Književne novine
e ————
BTRANA 8
Koja zemlja ima more, osuđena je ma morsku bolest i morske pse, osim, dakako današnje Italije, čijoj je propagandi pošlo za rukom da sve mo?ske pse upravi ka jugoslovemskoj obali, obzirom na povećanu posjetu stramih turista. Da bi valjda i naši domaći gosti bili pravovremeno obaviješteni da oko maše obale psi laju, našla se neka Milka (koja se valj da iz straha da slijedeće sezone me bude pojedena od morskog psa, potpisala u Politici sa„mo inicijalima M. S.) i prepričala po pričanju opet nekog Milkqma, dopinsika Narodme ar mije, jedno »Besprimerno požrtvovanje hrabrog vojnika Joze Miškovića« (specijalna Yubrika tom broju Politike), u kojem je požrtvovanju hrabri vojnik »Privukao morskog psa ma sebe da bi spasao dete sigurne smrti« (glavni maslov u tom broju Politike) a u kojem su privlačenju »Borbu ma život i smrt prekinuli mjegovi drugovi koji su noževima dotukli razbesnelu meman«e (podnaslov u tom broju Politike).
Naš Oceanografski institut još nije izdao zvanično saopštemje o porijeklu i vrsti Razbesnele memani (iz Otrantskih Vrata? krvožedni plavi morski pas?), o širini razjapljene čeljusti Razbesnele nemani, o broju i veličini mjenih zuba i ostalim ličnim, podacima.
Objektivna vatikanska štampa uzdržala se od toga da „pojavu Razbesnele memani dovede u višu vezu sa sušom, koja hara Titovom, Jugoslavijom, ali su zato Milkamn i Milka čitaocima Nuarodne armije i Politike uputili svoj Lanac Sv. Antuma. Evo kako se čitav događaj zbio, po kazivanju »Politikine« Milke, ako je vjerovati hrabrom Milkamu iz Narodne armije; komentari koji se ovdje daju u zagradi, razumije se, tendenciozni su i zlonamjerni.
Evo šta priča Milka:
Hercegnovi, 7 avgusta
»U malom primorskom, mestu Igalo, nedaleko od Hercegnmovog odigrao se uzbudljivo događaj koJi je i dalje povod mnogobrojnim, prepričavanjima i pohvalama glavnoj ličnosti u ovom događaju, o čemu piše današnji broj »Narodne armijea.
Na obali, oko 9 časova ujutru, kupalo se mekoliko vojnika desantne mojmaričke pešadije i grupa dečaka (kupali su se, dakle, ma obali). Tu je bio'i mali, desetogodišnji Božo, simčić obalskog radnika Steva Pavlovića (dete dakle iz radničke klase), pored čije su kuće stanovali bojmici. On se bezbrižno brčkao po vodi fdete ko dete!) a onda je prošavši kraj vojnika (koji su se kupali na obali), počeo plivati sve dalje od obale. Najednom neko je preplašeno viknuo:
— Bježite! Morski pas!
