Književne novine

" žeaskih

'i naročito. ko je posledniih

GODINA V, BROJ 58

Veljko KORAĆ

BEOGRAD 8 JUNI 19592 GOD

_· FALSIFIKATORI LENJINOVE MISLI LREČI

Sovjetski časopis »Voprosi filosofii«, koji se javlja kao organ Filozofskog instituta, Akađemije nauka SSSR i po Staljinovoj i Ždanovljevoj inicijativi već pet godina sprovodi i »razrađuje« zvaničnu filozofiju u Sovjetskom Savezu, objavio je u svom poslednjem broju (br. 2–1952) uvodnik »O značaju borbenog materijalizma«, što bi trebalo da je neka vrsta ftridesetgodi-, šnjeg jubileja poznatog istoimenog Lenjinovog rađa, objavljenog 1922 godine u časopisu »Pod zastavom marksizma«. Svakome ko je bar i u osnovnim linijama mogao da prati srozavanje filozofske misli u Sovietskom Savezu godina imao prilike da prati proces toga sro-

zavanja od jednog do drugog broja ·

časopisa »Voprosi filosofii« nameće se odmah pitanje: šta je pobudilo redakciju ovog časopisa, i one koji iza te redakcije stoje, da pišu danas o »ogromnom značaju Leniinovog rada, »O značaju borbenog materijalizma«, kad se zna da je sve što oni danas pišu, govore, misle i rađe direktno suprotno onome što ie pre tri deceniie Lenjin rekao u tom poznatom radu i postavio kao osnovni Drogramski zadatak marksista u oblasti

filozofije (pre svega u Sovietskom Savezu. a isto! tako i u drugim ze mliama)?

Ali do odgovora na to, pitanje nije

· feško doći, s jedne strane zato što se. 'mma da se »marksisti& u Sovjetskom

Savezu utoliko više pozivaiu na kla sike marksizma i citiraiu mniihove reči, ukoliko više otstupaiu od marksizma i sociializma a. s druge strane, zato što baš pomenuti uvodmik pruža vanredni primer kako oni zbog foga moraju da falsifikuin i iznakazuiu reči i misli klasika marksizma i io sa takvim »maistorstvom“«, MRWakvo pre njih zaista niko niie dostigao.

Evo kako to izgleda u konkretnom slučaju.

U pomenutom rađu Leniin je izrazio uglavnom jedmu osnovnu mjsnn: bez solidnog filozofskog ftemelia prirodne nauke i materijalizam mne mogu da izdrže i uspešno da privedu kraiu borbu protiv burideja i buržoaskog pnogleda na svet.na falhsv filozofski femeli može se stvoriti sistematskim izučavaniem MHegelove diialektike S materijalističkog gledišta, dakle, one dijalektike koju'je Marks primenjivao i razviiao u svim svoiim delima i zato grupa saradnika »Pnd vastavom mavvksizma« ftrebn da bude neka vrsta »društva materjialističkih priiatelin Hegelove diialektike«. Tmniućči neposredno u vidu činjenicu da same nauke,(u prvom ređu prirodne nauke) svojim razvoiem potvrđuiu i dokazuju materiializam. ali da se u krizi njihovog rašćenia, pogotovu kad naučnici nisu naoružani diialektikom, i kad se ne odnose svesno prema diialektici, rađaiu razne »škole i školice, struje i struiice« TI da se čak i najozbiliniji naučnici u oblasti teoriskih uopštavania ta svog istraživania zbog toga često srozavaju na gledišta naigore i već đavno prevaziđene metafizike „(na primer veliki savremeni fizičari na Hjiumov skepticizam), Leniin je postavio konkretni zadatak đa se naučnici privuku na saradnju u obla'sti filozofije i ukazao da je to »zađatak .bez čijeg rešenja materijalizam ni u kojem slučaiu ne može biti ni borben, ni materiializam«. 'U tom smislu formulisao je Lenjin taj zadatak doslovno ovim rečima: . MEN ji

