Književne novine

Vien

(nastavak sa treće strane)

ugasiv njihov poetski sjaj, i| „ njihova umetnička lepota nas | leni, svet njihove mašte oarava a njihov tragični ude: kome su odolevali zadiv

ljuje.

UL ovoj knjizi Nervalovih odabranih dela poređani su | , · Tu

al- ı-kamenovi njegovi.

su AURELIJA, SILVIJA. i PANDORA, sve poetske priinspirisane tragičnom ljubavi, nerazre-

njegovom

FRANCB BEVK: »CRNA KOŠULJA«

šivo dvojstvo plqtskog i spi- (Slovenska 'matica«, Ljubljana

ıitualnog ostalo je u spreg' | Ali je ljubav data“ sublimno, opetvažen mističnim vezom snova i snoviđe- | nja, u tajanstvenom svetlu

nestvarnog. Tu su i nešto

kraće njepeove famtastične no vele: OPČINJENA RUKA i|. ZELENO ČĆUDOVISTE, obe| izrazito romantičarske, fascinantno ostvarene sugeriraju' dve legende. Jedma ije fran

i ovde.

cuska, o otkupu ruke samrtnikove kome je dosuđeno gubilište. Ruka e imati

pakleno vradžbinsko deistvo Druga je inšpirisana Hofma.· novim đavoljim eliksirom ı slavnim Medardusom. Eliksir je ovde troguban: donosi,

1956) ·

MKranee Bevk

| Otpor omladine Slovenačicog

nesr :ćnu ljubav. oduzima du- | Primorja ıproliv: fašizma i itaševni mir i. plod Rkupl' ns . lijanske. političke i kulturne

liubnavi izrođava u repato đa volsko čudovište. Svu prezu preveo ie Božidar Marković koliko, može lepše dočara. čarobnu zvučnost francuskog originala.

frudeći sc

kraiu

je prevedeno | petnaestak Nervalovih pesa-

ekspanzije osim u nešto memoauvskog'materijala, do pojave Bev kovog romana, nije bio ozbiljniJe, dublje, sadržajnije umetnički obrađen. .

U želji da novim generacijama ispriča povest o jednom nadstvarnom .heroizmu stvarnih mia din ljudi Gorice, Trsta, Riieke i cele Slovenačke Istre,,. France Bevk romanom •Crna košulja«

šaax isaayn· | Započeo je svoju trilogiju o borma. Sve biser do bisera: POVOD ĆGNe aPaladine Ha RVSjĆ »Artemida«, »Mirto« »G0O- zemlju zaštiti od tudinskih utispođi Agado« »Horus«. »Hria- | PR trilogiju o ONO SO ie

“+ 11 (ro 4 a samo narodnoos!obodilačstos na Gori Maslinovoj« 1, ki karakter već i socijalno polidruge. Nepojmliiva je lepota | tički ı, jasno, osobenost iednom Nervalove poezije. Nju ie | pregalačkog angažovanja ka na-

ı ožda najbolie osetio Bodler koji se na.slađivao unje-

cionalnoi ,i kulturmoi emancipa-– ciji Slovenačkog · Primorja od italijanskog iredentizma koji je,

nim simboličkim tajanstvi- | posle Musolinijevog »marša na ; 4 al O MP Rim«, ustostručio, svoju ekspanma ! crpeo Iz nje IzražainPe zionističku udarnu snagu.

snige za svoi pesnički opus.

Ta tegobna, ta ubedliivo ljud-

:1 „ | 5ki · usplamsala · borba. mladih Svaka poetska ili estetska Slovenaca, na svakoj stranici analiza obogatila: bi se u ovog romana sađržajno je prot-

bescenje asocijacijama i tu-,

kana revolucionarnom delatnoš-

mačenjima Nervalovih vol- ., SU liudi kao što PHRUBRBTG Jež Ya BRIS 5: er, Šmonc i Dominik. No, iako šebnih stihova. Većinu De- | veoma.plastično oecrtani liMtovi sama preveo je Stanislav omladinaca —., boraca ipak su Vinaver, „stari nervalovac dosta manje »sživle od znatno

2 H . upečatliiviiih i „određenijih lii poklonik Nervalovog iZ- kova Gantara i Mohora, sloveražajnog Wliktaja, „kako bi | načkih izdajnika koji služe itato on rekao. Preveo je |lijanskoi upravi.

pesme vispremo, maksimalno

Kao poseban kvalitet ove pro-

· Š ze treba istaći jasno Bevkovo adekvatno. naravno u svom, prikazivanje ljudi i „situacija, vinaverovskom duhu. 'Pri svih onih neprospavanih noći,

: -E ; | sumnii i tvrdokornih, upornih pesme (»E1 desdichado«, |i smišlilenih „poteza odbrane i »Mirto« i »Zlatni stihovi«) neophodne 5„Rkonspiracije, treba

preveo je pesnik Sima Pan-

durović, a dve

».\ „teros«)

Vinaver

Zoran Predgovor knjizi nnpisao je Iscrpno i znalački dočarao je pisca i protuma–

ODelf'ka«

Miš'ć.

istaći meposredno Bevkovo osvet | ljavanje svih onih činjenica kole su prevučene lirskom patinom liubavi i mladđalačkog stremlienja ka slobodi. Prvi deo omladinske trilogije Franca Bevka obećava da će ovo delo moći da bude od znafnog interesa za či-

či ji y - e taoca, naročito omladinskog, i čio njegovo delo. Svest BH ven Šlovenije. u znanju i sa smislom za Branico Peić

svekolike pesničke vizije

ta,mnstva,

Vinaver je uvek ponirao u Nervala smiatrajući, ga pretečom s?ivreme-

nog poetskog 'GRazivanja,

ovim svojim pređgovorom Obogatio svoje esejističko de~

i, «~ i A | FRANE.. BARBIJERIT:.

