Književne novine
%
TRIBINA MLADIH
| Ame , Tomljenović Rođen u Sp.,nju - i
Karlobaga "1936, Pjesme počeo pisati oko
kraj
• 1955 u. Zagrebu ; gdje boravi od, početka. srcdnjoškolskopr *školova-,
mja.č .- 42 7 Sađa wtudlra Kkwmjiževnosi „na .Yilozo. „faku)jtetn. Pp Pjesme štampao nm „POT.aE TO „NOVINAMA MNLA DIHPF.Sađa m grupi oko „DODIRA“,
Ante Tomljenović j dankovačka 19
Pagreb *
ta e n a • • -• Most mimoidenih Svatko je prešao ovaj.most ee
1 živio s obje strane rljeke.
Svatko .je dolazio na ovaj most, susretao na njemu znance, misli oo suvišnosti poznanstva,
TI mi:smo:slučajno došli ovdje,
da mislimo o urzaludnom: asipanju poljubaca, ·
da razmislimo, da li su postojali.razlozi, da -budemo. prepušteni. i žaneseni.
Opet :tražimo, i i i
Mi, 'koji smo, Već bili Vasljiyo nađeni, Danas. azyraćamo cjelove na listovima vođe, nd mutnim. listovima valova.i a
- Pođim0! Pođimo s.-onu stranu. Pođimo: pobijeđeni.h pobjedi,
· ne pri}azimo k svojoj. bij
Vrat·zagrljem ovratnik Om ska puta. Polazirnb.š ivice novog puta uvjerehi, OSS
da morb gradi obalu smrti i straha.
Ovaj most:je korak, vraćanja i nevraćanja.
Ante Tomljenović
Povratak vremena
. Vrijeme se ne vraća ljudima, .ali se, ljudi vraćaju, vremenu, iako. se..ono neprestano ponaša prozirno i bezobzirno: | | od njih odlazi griješno i ostarjelo, · Ž a knj ma dolazi novo i nevino. , 8: :
fprkos:žuf bi ra O OBOJE " me mioga ni uozbiljeni da ga „sustignu” i Ono rie Tnože,: da''im se sasvim · približi, · No nikad đa ih vrijeme zaboravi „1. ostavi... EO ' :: 2. 7 08 | dase skrije za zaklon ljudskog zaborava i omi da mu se prestanu obračati . u svakom slučajnom neshvaćanju.
Smatraju, da je. vrijeme besmrtino,
jer nitko ne očehuje u mjegovoj smrti
· vlastiti. nestanak: RZA
i smbt:.onih za,koje živi, |
Ja: svejedno najviše vjerujem u” neobećano | i smatram; da će: vrijeme jeđapbut · započefi novo~okretanje starih sudbina
u suprotnim prevcima.
Sada iskusno — loptat će rge!: lubanjama smrtnika Novog svijeta, . a za siromahe bit će utjeha rječitošt novih rijeka i vjetra,
· Ante: Tomljenović
Pisma ·redakciji
— |
Tako je, propalo" dosta: narodnih uwiotvorima {ne zabijježeho ma vrijeme ili su odmijeli sa sobom oni koji su to znali i čuvali) ipak, dosla je zabilježeno Wuk Karadžić i njegovi sledbenici, pažljivo i odžbOvorno su pristupili tome poslu: štampane U. zbirke narodnih pjesama, pripovijedaka, poslovica, anerdoda i dr, Na ono Što su zabilježili, ljudi su slekli au torsko pravo, SRAM OMAO O AI OON NR FINO
. "Stara izdanja su već poslala,re{kost, više svojina biblioteka i muzeja mego pojedinaca. Otuda, prvim izdanjima se. ne mogu. služiti svi oni kojima” Je io potrebno. Savremeni zahijevi su namenuli potrebu da se priruede nova izdanja. Izdavačka preduzeća rado, se prihvatajmw toga, posla, zato .šlo” je: rentabilan. Te. knjige kupuju učenici. a, oni su najbrojnija čitalačka publika: kupnju zato što moraju da to znaju. Osuda. mnogi se rado pribvataju da prirede ža štampu zbirke narodnih wmolvorina, najviše. narodnih pjesama. Po knjižarskim iylozina danas vidimo nova izdanja, kaka to kažu »izbore«, Tačno je dn odabira svaki prema svo“ me ulrusu. I nijesmo protivu toga. Ali, io ·je sve: uzeto iz onoga šlo je već ranije objavljeno, najviše iz zbirki Vuka, Karadžiča, Ima slučajeva da.necki, od tih izvrši” izbor iz djela više skupljaća. Znimo da su ı pojeđinci u duhu narodne poezije pjevali pjesme i objaljivali svoje zbirke. Desi se đa:neka pjesma i iz zbirki upadne w neko novo izdanje, Ni protivu. loga ne bismo imali ništa: bilo je ljudi: koji su' dobro ušli u duh narodne ·pjesme, opjevali neke. važne istoriske đogađaje, najviše;one iz:prošlog vijeka. da. se,ne: ra mlikuju ođ narodnih ali.nigdie nije zabilježeno: odakle. je što umefo. Stariji profe«ori koji su; se.nekad služili
ranijim ifdanjima mnaju iz koje je zbirka, uzela koja
pjesma. Mlađi se služe novim izđanjima, oni io ne
»svoje zbirke«,
ne označi to crti
e" više odgovornosti dyow 0.8 lota O
7
PO!