»I radi toga. da se prema sličnoj pojavi ne bi odnosili bez razumeva–, nja, mi moramo pojmiti đa bez solid-

nog filozofskog temelja nema prirod-”

nih nauka, niti toga matferiializma,

koji bi mogao da izdrži borbu protiv

pritiska buržoaskih ideja i obnavlianja buržoaskog pogleda na svet. Da bi se ova borba izdržala i privela

kraju sa potpunim uspehom; Dprirod- · materija

niak mora biti savremeni · ij list, svesni pristalica .'onog:matlerijalizma koji zastupa Marks. to jest mora biti diialektički materijalist. A da bi se postigao taj cili, saradnici časopisa »Pođ zastavom marksizma« moraju organizovati sistematsko izučavanie Hegelove dijalektike sa materijalističkog gledišta, to jest one diiaTektike koju je Marks praktično primenjivao u svome Kapitalu i u svojim istoriskim i političkim radovima, i to

sa takvim uspehom, da sada svaki dan

buđenja novih klasa za život i borbu na Istoku (Japan. Indija. Kina to jest onih stotina „miliona čovečanstva koje čine veći deo slanovništva

api" 4

naučnih rezulta- .

- terijalizam«, i to

zemljine kugle i koji su svojim istoriskim snom dosad uslovlijavali zastoj i truljenje u mnogim naprednim ·državama Evrope — svaki dan buđenja za život novih narođa i novih klasa sve više i više potvrđuje marksizam«.

Tu, dakle, ne može biti nikakve sumnje ni dvosmislenosti u čemu je suština postavljenog zadatka i u kom smislu Lenjin ukazuje baš na nužnost izučavanja Hegelove dijalektike s maferijalističkog gledišta, tj. s onog gledišta. s koga je Marks izučavao i primenjivao Hegelovu dijalektiku »kao najsvestranije, sadržajem bogato i duboko učenje o razvitku«, koje po svojoj racionalnoj i revolucionar– noj suštini ostaje uvek. nepomirljivo prema svakoj metafizici i nenaučno= sti. A da Lenjinove reči o neophodnosti izučavania Hegelove dijalektike s materijalističkog gledišta nisu bile nikakve izražajne figure koje nimalo ne obavezuju prema Hegelu već, štaviše, dozvoljavaju da se Hegel (pored Marksa) potpuno zanemari i odbaci, najbolje govori Lenjinov tekst koji iza foga sledi ovim rečima:

»Naravno, rađ na fakvom jzučavanju, takvom tumačenju i takvoj propagandi Hegelove dijalektike vanredno je težak i prvi pokušaji u tom pravcu biće praćeni pogreškama.. Ali samo onaj ne greši ko ništa ne radi. Oslanjaiući se na to kako je Markš primenjivao materiialistički shvaćenu Hoegelovu dijalektiku, mi možemo i moramo razrađivati tu dijalektiku sa svih strana, štambati u časopisu odlomke iz glavnih MHegelovyih dela, tumačiti ih materijalistički, komentarišući ih sa obrascima primene dijalektike kod Marksa, a isto tako i sa onim obrascima u oblasti ekonomskih i političkih odnosa, kakvih nam novija istorija,,a naročito savremeni imperjjalistički rat i revolucija, daju nenbično mnogo. Grupa urednika i sa= radnika časopirga »Pod: zastavom manlsizma« mora biti. no mom shva=– taniu, neke vrsti »društvo matžeriialističkih priiatelia Hegelove diialektil:e«. Savremeni mrirodnjaci će nači (ako znaiu da traže i ako se mi naučimo da im u tome pomažemo) u materiialistički protumačenoi Hegelovoj diialektici niz odgovora na ona filozofskn pitania koia se postavliaiu sa revoluciiom u prirodnim naukama i nn kđijma »padaiu« u reakciju inteligentski poklonici buržoaske mode. Bez postavljanja takvog zadatka preda se i bez njegovog sistematskog ispunjenja materijalizam ne može biti borbeni materjializam. On će ostati kako bi se reklo po Ščedrinu — više omni koga biju, nego onaj koji se bjje«.

Stvar je, dakle, potpuno jasna. Le\njin ie nastojao baš na tome da se tumači i propagira Hegelova dijalektika s materiialističkog gledišta i da se ona razrađuje sa'svih strana, pri čemu se treba oslaniati na obrasce primene materijalistički shvaćene te diialektike kod Marksa, kao i na obrasce iz oblasti ekonomskih i političkih odnosa savremenog kretanja društva.