I odista, sa pučine se velikom brzinom približavao morski pas. Svi plivači su usplahiyemno bočeli bežati obali. I mali Božo, grcajući od plača, grčevito je mlataTrao Yukamd i polako se primicao obali. Ali suviše daleko (jer je mlatarao Yukama). Morski »Das
Nije slučajno što su amaterska DOZOrišta, mada nm sva, pokajala na ovoj svojoj javnoj smotri napredak ı ozbiljna umetnička ostvarenja. To je rezultat predanoE dvogodišnjep rada, koji je došao do izražaja naročito osnivanjem „Beogradske amaterske scene. Veliki broj pretstava (312), datih od njihovog Oosnlvanja i na Beogradskoj amaterskoj scen]j, u domovima kulture, u preduzećima, na radilištima, kao i u Zagrebu, Rijeci, Puli, Nišu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Cupriji, Smederevu, rudarskim bazenima Istre i drugim mestima, pred Oko 100.000 gledalaca, potvrđuje ove njihove uspehe,
Ovogodišnji festivalski repertoar bitno se razlikovao od prošlogodišnjeg. Prvi festival amaterskih pozorišta bio Je posvećen nacionalnoj drami: od Držićeve rene=Bansne komedije »Mande«, Trifkovićevog »Ljubavnog pisma«, preko Sremčevog »Pop Cire i pop Spire« i Nušićevog »Sumnjivog lica« do savremenih pisaca Miška Kranjca »Put u zločin« i »Operavije« Mire Pucove. Međutim, na ovogodisnjem festivalu sva pozorišta (izuzev »Stevana Brakusa«, koji je izveo »Zlu ženu« od J. S. Popovića) imala su na svome repertoaru dela strane dramske literature. Pored »Dece sunca« od Gorkog i »Devojke bez miraza« od Ostrovskog, bili su zastupljeni KlodAnri Piže sa »Srećnim danima« |I Mjasnički sa »ČCikinom kućom«, koju su iz« vela dva pozorišta.
Pretstave •Deca sunca•, ı režiji MiroBlava Belovića (Akademsko pozorište »Branko Krsmanović«), »Srećni dani« u režiji. Aleksandra OgnjanoVića i »Devojka bez miraza«, u 'rečiji Predraga Dinulovića i Miomira Terzića (obe u izvođenju članova Malog sindikalnoB pozorišta »Goran«), pokazale su ozbiljan ı studiozan rad i reditelja i glumaca.
U »Deci sunca~« pored Bosiljke Boci i donekle Maje Belović, koje su već ı na profesionalnoj sceni pokazale svoj talenat, naročito su zapaženi dobro | ostvareni likovi Protasova
Branimira Živojinovića. Cepumoja Antonija Pejića 1 Lize Mirjane Popović. Wrotasov Bra-
nimira Živojinovića, iako glumac nije odgovarao ulozi po godinama fizičkim mogućnostima, ostvaren je ubedljivo i sugestivno, blagodareći ozbiljnom radu na obradi lika i neospornom talenutu OVOB mladog glumca amatera, Oyx pretstava je imala homogenost u ansamblu, što je rezultat solidnog rada reditelia Miroslava Belovića. Ona m0Đže da posluži kao primer da se upornim 1 sistematskim radom i sa amaterima može da ostvari pretstava koja jasno prevazilazi granice diletantizma.
Prijatno iznenađenje ma festivalu prikazala je grupa mladih amatera, članova MSP »Goran«, koja je izvela veselu lako prilično beznačajnu francusku komediju »Srećni dani«• od Pižea. Članovi ovom mladog ansambla, od kojih većina prvi put izlazi na scenu, potvrdi]i su da | amateri, sa oduševljenjem i sa nužnom merom talenta, a pod rukovodstvom reditelja, koji ima scenskog ukusa i dovolino
u
mu je bio najbliži i ustremio se pravo ma njega. Rep morskog:psa oštro je sekao vodu.i već je svima izgledalo da će mali: Božo:postati plen, strašnih, čeljusti, da, će nestati ispod, okorvavljeme vode.«
| „BORBA GOLORUKOG S MORSRIM PSOM
»Na mekih dvadesetak metara ulevo (gledajući sa mjesta gdje su se malazili Milkamnm, i Milka) od usplahiremog deteta (koje je•dakle u međuvremenu prestalo da grca od plača i samo se sad usplahirilo) nalazio se i vojnik Jozo Mišković (u društvu pomenutih dopisnika, koji su mu upravo čitali neki. svoj besprimjerni doDis). U tom trenutku kada je video da malom Boži mema spasa naglo je skočio i zaplivao.u njegovom pravcu... Baš u momeniu kada je morski Das s otvorenim čeljustima (jer mi om me .može najprije kašiku u usta staviti pa onda zinuti) bio ma metar dva (tako otprilike) od malog plivača, Jozo se iznemada (za morskog psa) mašao između mjih dvoje. Tada je tek primjetio da je Ddqs, iako dugačak oko metar i Do, ipak manji nego što je breduiđao (to je primjetio kroz. mjegove otvorene čeljusti, ma jedmo. pola metra-metar ispred mjih). Me oklevajući mi časka, maglo (obet naglo!) je zaromio i pokušao da skreme pažnju morskog DSsa na sebe, da bi spasao dete sigurne smrti (taktički potez desamtne mornarice). Pokušaj mu je uspeo. (Kao i Milki). | .
