Književne novine

U POTRAZI ZA L ELEMENTIMA

Periodični sistem elemena ta „ruškog naučnika Mendeliejeva obuhvata 92 elemenfa, ili 99% viste materije u prirodi. Na početku ovog sistema nalazi se majlakši elemenf, a na kraju mnajteŽi, — uranijum. Postoje mno gi razlozi za Duiefpostavku da je u vreme kada je nastala Zemlja, pre nekoliko milijardi godina, u ondašnjoj Zemlimnoj masi bilo više različitih vista elemenata, a ne samo 92, koliko ih ima damas.

Najteži elementi u periodičnom sistemu su svi nadioaktivni, što znači da oni tokom vremema zrače gubeći jedan deo svoje mase, Dpostaju nešto drugo. Ovaj proces raspadanja može da traje milionima godina ili sa-

SSSR

ednog alomskog instituta

mo delić sekunde. Ako mi danas nismo u stanju da na-> đemo u prinzodi elemente koji bi bili feži od uranijuma to se može lumačiti Wjihovim raspadanjem bre mnogo milijardi godina.

Dr Makmilan i dr TByjblson su 1940 godine uz pomoć ciklotrona na Kaliformiskom univerzitetu olkrili elemenat 93. Godinu dana kasnije jedan drugi američki naučnik, dr Glen Siborg, otkrio je blutonijum. Onda je došlo do otkrića novih elemenata,

tako da naučnici danas već.

raspolažu sa 101 elementom. Elemenat 101 je 1955 godine olkrio takođe dr Siborg na Kalifomiskom univenzite tu. Elementi 99 i 100 su otkriveni u ostacima prve hidirogenske bombe koja je ek-

Tajna fotosinteze

Proces kojim se šunčeva energija pomoću hlorofila u biljkama upotrebljava za dobijanje hranljivih sastojaka poznat je pod imenom {otosinteza i sastoji se iz dve glavne faze, od kojih obe imaju vitalnu važnost za održavanje žvota na zemlji. U prvoj fazi sunčeva svetlost posredstvom hlorofila rastav lja vodu na vodonik i keseonik. Kiseonik se oslobađa u atmosferu i na iaj način stalna dopunjuje rezerve kiseonika na zemlji bez kojih se život ne bi mogao razviiati. Vođonik ostaje u bilikama i putem niza kompliRkRovanih hemiskih pĐrocesa, uz Đomoć encima i ugljendioksida iz vazduha. pretvara se "lu šećer i druge vitalno Važne prehranebene sastoike koji su potrebni ljudskim bićima i životinjama.

Tokom desetogodišnjeg ištraživačkog rada, hemičar sa Kaliforniskos univerziteta. dr Melvin Kalvin, upoznao je komplikovane hemiske procese pomoću kojih biljke unotrebliavaju vođonik i Ugliendioksid za stvaranie šečeta i dugih branljivih mafTerjiia, , Prilikom svojih najnoviiih eksperimenata, u ?ajednici sa dr Pauerom Sogom. dr Kalvin je upoznao način na koji blorofil iskozišćava sunčevu svetlost radi rastavliania molekula vode

ma vodonik i kiseonik.

„Pomenuti eksperimenti vT_ šeni su sa hloroplastima, delićima. ćeliia koji sadržavaju hlorofil. Slične eksperimente vršili su i naučnici na univerzitetu Vašington u Sent Luisu (SAD). Međutim, ieđini je dr Kalvin vršio ekspeyimente na femperaturi bliskoj temperaturi tečnog vazduha. Zbog toga se smatra da su ovi eksperimenti ubedljiviji. Struktura hloroplašta navela ·je dr Kalvina na 2žakljnčak da je mehanizam a korišćenje sunčane energije u bilikama sličan mehanizmu sunčane baterije koia Je Usavršena u laboratorijama a meričke telefonske kompan!_ je Bel. (ANI 1

Po mišljenju dr MKalviua ovnj proces se odvija na sledeći način. Izvesna količina sunčeve svetlosti izbija jedan slobodni elektron iz molekula »hlorofila. Ovaj slobodni elektron vezuje se za jedan atom ugljenika i na taj način obavlja prvi korak u pretvaranju elektromagnetske energije u' hemisku.

'U međuvremenu, — prema hipotezi dr "Kalvina — Ppraznina u molekulu hlorofila popunjava se jednim elek'tronom oduzetim iz kiseonilRika sadržanog u molekulu vode. Gubitak elektrona iz 32

toma lMiseonika dovodi, po svoj prilici ,do rastavljanja molekula vode na vodonik i kiseonik.. Zatim se kiseonik oslobađa u atmosferu a atlomi vodonika zajedno sa ugliendioksidom obavljaju hemiski proces. fotosinteze.