Sigurno je da se ne može naći niko pametan ko bi u ovako formulisanom i postavljenom zadatku, za koji Lenjin čak kaže da »bez njegovog si ·stematskog ispunjenja materijalizam 'ne može biti borbeni materijalizam«,

· video Lenjinovu neđoslednost prema

materijalizmu. Lenjin je, nesumnjivo, više nego iko drugi pored Marksa i Bngelsa, dobro znao da je Hegel bio krajnii idealist i pruski konzervativac. Pa ipak zbog toga nije nikad posmatrao Hegelovu filozofiju kao »aristokratsku reakciju na Francusku revoluciju« (kako je to 'ačinio Staljin), „jer je video i drugu stranu Hegelove filozofije, naime, isto ono što je isticao RBngels u svom delu »Ludvig Fojerbah i kraj klasične nemačke filozofi je«: da »Hegelov sistem: pretstavlja samo jedan, po metodu i sadržaju idealistički .na glavu postavljeni maje smatrao onim što je bitno kod Hegela i u odnošu prema Hegelu. Prema tome, problem odnosa prema MHegelovoj filozofiji postavlja se za svakog marksistu kao problem odnosa prema racionalnoj dijalektici koju ona sadrži i koja je neizmerno duboka i svestrana. pa je zato osnov-

no za marksiste da se ona materija-

listički tumači

i dalje razvija onako

odbacuje kao nešto što je zauvek prevaziđeno i što posle Marksa ne. zaslužujie ni pomena. Sam Marks' je,

uostalom. uvek imao samo takavSftav

premh Hegelnkoi filožofiij Punih de-

(Nastavak na osmoj strani)

kako je to činio Marks, a ne da se.

CENA 15 DINARA

Saveza kniževnika Jugoslavije i Udruženja kniževnika Srbije

MARŠALU JUGOSLAVIJE JOSIPU BROZU TITU

Beograd

Savez književnika Jugoslavije upućuje Vam u ime knji-

ževnika naše zemlje najsrdačnije čestitke povodom Vašeg

šezdesetog rođendana.

| Teško je ovomyprilikom u nekoliko reči izraziti sve ono što osećaju prema Vama naši narodi, kao što nije lako izraziti ni svu veličinu i lepotu borbe koju su oni, pod Vašim rukovodstvom vodili u toku minulog rata, a koju i danas, nesmanjenim naporima i svesnim žrtvama, vode za pobedu socijalizma kod nas i u svetu. Danas, kada osećamo već značajne plodove te borbe, svim radnim ljudima naše zemlje je jasno da su, zahva– ljujući pre svega Vama, očuvane tekovine naše Revolucije i

nezavisnosti naše zemlje.

Visoko ceneći u Vama čoveka, borca i državnika, književnici Jugoslavije, kao i svi naši radni ljudi, s Vašom ličnošću · povezuju nacionalnu sudbinu svoje zemlje, kao i svoje težnje u borbi za ostvarenje ljudskih prava i dostojnog života u kome i umetnička reč dobija svoje najpunije ljudsko značenje. Svesni da se životna vrednost naše književnosti izražava pre svega u njenoj dubokoj povezanosti za životom naših naroda i njiho= · vom borbom za izgradnju socijalističkog društva kod nas, književnici Jugoslavije, šalju Vam: izraze svoje odanosti i zahvalnosti i još jednom potvrđuju svoju spremnost da svestrano pomognu kulturni preporod naše zemlje koja pod Vašim rukovodstvom korača putem soci'hlizma i napretka. i

Sekretar Risto Tošović

Preftsednik Ivo Andrić

MARŠALU JUGOSLAVIJE JOSIPU BROZU TITU

Beograd

; U ime svojih članova, Udruženje književnika Srbije najiskrenije Vam čestita šezdeseti rođendan.

Kao i svi naši radni ljudi, i književnici Srbije povezuju sa Vašom ličnošću nacionalnu sudbinu svoje zemlje i sve svoje težnje u borbi za ostvarenje ljudskih prava i pobedu socijalizma kod nas i u svetu, svesni da se životna vrednost književ-

“

nosti izražava pre svega u njenom spregu sa životom naših

naroda i njihovom upornom i veličanstvenom borbom za izizgradnju boljeg, lepšeg i čoveka dostojnijeg života.

Ovom prilikom, Udruženje književnika Srbije šalje Vam i svoj skromni dar — jedan mali izbor od objavljenih .dela svojih članova .sa posvetama autora, kao znak opšteg pošto- |_ vanja i ljubavi svih naših pisaca prema Vama i Vašem velikom delu i sa željom da poživite još dugo u zdravlju i snazi na

sreću socijalističke Jugoslavije.