o
Đugo je išao drumom što se serpentinasto penjao. pobrđem. I tek se ovde u tišini, okružen golim blokovima ·stenja, usudio da pogleda dole u duge'i jednolične dvosprafnice rudarskog naselja koje. su, čudno smanjene sa 'OVOg' mešta. živele nekim' svojim životom u kotlini, životom ·ođ kog ipak-.nije uspeo da pobegne iško ga ne vidi sa ove razdaljine,jer
'
dovima zgrada i mutnih nejasnih linija ulica i dimnjaka, ništa se drugo nije uvlažilo:u ze„nice koje su pekle. od mamurluka i neisplakanosti. Zatim je pošao nekom stazom koja ga je odvela do. jednog malog platoa gde se najzad 'zaustavio i seo na. fravu uvelu pod senkama starog maslinjaka. Daleko pred sobom. ugleda sivu traku mora. Na nejasnoj ravni horizonta nazirali su 'se obrisi ostrva
koja su svojim obličiima zaklanjd!a pogled na ·
otvorenu pučinu. Dalje nije nastavio ne :samo zato što ga. je umor zadržao na ovom. mestu, već i zato što mu. je, napokon, postalo svejedno gde se nalazi, jer smirenja' više' nije . bilo nigde. By ic e Prva w
Sudeći po dužini senki popodne je već prevalilo. Ako je tako, onda je prošlo skoro pet časova kako luta izvan naselja i kako još uvek ne može da smogne toliko hrabrosti koliko mu je potrebno·da se neopaženo uvuče u svoju sobu i tamo sačeka da se najzad sve prevali preko njega onako, kako zaslužuje. Za punih osam f#odina od kad je ma tom poslu ovo je prvi put da ga izneveri nešto u šta je bio tako siguran, ona njegova poslovična {ač-. nost, i da zbog tog Svi. oni-mladići po sobama poremete čitav. redosled · započinjanja dana. Shvati, gadno je ostati dalie na ovoj kamenitoj zemlji. Možda se nekada odavde i mo==!0
predavati širini vidokruga, onoj lakoj, ola-
bavljenjoj, što izvire i nepitana iz.čoveka i nastavlja. se za pogledom dalje od jedra iviše od galeba, možda se i moglo baviti takvim besmislicama sve ·do juče, do sinoć, ali danas više ne i, ko zna, ima ]li-uopšte smisla razmišljati o tome kako bi sve 1o izgledalo sutra sagledano „istim očima, .jedino možda nešto mirnijim, Ostareo je„ Inače mu se ne bi Jufros dogodila takva neprijatnost. A· ko mu je kriv što nije na. vreme uvideo eda mema više one po{irebne sigurnosti? Poneo se kao slabić. Čak je pravo čudo: kako.je. uspeo da se popne
tako visoko iznad uvale. Ali sve to sad više ·
nije važno. Krajnje je vreme da se wvnati.
Pomalo je i smešno ovo ovde, pomisli ustajući. Jer gde je došao? Zar je to nekakav zaklon i zar je na taj način uspeo da pobegne od one sumorne misli .u sebi koju je nosio,čitavo vreme pehjući se ovamo? Treba se samo okrenuli i ugledaće ponovo naselje, sada ioš dublje. i još zhijenije na vrelom septembarskom suncu. U toku tih osam godina koje je proveo radeći u jednoj sivoj kućerini koju su nazivali pansion, čvrsto je poverovao da je pro> našao jspod običnosti svog poziva neku ćčudnu i, na prvi pogled, prikrivenu važnost njegovu. Pre log ie. prošlo dvaput toliko vremena i bio je rudar kao i svi ostali. Međutim, nakon jedne
nesreće, kad su ga izvukli gore ·i kad.se O.
svestio.primotio je.da mu nedostaje: šaka na. desnoj ruci. Raspitivao se posle dugo i UpOTmo-ali niko nije mogao da. mu objasni gde .je.
