakve kakve su. On naseđa svakoj laži, ma koliko ona bi!a bezočna.
Dakle, u prevođu Gustava Krkleca lav vidi ono što kođ Krilova ne vidi i što, prema čitavom unutarnjem sklopu basne »Riblji ples«, ne može ni da sagleda, jer su mu nepoznate i najosnovnije pojave života. Zato se OvO mesto prevoda ističe kao suštinski netačno, kao primer površnog prevođenja i žrtvovanja smisla stihu i siiku. Nije mnogo srećniji ni završetak seljakove replike u prevodu:
»I tu 6e, eto, sicupi moje jato
zbog svečane zgođe,
Da pozdravi te u ime slobode!«
'Rečima »u ime slobode« Krklec je zamenio druge reči originala — i pružio još jeđan primer neuspele, loše zamene. Ona ne odgovara đuhu seljakove replike, jer je u lavu oličena autokratija, nesposobna i u srži frula, ali kruta i osiona. L/ukavi seljak svakako nema nikakva razloga da pred takvim gospodarem govori »Uu ime siobođe«.
Prevodilac nije ušao u duh i smisao Krilovljeve basne. Zato je pogrešio u oceni važnosti i funkcije stihova na kojima smo se zadržali. Nesumnjivo, i u ovom Krklečevom prevodu ima uspelih mesta i dobro iskorišćenih sloboda prevođenja, ali, u celini uzet, prevod je neadekvatan đuhu originaua. f
Lav ZAHAROV
vu i prema rečnicima, »ouepg« bi bio: reportaža, :slika, crtica, a nipošto ne ogled. Ogled je kod nas postao termin za čisto naučni rad, za esej iz književne kritike, istorije, filozofije itd., a po rečniku Ristić-Kangrge daje mu se značenje: Versuch, Experiment. Za »OMepk« u značenju naučnog rada 'Ušakov veli: »čest naslov specijalnog naučnog rađa koji se sastoji iz ispitivanja niza uzajamno povezanih pitanja«, Na taj način, naša reč ogled može se upotrebiti za prevođenje ruske reči »ouepgk« kad ova znači strogi naučni rad, a ne i kađa znači umetničko delo. Prevođioci bi mogli reći da su se odlučili za termin ogled i zato što na jednom mestu Timofejev karakteriše »ouepm« rečima Gorkog da on »stoji negde na sređini između studije i pripovetke« (str. 386), Ali, zar svako umetničko delo, sve do frenutka dok ga umetnik ne počne umetnički (a ne naučno) da uobličava, ne pretstavlja naučnu stuđiju? I zar se čitav pripremni rad umetnika za jedno delo ne svodi na duboko, svestrano, minuciozno ispitivanje i proučavanje činjenica? Po tome bi se za svako umetničko delo moglo reći da stoji na sredini između studije i umetnosti. Ali zar bi se za to »TP'ySčedrina mogli prevesti kao »Guberniski ogledi«? U neđavnom izdanju »Prosvete« oni su sasvim dobro prevedeni hao »Guberniske slike«. Zbog svega toga mislim da je u »Teoriji književnosti« trebalo zadržali rusku reč »ouepR«, a u na pomeni objasniti đa se ona kod nas može različito prevoditi prema svo:
konkretnom značenju. ;
Naveli smo ovo nekoliko primera lerminologije iz teorije MKnjiževnosti da bismo, s jedne strane, ukazali na mogućnost zabune prilikom čitanja »Teorije književnosti«, a s druge — da bismo stavili na diskusiju neka pitanja iz te oblasti, U svakom slučaju pitanje dobijanja čisto naše književne terminologije zaslužuje pažnju i pojava prevođa »Teorije književnosti «stavlja to pitanje na dnevni red.
Dragiša ŽIVROVIĆ
Dimitrije Demešić; Portre jednog dečka (Likovni prilog januarskhog broja »Letopisa matice srpske«) U BEOGRADU JE OTVORENMA IZLOŽBZ OPREME KNJIGE
U Umetničkom paviljonu na malom Ka-
lemegdanu otvorena je izložba opreme LI " “ =“ |_I " "u “ ”" a -" | =" =" a =. LJ ." " -" - B Pero WOOOČIIDH Osvrte: „ e#4, Casopis donosi belešk Finw Cla, Stefana Cvajga, Lava Mo o m Rtatkovića 1 Ž. P.
