Književne novine

УЛТРА МЕ

ТЛАВНИ УРЕДНИЦИ Танасије Младеновић им Ђуза Радовић РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ

Ото Бихаљи Мерин, Велибор

Тлигорић, Радомир Константи-

"новић, Душан Матић и Ристо 'Тошовић

'УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА Француска 7, тел. бр. 21.000, број чековног рачуна 102—'7Т—208

Еу

Претплата за годину 1954 Дин. 800. поједини примерак Дин. 20.

Лист излази сваког четвртка

МШМВРА АМА ПАШЕ ЕРИ ЈА 175 32

Библиографија Вељка Петровића

Засебно шталтана издања

1812 — Родољубиве песме, Београд 1912, стр. 81

1813 — на прагу. Књига стихова 1904—1912. Београд — Панчево 1918, стр. 245.

1921 Варљиво пролеће. Десет приповедака. Панчево 1921, стр. 208

1921 — Буња и други у Раван-

граду. Предратна причања, панчево 1921, стр. 235

1922 — Три приповетке. Београд 1922, стр. 125.

1922 — Померене савести, Десет приповедака. Београд 1922, стр. 181. 1924 — Искушење. Петнаест при-

поведака. Београд 1924, стр. 121

1926 — Приповетке. Свеска прва. Мздање Српске књижевне задруге бр. 185. Београд 1926, стр. 116.

1927 — Српска уметност у Војводини, Са илустрацијама у бојама. Други део: О сликарској уметности Срба у Војводини ХУШ и ХЛХ века написао Вељко Петровић. Издање Матице српске. Нови Сад 1927, стр. 135.

1930 — Приповетке. Библиотека Са| времених југословенских писаца. ' Сабрана дела, књига прва. Београд 1930, стр. 119.

1930 Приповетке. Библиотека Савремених југословенских писаца, Сабрана дела, књига друга. Београд 1930, стр. 167.

1930 Шумадија и Београд 1930, стр. 16.

1932 — Изданци из опаљена грма. Дванаест ратних и поратних припо-

Војводина.

ведака. Издање пишчево, Београд 1932, стр. 170; ; 1932 — Приповетке, Библиотека

Савремених југословенских писаца Сабрана дела, књига трећа. Београд 1932, стр: 179.

1922 — Приповетке. Библиотека Савремених југословенских писаца. | Сабрана дела, књига четврта. БеоЦ град 1932, стр. 140.

"1934 — Приповетке, књига друга. Издање Српске књижевне задруге бр. 247. Београд 1984, стр. 137,

1948 — Препелица у руци и друге сличне приповетке. Издање Матице српске, Нови Сад 1948, стр. 189 (Препелица у руци награђена је 1 наградом Савезне владе 1949),

1848 — Изабране приповетке. Издаљње Просвете. Савремени југословенски писци књ. 9. Београд 1948. стр. 437.

19499 — Буња. Издање Ново поколење. Београд 1949, стр. 62

1950 — Приповетке. Издање Новинтко и издавачко предузеће Савеза ловинара Југославије. Хумористична библеотека „Јежа“. Београд 1950, стр. 229.

1950 — Баба Маца. Мала библиотека, књ. 37, Београд 1950, стр. 40.

1950 — Три приповијетке. Издање „Просвјета“. Загреб 1950, стр. 58.

1950 — Приповетке. Издање „Зора“, Југословенски писци. Загреб 1950, стр. 369.

1950 -- Препелица У руци и друге сличне приповетке. Издање Матице српске. Нови Сад 1990, стр. 190 (Друго издање). -

1951 — Четрнаест приповедака. Издавач Српско културно просвјетно друштво „Просвјета“. Загреб 1951, стр. 286,

1951 — Стихови. књижевне задруге, град 1951, стр. 258.

1952 — Родољубиве песме. Издање Матице српске. Библиотека Мозаик, прва свеска. Нови Сад 1952,

стр. 92. х

У Народној енциклопедији штампаној у Београду 1924 до 1929, објавио је В. Петровић преко три стотине чланака и биографија о српским писцима и уметницима.