ostao taj majušni. delić njega i naposletku je :
.·poverovao da su ga zaboravili. dole u zairpa– nom oknu. Posle su mu nudili penziju ali on je odbio verujući da još uvek može nešto korisno da uradi... Tako-· je postao domar u kuči gde su stanovali samo neoženjeni rudari, TI TiRO, ko. ne voli taj rudnik kao šio ga }e On MYOleo, neće shvatiti kako je došao do saznanja · O: značaju SVOg: novog posla.On je bio vinovanik započinjanja dana, Preno što bi zaređao sa knjigom u.kojoj su bila imena stanara, broj sobe i lačno zabeležen sat buđenja' za svakog ·pojedinačno, ·izlazio. je..iz kuće da' prvi imožda:jedini tog jutra.u koloniji oslušne iišinu što
se nataložila tokom noći pod sijalicama u-pu>·-
:stoj: ulici. .Znao je u·tim trenucima da. će je on prvi poremetiti, da. će :brvi razbiti pustu učmalost po: prozorima ı okolnih · zgrada. kad probudi dežumog mašinistu koji će· posle tog ljutito: povući sirenu — signal za rana bu-
novna komešanja· po posteljama.· Osecio je
toplinu ·skvivene gordošti što će posle hjego> vih krefnji odieknuti užurbani koraci asfalinim kolovozom' i bio je kao onaj stanar An-” fon, elekteičar, što komanduje polugama na vazvodnoj tabli u ceHtrali, samo što je ovde
moraju znaći. } sad me samo Do školama, nego i u društvu se često desi da se pominju pjesme iz zbiPke toga i toga, uzima. se ime ovoga koji je izvršio- izbor.
Da lise .ftime čini grijeh prema onome koji je 10” zabilježio, čijim. je ·truilom ·šačuvana pjesma? Naj-
" poslije da lj to smije? Svjesno ili nesviiesno lo je pri'svajanje prava na luđe auftort*vo. Mislim, a moje mi-
a izebalo ispod svake %
pjesme wammačiti.iz koje je zbirke uzeta. Tako je ra- '
i tačno naznačivalo odakle je uzet prilog. To se sada. radi za umjetničku . prozu. Ofkuda i vašćo.su izuzetak naradne umotvorine,
za koje se zna ko ih je zabilježio i prvi objavio?! !”
0 Ako pregledamo tekstove sađašniih izdanja i upo ređimo ih sa prvim izdanjima, vidjećemo da mnogi
| 0d ovih: koji vrše izbore i pripremaju nove zbirke —
: i i- da ima i.puno nemarnosti prema · {ekstu. Oni.bi smjeli samo u neku ruku 'biti "lektori,
drugo ništa. Međatim,.ima ih koji namjerno promi-
jene'ime ili mjes*o::kažu pogriješio je skupljač. Muočešće me. Dalje, prilikom negdje ispadne sasvim drugo ime
ili prezime. Nađe se da neko izbaci nešto iz teksta, a
šljenje nije usamljeno, da bi
nije bilo..U školskim čitankama, se
žda nekad i pogode, ali prepisa čine greške,
>
da li 'je to. na lijep način? MOK
odozdo, sem belog reflektovanja sunca po zi- .
cam, ili ne naznači da je {o odlomak. To su sve greške koje ne bi smjele :biti. Trebalo riše pristupiti fehsću, biti mnogo obazriviji prilikom davanja objašnjenja i imačenia.
I jedamput prestati sa \rimanjem priloma iz starih · izdanja a da se ne haznači odakle je ptilog zet. Ja ne znam kako se to drukče može nazvafi sem na lijep. načjn prisvyajanje tuđega, A: sad mogli bismo se pičati:
O Wladimir Mijušković Nikčić, ul, 29 novembra 47
PRIČA »KNJIŽEFNIH NOPIN 4A4«
komandni pokret značio daleko više, on je · bio uslov za sve one druge ujednačene i svakidašnje pokrete, bio je živi mehanizam pre
· ciznosti koji je od postelje do postelje podizao
'ređom sve one od kojih je zavisilo otpočinjanje posla u rudniku i naselju. I kad je iako
razdrmao tišinu, izlazio bi ponovo na ulicu i.
zastajao zagledan .u daljinu kao čovek koji odmerava svoje delo. U prolećnim i letnjim
jutrima razređivao se sporo plavičasti sloi magle: nad naseljem u kotlini. Drumovima su". “ već jurili njegovi pbitomci šoferi da kamiomi-
fa prebace rudare iz okolnih sela, iz dim-
njaka centrale penjala se visoko modra raka.