»VJERA JE NOVAC«

1956)

i Zagreb,

Osnovna namera

| | |

oKultura«,

ove knjige

lo jezički bogato i blistave | novinara Frana Barbijerija je : # ad | publicističko raskrinkavanje tec hovitosti. meljia na kojima, danas, leže

Vatikan i katoličanstvo. Oba-

Nos.

voleli.

Pričao bi

Miodrag Maksimović"

[77

ogreb je bio zakazan u 'pet časova. I

sve je bilo spremno: kola, venci, gu- · Vor, povorka. Sandui nije pritiskivao ramena, jer pesnik ne bejaše težak. A kada je crni automobil krenuo, konačno je svc postalo uzaludno. Pesnik koji je onako gorko i pravedno prekoreo poeziju — »Poezijo, sram te bilo!« — otišao je, hako se to. kaže, od nas. Otišao je, možda, uvredđen, :

Automobil je išao napred. A. posle — ka u Momčilovoj pesmi: »I pogrebli sa valja.. zavejao je besmisao.

Imao je sasvim malen korak, A morao je mnogo da pešači. Nikada nije. mogao da stigne na vreme. Uzalud je čekao pred vratima Saveza pisaca. Pesnik — profesionalac! U njegovom slučaju to je značilo skoro —ı čovek bez posla. Teško može da se.živi. samo od poezije. Tražio je zaposlenje, mesto. portira u nekoj ustanovi, Nije smeo, onako mali, da izade pred đake. Mada bi ga đaci brzo zaim o literaturi putovanjima. Postao bi najdraži nastavnik. Ali on nije smeo da pokuša, Pomoć je, najzad, stigla, ali prekasno. '

Pa zar su slučajni stihovi njegove dobre pesme »Ponoć mene«: »Bar sad ne brineš brige sirolinjske, Jadnice moja! Celoga dana, onog dana uzalud tražih pare. A kad ti dodoh — mrtvoj ti dođoh... Velika, paitnice moja, krvavo te pozdravljam.«

Tako po nekad odlaze pesnici. (A ova zecmlja nema mnogo dobrih pesnika!) Poštujemo ih kada postanu pokojnici. I to je već DOslovično. Tada oborimo glave i ćutimo. Postanemo smerni. .

Bio je lo pesnik Risto Ratković,

veštenost o istoriskim zbivanji-

i svojim

sniku.

pesnika.

onaj

pa od zaborava,

jetić dao je Opš

ju se na

pravedne „ili

ma {i avid u mnoge dokumente

bliže.i dalie prošlosti daju ša-.

moj knjizi jedan ton ozbiljnosti, jedan ton ozbiljnijeg novinarstva i značajnijeg publicističkog delanja uopšte, U kritici Vatikana i rimske sveštenmičke kurije Barbijeri je pošao od početka, od legendi o prio-

ritetu Vatikana nad ostalim cr-

kvenim centrima, dokazavši da su mnoga učenja Vatikaha puki falsifikat. Ono Čisto ·veligiozno što svako versko. učenje ispočetka nosi·u sebi, podvlači pisac, „davno ie potonulo u vodu. Čovek XX veka, pogotovo onai na Zapadu,

onaj koji na svojim plečima o- -

seća sve »blagođeti« „papinskih mahinaciia i stvarnih tendencija, vidi, ustvari, jeđnu degenerisanu kastu koja sasvim otvoreno postaje kočnica društvenoš napretka. Ta sviknutost klera da igra, ulogu »izvanrednog .ingtrumenta socijalne ,konzervacije« ,i jeste upravo ono što još ođ srednjevekovlja. od inkvizićiia i· lomača, briše njena religiozna obeležja, ono od čega je pošla i što je trebala da sledi. U tome se ogleda, ovoj Kknjiži, pravilno postavljanje problema, pravilno shvatanje ' smera kritike katoličanstva. Ne napada pisac katoličanstvo i Vatišan kao religiju: on napada mračnu društvenu ulogu Vatikana, koji je ne jednom. u bližoj} prošlosti, pokušao da omete ideje jugoslovenstva, a ideie jugoslovenskog socijalizma napose.

Izvanredno je zanimljiv materiial' kojim pisac raspolaže u ovoj svojoi optužbi jedne kaste koja svim snagama pokušava da se privoli novome vremenu, Dpokušava da opstane u novim tuslo vima, Barbijeri: govori o tajnim i )?avnim „kanalima vatikanskor kapitala, o nače ma sticanja

·'i rasipanja novca, o unutrašnjoi

strukturi te kaste, o odnosima između. papinske hijerarhije i radničke klase, o pokretu radn'ca-sveštenika, o odnosu Vatikana sa različito uređenim dYržavama. o profašističkoi delatnosti katoličkih Wrugova, nnročito vrhova, u pripremama Hitlerovg: agresije. .

MISKO KRANJMC:

M. D.

»ZEMLJA SE S NAMA :KREĆE«

(Slovenski Nniižni zavod«, _ Ljubljana 1956)

Svojim nainovijim „romanom »Zemlja se s nama krečće« Miško Kranjec završava trilogiju započetu . •Pisarnom« i romanom »Pod zvezdo«.