Матица српска објавиће у току 1954 године Сабране списе Вељка Петровића у осам књига,

Ж. П. ЈОВАНОВИЋ |

БИБЛИОГРАФИЈА

Бранко Чубриловић: Метар Кочић. Издање Државнот издавачког предузећа „Свјетлост“, Сарајево, 1953, НЊириљицом, стр. 308, цена 29 дин,

Бранислав Ђурђев: Турска власт у Црној Гори у ХУХ и ХУМ веку. Издање предузећа „Свјетлост“, Сарајево, 1958. ћирилицом, стр. 135, мена 215 дин.

Издање Српске књига 317. Бео-

Перси цо

вина“ у

АНКЕТА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“: КЊИГА НИЈЕ САМО РОБА

МИРКО БОЖИЋ:

Књига се не смије гледати искључиво очима економиста

Издавачка дјелатносте Бучи и мени у ушима годинама, Подузимали смо све, ми писци, да се почне рјеша вати то мучно, културно и политичко питање, но досада резултати никакви. Говори се о цијенама књиге, о издавачким привредним предузећима, о трговини, а уз то се стидљиво као помене и култура и културна потреба н културно политички допринос... Не знам, не разумијем се у цијене (не знам на пр. зашто у „Екселсонору“ соба без купатила и мадраца кошта 1.100 динара за једну ноћ, за кога тор), али знам, да се књига не смије гледати искључиво очима економисте него и политичара, што ми-

слим да неки наши другови, и то од- ·

говорни другови, не чине, Је ли то проблем међурепублички, а то значи, наш, југословенски, социјалистички, ако се у једној републици субвенцио нпра а у другој не субвенционира, па замашне разлике у цијенама књиге, — директно из наших излога гдје су поређане једна уз другу, — користи непријатељ да нам потури под нос негативну политичност2 Је ли то проблем заједнице ако дио њезине културе почива у ладицама2 Проблем наравно није једноставан и требало би му прићи с разних страна, али и с једне — најважније. државне помоћи, као дијела огромне дотације пли у тој дотацији! (коју пружа нашој култури уопће), Књига није, не смије а и неће бити запостављенија од казалишта, филма, артистичких позорница, _ казалишта лутака,

| дјечјих казалишта итд, итд. и нико

тије дошао на помисао да се ова претворе у привредна предузећа, мада и она имају читав низ нерјешених питања и потешкоћа,

ФРАГМЕНТИ

САВА ШУМАНОВИЋ: жхх

ГРИГОР ВИТЕЗ:

шид

Књига се код нас заиста третира само као роба

У нашој садашњој ситуацији која траје ево већ двије године књига се заиста третира само као роба, Резултат је тога, да цвјета књига-роба на рачун књиге-културног фактора. Мислим да одговор: па тако је то ну осталом свијету! не би смио бити оправдање да и ми пустимо стихији тржишта да нам регулира то питање. А досад је било тако препуштено, барем у Загребу, док је у Београду, Скопљу, Сарајеву, па и у Љубљани ипак нешто учињено да се ствар, бар донекле поправи,

Слажем се, да субвенције, односно дотације 'не рјешавају ствар, али оне могу помоћи, и то тако да се дотира добра књига, како је ре-~

ххх

| МИЛЕНКО ПОПОВИЋ, секретар Удружења преводилаца:

Издавачи, у мањој или већој мери,

нису. дорасли

ФОптимистички гледам на кризу наше књиге. Уствари то је тешка школа кроз коју пролазе наши издавачи. Књига је роба. Тек у рукама читалаца књига престаје да буде роба. Али као п свака роба књига подлеже свима савременим економским законима, Ти законису много замршенији од некадањег једноставног закона понуде и тражње. Наши издавачи, у мањој или већој мери, нису дорасли _ новом стању. Издавачи морају да усретсреде своју пажњу на читаоца и што савременију организацију свота пословања, а не. на државну помоћ. Држава би могла да помаже библиотеке пи даје дугорочне кредите издавачима.