dima i pokretao se ponovo krtičavi život lju
di pod zemljom ispod kojeg se tamo, u naj- + tj
đubljem oknu, kamenila njegova šaka pod slo jem debele ugljene prašine. 1 godinama i sve tako teklo. Do ovog jutra. Kako je samo mogao dozvoliti sebi jednu takvu lakomisle= nost? Sada će mu svi oni iz pansiona, svi što su ga voleli i cenili njegov posao u prva maglena svitanja, jednostavno okrenuti leđa. Uvek je to tako među ljudima:
Oslušne. Naravno, prevario: se. Nikakav zvuk odozdo ne može dopreti. ovamo na takvoj udaljenosti. Čuje se jedino šum vetra u maslinovim granama. .Možda je i bolje ovako, zaključi. Jer kako bi se osećao da se slučajno probije preko kamenjara kakav glss ili buka neke udaljene mašine? Ne seća se da je od jufros čuo ma šta drugo osim svojih teških koraka, toliko je bio zapanjen događajem koji ga je i povukao ovamo gore, daleko od uskih hodnika pansiona i onih unezverenih lica po sobama koja je sagledavao samo letimice, u nekom ludom.trku od vrata jo vrata. Nikom se nije obraćao, od svih je 'krio svoje silne žmirkave oči, a ni oni nisu uspevali da ga ma šta upitaju jer je odmah zatvarao vrata i jurio sve dalje, đo kraja. Morao je da ide do
;
kraja mada ni sam nije znao zašto io čini..
Zatim je izjurio napolje iz kuče ne osvrćući se, Ništa više nije moglo da otkloni posledice onog neopreznog veselja u koje se upustio sinoć. Sve je sad bilo kasno. Probudio se čitava dva sata docnije. Naravno, redosled bu„đenja u zgradi bio je sasvim poremećen, Vvideo je liude kako se lenjo pridižu iz postelja, neke je sretao po hodnicima sa peškirima oko vrafa, a napolju sve je čekalo na.njih u nekom neprirodno bproduženom mrtvilu kakvo još niko do,ovog jutra nije poznavao, jer svi su tako čvrsto verovali njemu. A on je bio kriv za Sve to ali i nemoćan da nadoknadi bilo šta od izgubljenog, nemoćan čak i da ma kakvim izgovorom pravda svoju grešku koja je sigurno povukla veliku štetu·za sobom. Najurićče ga, ponavljao je zadihan. Konačno će mu utrapiti penziju i moraće da se vuče po naselju šam'i izgubljen, bez ikakvog sadržaja sa kojim bi očekivao svaki sutrašnji dan. Neko drugi će se useliti u njegovu sobu i nastaviće posao koji je on toliko vremena sa ponosom. obavljao. Tu se više ništa ne može izmenifi. Ništa.
Ponovo je pogledao oko sebe. Učini mu se hemoguće da je fako brzo prošlo pre podne. "T sad: šta? Zar pobeći kao najgora kukavića?
· TI kuda on sađa, u'ovim. godinama, niožepohbie=>
Ći? Treba se vratiti. Tako je. Mora najpre od-
govarafi za svoju krivicu. ? . Spuštajući se drumom prema naselju smi.šljao je šta da im kaže. kad se ponovo nađu oči u oči, on i svi fi iznevereni ljudi..1 mada već znaju kako se zbilo ponoviće im i sam sve ispočetka, ne da se opravda pred.njima več da.na taj način prizna svoju nesposobnost. i
nebrigu. Ispričaće im dase sinoć od srca ra ·
dovao prilikom Markovog ispračaja, možda više nego bilo ko ođ njih, jer. Marko je bio njegov višegodišnji uzorni stanar i sad, kad se ženio, trebalo-mu ie gromoglasno poželeti srećan put. Reći će im .da je od Marka u znak ·rastanka. dobio flašu. rakije, a svi su videli šta je sa njom :uradio tamo gore: u sebi kad su oni: novi mladići sa drugog spraia. doneli · harmoniku, ·Ali zašto da i on: to jedmom ne
~ učini, zašto -da sene napije za srećan put fog · .. dragog mladića, za mečiju. tuđu sreću koja ce :
posle biti daleko od. njegovog tihog života i ·koja će trajati i nestajati izavn ovih svodova, dovolina sebi samoj? Rećiće im, neka znaju da je to bila jedina noć kad nije bio razuman i kad je sVe pustio srcu” i samoći na volju. A posle neće nikom više govoriti o tom doga"đaju. Posle će živeti usamljen. ·
| nik ia in
U jednem De SMikinom filmn T— svi ste ga Yaijda videli pod svodom visokog hola rim\he slanitce Termjni odzyanja čitav prividni hans velikovaroškog 'metežnh, vreve, lipmdskog tomultu sa, žurbe, eelibšhodnog čovelovog: nadiranja i ,hitaqm,ja neograničeno raznovrsnim ciljevima, 9 morištima ili poprištima, U Ku-
ovN,