Roman »Zemlia se s nama kreĆće« ukazuje nam da je Kranjec ostao veran pesnik svoga rodnog zavičaja Prekomurja, njegovih ljudi. svih onih koji su. u mnogočemu slični glavnom naku Nacu Koudili:; a oni su mu slični po svojoj usplamsaloi, dubokoi i životodavnoi sraslosti za zemlju i po vetri u niu. Eto. uzmite samo Koudilu: on jie raspet između „svojih mnaprednih društveno-političkih shvatanja i svoje“seliačke, roObusme a u isto vreme nežne ljubavi za zemliu: pn, zapravo ne može.da ne bude wpodelien između ova dva: motiva. Kada prestaje da bude' oblasni politički aktivist on iz dubina svoje psihe emanira Tliubav za zemliu: on ie za nju morliivo osetliivi zem-: liorlelac sa kwlačkom tvrmđoglavošću, povremeno potpuno Dprcdan ·osečaniu sopstvenosti nad svojim »grundom+. TI ne samo to:

ei Ob ; | ? e J ' Znamo da će doći. Neminovne su kao i naši

zaboravi, i ı i Pesnik nije konačno umro (kako se to kaže!) Posle njegove smrfi pojavljuje se zavičaj. I zavičaj traži svoga pesnika. Brami Organizovan je odbor zu „podižanje spomenika. Vajar je izrađio bistu. Zavicčajni “muzej poklonio je sobu mrtvom pesniku. (Najzad, pravi domaći. kutak!) : A: ovih dana na naslovnoj sirami školskog časopisa »Polet«e slika mladih pesnika iz Bijelog Polja, članova literarne sekcije »Risto Raiković«, i članak: uz sliku na naslovnoj strani u kome piše: | ne osnovana je literarna družina »R. Ratković«, Ova je družina i u ovoj i prošloi gOdini posligla vidme rezultate. Članovi su vrlo vrijedni i zbog mjihove aktivnosti naša ie družina najpoznatija. u 'Crnoj: Gori... Brojem mlađih pjesnika i prozaista ne može se pohvaliti nijedna škola kao naša u Bijelom Polju. Na posljednjim sastancima diskutirali smo o »Korenimak D. Ćosića, Ljubomir Cviiran referat o poeziji. R. Rat-

kovića. ..« pi OVO ::0 ua ZK 1, tako, raste” pa'

literarnim

Poslovično - je, · nepravedne.

o nastanku.

wu agonijje':

srednjo-

»Prošle godi-

žnja prema mrivom peJer njegov zavičaj zna da bi bez njega bio sitomašniji. Pre Riste Ratkovića Sandžak je imao samo jednog pisca. To je. bio Sveti Sava, Dolaze novi, mladi. Pojavlju sastancima literarne družine »Bisto Ratković«e. Već im. je izašia grupna slika na naslovnoj strani srednjoškolskog časopisa. I zaista, čudne su sudbine koliko su čudne;

Koudilina nemoć da nađe sred-

nji put između svog apolitičkog.

uverenja i svoje „bprivrženosti posedu, to je ona fina pređa iz Moje se tka njegova lična drama da bi, na,kraju, sa strašću SsVoOBa unutrašnjeg osećaja ipdsk zaVršio u tihoj luci ijednog uobičajenog, uhođanog, pozitivnog političkog aktivizma u svome selu. MKoudiline ljubavi, strasne, vehementne i razorne, manjeviše :efemerne, prate istinu njegovih kolebania i poeziju njeBovog osećanja za zemlju. Me-

„dutim, nije Nace glavni junak

romana; pisac je kroz njega samo projicirao neodoljivo privlačnu moć zemlje i sela, politič ku borbu. unutar sela, borbu predrasuda i imefiaka, sa novim shvatanjima što je i sa sociolo-

Škog stanovišta više no inleresantno. A da Miško Kranječć ume da doživi lepote prirode i oblike ·

seoskog života možda najbolje mogsu da potvrde vanredno upc čatljivi lirski opisi prirode koji dočaravaju, u mnogo čemu, štimung i ambijent sela, Ravno. To su opisi koji se prepliću sa prikazom Nacijevih unutrašnjih nemira, od onih koji se tiču Dpolitičkih uverenia pa do omih prema ženi koju voli i đoživljajem svih ostalih razočarenja što potresaju psihu glavnog junaka Kraničevog romana.

Roman ie ovaj umetnička panorama, tačnije, jedna jasna i lirska slika poratnog slovenačWog sela: ne jednom vidni su oni elementi Moji su, uopšte uzev, osobenosti razvoja i izgradnie „posleratnog · socijalističkog sela kod nas. Sočnost. izvornog, narodnog. pripoveđačkog iezika Miška Kranjca čini ovaj roman, pre svega, jednom ubedliivom pesničkom istinom o njegovom Prekomurju.

B. P.

DIMITAR DIMOY: »UKLETE DUŠB«

(»Kosmos, Beograd, 1956)

Ovo je roman o mračnim. nesvaxodnevnim, ernim silama jed#> sunčane južne zemlie. Roman o katoličkoj kasti u' Španiji. roman o Španiji od pre dvadeset godina, o danima kada su njeni rodoliubi kratkotrajno i krvavo poneli zastavu republike. No, mnogo više, »Uklete duše“ su svedočanstvo o onima sa druge obale. iz drupgom rova; svedočanstvo o kontrarevolucionarima, bela kniiga o stavu, o zločinima sveštc*stva; pored toga, ovo je momenat proces& raspađanja preživele i bespomoćne građanske klase, obezglavljene, osuđene da ostatak života provede po barovima, uz morfijum i morbidnosti svake vrste.