За последње три или четири године скочиле су цене многим артиклима: цигарете, новине, биоскоп, па и поред тога ту нема кризе. Издавачи морају да нађу пут до читаоца. Могућности су небројене. Издавачима недостаје ефикасна организација рада, динамика и већа

способност _ прилагођавања — тржишту. Излаз из кризе није у смањивању пословања. Ко се заустави изгубио је. Потребно је створити густу мрежу препродаваца, путника и повереника у предузећима и школама и одобрити им 25% провизије, упростити отплатни системи прошприти га на ученике и студен-

Исправка

У прошлом броју „Књижевних ночланку „Један прилог познавању Матоша“ од Божидара Ковачевића, испало је при оклапању листа неколико речи, те се пореметио смисао. Тамо где се говори о Мити димитријевићу треба да стоји: | »У Матошово доба он је био познат (и озлоглашен) као писац романтичног песничког дела „Оливера“, а у наше време као писац драме „Сестра Леке капетана“. — Сем тота у реченици о Шпири Лазићу треба да стоји тодина 1930, а не 1900.

, Одговорни уредник Танасије Младеновић, Београд,

мири р З, 7 РАНА, Маи ))

и „%

новом стању

те. „увести претплату, (организовати изложбе ни посветити више пажње реклами. Леп пример добре рекламе видели смо у случају Вујаклијиног речника. Критика књига је недовољна и једнострана. Књижевни савети нису увек на висини. У погледу домаће књижевности Ммислим да би млади писци морали најпре да се огледају у часописима, а не да оптерећују издавачев буџет. Из страних књижевности не треба преводити писце застареле као наш Јаша Игњатовић или по вредности равне Матији Бану. Издавачи изгледа заборављају да класика нема више ни у антикварницама. Занимљиво је да ниједан издавач није дао један леп, савремен каталог својих _ издања. Али да завршем, мислим да је једна од најтежих ствари видети себе онако како нас други гледају, Уверен сам да ће ова анкета допринети. да издавачи преброде кризу отклањањем _ грешака Које су заледиле наше тржиште књиге,

као Вучо. Тако би добра књига мо» гла да лакше дође до читаоца и купца и могла би успјешније да се супротстави књизи која је лошија и често штетна, али има бољу прођу, јер је само на то срачуната.

За појевтињење књиге било би најефикасније кад би се снизиле цијене папиру и осталом материјалу или кад би се остварио обећавани тзв. регрес. Осим тога већина наших штампарија прилично су технички слабе, са дотрајалим и застарјелим стројевима итд. те и то повисује цијену. Затим, врло је важна ствар — начин кредитирања издавача и књижара. Ту би се могло нешто учинити. Кредитирање би требало уредити на темељу реалних могућности продаје, а фна није никако у складу са садашњим тзв. коефицијентом обртаја. Књига се нормално продаје једну, двије, три, па и пет година, а банке су присиљене да од издавача траже много бржеа. обртање тога кредита, тј. банке књигу третирају само као робу, Давањем ловољнијих услова кредитирања ситуација би се много побољшала.

Слажем се, да се преко добре мреже библиотека ствар може ваљано регулирати, јер се претпоставља ла библиотеке ипак неће куповати макаршта и да је једно од најбољих средстава — давање довољних кредита библиотекама, Но то је ствар нашег постепеног развитка, Број и стање наших библиотека не задовољава. Ми имамо веома, веома мало библиотека. А и оно што има слабо су снабдевене. Почело се нешто радити на томе да библиотеке буду народне установе и да буду кредитиране као и школе. Али још нема ништа од пројектираног закона. А то би била веома добра ствар. Узмимо за примјер Шведску која има око 7 милифна становника, а има око 6.500 посудбених библиотека. Па нека само половица тих библиотека купи по један примјерак новоизашле књиге, већ је осигурана основна тиража дјелу.