webeske i klozptske hiše, opušnmha i svakovrknog drngokojeg ot (pada, vodi se grčevita bitka hu manitarne ieaiNe sm bernmljem i mraku, bezobripnošćn pohlepe i ljndske uanovraćenosti u očaj, ' iz kojeg se Tađa »orok. U oba ova savhemena filma, pomennfe sekvence sm .kame „epizode akmustičkog prelumanisx i kvšenja rvnkova Mhvoz Koje se owbelodanjuje stvarnosf; ali m mmyici, .Jednom drugačijem mmefničkom , u · Vidiomu, baš ie rvučne lamljave „i baš fi, prepleti postaju pruslihe, praobrasei, protntipovi &tO+ :JBvrano sistema jedne ume{inoWti. , . :. , a Opu jarko osve(ljenn stanicu, sa svim omim ljudskim ~ hrljienjem ,ka nama bepoznmafim niljevima, čini mi swe (dn, dje, još u dmgoj polevimi prnešlog veka, · mntieipirao „jeđay, smireni,. kie{“ki, čarima. večne rirode orareni dmh, Ausfrijanac Amen Mem he: a Mmwaćnm 'Wlihijw podze„mlja, opakog zla i,muftne zlobe „ili demonije, cene n, ranalizneci-.. ji rekao bih dw je, m fom istom, periodn evropske „eivilipnmeije, tonski ovwpletio, m likm VOR mrkog HAgesn&, Jedam drugi val
tako nom,
tora
"uvek u to vreme. Izbegavajući retke susrete
| su se čuli neki glasovi: njegovih stanara koji „ga možđa, zauzeti igrom, nisu primetili ili.su
u njihovom pravcu. Njegova soba u prizemlju
„:posteljinom na starom.,gvozdenom: krevetu i - na brzinu zatvorenom:
"'kapi'i tupo.udarale o lavabo. Htede najpre ,
igde su gi } . "toplim i izlizanim od vernosti, a sada su od· jednom one primile neki drugi izgled 1 sta-
: predmetin j i Ž ustaviti ma nečem, jer ovako ne može: doče' kati:16 ljude što ćetnaićiza koji trenutak i tra-
' nutku. Taj'bredđeo koji je sušta suptotnost od
'i ne pokrenu kad su ga videli. Žacnut iom
· tić u ruci Spusti- ga na sto, okrenu ·se bez
. tiktakanje mehanizma, ~
_ hov,i sjajan. u HBrpi iscepane hartije.
' njavi. Ustva?i, nikog sad ne može da se seti po~
'homerno kao;
ki pemaćčki kompozitor, Jžihaprd Vaguer, Na prelazu tog :veWla u ovnj koji LI tamnu sliku svela, slrahovito rotiyrečnog svela radosti i Dovere ice, i smmnje, sintetizovno je, muzič · hi, u vaseelom Svom .opusn, jedan posni i umorni iytmwnalk pla menog, bupiovnog i nepomivrlji-
meo i — prevazišao). key O njemu, tragičnmom, bolnom prebolnom, mepravedno rapostavljeramemarenom, #koro mnbo Sv? ruvljenom n nom Gustavu Malerw, mnogih pesama s skom ili orkestarskom pratnjom, ftvorem devet
ovde bih povodu ] loneerta Beogradske filharmomi · Je, mx khojem je išvedema njego” va draga „Simfomija, Uskvsnuća', delo ijarko, i twrobno, svetlo i mračno, beznadežno i pomo made, apravo {owasftovsko i wmefistofelmko,.a jednom išlom · sveljudskom i upravo maksimalno poesimistično ' 1 makvimalmn ,ontimistićmo, mw,
\čevog, ali ; pytmji:i Čežnji, ljiadskih.snova i vimija, ijndskih ushićenja 'i a.
', » ./ * j Na popločanom placu sred naselja zatekao je stari zeleni autobus. Znači da je rad prve smene već završen, jer ovaj aulobus dolazi
na ulici on skroeli ugao gde iznad oniže zgrade kupatila spazi gornje otvorene prozore pansiona, Savladavši trenutno kolebanje uputi se sporim koracima ka kući trudeći se da ne pogleda prema igralištu odbojke odakle
"se samo-pretvarali da ne znaju za njegov .p0| ak je uspuak spazio neka poznata „li 'prozorima koja se ubrzo povukoše u . um oakost soba čim se odvažio da pogleda
čekala ga je nezaključana,. sa: ispreturanom. ·
1avinom' pored. vrata iz koje su se još od'juthos olhkidale krupne
i se zauštavi.na početku ne krctnje i·bez ikakyog razloga do7gužvafi dugim čvornoVa– | oje' jedine šake. Međutim, ni ekog-predmeta ne umanji u njemu” . znenadnog nopoverenja koje” O u Ovoj neproyerenoj prosloO kao da se vratio u neki svet sVe.stvari dotle bratile pogledima
riji.
'jale su kao olsustvoyanj
:ih'je:neko za vreme njegovog :zamenjo'tsličnim ali mrrivim :Uplaši se. Shvati da se mora ža-
žili od njega da im-sve objasni. Spazi požutelu foiografiju nekog zimskog predela na zidnom kalendaru iznad stola i zaustavi se na njoj začuđen postojanjem tih potpuno izlisnih stabala i krovova .pod snegom, koje nikada dotle nije primećivao u sobi. Možda, seti se iznenada, samo lo ima smisla u ovom tre-
onog.u maslinjaku. Kad uđu gledaće samo u ovu fotograliju. Da, ovo je najbolje rešenje. Jer inače kuda bi gleddđo, a nešde mora.