U Kikićevom Gradačcu | | Gojko BANOVIĆ |

Za nama, pod suncem majskog popodneva, ostade Sava sa svojom kompom što prevozi putnike i kola između Slavonskog i Bosanskog Šamca, a pred nama se, u daljini, zamodriše bosanska brda. S obe strane puta, koilm žurimo u Gradačac, nižu se Šljivici i njive s već poodraslim kukuruzima i veselom posavskom pšenicom. Biće šljive — ramena će boljeti od punih sepela, a i žita će biti — mašala, Posavino! :

U kolima kojima podižemo prašinu između živica, Salko Repak raspričao se kako tu negdje zamalo nije pao Nijemcima u ruke, i to na mjesec-dva dana pred svršetak rata,a ja čas slušam Repaka, čas se pitam da li je Kikić baš ovim putem gonio ona carska goveda, one krupne širokogrude posavske volove i krave što se niz

eoevongoseootavoo00o9ooogooavooOeoane ea PgoB999eEe

·\sanu je bilo devet godina. O | | Sve ono surovo,što zemljom i~ljud- .

(can materijal, ali Vazda i

*vrdu i bijelu cestu ljuljaju u kukovima. : ;

— Hoja-ho! I ;

— Hoja-ho! ;

Javljaju mi sei smjenjuju žive slike iz one proze: bosi dječaci s grabovim prutevima kaskaju za govedima, noć uz valru iznad šume; puščana paljba između zelenog kadra i žandara sve tako do one magle i puščanih zatvarača bačenih u blato.

Gdje li su one trešnje pod kojima je onaj nesrećni hodža „dovio za kišu, pa vidimo da od njegove dove neće ništa biti i dao se u bjekstvo ispred naroda koji je bio spreman da ga iz mla*i? Struže. nesrećni hodža, spasavaiglavu i ahmediju na glavi, a za njim zlo tutnji — u džehenem će ga stjerati. Da se čovjek i nasmije i od \bola jekne nad onim Mula-Ahmom!

To je Gradačac — ti krivi sokaci i, stari krovovi okruženi Ššljivicima. Tu se Kikić rodio, tu se naslušao noćnog laveža pasa i jesenje huke bujica niz strme sokake. Bilo je oko njega i

· šargija, i rakije, i noževa zarivenih u

tuđa pleća, i krvavih tragova po *ije-

| snim ulicama. Mahovina se širila po ćerpiči, se. pokazivali. iz .

krovovima, · zidova, bosa djeca po blatu šljapkala, a kad je Franjo pokupio fesove iražbacao ih po evropskim ratištima, Ha

' skim patnjama odiše, Kikić je, ovdje,

u Gradačcu, unio u sebe kao dijete, i \

(dane kad se to najdublje prima, poslije, komad po komad, slagao osnovu avojih priča, Ponekad je.

suviše prijesan i kao .imistrijon n:

"0, ,

- iščupan i um

, gradu

u ON

OT M, i | DJ 004. S. Milosavljević:

0 | Č ES TEPKE _- i. STILINOVIĆ– | MARŠALU TITU | SUMRAK U PRA

Vera Čohadžić: BANATSKO SELO,

eee eesdasbeeseeseooBee eee UVU POAVIOLKIIIIOLOIIOOIIIIIIIIIIOIIO III IO III II III II III III III III JJ

age

Sveslavensko savjetovanje na Djevipu

Šetam, prije saborovanja _svesla~

venskog na Đevinu, ulicama Bratislave, razgleđavam nekoliko starih zgrada iz osamnaestog vijeka, penjem se na sfari požunski, presburški grad nad Dunavom u kome se stoljećima saborovalo. U bredvečerie Bilogorske bitke 1619 sjedio je u ovom starom mađarski protestant Gabor Bethlen, nagađao se, i cienkao s malođušnim češkim velikašima da odbrane zajednički svoje protestanske pozicije protiv Ferdinanda II, kralja katoličkog i proturefotmatorskos, iste godine sazvao sabor i proglasio se knezom. a posliie kraljem mađarskim. Lukavi jezuita Perdđinand IT iskoristio je neodlučnost i rascjepkanost čeških i mađarskih protestanata, pustio Ga"bora Bethlena da kraljuje i navalio na Čehe i Moravce i osmog novembra hiljadu šesto, dvadesete na Bijeloj, Gori izvojevao pobjedu za protureformaciju. Lomače su gorjele češkomoravskim zemljama i u sablasnom odsjevu njihovom, izgarali su i nestajali i ,češko-moravski protestanti i njihova književnost i njihova kultura. Nastalo je tamno doba za Čehe i Moravce, kažu češki ljetopisci, i to bilohoršsko, tamno doba, tai sumrak kao da opet prekriva zemlje češke i moravske i slovačke...