Pri kraiu romana ima iedna rečenica koja je naijasnija oznaša vremena naslikanog na tih tristo stranica: »Bilo je, to neko zloslutno osećanje da je upala u zemliu gde je neko otkliučao i na slobodu pustio lu-

dake, koji su preuzeli na ncki način vlast i sada progone normalne ljiudce«. Ti ludaci, plemi-

ći, hidalgosi, zatueano katoličko sveštemstvo, ta zemlia Španija u osvitu- fašizma. Spanija pred. za vreme i posle građanskog rata, sve je to Dimov dočarao, sugestivno i verno. Dramu jedno» vremena ispričao je kroz dramski zaplet koji je uzbudljiv i vešto sproveden. Slike i prilike u opštem planu događanja. previrania i komešania, u celom tom haosu iedna strankinia smrtno zaljubljena u frigidnog i poluludog

PO Branko"V. Radičević

njegov smeh koji ga je divno prolepšavao njegova buntovma poezija, cipele broj tri-

deset i pet, mala kavanica pored tuđeg sla-

ma u kome je stanovao, noć kad mu se učinilo da je sasvim sam, pa je pomislio Ba omču. „Pesnikov prvi odar — prosektura. Lekari su secirali nekog čoveka. Nisu ni p9vmislili da je to jetra. pesnika »Ikone« »Mrtvih rukavica«. »Dodica«, »Zoraja«, »Nevidboga«. Nije im.ao ko da im kaže. A tako završavaju samo skitnice i ljudi bez imena! ap i

Jun mesec 1954. Na novom beogradskom groblju humka dečaka. Pesnik je onim ma-

lim korakom prešao svoj životni put, Ali, dešavaju se čudne stvari, rađaju se same od sebe, postaju pravilo. Nazovimo ih 'gzakasnelom pažnjom. Ali, ipak, pažnjom. Mada nas iznenađuju, mi ih očekujemo.

KNJIŽEVNE NOVINE

verskog fanatika MHeređiju, razbijena pretstava o zemlji kastanjeta ad toreadora, britke Oštrice socijalnih problema, eto nekoliko tema koje su u »Ukletim dušama« najupečatljivije, centralne. ih ' Ima u Dimovljevoj prozi dosta veporterskog elementa. Nesumnjivo, slika on jedno vreme, ljiude, sukobe klasa, i, što je za pohvalu, tu i takvu, objektivnu istinu, on ne izneverava. Ali, malo tu ipak, ima ođ Kkreateivnog čina, malo od ličnog unošenja, ličnog bojenja i autohtonog ostvarivanja. Likovi, makoliko bili tipični, nekako su isuviše papirnati, postavljeni zato da odidraju ·svoju, ulogu, istoriski tačnu, ali umetnički nedovoljno uverljivu i iznijansiranu. Zato se ova MWnjiga. radije čita zbog Španije, manje, zbog Dimova. Rečnik Dimovljev, sistem njegove opservacije, ne jednom su odlike publiciste ili boljeg novinara, Ima to Qpravdanja: Bugarin, on je boravio u Spaniji kao stuđent histologije, i hteo ne hteo, i mnogo šta video spolja, kroz turističke nnmočare za sunce. Napredno orijentisan, ne mnogo darovit, napisao je knjigu koja je površna, mada ne ležerna: napisao ie nešto kao publicistič-

hi roman, ukoliko ovakav termin uopšte, postoji. Knjigu je sa bugarskog preveo Stole Stojiliković. M. D, A ANDREI: MOROA:

»DIKENS« ~

Izd. »Svjetlost«, Sarajevo '1056 ;

7 AKO je teško odbaciti ona svojstva sujete koja nas ometaju da sa ljud-

skom neposrednošću shvatimo okolinu i ljude sa kojima dolazimo u dodir, kako je česta naša nemoć da svoju pretencioznost zamenimo vrlinom ljudskog napora da se jedna ličnost ili jedno delo ili jedan trud shvate kao činjenice života koje se voleti mošu i koje umemo poštovati. Ili, ako ne baš to — Ono bar treba ih razumeti &ao OSObenosti života iz kojih čitamo podatke o suštini života pojedinca, Nameću mi se ovi zaključci čitajući biografiju Dikensa koju je napisao Andre Moroa sa prisustvom svoje moći da izbegne prikazivanje sebe i da afirmiše svoj napor usmeren ka cilju toga da se Dikensonovo de lo objasni i manje od tosa, ali ipak vidmo, da njegov život objasni nieBovim književnim delom. Da, tek kada sklopimo korice: ove knjige setimo se autora biografije i, tim više. zakliučak o moralnosti njezovog napora da nam Dikensa približi, postaje nezamenljivo i stvarno čitaočevo uve venje da je Moroa ovom Mknjigom ostvario nenametljivu, živu i prisnu povest O autoru »Davida Koperfilđda« i »Male Dorit•«, o onome koji nam je još za prve naše mladosti, za čitav ži-

vot, sugerirao likove Olivera Tvista, Fegina i Mika Vokera, Skruđa i Pikvika.