_ Ispalo je tačno kao što je, predviđao. Ubrzo 'začu glasove pred vratima. Odmah zatim neko zakuca. Kad je otvorio spayvi grupu od oko desetak stanara koji stoje u hodniku i svi ga ćutke posmatraju. Međutim, niko. se od njih-
ćutnjom .koju nije razumeo povuče se natrag, u sobu ostavljajući vrata otvorena. Nikako nije bio spreman na {akav njihov postupak i nije žnao ima li smisla odmah početi da im govori ili da'pričeka dok uđu. Odjednom, iz grupe se izdvoji· plavi slabunjavi Jakov i štupi unutra sam, noseći nekakav omanji pake-
reči i izađe zatvorivši vrata za sobom. Posle tog napolju se začu. žagor, zatim koraci i onda zavlada tišina.
Prišao je hitro stolu i stao razmotavati paketić kidajući nestrpljivo svojom Jedinom šakom debeli pakpapir u koji je bio zamotan. Prodirao je, palcem sve dublje u·'njegovu sadržinu želeči da što pre dozna šta se krije unutra. Napipao je gornji poklopac kartohske kutije, probio ga i uznemiren potražio glatku i,hladnu površinu metala, jer sumje više nije bilo, pošto se iznutra začu prigušeno
'Sat. Budilnik. Stajao je:-najzad na stolu
Oni se; :mači, ne ljuie... Pa šla se onda dogodilo jutros ·kađ ih prvi put nije budio? :Mođda su oni najraniji otišli na posao i bez njegove zasluge. Nijc ih spazio u onoj jur-
sebno. Sve je ponovo pobrkao. Samo je iedno jasno: nć ljute se. Ali to što se ne.ljuić kazuju mu 16š sto dručih stvari, kazuje brit= ko i bez ikakve” uviIđavnosti. A on je tako želeo.da ovoni životu nešto da. Nešto skromno. I zašto su #a' ovi ljudi blagonaklono pustili da veruje u'to? Oni su sve znali, ti dobri mladići, sve o njemu i drugima, a ćutali stu. I evo, ukazal& im se tek sad prilika da mu 1o šaopšle. Naravno, koliko su mogli bezbolno. Kupili su mu buđilnik.
Obavio ie prste oko sata, podigao ga i priljubio uz liče. Mehanizam je kucao mirno ) ravivo srce, izvađeno iz grudi nekog hladnog. čudovišta, koje, iako tako neznatno u šaci, može bez ičije·pomoči da hoda po svetu·i da traje ne razumevajući ništa. Baš ništa. (O Momčilo MILANKOV
žočarenja, m ova rama Mnlefova SsimTonija-kantata iz pet sfayova (komponoyvana do početku 1895. godine), simfonija 5 Worom" i dva ženska solo-glasa, upravo je ume{fnička, muzička, siwwomijkka .. . kantatna' slika tih, večnih,, vAM=dašnjih, neprolaznih. Wmeoemita , ljudskog mm i,srca, jedma Već" : zaborayljema i „fek Pelko: obnawy..,
danns {rnje, sja,jnu
i mneyveice, ahDeđenja
rol Hidoyom. {ilmn „Treći čo- vo, beskompromisna _ idealističe lidna pesma pnpaćenog Čovečan vek* — i njega svakako pozna» kog romnntizma — Guastav Ma- stva. jedva. ni roa4hove. orarava~
- jete — mmegde mn mveži bečke ler, sledbenik Brudmećra (koji nog varljivimi» verama;-i :prg (0 podzemne MNanalizacije, nm jednoj mu je bio učitelj) i mastavljače ljivim, nadama, Kojib se, (ofa ia on raskrspiem 'wvelikogr Rholektora Vagnersa (kojeg je dao: srži duh — uprkos mjihovwe 'vhrljivo
razu, sti | propndljivosti — nikada od. Teći neće, ne ,može“i me ume, | | Maler dr bio, spolja" gledajući ',
. Čovek, velikog, društvenog uspe harfizvrsfan. pijanist, sjajan di- , rigent, „direktor” Bečke držaymne opere i filharmomnijskog orkestra, ' koncertni direktor, u i; Irnutrad, n dubimi nmemirmwe, ra jedene,|, wwezverome i MWhrizama
užawno profiyvrečnom
T
poteenjiva– kompoziklavir= i. glupo
kiklopskih . simifo-
o krizu, vetn koja će početi "1914 godine, (da, se mi dan 'danas ne 'preDrodi i ne smiri), um koji je, 'opaljen 1 smrvyljen užasima. jedne „prezrele klasne vladavine/ predviđao mnegwmjtnost preobražaja sveta, pogledajmo. ga*samo Ba formal-. ne strpne,„viz „MsMoOg grla? sftruač no POPZIČKA 'peečijalnosti, ma te-
„Simfomija ,
licn,. odjedanput, ~
ima mora iljndskih atayua šemu forme, a na rnmaWnim olkrićima BBerlipzevim, va”, . da vezan x& pesništvo, za marod
/
ma SRURzOK mudri | „JB VOR Ba Getea do N
10 javljivali sveta Wzrom snemu, ma-
] je, Mal SEMMMIE (E, kake u"
• mji, peti. stav, sh odom
Ž Y\apijuće, ro
ro mi JBT Ne znam
slarca-penzionera dča Jas 0.