Mališan je tvrišteći skremuo malo w stranu (da bi Jozi dao prostora za besprimjeYno jumaštvo). (ILI sad je morski bas maglo zastao i gledao šta se to radi, od čuda otvorivši čeljusti.) Tada je počela žestoka borba (joj, i Milka je od užasa maglo pokrila oči rukama, da, me vidi užasni prizor):i (i samo je kroz prste vidjela kako je) memanm zarila zube u Jozino telo.« *
DETE SPASENO — VOJNIK POVREĐEN
»Jozo mije popustio (a dabome ni morski pas). Bez obzira ma bolove, nastavio je borbu. To je bila borba ma život i smrt, koju su prekinuli ostali vojnici. Omi su doplivali do druga, sevnuo je mož i zario se u razbesmelu, neman (od učkura pa do bijela grla). Ubrzo, na pesku, ispred okupljemih, *khtupača, bYotengao, se (kad. še probudio poslije svega) ubijemi ŠmoZgId GG, Mi PML BB AN “a
Spasemi mališan blakao je mad Miškovićem, koji je bledi pobre= đen klonulo ležao 6, pesku. Odmekud je (strahovitom, brzinom) dotrčao i otac malog Bože. Gamut do suza gylio je hrabrog vojnika. On se prvi dosetio da donese zavoj i lekove '(penicilim, i tetamus inekcije, kojih.u Igalu ima u.izobilju) i da očisti +, zavije (svršio je dakle somitetski kurs) svom prijatelju, spasiocu mjegovog sinčića. l | ad
Za svoje besprimjermo DožTtVOvanje i hrabrost. vojnik. Jozo Mišković zaslužio je svaku pohvalu, i priznanje. (Bogami i ti, Milka!)
Pokraj naših plaža, psi laju, · .
Oni naše. Milke čitaju. a—d.
Tam" ·
i;
· „Kraljevi francuske ~ AnjiževVnosii
U poslednjem broju »Svedo-
· čamstava« Tamasije Mladenović objavio je, i sboje dugo: pismo iz Pariza. Kad meko otkYije Pariz · za sebe, pa onda odmah poželi da” ga otkriva i drugima, stvar je isuviše razumljipa, ali i legitimma, miko joj se: suprotstaviti ne može sem možda onaj sam, koji 10, ko mešto poželi. Ali kad to već" mije učinio, onda je doista trebalo da dobro odmeri svaku sboju reč, jer “Pariz i Francuska, '' njihova kultura i njihova, literatura misu vaistinu »teYra incogmita«! A ja me znam, da li je T. M. dobro odmerio svoje reči kad je u tom dyYugome pismu mapisao i o0b0: [5 - MMA e MN litara
»Međutim, „6romiji, muarksista Mualro, koji je sad postao jedan od izrazitih attikorumista... v.:eliki (je). kao- pisac,. i: vam svake sumnje,. s.qa Sartrom i Ramijotm (sic!),
| mavrhusavrememe}framcuskeliterature...« (Podtbučemo našim, merom. .