TRiazgledavam ruševine starog požunskog grada obrasle velikom, oštrom travom, čičkovima, čkaljem i šikarom. U tom gradu saborovali su također i naši staleži i redovi i ta njihova saborovnnja sa ostalom pre= svijetlom austrijskom gospodom pratiji su gotovo. uvijek seljački nemiri i bune u Zagorju, Slavoniji, Lici, Kordunu i Prigorju. Samo između dva terezijanska požunska sabora (1751. do 1764.), u dimu sedmogodišnjeg rata, podigli se na ustanak Banska 'krajina, Varaždinski generalat (1754.), Karlovački generalakt, Slavonci, Kalničani. Dojadilo je kmetovima požunsko saborovanje i riješili su »da nigdar već gospodskih kudeli preli nebudu neso da rajše hote svi do noge poginuti« i da, »tlaku već nebuju de-

lali« a da »ove kopunare (to jest 80 ·

spodu koja jedu samo kopune) treba sve požgati« ...

Sjetih se kakvih je sve Rkopunara bilo u našoj zzmlji i okrutnih i smjjež ik i žalosnih .. Pošao tako neki

talijariski genevalči* nacifran i ispe= “

glen u paradno)m maršu S SVOJOM kovalerijom i artilicrijotn iz Kuartovce but Perjasice god',:e 1942 da »ura– zumi bandite p13rtizanske«, Opetrjasili kod Perjasice mog tslijanskog genera– la banditi partizanski fako žestoko, da nije stigao ni u auto da sjedne, a kad su momci Kkordunaški okšvorili vrata njegovog automobila, poletjese iz njega, kao iz kokošinjca, kozosi ı kopuni... A bilo Je i marks.uičlci}i · kopunara. Napušta,ući raskolnički i nevjernički Beograd informbirovski prvosveštenik Judin „pakujući svoje kofere pune mudroslovnih knjiga, u svom gnjevu i srdžbi, nije zaboravio da zgrabi i dvije kokice, da ih stavi lijepo pod pazuh i odšeta s njima ravno u Bukurešt, Ani Pauker...

Sjedimo na ·sveslavenskom skupu na starom gradu T})evinu šesnaest kilometara daleko od RBratislave, na utoku Morave u Dunav. Ovaj Đevin bio je stanica rimskih legija, oko njega tukli su se Slaveni s Avarima» kralj Pšemisl II stvarajući svoje srednjoevropsko ćarstvo opsjedao je Đevin 1272 godine dugo vremena. Konačno su ga prisvojili Habsburgov- , ci, a uspeo se na Đevin i veliki vezir sultanov Kara Mustafa kad je 1683 godine osvajao Beč. '

Saborujemo tako na pđdiju prirodnog amfiteatra, đevinskog, na klupa-

lebenseebeobesoBaovona0 eee ooaP ROP BeBa Be eMAŽ PP

PO HF / . : NE NM . CRTEŽ,

|. neka bolja društvena uređenja, kako.

nika, sekretara, trgovaca, radiot

| Praga prekrio.je sumrak...

· ma drvenim, koje se klimaju i škripe

i mokre su, jer je kiša počela da sipi. Veliki prvosveštenik marksistički To= dor Pavlov otvorio kišobran i zaklo= nio njime neku Ruskinju i sluša pobožno generala Gundurova koji čati neko sveslavensko molepstvije. U zadnim klupama, nas nekolicina Jugo=slavena, čekamo trenutak da Gunđurov izreče prokletstvo nad nama nevjernicima i otpadnicima, čekamo spremni da napustimo demonstrativno sabor. Tom sveslavenskom govoru sveslavenskog generala Gundurova prethodilo je niz sjednica. sastanaka, dogovaranja, zakulisnih intriga, naručenih brzojava „svađa i psovanja, a sve se uglavnom kretalo oko nas, Jugoslavena, koji smo držali pređsjedništvo sveslavenskog komiteta i mimo kog se i protiv koga se ova sve= slavenska farsa na Đevinu organizirala i sazvala. Slušam ja tog Gundurova i mislim „kako je ta sveslaven= ska ideja i bratstvo jedna mistifikacija i prevara i kako su već davno i Križanić i Kvaternik i Supilo oči-