Zaista, ako je jedna od suštin skih vrednosti Dikensovog dela i u tome što, nam: ono tako jasno svedoči niegovu 'moć shvatanja ljudskih duša, — onda je sigurno i to da ova biografija jeste pouzdano svedočanstvo i O tome da pisac pisca ne samo da može razumeti sa liudskom ljubavlju prema istini, već i sa punom. delatnom snagom da objasni sve one okolnosti koje su jedno dclo učinile umetničkom povešću o tuzi i radosti življenja. A to je Moroa uspeo

| ___—--—-—__—___——_—_——_ __—- _—-_— —____--—— -—— — ~— –__--—__--——-—__-_ —_———

Džumhur: Risto Ratković

PEDESET KNJIGA SLOVEN

Već deset godina Državna založba Slovenije u Ljubljani sistematski objavljuje dela slove-

načkih" klasika i ovih dana je ·

prosavila značajan jubilei: izdala je peđesetu knjigu te svoje edicije. PVĆEŠ i

Mada je i pre tata bilo sličnih pokušaja da se, dela pojedinih slovenačkih književnika izdaju 5 komentarima istaknutih stručnja ka (pok. dr. Prijatelja i dragih), Državna zal ) da izđa sve važnije slovenačke pisce uz uvođ i komentar savremenih naučnika, čiia je "dužnost da svakog· klasika. komentarišu najmodđernijim „merilima materijalističkog „shvatanja 'Rulture. Pored toga se u zbirci objavljuje ı važnija korespodencija do-

ožba se 1946 odlučila

tičnog pisea, kao i njegovi pub-

licistički spisi koji imaju kakvu

i 0osipa Murna.

·Levstika (6), Trdine (38),

vezu sa kulturnim radom. Dosad ie objavila dela Srečka Kosovela (1 Knjigu), Aškercća (2, durčiča (7), Tavčara (5), Linharta (1), Krsnika (5), Stritara (6), Ketea (2); Murna (2), i Gregorčiča (4 Rknjige). A u planu su dela Simona Jenka, Janeza ·Mencinge-

' ra, France Prešerna, Ivana Can

kara i Prežihova Voranca, tako

da bi cela zbirka obuhvatala 1?2

knjige, Urednik izdanja pojedinog pisca priprema i mopogra-

·. fiju.. istog. Sada su u pripremi

monografije Simona Gregorčiča

· Glavni urednik čitave “edicije je dr. Anton Ocvirk, prof umi»

KČKIH KLASIKA

vertiteta u Ljubljani, a urednici pojeđinih pisaca su; dr, France Koblar, Josip Vidmar, dr. Anton Slođnjak, Marja Borštnik, Alfons Gspan, Dušan Pirjevec, Tine Logar i drugi. .

Upočetku ie redakcija predvidela da svaka knjiga obuhvati najviše 20 štampanih tabaka, ali su mnoge od njih porasle do 25, pa čak i do 40 štampanih tabaka. Tiraž se kreće od 3 do 5.000 primeraka i prvih 16 knjiga ie potpuno rasprodato te se Založba nosi mišlju đa pripremi dopunsko izdanje, pošto knjige nailaze na veliki prijem, naroči-

to kođ intelektualaca i omlaninc. M. R.

Dikensovim životom '·

. OTO BIHALJI —

· šeniem „saka, MBihalii

i nije samo lik Dikensov objasnio, niti je pak napisao Mitičku studiju o Dikensu, ili njegovu romansiranu biografiju; roman je ovo o Dikensu čoveku i Ppiscu i istovremeno, paralelno sa tim, studija O Dikensovim delima. U jednom trenutku čini nam se da čitamo studiju sa: obiljem vešto izvedenih i đuhovitih kom paracija i digresija a, odmah zatim, dalje, da čitamo povest o pesniku što hoće da nam »pokazuje osećanje .koje može da pripada i budućnosti, osećanje koje vlađa čovečanstvom., neku vrstu srećne slobode u sićušnosti, poštovanje otvorenih „očiju,. religiju bez reči (Santajana). Čini mi se da jednostavnost humanog sadržaja u ovoj biogra fij, jednostavnost koja je tako viđna,— istinu O Dikensu čini i jednim večim uspehom samoga bio rafa u odnosu na biografije Šelija, Dizraelija i Bajrona. Biografiia Dikensa, verujem, može da nam

dokaže i to da je Moroa, pored.

Malarmea i Žaka Prevera, jedan Tod: onih francuskih pisaca koji je zaista ubedljivo dokazao da shvata „mentalitet Engleza i svetove engleske književnosti, OsObenosti života Engleske. Biografiju Dikensa Š preveo Risto Hesarović.

B. P.

Petar Konjović PETAR KONJOVIĆ:

»STEVAN MOKRANJAC« (»Nolite, Beograd, 1956)

Evo monografije koja premaša i nadrasta oWcvire jednog jubileia. Treba reći da je ovakve knjige vrlo teško pisati. Jer, to Što je naš istaknuti kompozitor Petar Konjović napisao o Mokranjcu nije samo romansirana biografija, nije ni izrazita monografija, nije stručno-muzički esej. a nije, na sreću, ni suvi podatak. Možda baš stoga ona zadire smelo i upućeno u svako od pomenutih područja. Upozna= jemo kroz Konjovićevu knjigu, Mokranjca-čoyeka, divimo se, smeiemo ili čudimo njegovim osobinama; pra}imo njegov put od Negotina preko Beograda do velikih svetskih centara u ma se razvijao i sticao muzičku kulturu: upoznajemo se sa hnjegovim službovaniem, sa nemaštinom, sa životom jljednos duha šoji je u onoj i onakvoj sredini hteo da bude muzičar a ne muzikant.