A ne znamo mi to da li su, obe veči dobro merene i pre. mo što su odobreme za štampu. Ali žacelo znam, da se ovi kraljevi mt, obome brestolu, doista mikad krumi-. sati meće! OP 2 ) -
in
„Leteći fanfuir“ ulefeli i u našu Šfampu
Ima raznih »čudae i nedavno: . su iqko me sa mnogo ·biblijske mašte, izmišljali krilate, madone koje samo padaju bo lipama (ni ta mevina, i mirma drveća). Te madome »opominjale su« ma grehove i pretile kasnom... '
Sada su se otkrila »čuda« druge vrste: po mekim, stranim. q- , gemcijam,a i publikacijama počele :su se još 1950 javljati »leteće ploče«, koje su kasnije prekršte- : ne u »leteće tomjirče ,a ponekad su ih zvali, milošte radi i u demi- · nitiima — tanjirići. Ta mala, .
bezazlena, nebeska, 'stporemja, javljala su :se negde u obliku tamjira, negde u, obliku balona, izmad nekih, mesta, »letela: su« ·sa jako velikim, repovima, a, onda, su, DOstala, kusasta, (može biti od prego-
Drugi {estival beogradskih ·
amaterskih pozorišta.
mašte, mogu da osfvare svo] zadatak Isto onako dobro kao | već pozhati njihovi stariji drugovi Na ovoj pretstavi bilo je nekoljko lepih ostvarenja. Perneta Dra ice Katić bila je jedna od naji!eljefnijih uloga na festivalu. Za njom nisu mnogo izostajali ni Predrag Grujić, Ljiljiana Popoeyvić i Dra gan Šahović, dok se za Miodr aga Popovića l ostale to ne bi moglo reći. \ . Starijl članovi MSP •Goran«, koli su već prilično poznati beogradskoj publici, izvođenjem »Devojke bez .miraza« od Ostrovskog potvrdili su i ovom prilikom svoju dobru meru.' Usled · malo vremena za “pripremu dela i nedovoljnog rediteljskog iskustva Milomira Terzića, koji je na kraju sam vodio režiju, pretstava nije bila dovoljno ujednačena, naročito u IHTđI i IV činu, niti su svi likovi i pojedime scene bili do kraja prostudirani. Ali 1 sa ovim minusom pretstava pokazuje ozbilj-
ne kvalitete. Miomir Terzić, AniMarYT- ta Brzanović i Dušana M | kovića bili su. sasvim pristojni. Nikoli Miliću, talentovanom amateru,
može se zameriti, na momente, preterano karikiranje i izvesna · neobuzdanost. Na ovoj premijeri je Dušica Đukić, ulogom Ogudalove, proslavili triđeset BDdinama amaterskog glumačkog rada, što je doista jedan divan dokaz amaterskog oduševljenja. O
Zelezničko amaterskog pozorište »Branmko. Cvetković« napravilo je jedan smeli, ali teško prihvatljiv eksperimenat prikazivanjem savremene francuske drame »Čovek kao i drugi« od Armana Salakrua. Ova savremena francuska drama koja tretira, i čak u izvesnoj meri i' odobrava, nenormalne i amoralne odmose u jednoj porodici ı njenoj bližoj okolini, nikojim naročitim kvalitetom se ne Ppreporučuje, a svojom sumnjivom sadržinom se upravo nameće kao neprihvatljiva. Prirodno je. zato da se i glumci-amateri nisu mogli saživeti sa· ovakvim sadržajem, te su gotovo svi bili ispod svojih stvarnih mogućnosti. Reditelju Soji Jova nović moglo bi se zameriti što .je ovu »slobodnu« materiju suviše slobodno treHO a upravi pozorišta za izbor OVOR
ela.
Odmerivši realno svoje snage i mogućnosti članovi amaterskog pozorišta SŠtevan Bvrakus« koji su pretežno radnici, izveli su, u režiji Milenka Maričića, apsolvemnta Akademije za pozorišnu umetnost, •Zlu ženu« od J, St Popovića, Ovo je bila pretstava uigranog ansambla, koji jie pokazao snatan napredak. Vredno je pomenuti dobro ostvarenu, i realistično datu ulogu Srete Dragoljuba Trifunovića i ulogu sluge Drago liuba Tođorovića.. Ae
Za preživelu rusku, komeđiju »Čikina kuća« od Mjasnickog, koju·su igrali Amatersko pozorište. »Abrašević« i. Amatersko Dozorište iz Zemuna, može se reći.da je znatno slabije prošla od već pomenutih pretstava, »Čikina kuća« »Abraševića« pokazala 'je 'da. je ovo pozorište u krizi sa izvođačkim ansamblom 1 rediteljem. Obe •Čikine kuće« pokazale su neizdiferencirane likove i mndiviđualna' iživljavanja glumaca, koji su na momente prelazili u kič i grotesku. One su potvrdile da
Čobanju ko će da napuni vodom
Za žedon, dan od memirma sma?