'gledno sagledali i pokazali. da mi od,

te slavenske braće nikakve fajde nemamo i kako se mi od. 1917, pa sve do đana današnjega nismo opredijelili ni vezali ni sa kakvom slavenskom braćom, nego za koncepcije Oktobar~·. ske, lenjinske, marksističke. evropske, a ne za nekakve koncepcije mutlne, sveslavenskoimperatorske, đugašviliievske. Ovai kratki. dežmekasti, Gundurov. s vodnjikavim očuma, gćnćčral commis vovageur. žvače tu meke otr-” cane, slavjanofilske fraze, a radi se zapravo o tome, da oni, Rusi, kao sta= riia slavenska braća, zataknu nama, mlađoj slavenskoj braći, kuđelju za” pas, pa da mi predemo kuđeliu i ruho za njih ,a konopac za sebe. Mi,

mlađa slavenska braća, riješili smo,

međutim, da nigdar več gospodskih i sveslavenskih kudeli preli nebumo, i. na toj liniji oprostili smo se sa svo= iom slavenskom braćom neke vrste jugoslavenskom nazdravicom, u koioj ie predsjednik sveslaveniskog komiteta Božidar Maslarić podigao ftost našoj ruskoi braći i rekao im »Da smo mi preko dvadeset godina branil? Oktobarsku revoluciju od kojekakvih neprijatelja, ali da je sad došlo vri= jieme da je branimo od sovjetskih budala«. Tako se završio naš Sveslavenski sabor na Đevinu, u Požunu, lieta go=” spodnjeg godine 1948. Bratski i sve= slavenski. I neka je vječna pamnjat.

„sveslavenstvu i niegovim pobornici=

ma. Gundurovu, Todoru Pavlovu i Judinu i sveslavenskom komitetu i sveslavenskim nazdravicama i tostima i sveslavenskim podoknicama, i bala= · lajkama i tamburicama. Vječna im pamnjat i počivali u miru. Amin.

EPILOG

Sjedimo oko stare peći iz vremena kasnog rokokoa u zgrađi naše amba= sade u Mosteckoj ulici ljeta 1949 i raz= govaramo o potrebi restauracije naše palače koja je već decenijama pre=, puštena memli i raznim nepogođama, Ta naša ambasađa, takozvani Kounic= · ky palac,' građena je godine 1774, u stilu kasnog rokokoa. Razgovarajući i spremajući tu restauraciju, rađuje= · mo se kao djeca, kako ćemo je lijepo urediti, sačuvati svaki autentični valeur, ne dirati ništa što valja i ne unijeti u tu lijepu i skladnu kuću, u. tu mirnu i smirenu atmosferu Male. Strane, ništa što bi je narušilo i po= . vrijedilo. Zauzeti tim prijatnim i pa= meinim poslom mi smo gotovo i za= boravili na prošle bitke, na skandale, na proteste, na,note i potpuno se uni= jeli u onu toplu unutrašnjost Kounics · ke palače koju treba tu da stvorimo. A šta drugo i rade pametna i normal= na ljudska djeca na tom svijetu nego stvaraju lijepe i udobne interijere 1

bi se dostojno i liudski ypoživjel Što je veća suma tih ljepota, to čov=: ie kraste ti snazi i moći. Tu.mormalnu'.

ljudsku djecu, u njihovoj. nedužnoj ' lijepoj igri, omete od vremena. ma vrijeme nekakav gorila, zavitla svo=

jom toljagom i od svih želja, namjes ~

ra, nada, snova, od svih ljepota ostva=· renih i neostvarenih, ne ostane ništa” drugo nego gomila ruševina... Dok smo tako sjedjeli u Kounickož.

| palači razgledavajući nacrte i predlo

ge graditelja, u palači Ministarstva inostranih poslova, spremali su spisale, i dekret o našem izgonu. Preko.'stoji“ nu muškaraca i žena i djece, savjets, ele

YO |.

grafista, činovnika i podvornika,

jureno je iz Češke. Preko noći,

nicky plac ostao je prazan. 'O: ljepote”

"Ostvarene i wmneostvarene

77 MOON ONA \ % OJ