МИХА МАЛЕШ: КОЛО

Француска 7 Ф Издаје Удружење књижевника Србије. ф Штампа „П

ИВАН ПОТРЧ:

Рад издавача није само привредна делатност

У нашој издавачкој делатности имамо свакако две ненормалне појаве: да не можемо издати више скаро ниједну књигу која не би била субвеншионирана и да издавачка предузећа не могу куповати девизе за хонораре страних аутора, јер бил то тако. поскулило књигу да ба остала нераспродата, Криза књиге не налази се у редакџиским саветима, криза књиге не долази због сувише великих програма или због неквалитетних програма, криза издавачке делатности — налази се у чињеници да се издавачка пре. дузећа не могу привредно осамосталити. Треба истаћи да код нас у Словеначкој просветне власти дају. знатне субвенције издавачким предузећима, а исто тако треба рећи да и нека издавачка предузећа својом трговачком активношћу и сама остварују вишкове, којима исто тако субвенционирају књигу — што значи да јој дају такву цену која омогућује купцу да набавља књигу. У исто време пак остају неплаћени хонорари страним ауторима (бар ве“ ћини њих), због чега су издавачка предузећа почела чак плаћати и казне — што ће вероватно довести до тога да књига у будућности буде још скупља. Што се тиче девиза и компензација с иностранством, морамо свакако знати да ми врло много преводимо, док у исто време наше ауторе врло мало преводе; чак нако би наша издавачка предузећа имала с тим нашим ауторима које преводе на стране језике погодбу да један део тих својих хонорара уступе издавачком предузећу које је преведено дело први пут издало код нас, то би изнело тако мало девизних динара да се тиме не би могао платити ни стоти део наших девизних потреба. Уосталом наша изда“ вачка предузећа таквих уговора с нашим ауторима и немају.

Баш та два за њих тако акутна проблема издавачка предузећа данас не могу сама решншти, То је данас посао наших привредних и културно-просветних форума. (Решења као што је помагање с издавањем неквалитетне литературе за издавачка предузећа су неприхватљива). Иако се девизе добијају за разне друге гране културне делатности, набавка њихова за књиге скоро да не долази у обзир, јер се сматра да су издавачка предузећа у првом реду привредна предузећа и да раде са добитком, Ми знамо да несумњиво девизе треба дати за позоришта, а 38 издавачка предузећа једноставно тра= жимо да. она сама остваре потребне девизе, да их купе на слободном тржишту. А несумњиво је исто тако да издавачка предузећа за просвећи= вање читалаца чине по прилици бар исто толико колико и позоришта за просвећивање публике.

Ово што и даље омета издавачку делатност, то су залихе које се по издавачким предузећима сваке године пењу у све већи број милиона: те залихе оптерећују издавачка пре» дузећа и за период времена унапред, јер на њих треба плаћати камату. У своје време издавач је правно калкулације за књигу на основу тре“ ћине њеног тиража, тј, на оноликом тиражу колико је првих месеци или прве године по изласку књиге продао. Данас правимо калкулацију са сто посто тиража, јер би иначе књи+ га била још скупља, Треба знати да би књига морала просечно. бити на тржишту бар пет до десет годи= на. Непродани део тиража прве тодине сматра се робом и за њега издавач мора плаћати камату — као што то раде ни друга предузећа за своје залихе робе,

Све те тешкоће и проблеми настали су у првом реду због тога што привредни органи гледају на издавачку делатност као на искључиву привредну делатност, те је баш због тога парола анкете да књига није само роба актуелна и погађа у суштину проблема. Требало би све учинити како би наша издавачка предузећа добром п квалитетном књиГом „затровала“ нанега човека, како би му омогућила куповину књиге, 4 не да високим ценама истргну нашем У књигу из руку, Горње про олеме н тешкоће издавачка предузе= ћа не могу сама решити, на ред сад долазе други...

олитика", Цетињска 1,