A ko će vedrim da korakme hodom Kad sušnom, letu nebo kišu:d6?
Beloga mleka i kap svetle YOse, . Muladiću svakom, smelosti i smage,' . Uzrelom žitu žetelačke kose: _ _I devojkama oči pleve, blage?
Ne, ja ću kao i komšija moj LIČE" Kad se uzdignem, od zemlje i: pluga ·Da stanem, ma među, i da viknem: 'Stojl
+ Samome sebi... i stanem uz druga.
~] da stegnemo u rukama kose Sto sasecaju pozlaćeme trave NI Vihori da nas u oblake mose ' Kad zaviore u osvite plave...
ı Da raspevami krememo kroz vrste · I grlimo se ma smiraju dama, FIM, Mrvimo zemlju rog blatnjave brste Kad zadnja brazda bude uzorana..,
. 417 de pl Ne pena are O BPO NAM JUN O iy "KNJIŽEVNE
SELJAK U PROLEĆNO JUTRO
a aki se, dan rađa kvtoz.svva, jutra .A svaka je misao. u cYmo žavijemG. : Zašto se me radujem, kad u zoru, sutra Pozove njiva da bacim, semena?..;
Njuama ko da daruje sejača A livadama stada i pastire,
· Majkama smeha mesto crnog plača _A deci bosoj što iz kuća vire )
81, telefon 25183. Broj ·čekovmog ra
NOVINE
-RABO
i Gete je negde, me bez izvesnog
. pesimizma, izrazio bojazan, od štamparski „maoružame ljudsie · „glupos.i u budućnosti. Mora se
~. teći da se ta bojazam i damas Donekad me čini bez osnova. Šta vi· še, zar poneki p'* me izgleda kao da se naše savrememo movinar– stbo dobrim svojim delom sve više trudi da pruži praktične do:kaze za osnovanost jedne ovakve bojazni. Jedam, ilustrovami beo“gradski list je tu medavno otvbo· reno.propagirao nmadrilekarstvo, · ma. koliko to izgledalo famtastiž'. mo i neverovatno za XX vek. Čitav. miz listova jedam iz drugog prepisuju verzije o »letećim, lqnjirima«, prvim ljubavima i dražesniim, osmejcima.. budućih Jilmskih, dia ili mov, brakovimu stogodišnjih baba, itd. id. Te pojave jedamput mastale rastu dalje takvom brzinom i u takvim razmerama kao da imaju meku neodoljipu smagu i zarazmu, moć. Pojavivši se majpre u »zabavmun stupcima« one su se širile i DO prostoru i po problematici. I najzad, evo mas gde jedam od največih naših dnevnih listova, »Politika«e, u svom, broju od 1 avgusta obe godine objavljuje uvodni člana,k-: o ...Evi Perom. Umrla, je jedna Eva, koja je bila, značajna za, »svet u kome žiuimo« iako maravmo to mije 0mm\
=
lemog letenja da su im, i Yepovi opali). Nekad su bili bele, a opet nekad crne boje. Ti tanjirići imi(Lli su belu i omu, boju — kako kad i kako prema kojoj agemciji i oni su se presvlačili! Čak su se pretvarali u tajanstveme posšelioce koje je Mars uputio sestrici ı Zemlji u bosetu, a onda su nq, brze: byzine postajali ništa mamje · ego stvarmi aparati ratnog bDazduhoplovstva SAD, koji maju ' brzinu od 800 do 950 km, na, sat. Neki su tvrdili da to misu mi avioni već meka tridestometra čuda tamme boje iz kojih modri plamemovi suču, kao iz zmajeva po našoj narodmo pjesmi. Opet su se pretvorili u nešto deseto — u vidu »syebrnastih, ploča« i ti mevini »tanjirići«, sada, lišeni svojih re-
njihovi reditelji Petar Goveđareći Vasilije Pantelić nisu odgovorili svome rediteljskom pozivu,
Testivalskim „pretstavama nisu Dprisu-