Zasad je. eksperimentima dokazano samo da sunčeva sve{lost stvara jedan slobodan elektron. Još treba Uustanoviti da li je ovaj Sšlodoni elektron direktan rezultat akcije sunčeve svetlosti. Ostali delovi ove hipoteze čisto su teoriski i još ih treba razjasniti daljim eksperimentima., Dr. Albert

ah u Lajpcigu

Svakako da „Najipcig nije bio za Građani su. kao i Veće, cenili ume{nost.

splodirala na Pacifiku. Svi ovi firansuranski elementi (elementi od 98 pa nadalje) postojali su nekada na Zemlji. Dr Siborg predviđa da će se jednom periodični sistem elemenadta proširiti za još četiri elementa (ovo njegovo predavan'~ već je delimično potvrdilo olkrivanje Ajnštajnijuma) i da ćemo uskoro imati ne 101 već 105 elemenata.

Glavni metod u proizvodnji transuranskih elemenata sastojao se u tome da se po moćču ciklotrona u teška jezgra ubacuju razne čestice — obično alta čestice, Ali ci klotron nije u stanju da. daje ubrzanja tako velikim česticama kao što su mwatomi, azota,a za prdizvodnju daljih novih elemenafa potreban .je upravo neki akcelerator loji bi davao neophodne. brzine čak i težim atomima od atoma azota,

Stoga dr Siborg sada mamerava da za ovo kotisti je= dan · novi Tip akceleratora, čija je izgradnja upravo U toku i koji će uskoro biti postavljen u laboratoriji za radijacije na Kaliforniskom univerzitetu. On će moći”da ga upotrebi i za davanje ubrzanja i tako teškim atom=skim jezgrima kao što su jezgra neona i argona.

Ovaj američki naučnik se

·nađa da će .mu konačno po-

ći za rukom da proizvede izotope elemenata 102 do 105, koji će moći da buđu i iden tifikovani kako na osnovu he miskih, tako i na. osnovu svojih radioaktivnih osobina. Ali za to će biti potrebno pet do deset godina rada.

Svajcer:

muzičare „Eldorado. ali nisu hteli aišta

da potroše za wju. Mlarijana fon Cigler. udovica oficira du-

hovita žena i krunisana

muziciralo,

pesnikinja, piše u ono vreme mn Jednom

kod Moje se mnogo

pismu: „Nagruda

Rkoju muzičari dobijaju za svoj trud prosto Je bedna, a češće

puta moraju biti srećni, ako im se za

njihov mukotrpni rad

od nekoliko časova i muzičku uslugu pruži mršava kost, Qd

čega će živeti ti ljudi, njima i da ih ova neki

Drezdenu i nn drugim svim drugom položaju.

kad nema nikoga da se pobrine o način podrži. Mtalijanski muzičari u kneževskim dvorovima bili su u sda

Kad se uzme wu obzir ondašnja vredngst novca, Bahovi

rihodi u svemu uzev nisu bili

baš tako loši, On je valjano

zdržavnao svoju veliku porodicu, pružio je deci dobro vaspi-

tanje, negovao je široko i sBr'

dačno gostoprimstvo. a kad Je

umro, ostavlo je za sobom ne samo bogatu zbiru odličnih

muzičkih instrumenata, već ma inventaru koji dje

i znatna novčana sredstva, Prebio radi nasleđa sastavljen. njegovo

domaćinstvo bilo je kao nekog imućnog građanina.·Zacelo je

Ana Magdalena bila dobra domaćica,

Sam Bah odlično Se sna-

lazio u računu i postupao je gu novčanim pitanjima kao sa važnim stvarima u životu, Bta više, dobija se utisak da ih je po neki put naročito isticao.

Tako bi mesto kantora mw svakom pogledu bilo prihvat-

ljivo., da su prilike u

zatekao gavod u punom propu do danas, Već godinama bilo je rektoru to vodi, pa su i muoga pisma izmenjana o

školi sy, Tome bile onda bolje, Bab je danju. Ovo nije nastalo od juče

i Veću jasno kuda tome. nove na-

redbe donesene, pa opet vraćene stare, Prava pomoć dakle

nije bila pružena, Kunavc patio pod ovim rđavim Ovde se mnogo što

sm učenici bili smešteni, nedostajalo je mnogo nigijenskom pogledu, a pored toga bilo ib Je ravo važila kao

Zato je škola sv. Tome u nici su bili gotovo zarasli jednom svom memorijalu

u nečistoću, o šugavim

je m poslednje vreme mnogo Dpre-

rilikama,. ta nakupilo. Prostorijama,

na kojima koječega u nedovoljno. leglo zaraze. UčeKunau izveštava u pitomcima, Stoga nije

9Đilo nikakvo čudo, što su građani svoju decu slali na druga

mesta. Od sto dvadeset učenika, koliko je

godini 1717 još samo blo *popunjan. ier su besplatna mesta Ali ovu omladinu, koja se tu skupila, astezi. Disciplina je bila sasvim bopuHajnrih Krnesti, Na čelo zavoda nalazio se od

miža razreda ostalo je _ Internat je uvek bila mnpgo tražena, * teško je bilo držati u stila, Tadašnji rektor, ikakve energije.

ranije bilo ua tri pedeset i ti.

bio je čovek bez

1684 pod.