Pored približavania umetnikova života, Konjović objašnjava sve... i nairazličitije vidove Mokranjčevog. muzičkog stvaralaštva. Uputstva njegova su tačna, dokumentovana. Imamo tu podrobnu, a, opet, vrlo zanimljivu analizu svih petnaest Mokranjčevih »Rukoveti«. Konjović obrazlaže i analizira narodni melos, folklor, iz koga je Mokranjae nikao, koji mu je, u najboljim delima, poslužio kao osnova, a. često i potka, muzičkoB stvarania:; sa razumevanjem je inter pretirana Mokraničeva duhovna muzika i podvučeni nieni visoki muzički Wvaliteti. Obeležena je, Često uzgred, čitava jedna epoha, »jedna pesma i jedna epoha« u kojoi je proevetao Mohkranjčev muzički dar, u mno Bo Čemu pionirski: svuda ie Ko njović, kompozitor i znalac, umeo da pronađe pravu reč, reč koja objašnjava. Svuda je Mokranjčev zvuk u vremenu sa sigurnošću i liubavlju obeležen jednostavno: jedan „savremeni umetnik odlično je razumeo jednog od svojih prethodnika na istom putu, istoj parceli umetnosti. M. D.

MERIN: »ŠPANIJA« ;

(»Džepna Knjiga«, Sarajevo, 1956)

Bihalji jie prikazao Španiju u istoriskom kretaniu i pumoj sve stranosti života, Njegovo osećanje za mnairaznovrsnije životne dodire, došlo ie i ovde do izraŽžaja. Opisivanje pwađanskog rata nije jedini cilj ove knjige. Upravo to je samo povod, koji je autoru đao mogućnosti da iznese svoja uverenja o lepšoj budućnosti, ne samo španskom naroda. već i celog čovečanstva. Tai etičko-humanistički stav po služio je kao osnova za stvaranje ove Kkniige, u kojoj je poštignut sklad između piščeve erudđicije i njegove sposobnosti za suptilna uočavanja pojiedinih, trenutaka životnih zbivaca.

»Spanija između smrti i rađanja« upućuje čitaoca na razmišljanje o istoriskim događaiima i ličnostima. Uwporedo sa iznoličnih doživljaja u utiizlaže. u krathim potezima, istoriju Španiie. Kod njega postoji jeđno specifično osećanie za markantne isforiske

ličnosti. &#ao i za događaje Moji:

pretstavliaiu prekretnicu u istoriii naroda. i

Osnovna idđeia ove knjige je da se proces društvemog razvitka mora posmatrati u kontinuitetu liudskosti kojia je vekovi-c ma patila por žigmm rmruštvenih profivurečnosti, Bihalji · traži opšti nit patnje čoveka, bilo da se radi o osvajanilma Vojvode od Albe ili o fašističkim trupama generala Franka. Pred nama iskrsavalu turobne vizije Eskoniiala, | španskih kraljeva, feudalaca i pobunienih građana: Ali ni iz jedne rečenice ne probija pesimizam, jer je vera u narodne snage vrlo duboka i iskrena.

U. knjizi nema egzoti ieftine živopisšnosii. > NOO, nihalil obimšniava ~ društvenoistoriske uslove građanskog rata. Nalazio se na samom ratištu i družio se sa borcima. beležeći njihove misli i osećanja. On, je uspeo da vMMO fanano ~ dočara atmosferu zemlje u kojoj fa-

ili

na naš' jezik je"

koji-,

čke vlade pomažu reakcioPeta snage generala Franka. U centru svih zbivanja | je. Madrid, kao osnovni' pokretač · i mozak tih događaja. Madrid postaje simbol internacionalnih brigađa, čijim učešćem borba dobiia opšteproleterski opšteljuđiski ~ smisao. Posebna

pažnja se posvećuje učešću Ju' goslovena

na Strani naprednih

RP ONA knjiga o »rađanju i smrti«

a” nepotpuna kada se u OI MO bi govorilo o velikim umetnicima i umetničkim .dostignućima sbpar PORCOOVV deljci posećeni Peti žo0ojl, | Servantešu, 1, ašbdito se ističu mesta ONO govore O Goji i Lorki, Leo ci umetnika Moji su tako 2) bro razumeli narodne BORI i borbe. Inače, nikad se ne ZO ravlia. kultura (knjiga je 8 strovana reprodukcijama Go,e Pikasa) kao sastavni deo čitavog života.

YSDBDJJAi, nije nat o prošlosti, c BSP savesti jedne generacije, čija snaga traje i danas. Oslobođenje španskog naroda postaje stvar skore buđućnosti i zato je ova knjiga i sada vrlo aktuelna. Zbog toga treba pozdraviti njenu pojavu u drugom, stvpskom, nešto skraćenom izdanju. /

samo dokumeveć i svedo-

P. P:

»BRIBLIOGRAFIJA RA-

SPRAVA; ČLANAKA 1

KNJIČEVMIH, RADO“2. VA I«

(Zagreb, ·»Leksikografski zovod FNIHJ4, 1956)

wu nizu cnciklopediskih i leksikografskih edicija koja izdaje Leksikografski Zavod, izašla je iz štampe prva sveska Biblio grafije momnumenfalog enci Kklopediskog dela koje obuhvata građu objavljćnu u jugoslovcnskoj periodici od njenih prvih početaka (kraj 18 veka) do, 1945 godine. MONK LAPVe 2

Potreba za ovaftvim delom oseća se već duže vremena, narotito sa željno očekuju naučni radnici koji gube dragoceno vreme u traženju dokumentacionog materijala. Rad na istoriji i reviziji našeg kulturnog nasleđa, rad na nacionalnim naukama biće sasvim- olakšan kada dclo bude završeno. .

Leksikografski zavod se smelo prihvatio složenog i teškog zadatka: popisati i obraditi biblio grafsku građu iz preko 4000 periođičnih publikacija (časopisa, novina, kalenđara, godđišnjaka, zbornika itd.). Bibliografija obuhvata sve naučne discipline, a sav materija! bibliografski popisan razvrstan Je u 44 struke.