stvovali naši poznafi pozorišni radnici i umetnici. I to je šteta. Njihova reč i mišljenje o ovim pretstavama, repertoa» ru, umetničkom dostignuću i naročito budućem radu Amaterskih pozorišta i Beogradske amaterske scene bila je nužna i potrebna... Pozorišni radnici bi sa rukovodiocima amaterskih pozorišta trebalo da povedđu ozbiljnu diskusiju oko njihovog repertoara i umetničkog rada uopšte. O ovome bi, trebalo doista da i oni kažu svoju reč i mišljenje i da pruže savetodavnu pomoć našoj amaterskoj sceni. Možda ·bi trebalo za njih da se zaintere” suje Udruženje dramskih umetnika.
Branislav ĐORĐEVIC
šx Nikola RAVIN
AOA eOepe,
Eva.
drevna, bibliska Fva, opterećema klasičnim, bryvim, grehom, na čak nije mi ona poznija Kva varira, uzdizana i karikiyama kYoz mynogobrojnu staru i novu literaturu. Ne, to je prva Argemtinka, ledi Južne Amerike, koja će, bo mišljenja uvodničara »Politike«, ući u istoriju — doduše svejedno da li »s jedne ili druge strane barijere koja označuje mapredak i nazadak« — a to je već dovoljan razlog da i ovaj deo sveta, ožali ovu ledi pa makar i samo jednim uvodnikom. A kako i me bi, kad nas taj uvodničar obaveštava o tako dirljivim, stvarima. iz njenog života kao što su bili njen meodoljivi šarm koji joj je omogućio da se radio talasima proslavi ma ckranu! Pa iako nije jasno da li u tom mjenom uspehu treba cemiti više triumf: mjemoga šarmoa ili sposobnost pisca da poveže radio talase sa fipnskim, platnom, amticipirajući time veliki budući progres televizije svakako je bo sYedi meki uspeh koji treba podvući. To utoliko pre što je taj uspeh, opet po mišljenju ovog ubodmičaya, omogućio ovoj mesrećnoj ledi da, već slavna, postame neke vrste »instilucija« (!), zalvoaljujući čemu je i uspela da omogući svome mužu da postane movi diktator Argentine, a oma skromni ministar Yada u njegovoj %iladi,
patih mogućnosti i žute i sie boje izgubili su se megde mezmano (siromasi kuda su lutali) da se najzad jave na jugu Meksika. Jednog od mjih opazio je jedam neWwački gradonačelnik, koji je imao sreću da ga sretne jedme »mesečme tečeri« dok se V902žiO sa svojom »ženicom, i ćerćicoma«. Gradonačelnik je vidio »tanjirić« koji je bio ogromne veličine i od koga se uplašio, jer su blizu njega stajala dva čoveka, koji su ličili ma, »dve koze«! (Možda su to bili neki kozoliki piloti). Tu medavno »tamjirići« su leteli iznad Vašingtona i bila je izdata naredba da se pohvataju ta plavožutasrebrnoloptastasivorepata čuda, ali ih zbog oblaka mijesu uspeli uhvatiti. Posle se »tamjirić«e premestio u» Koreju i ko zna što se on tamo vrti u blizini Panmundžoma. Tako su mmogo kružili ti »tamjirići« dok su majzad uspeli da ulete i u našu štampu. Na stranice NIN-a sleteli su dva puta, jedanput kao fatamorgana a na drugoj stranici »Politikea kao »Pripravnost u Americi« (!) zbog »letečih tanjira«. Cetinjska »P o-
bjedaae imala je sreću da im čak i sliku donese ma, kojoj se Vidi kako šetaju mebom iznad Amerike. Ne zna se tačno da li je Zagrebački »Vjesmik«e ovu čudnu sliku pbreštampao iz »P objede« ili »Pobjedae iž mjega tek uglavnom i jedan i dyu gi list osigurao se sa slikama, ovih letećih, »čuda«.