F- isa Matice srpskee koji donosi
W Ce Srpske«, Mihaila
m (pripovetka), Todora
m Dobrinović«,
E od (GeV. Božidara
m Soneta: » a na terazijama«, »Posle
= kolja u Bačkoj« i »Elegija«, ' Gra
al
|
SrođiselgN i TDPel oro OPET a
= Luke Dotlića, »O tradicionalnim
m i7među novošadskcog i
= višta«.
” BarkovicakuXvo gALOUKej o. olić, vni prilozi: Dimšić
ww Oprečnik Avlkibe i Ač Jožfa HOUR
· OTRANA 3
BELESKE
knjiga, koju je priredila Jugoslovenska knjiga. Izložbu je oivorio književniz Milan Bogdanović. Oko dve hiljade knjiga, brošura, umetničkih mapa, udžbenika i muzičkih izdanja, koji sačinjavaju izloženi materijal, ilustruju razvoj umetničke opreme naše knjige od oslobođenja do danas.
Centralno mesto n» izložbi zauzimaju pojedina izdonjia iz oblasti marksizma-lenjinizma objavliena u svim našim republika– ma. U zasebnoj vitrini nalaze se govori i članci maršala Tita i drugih članova politbiroa CK KPJ i publikacije u kojima se obrađuje problematika iz Narodnooslobodilačke borbe, Delima Maksima Gorkog posvećena je vitrina ukrašena bistom velikog književnika, koju je izradio L,o'ze Dolinar. Na izložbi se takođe nalaze razna izđanja Jugoslovenske akademiie znanosti i umjetnosti i Srpske akademije nauka, univerzitetski udžbenjci, zatim dđecla iz oblasti pozorišne umetnosti i pozorišne MWritike, domaćn beloefristika, knjige za dđecu ilustrovane crtežima naših likovnih umetnika i primerci knjiga objavljenih na jezicima nacionalnih manjina.
VERDIJEVO VEČE U SKOPLJU
Povodom pedesetogodđišnjice smrti veliRog italijanskog kompozitora Đuzepe VerJa, Udruženje kompozitora i muzičkih
umetnika NR Makedonije priređilo je u
Skoplju »Verdijeyo veče«,
Uuwyodno pređavanje o životu i rađu kompozitora održao je direktor Makedonske opere Todor Skalovski. Članovi opere Zina Mitrovski, Ana Lipša, Pavle Holotkov i drugi otpevali su nekoliko arjiia iz »Aide«, »Rigolcta«, »Travijate«. »Trubadura« i drugih Verdijevih opera, Na proslavi Verdijevog večera učestvovao je i prvak Beogradske opere Aleksandar Marinković, koji ove nedelje gostuje u Skoplju,
OBNOVA MOSTA MERMED PAŠE SOKOLOVIČĆA U VIŠEGRADU
Poznati most preko Drine u Višegrađu, koji je 157) godine sagradio Mehmed Sokolović, biće obnovljen ove godine. }
Posle oslobođenia most je osposobljen za saobraćaj. Porušcni delovi zamenjeni su drvenom, a zatim železnom konstrukcijom. Time je ovaj interesantni spomenik stare bosanske „arhitekture mnogo izgubio od svoje lepote. 7 e
Pri obnovi, nastojaće se da se sačuva njegov prvobitni izgled. Na mostu će se ponovo postaviti tabla »tarih« na koioi su graditelji zabeležili podatke o njegovoi izgradnil i koja je niz gođina bila zapuštena, Gradnjiu ovosw mosta preko Drine onpi85ao je naš poznati književnik Ivo Andrić u svome romanu »Na Drini ćuprija«,
OSAMDNSHET GODINA OD PRVOG BROJA »CRNOGORCA«