Bibliografiia obuhvata podđručje FNRJ i sve jugoslovenske „jezike, Obrađen ie izvestan broj periođične štampe ma našem „jeziku van naše zemlje, zatim iedan mali broi iselieničke štampe i stranih časopisa Moji su se bavili izučavanjem naše istorije i kulture.

Bibliografska građa iz opštih naučnih disciplina nije munesena sva, već je vršeno odabiranje, dok je naclonnInoj grupi predmeta data prednost — uneseni su i manji prilozi, ier su oni često

jedini izvori i građa za naučna istraživanja. Prvo će hifi objavljen materi-

jal iz nacionnInih naučnih disciplina, i to ovim redom: nauka o književnosti i jugoslovenske MWknii

Ževnosti, zatim istoriia, filologija, strane MWnjiževnosti, likovna umetnost, pozorište itađ.

Pred nama se nalazi prvi tom, kao početak ostvarenim ovog 'istoriskoy podwhvafa" Lelisihorrafskog zavoda. On ima: dva deln. ž

Prvi deo donosi priloge o književnosti uopšte, tceoriii kniiževnosti i uporednoj' linjiževnosti od naših i od stranih autora. Obuhvata 4171 Fibliografskn iedinieu i snaonštava rezuvlfate rada svih poslenika literature na ovim radovima objavljene u našoi periodici.

Drugi, deo, šest puta obimniii (27.197 jedinica) donosi radove iz istorija jugoslovenskih KknjiŽževnosfi od. autora čija prezimenn počinju slovima od A-M.

Sleđeće dve sveske obuhvatiće ostale autore (od L-Ž),. zatim radove o prevođnoi Kknjiževnosti, časopisima (našim i stranim), istoriji Wniiževnosti ostalih naroda, narodnoj književnosti (domaćoj i stranoj), Mmjiževnim dru štvima, ustanovama. akademija ma, priredbama (đomaćim i stranim). nBihliografske ne su nimi,

jeđinice poređnovim ređem: prvo anoa 7natim jedinice sa autorovom šifrom, iniriinlom, imenom ili pseudonimom. Jedinice istor autora poređone su hronološkim redom. Interesantno je napomenuti da ima veliki broj anonimnih napisa u našoj istoriii književnosti (preko 9000 bibliografskih iediniea). Uz biblio prafske jedinice, kod kojih se iz naslova ne vidi sadržaj napisa, dođate su beleške koje dopunjuju i obiašnjavniu naslov. : · Na khraiu knjige nalaze se pred metni indeks, regmistar šifara i registar naufora. Predmetni indeks obuhvata sve jedinice, sva "lična i opšta imena o kojima se govori u bibliografskim jedinicama. On je u malome bibliografila po predmetu, pa je prema tome sastavni deo same bibliografije. On je vrlo detplino rađen — analitički do maljeminma, tako da je vrlo dragocen u korišćenju Bibliografijom. Registar „šifara, · psemdoniman obuhvata razrešene autorske zna 'kove, šifre, inicijale i pseudonime i dr., a registar autora ohuhvafa autore, prevodioce, prireOVE teksta, komentatore,„ in'ervjuisane li “vj te idi ličnosti, intervjiu. Kao i svaka bibliografija tako 1 Ova nije bez praznina, što i Sama remakcija . napominje, ali one nisu ništa n poređenju sa khapitanom vrednošću i značaMem ovoga dela. Svi propusti i sreške koji budu primećeni u toku izlaženja biće dopunjeni i ispravlieni u Dođacimaia Koji će izaći na kraju. U niima će biti objavlien i bibliografski ma terijal od 1941 do 1945 gorine. Kao i ostala enciklopediska iz-

HRK TT Vririni TA Dai Tai ri r niger ri rar emnarnrrirzr re: x . | Š .

cela y - pediskogr formata na možda oka

đanja Leksikogarafsko zavo tako i Bibliografija prelazi đa · nice naše zemlje po s

:- yo 1 e w io čaju i vrednosti. Sav, 'materija|

bibliografski popisan ima "Oli 1.200.000 jedinica i obuhvatiće oko 40 tomova velikog eneiklo»,

| 40.000 str. dvostubačnog tekst ova naka opšta retrospektiyna Bihliografija znači veliki –

Oprj..

= =

| nos'svetsškoj bibliografiji"i naupj.

uopšte. Nijedna zemlia na ot nema ove vrste i ovakve biblio, grafije, Rojom se mi možemo ponositi, i samo svesrdno pozdya viti ovaj istoriski poduhvat lek, sikografskog | zavođa, Koji svo, jim enciklopedijama i drugi izdanjima zauzima istaknuto m sto među našim izdavačkim za. vodima i naučnim ustanovama, Vrednost, Bibliografije upozna, će svi koji se budu služili njo. me, a naša, nauka „dobija 5. niom jedan neprocenijiv priručnik, kozi ji će višestruko omogućiti na. predak „svim. našim naukama, a", posebno nacionalnim.

Žarko D, Protić i | A \

FEDERIKO GARSIJA LORKA;.