Ako bi se htelo reformisanti, naipre bi moralo da se ulki-

ne pevanje po ulicama, Ali

to ne

bi išlo lako. pošto su i

rektor i abadva najstarija nastavnika vukli priličnu svolu od ovog orikupljanja, a i sami učenici bili sm upućeni na OvU

vrstu zarade.

NLako je oceniti kako je stajalo sa umetnošću u jednom

takvom zavodu. Mwunau-ovi

gradili. ako je glavno O

memorijali raista neuftešnnm sliku. Glasovi mladih pri pevanjn na Oluji i kB:

Magistratu otlirivaju "učenika propadali su

re no Što su se bar donekle izaženje padalo na Novu godinu,

nije bilo mogućno temeljno studiranje kantata mw praznično

wreme. Manije su dečaci kobrojni pitomci.

kojih je mogao orkestru, kao i

sa lepim. glasom Dr Vremenom se.od toga odustalo iz lažnih razloga štednje — na veliku štetu muzike, T'ako isto. kantor {ie ramlje raspolagao izvesnim da osigura u ı muških glasova w horu. Ali i to mu ie

primani kao Dpre-

· malim sfipemdijama pomoću češće muzikalnih studenata TJ ilo

malo po malo uskraćeno, Većina studenafa ic ofpala i kane

tor je morao da nastoji.

skih duvača | svojim učenicima.

đa se pomogne 6a Ono Osam grad

Pošto ne vidi izlaza. Runam

moli, ako može nešto a, se prebaci. ma hor iz prihoda A

TT TO, .T7T MNDATT TT”.

Više psihologa koji su proučavali probleme potsvesti i njeno ponašanje u toWu sna tvrde da čovek za vreme gpavanja pretstavlja stecište takvih psihičkih i perceptivnih aktivnosti da je uvek u stanju da se »nmo> biliše« za različite fumkcije asimilacije, memorizacije (u smislu učenja mapamet) i čak čisto intelektualne prerade raznih opažaja. Od'ove konstatacije pa do pokušaja da se san iskoristi za učcnje, put nije bio veliki i nje ga su prvi prevalili američki psiholozi. Često se pomimje jedno dosta ulbedljivo· iskustvo, postignuto za'vaieme Drugog svetskog rata u SAD, kađa su budući telegrafisti učili Morzeovu az= buku u toku noći i sna. 'TFaj isti postupak je kasnije primenjivanm i ma bojedinim američkim. univerzitetima pri učenju w«tramih jezika. Psiholozi tvrde da je ovaj sistem zgodan i za Drevasbpitavamje izvešnih duševno O bolelih osoba. Najzad, encefalografska kontrola je MDOtvrdila da je mozak i u snu u stanju da prima utiske i da na nijih reaguje.

Prancuz Ženevej, mladi stručnjak za primenjenu pši hologiju, poslednjih godina se posvetio upravo izradi i usavršavamjiu „automatofona, aparata koji treba da doprinese boljem upoznavanju Oovog fenomena i otkrije niegov mehanizam, kako bi se on mogao i praktično iskoristiti. Aparat se sastoji ustvari od magnetofona i Uuvređaja Za regulaciju dužine trajanja emisija. Pre spavamja lice koje želi da koristi automatofon upoznaje sc sa tekstom koji će aparat ponavljati u toku noći. Ovo je potrebno da se kod čoveka ne bi stvorio osećaj

»sbranog upada« u san.

UČE\JE

Tekstove obično. priprenia

ju stručnjaci i profesori. B-"

misije ne ameiju da budu du. že od fri do četiri minuta. Pre spavanja, čovek stavlja mali zvučnik ispod jastuka i pušta automatofon. Kađa o' dredi svoju fiziološku. sposob nost primanja majtišeg: zvuka iz zvučnika, onda se mje ·' gova snaga sman;juje'na što ti deo zvučnog intenziteta po trebnog za svesmu percepciju. Magnetofonska traka emituje određeni tekst trideset do čebrdeset puta u ftoku noći u rimu za koji je ustanovljeno da je majbpogo-

dniji za određemu osobu. "Tekst se obično emituje

najpre deset puta čim čČovek zaspi, drugih deset pufa negde u stedini sna, a trećih deset puta na jeđam do dva sata pred buđenje.