lje
(ET O i , -.
aa d z . pridrhe. gra dečka |" oda i d usta
da po
i, za misaone odraze
oć Hora Dabal obe
nu mekotu temr je bio istoriski gribler-
Tizi
edi, {\ YT čke
rađanske ba u to za TaBiRO, om je nalazio ahcenata i Voska mid ji su kom penrirali ne njegovu. ličnu nestašićm oyviginalnosti melo
đijske invenelje,. društveno — . teo ~ o; 8R klasicistička arhi M i stava kao simfoniji u u Malerovim delima, pa i u ovoj simfiom, oja je Ovog po-
menutog muzičkog večera prika
! kod nns, klasici-
stičlka zakonitost fo alnog
Da kompozicije OČHyapa je, W: tom,
opako proširenom, raxg'
jeretičkom obličja kak'
o u vo Je " ugurisao još Betoven ra Šnim stavom svoje Devete, ali dominirajuće izra. sredstvo muričkog jezika tu nije više nl ftemntsko gradivo, ni snma razra da, izabranog motivskog materijala, nego baš čar i opejno de, styeno zrače xvučnog kolorifa, dakle emo đelujući značaj SyORA Bolt: Ako bismo samo malo zavirili a partituru Malerova simfonije, {x koje go ovog večera čitalo, čini mi se da bismo ostali zapanjeni činjenicom da tu vrve raznovrsni znaci, ne samo mote na linijskim sistemima, no | mnoge reči, čitava hrpa došaptavanih, plamtećih, moi benih i zapovedmih verbalnih mputstavma dirigentu i sviračima (ili. pevačima) kako da ostvarei sprovedu ono što je m notama yapisano. Šta. to mnači, — To ne mnači nišla manja do to, da je · način povezivanja tonova, način spajanja i rastavljinmja oblišnjih tonova, dakle tonska artiknlacija dakle instmmentalni „izgovor“ — presndni i odlnčujnaći faktor, primarno i vodeće izražajna sred stvo njegove užasno životne, ljad ske, n jednom višem (pa i uzvišenom) smislu renlističke mwzihe. Muka i bol, radost i shit, kamozhboravno «veselje i žalost, sve što je natopilo (i što odvaj kada natapa) ijudskw svest sWrljalo se, &ručilo i stuštilo m Malerovn simfoniisku misno, Bili bismo nedopnstivo simplicisti i površni, ako bismo ovo izražajno gredstvo, nekad dekorativni (i fakultativni) privesak, u Malerovom sim{onijskom govo TU — ispovedanjp, n Malerovom simfonijskom propovedanju sveli na wtepen fahtora seknndarnog, pomoćnog, dopnnskog značaja | munačenja. Nikako! Ovđe je 0, nako ne sve i sya, ono syakako — prvo i glavno, Tek onda, kada je fa zvučna tembriznecioma ekspresivnost u velikoj meri ostva Tena (a oma, nažalost, od I911. god., od njegove smrti, nikada i nigde mije potpumo, ostvarena), otkriva se i razjašnjava sv pre duboki 'smisao njegovog instrm menfalnog i vokalnopr tonskog
m #terijala, recimo baš ovć, pre=
krasne druge wimfonije. Onda tek, upoznanje pažljivi slasalac Šla se sve Krije, a istovremena i otkriva, iza zvonke i gromke, tmule i šture, parwdne i marševalke, tobož igrive i lepršave A WwWivari utvarno-simbolične i Tilovofski misaone „lasade” njegovih fonskkih slika, Onda, tek onda, mi razazanajemo Yelihu pripremu za jzricanje sveopšte i vazdašnje tajne swyxeta | ljudskog veka m surom i mrgodnuom pulsena prvog stava. Tek" onda mi prepoznajemo · simlonijsku antićipaćija onog mnnuftaenjeg, skrivenog smisla MalcrovDg poznijeg 'ciklasa pesama «•e wwrloj đeci, — aL Jako-igrivom, walcerskom žubormu drugog sWlava Ove velelepne simfonli}e, Tek onda ml bismo došli m pozicija sretmika kojima je dato da duhom (a ne samo uhom, shvate trmgičnoe-sarkastični, skercorai ne inir trećeg slava ove sim{omijć, jednu „preDbolou simfonijskm burleskn na motive Malerove Yanlje