Cc—b9D.
eeeeebeegavagoveeoek eee eee BBB B6B Be eBaBe eee epeeeeeB eee dee eeoeeee Beo Be o doo eee III IIIIIII III III III III
Milkina aikula” ; „DOlTtfICI“.
ministar koji deli milostinju YadmicimG. i Pa ima li onda šta prirodnije do da ti isti radnici predlažu sada, posmrtno, ovu mesrećnu ledi >a hrišćansku sveticu i šalju molbe, kako nas izveštava, jedan rdrugi list, ri.mskome pavbi da je kanonizuje? Posle svega ovoga ostajemo u, nmestrpljivom, iščekipanju. da mas »Politikae obavesti da Je
yimski vapa udovoljio mnarodmoj želji i Rkamonizodo OVU NOVU sveticu, odužujući se time makar i deliminčo 2žda usluge koje je Perom mjemu učimio DTUŽG- i jući azil jugoslovemskim, i TYGzaim drugim, ratnim zločincima. Ako se isčekivanje ispumi Uuvodniačr »Politike« moći će da napiše još jedan članak o blaženom, životu mesrećme ledi kao srećne nove svetice, samo ce morati da je ubuduće maziva 59. Eva, a me prosto i familijarmo E-. vita, kako to sad čimi. Šteta za stil. , : o—0C
*O
Dobra reč
Dobra reč, što će reći ona koja u određenom bremutku najprosti je i majjasnije, kratko i Yazgo- ... vefno, a duhovito i oštroumno kaže suštinu same stvari koja se pred čoveka ili pred ljude postavila kao pitanje ili problem — ta i takva, dobra reč doista je oma 2d koju se kaže da zlata vredi. Ona w danom, trenutku ima silu, čina, a posle toga se pamti i traje. Ong, ima svoj život, a ponekad i besm?fmost. Jedmu takvu dobru reč, da me
bi ostala mesaznama, izmećemo ovde. Nedavno su tri zagrebačka
»frajera« s oružjem u, Yuci prinudila pilote jedmog mašeg putničkog aviona da preleti u Italiju, sa . putnicima i posadom. Posle ateriranja ma jednom, malom pomoćnom talijanmskom, aerodYomu, pokraj nekog meznatnog gradića, mesme talijanske vlasti su ostale zbunjeme i mašle se u nedoumici šta da preduzmu. Prva namera im, je bila da preslušaju sve putnike i. da im, traže lične papire. Ali pred jednodušnim, mjihovim otporom, one su zbumjemo zastale, odustajući od svakog oštrijeg postupka. U diskusiji sa talijanm,skim, činovnikom.,..koji je tvrdio da talijanska vlast čitavu tu stoar treba da ispita,i.da razjasmi, jedan od maših putnika, zamatlija, iz Zagreba, koji je znao talijam-” ski, rekao je samo ovoliko:
— Nemq, se tu šta razjašnjava= ti. Sve je po sebi jasmo: Italija je dobila tri bondita više, a u Jugosla»viji je tri bandita manje!
Smeh na jednoj strami, zabumoa na drugoj, i stvar je odmah legla. Naši putnici su mogli ma miru, u hlad pod avionskim krilima, da sačekaju pretstavnika naše ambasade u Bimu. Reč je, dakle, dejštvovala, bila je čim.
„ I doista je treba zapamtiti. m
BIBLIOGRAFIJA
Sreten Stojanović: O umetnosti ft umetnicima. Izdanje »Prosvete«, Beograd 1953
ćirilicom, strana 120. Sa reprodukcijama.