»PJESNIK U i NJUJORIKU

| | (»Epoha«, Zagreb, 1956) , i

Lorkina poezija je traganje. za elementarnom, pfaiskonskom lepotom prirode. Priroda je po Lorki bezgranična u svojoj moralhoj lepoti i uvek spremna i da piuimi sve oblike „ljudskih , nađanja, jer samo u čečnji se” nalazi puni smisao Čovoekovye egzistencije. i #; 1 komplikovanoj kKapitalistič. koj mašini Njujorka pesnik je osetio da je život postao kona-

čan. Surova eksploatacija i užasna trka za novcem Ugušili, su zelene, žute i crvene boje

Lorkinih patnji i radosti.,Na pu tevima Španije Garcija TLorka je nalazio da čak i smrt ima svoje odieke između sunčanog sjaja i boje cveća. Ovde, u vrtoglavosti dalekog velegrada,' toga nije bilo. i Skinute su sve maske i pred, pesnikovim očima pojavio se prizor izrabljivanja, bez pred. rasuda, konveneionalnosti i obzira. I Lorka je na svoju filmsku fraku počeo da prenosi ulice, radnike pored mašina, bed ne crnce i čitav: jedan ?„vof, u kome se snovi moraju Wrijumčariti. vw

Tako je nastala zbirka pesama »Pesnik u Njujorku«, , gde su sc u jedno.stopile dve vizije sveta, koje su stvori!'e poeziju nesvakidašnje, čudđe=u" lepote, Pesnik je tražio i pronalazio snove na ulicama, gradilištima, u bankama i delovima grada gde beda pretstavlja i' sadržaj

i oblik. Ovu bedu Lorka je prikazao kroz metafore prolesta. Veliki'

majstor nije dopustio da u svome revoltu bude banalan. Ljudska patnja. ie za mniema istinski doživljaj, a ne verbalno i vanje i hvalisanie na drugih ljudi. Sav uzdrhfao, on' piše stihove. u čuvenoj pesmi, »Krali Harlema«: :

»Aj, Harleme! Aj, Harleme!, . Aj, Harleme!

Nema tjeskobe slične tvom potlačenom rumeniluj' uzdrhtaloj krvi «„ · u tamnoj pomrčini, tvojoi granatnoi snazi | gluhonijemoi aı polusjeni, tvome velikom Wraliu zarobljeniku u odori

Brutalnost života ne pesnika u sentimentalnost. ie razumeo da movanja neće pomoči ovim lju-, dima koji nemaiu ni zore mi večeri. U jedmoi pesrm?'so~ priča | Icako zora plače. ali .ljtdj/ne? smeju. plakati, er - Ćevrie” onda”)

tvojoi

portira

zavodi on sladunjava tu-

zauvek izgubiti. Zato. Lorka! *nrižifva! prirpodnti ena Volta Vitmena. čija „snažna ·' ličnost” / donosi sa sobom dah reka i

pašniaka.

Jazbine velegrada u ovim stl-“ hovima otvorile su svoju ·»du šu«. Svuda ljudi čeznu, zaklju- , čuje Lorka, da mimo spavaju pored reke ili pod tihim otvo-.! renim nebom. Neba u tom gra• du' nema. l

Teško ie reći za stihove GaTw cija Lorke da li su »moderni« ili »nemodemi«, jer su se pot puno identifikovali sa vitmom. savremenog života. „U svakom slučaju moraju maići na.nćposredno interesovanje čitalaca,.

P.-.P. 3

PJER MOANO:

»KRALJEVSKI LOVa

(„Svjetlost“, .Sarajevo 1956) ·. Pjer Moano je imao buran, život. Početkem rata zaroblien je ođ strane Nijemaca, ali uspje va đa pređe na slobodnu tenito.

riju i da se priključi pokretu otpora. Borio se wu Maroku, Italiji, pa · opet u Francuskoj,

1948 objavliuje prve novele, 1051 · prvi roman („Oružje i prtliag“), a 1953 „KMralievski lov“, Čovjek sa, tako bogatim iskustvom mo gao je iz svoga, ratnog puteše. stvija izvući materijal za nekoH- | ko: knjiga. Ali njega više mzami- . ma lov,ifto ne slučajno: oba:dje~ | da su mu bili lovci i on dana, za njihovim primjerom, levi U Vogeaima i ribari u Turenel, 1, zato nam se čini da je on ovdje najbliže sebi Odavno nijesam” čitao tekst koji bi bio tako maj<forski komponovan i tako dale“ | ko„ođ svakcp masilnog traženja, Moano je spretno izbjegao -Opn” sne stranpufice ma koje. ga 6, navodila uzbuđijiva fabula, TO je mogsao, prije svega, zato,šŠt0.| mu je dđobro poznavanje pred" meta omogućilo da napiše gu”, | stu prozu u kojoj je svaka Te. čenica. plođ unutrašnjih impera” | tiva., On je strastveno vezan 78 | lov i 'Šumu ne samo čžato što”se. ta ljubav prema prirođi rođila još u djetinistvu, nego zato čtO u tajanstvenom padn stabala, U vrebanju, iščekivanju, nagađd . nju, ima: nešto 'cd wsveljuddke težnje za novim doživljajima. Nije bez razloga Moano stavi | kao moto svome romanu Pa. | .skalove reči: „Ne znaju da ih” ustvari privlači samo strast 7. traganjem, a ne ostvaremj0 cilja“, :Ma

, ROBI!

Košarkaši

: Dečaci zavitlani, mrđljivi neumirivi i·' mrkoleđi prave meka i brza čuda od ruku, od nogu, od leđa,

od Dpticastih lukova rasmejane. lopte, · pa se izmešaju ; )

s mirisom mokre šljake . ı Svojom grlatom vikom:· ao zbljesnuti, oznojeni, nezakočivi razmrdali, rastrčani, j | brzoruki, izmešani i 'jaki · i 1 Srećni od čuda u svojim mišićima od koga su dahtavii sa pesnicom rađosti·u :grlu. Sasvim vešti i na vrhovima prstiju veliki :drugovi s loptom. . CJ - | i Mirjana Stefanović = iu: mimapauinuu IGD armin Inu zmuIAmuAmuuI Ian uu·urizamI Raamuzzinerı amp poene; o