mayxdame pesme o propovedi ubogog wvetitelja Antonija ribnama, račićima i-in{uzorijama morskim, bnljookim i beokim bličima podmorske tikine, koja su vradovoljno saslušala wyxyećeyn propoved ji zhboravila je i ostala kakva sn i bila. Tek onda, dakle. kada je Rkoloritni i ariikujacioni arom&t sim{onizma tog smmotnog, razrivenog, plamenog i skrhanog Malernm, ćoveha | kompozitora, z.vično ostvaren, mi bisme mogli sasyim dobro raznpeti da je ona „prasve(lost“ iz Arnimov\og i MBrentanovog „Čarobnog roga" (možda i najlepšeg *pomenika ranog nematkog folkl!ormog i psevdo-lolkiornog roman ftizma), da je onaj Čkiljavi svetličak duši ljudskoj a njem šuđenu i neosktvarljiva Yecitost (i prelepoi melodiji solo-alta) duboko proosećaman misao o nepresučnosti nade msamljenog 1 vazda spotieanog ljndskog stvora. I najzad, tek onda, pod mslovima jedne idenlne zvučne realizaeije ove Malerove simfonijske cpopeje o smrtnosti i težnji za prevarilnženjem te swmrf= mosti, omnji veličanstveni posleđstarog Klopštoka wa Yvolt-diznievski nemogućem mskrsnmMćm, u Molek-
fivmim msfima jednog mudrono-
sno orarenog mešovitog hora, progovorio bi nnm jasno 1 ljađski određeno svoju istine, nnša frajnu i „večnu“ ljađska ikfinu o težnji »a memogućim, Ya kaVTšenint, ga \aVek plemenitim, dobrim i lepim.
Neka ovde ne bude nesporamama, Nije bvo neka zatutnliepa negativna, kritika. Ne! Beogradsko izyođenie nije bilo loše, Naproliv. 1 orkestar, i radio-hor, i obe solisthimje đali su lepu meru svoje svakovrsno Wslovljeme ižvođačke hposobnosti, Ali, usFed „pole \whmičenja za f{udbalskhi Wkhup svake zemlj, dirigent: Owkadr, Danon, w razmaku od Šest godima, evo već po dragi put (IDAL god, Izveo je Male tošu Četyrta)- bori ke za nemo> gaće, ma osttar"nje demonkke i pice misli & životmog osećaja Jedupg teško pro“ {ivrečnog (GWtaYa- 'Kaiorav jdmog koji je vaistma bio savest sY\oje epohe, jednog koji je duhoyvwi, olac VERO savremenog u
og: našeg
mu?žici, doba, ta
adda MigiAeat! he moše Niti ču-
| dotvorac, naravno. Medutim, had
prođe movih šest godina, i bile
| mveliko: a \upolrebi sada gruđe20 ma Staklena hala Njujorku. ikom" snjmišti, taj isl,
'iDamnon izvešće, mofda, pod ODO :. Mdžinovskom -
na BeogradOskar (Wapolom nn dom
nija, isumioem „Pesme-“o zemlji? | ophvVane dušt, on Je bio ranije ~ ku Bate, osmu Maleru nešlo da progovorim, ,. ma.isayest, Veka, na. izmaku, dub\ siprfonijm,, Simfoniju, hiljade", duketog: „pretplatnog io ji! je bezmalo vidovito mnaslu- ~ dđelp Mkwoje iyiskuje mgromnu =
mni zbor, ogrom" li a Ld biti tu. No budem Il, vo čipavog, drh{urnror
paraturn,
da jo leo bih da
0 dih, detinjihb ruku, w khumno A„ hajde-de, "KWMBhoja + „prostoru 35 _ tom ı Okupolom, |. |
Ž a i. „Ue, o GO RTAta (N er-
uohičajenom smislu tih alributa, | remu“izravajne, specifičnosti „ho- »
„Nema, „ razume e, nikakvog | jom/"se jed ivlo, wanimaoi (žayajn, prid vnmju sm Wilo ·ms&hrsnuća, jer — o pemdičkim ishkazivao.. Ramo, dve godineistne | kašalien em, dok kreubm "rečima nnšeg velikog Laze Ko" riji od» Đebisi rivtčen arh ljaju, Iz. vqwrknite MHoeneg stića, — „omega je kvemu, sve~ ~ fektonici tonskog" jerikh „klasiČA, | oypq orMtorimma: „I doMw, Nafhn 90mw Kraj", nema ni života e . ra/” muzike, om, / | rapv#Myfyay ZKVUNIR ” Bolomonn, David. wshaje smrfi, ni „večnog života" pojedin · yYarbijao. jednnm ,dyetfm" godina Bend put vidi hram",
„Pavle Stefanović