Pre osamdeset godina, 4 februara (33 januara po st. k.) 1871 g. pokrenut jie na Cetinju »Crnogorac«, list za politiku i inijiževnost, posle »Grlice« (1835—1839) i »OrllĆa« (1865—1870) treći list koji je tokom XIX veka izlazio na teritoriji Crne Gore, Urednik lista bio je Simo Popović književnik a vlasnik Jovan Sundečić, pesnik. »CrmogHorac« je izlazio jeđanput nedelino i to subotom na četiri strane folio, U programu lista, koji je izašao u prvom broju stoji: »Da bi dakle stvorili priliku, đa bolje pozna Crnu Goru strani svijet, koji često grube neistine donosi o njoj, ali našem svijetu, koji živo osjeća trebu tu izlazeći od novog ljeta na Cetinju nov i prvi list za politiku i književnost pod imenom »Crnogorac«. U listu. su sarađivali: Vuk Vrčević, Vasa Pelagić, Đ. Stanković M. Dragović, Jovan Sundečić i mnogi druč Fi. Zbog oštrog pisanja »Crnogorca« protiv Austrije, Ugarske i Turske, vlađe tih zemalja zabranile su ulaz tom listu, te je »Crnogorac« morao da prestane 16 'februara 1873 posle treće godine izlaženja,
NAJNOVIJI BROJ ČASOPISA »I(NJIŽE VNOSTGA
Izašao je iz štampe majnoviji broji — 12
časopisa »Književnost« koji Dimitra Mitreva Savin OON BppaFa
”
m poezija, M. Panića-Sure: Po:
m Mlađena Dimitrijevića Noć U MOJO r SNOM mw i Kamena vrata (pesme), ji m pruzi m nad našim krovov. " čevića Jablanovi (pesma), ZE B-vića Ud Doma u B-vića Utisci i siećan m novića. U rubrici OR MEAGOM - Die donosi priloge m »Putovanje po novoj Srbiji« od Sretena IL m Popovića. U rubrici Pozoriš | Mina: OLObaN šni pregled Jeđ m Milana DcMovića. U
led — Balada o jednoi srednjovekovnoj
zemlji
Eriha Koša Na Ljubiše Jocića Mrak ma (pesma), B. V. RađiPrežihova Vooproštaj (pripovetka), B.
(pribovatiča);
Ponoćni
Književni pregled časoBožiđara Kovačevića
protiv teatarskih uslovnosti ođ rubrici Muzički pre-
ilubavi od Pavla Stefanovića, zatim bele-
Zaharova, Rista Jovanovića. Šr
JANUARSKI BROJ »LETOPISA MATICE BRPSKE« ; „Izašno je iz štampe januarski broj »Leto-
ivana Milisnvca »Kulturna Doka Mo i Lalića »Pryi sniieg« Manojlovića | »Pera Desanke Maksimović, »Kosa·Kovačevića, tri
Aleksandra
»Stvaranie« „(pesma). U rubrici
beogradsko. O ZSBOPG
ra
Beleške od MD. Mukeimović: e;
Novaković, R. a,
»DONNB« NOVI ČASOPIS NA ITALIŽANSKOM JEZIKU Ovih dana izišao je na Rijeci prvi broj mesečnog časopisa »Donne« (ženo na italijanskom jeziku. Među Kknilževnim w.i]ozima časopis đonosi prevod jedne pesme
a Jura Kaštelana iz ciklusa »Pesme o mojoj - zemlji« uz kratku m kratku zabavnu novelu »La telefonata del" le 0« (Telefonski razgovor u 6 Č mw potpisom »Lacia«, u.stilu zabavnih kozeri: ja, prevod. pripovetize Maksima Gorkog »U m Đenovi«, c
belešku i komentar,
asovPB) sa
članak »Goldonijevsko žene« 1 " vrlo toplo pismo koje je redakciji »D=nne« m Hputila poznata francuska knijževnica Edl!t = Tomas, Časopis je sem toga formirao stalwa ne rubrike u kojima. se tretiraju u prvom m ređu problemi žene i deteta.
m Odgovorni uređnik časopisa je Eta San-
cin (Htta Sanzin).
»Stvarnosti i i .