Maksim Gorki: Zivot Klima Samgina (četrdeset godina). Roman. Deo drugi. Izdanje »Kulture«, Beograd, 195, ćirilicom, str. 500, ce! 320 din.
Onore de Balzak: Evgenija Granđe. Preveo ge Đokić, Izdanje »Kulture«, Beograd 1952, ćirilicom, str. 260, cena 180 din.
Andre Gide: Povratak iz SSSR i Dopune mom Rpovratku iz 5SSR. Preveo Vladan Desnica. Izdanje »Glasa rada«, Zagreb 1952, latinicom, str. 120. ;
Hans Kristijan Anđersen: Bajke. Preveo Stanislav Vinaver, Izdanje »Novog bpololenja«, Beograd 1952, ćirilicom, str. 318, cena 235 din.
Džon Štajnbek: Crveni Slobodan N. Jovanović. pbokolenja«, 121,
Jurgen Kuczynski: Položaj radnika U SAD od 1789 đo đanas. Preveo Dušan Ćurčija. Izdanje »Glasa rada«, Zagreb 1952, latinicom, str. 248. . Etien Kabe: Put wu đ“dkariju. Izdanje »Kulture«, Beograd 1952, strana 750, ćirili-
poni, Preveo Izdanje »Novog Beograd 1952, ćirilicom, str.
com. Preveo sa francuskog Petar Bešević, Đorđe Buzganović: Krajinski ođređi 1941. Izđanje yProsvete« Beograd 1952, ćirilicom, strana 80. Biblioteka »Svedočanstva«. Hug Lofting: Zvračna -pošta doktora Đolittla. Izdanje Matice Hrvafske, Zagreb 1952, strana 291. Preveo Zlatko Gorjan. Teofil Gotje: Kapetan Franas, Izdanje »Novo pokoljenje« Beograd 19052, ćirilicom, strana 669. Preveo Milija Stanić.
Sesil Dej Luis: Slučaj u “Qterberiju. Izdanje »Novo pokolenje« Beograd 1952, strana 168, ćirilicom. Prevela Nada Prodanović-Ćurčija. Franc Mering: O istoriskom materijalizmu. Preveli Stana Gerk i Vuko Pavićević. Latinicom, strana 91, Izdanje »Kultura« Beograd 1952.
Karl Maj: Vinetu. Sa nemačkog. preveli dr fil, Svetozar Rančić i dr fil. Svetomir Ristić. Izdanje »Novo pokoljenje«, Beograd i952, ćirilicom u tri knjige: prva knjiga 558 strana, druga njiga 560, treća knjiga 557 strana.
Džems Oliver Kervud: Kroz divljinu 1 belu pustinju. Preveo Ivan Dimitrijević. Ilustrovao Milan . Marinković. 'Cirilicom 357, strana. Izdanje »Novo pokolenje«, Beograd 1952,
Viljem Henri Brag: U svetu svetlosti. Sa nemačkog preveo dr Jovan Bogičević, ćirilicom, strana 209. Izdanje »Novo pokolenje«, Beograd, 1952. | Aladin 1 čarobna lampa, priča iz »Hiljadđu i jedne noči«. U prevodu Stanislava \inavera. Ilustrovao Aljoša Jocić, ćirilil» com, strana 139. Izdanje »Novo pokolenje« Beograd 1952. i
A, S. Puškin: Poltava. Preveo Milorad Pavić. Predgovor napisao dr Đorđe Živanović, Izdanje. »Novo pokolenje«, Beograd 1952
ORBDNICI
MILAN BOGDANOVIĆ SKENDER KULENOVIĆ
opopovavayos opa Besenee op oveBee gee ov...v...
Odgovorni arednik: Milan Bogdanović. — · ŠStamparijs' »Borbas Beograd, Karđeljeva čuna 102-9032020, Poš. fah ređakocije i administracije 629, Ruko pisi se ne vraćaju.