Ali automotofon-tvrde oni da su postigli izvanredne re zultate kod ispitivanih oso-

ba. Kako oni iznose, osam-

deset procenata mjihovih u-

čenika u kratkom roku i uz uštedu menialnih napora na učili su mapamet razne tekstove iz latinskog, grčkog, istorije i filozofije. ;

Ali automatofon ~ tvrde oni daljemije mikakva mašina za pasivr »ı ulivanje znanja. Radi se samo o tome da se uče aku koji spava dadu izvesne »repeme fačke«, da se om »senzibilizuje«, da mu se pomogne da uspostavi logične veze između onih znamija koje je stekao u budnom stanju. Ako je, naprimer, u pitanju istorija, onda automatofom ponavlia neki datum, događaj, ili neku bitku. Ovi psiholozi, međutim, ne tvrde da automatofon pre{istavlja sredstvo „za veliko povećanje znanja bez ikakvih napora., Oni samo smaetraju · da se pomoću njega srećno može dopuniti rad u budnom Wtanju što smanjuje izvesne mapore oko painćenja. -%

Tr Americi je nedavno i koji pokreće energija Sunca, NRreće sunčana baterija od 48

GR4AMOFON N4 SUNČANU ENERGIJU

javno prikazan prvi gramofon Ovaj mali ručai gramofon poćelija i' on može da radi i pri

Wve{losti sijalice, U slučaju da nema nikakvog sve{losnog iz-

vora gramofon pokreću rezervne

baterije. Gramofon ima {ri •

brzine i radi na principu tranzistora,

WIR maids ana ai

Iz naučne literature

Svet boja i svetlosti

Svojom majnovijom Mnjigom „Svet svetlobe in barv* („Svet svetiosti i boja“) Moja se ovili dana pojavilmw w izdanju „MlJadinske Knjige“ u Ljubljani kao prvi deo autorovog vamišljenog dela, „Svet žive fizike“, n opsegu 514 strane lehsikonskog forma(a, kompletirana sa 697 slika, od kojih su 4» priloga u boji, Mirosšlay Adlešić, prof, I, gimnazije u Ljubljani i renomirani popularno-naučni pisač, ispunio je jednu osetnu prazninu n oblasti naše popularno-naučne lileratnre, Rezultati moderne elksperimentalne psihologije, biologije,

jizike i psihologije rada (industrijske psihologije) wbedljivo nam dokaznja da ekonomska, kulturna, politička i uopšte svaka druga Btvaralačka aktivnosti i svetlosti okoline i prostorija u mnogome zavisi od ufticaja boja i svetlosti okoline i prostorija u kojima čovek radi, I, naša Savremena, nagka podvlači značaj ovih faktora, zahtevajući da im se ' pokloni svestrana pažnja u inieresu veće ekonomske i kulfurne produktivnosti rada, Ipak sve to ostaje nm okvir strogo maučnog delovanja i dosad nismo imali Jedno ozbiljnije, po~

Učenje w snu: mali zvučnik nalazi se ispod glave

erkvenog tasa, kako bi dobrovoljnim mabavu i jednom godišnje zakusku kod kantora, kraju molbe, „što se daje na nnapre-

rato* primećuje on na

učesnicima priredio neku „Ovo sve

đenje crkvene muzike i čini u čast božiju. s možđa bi bila

još i pre camsa Dpia,

mesto da se novac upotrebi za prosjake,

koji takva dobročinstva ne znaju da cene.“ ,

Ovnu molbu Maygistrat nije hteo da usliši. Kantor nije raspolagao uopšte nijednim plenigom. Da bi mogao da namesti dasku s klinoyima za okačinjanje violina u 'erkvi, mo=

rao je da napiše moibu Veću, nekoliko kutija za' violine, kak,

Tako isto morao je da traži o so instrumenti ne bi suviše

oštetili pri prenosm od jedne 'crkve do druge, Iz svih ovih

"molbi dobija se u isti mah utisak,

vog ugleda kod Veća.

da Runag nije imao nikak-

Situacija je postala naročito kritična, Bio Kunau nop-

te nije uzimo, učešća u novom muzičkom Nova umetnost bila mu sje am

životu Lajpciga,

tipatična:; mrzeo je sve što je

imalo veze sa operom i operskom muzikom.!) Uz to jomno-

rao da doživi

riste i woliste iz Škole, pre negb su se krugovi ljubitelja muzike među

oni koji nisu polagali pravo

me samo da mu opera odvede najbolie bo-

to so je gavršili već da studentima — čak i ma magradu — ,6 odvratili od '

wvanične crkvene muzike i zanosil) nekom umetnošću, ko,a

je ljudima tog pa, kantora BV,

vremena činila” v | || Tome bio je osnivanje T'elemanovog

više zadovoljstva. Težak ndar pevačkog

drnštva početkom XVII stoleća. Ali došlo jie još nešto pore. Jedna ecrkwn pripremala se da se odvoji od njega, SAM ie

Dio postavljen nad ukupnu muzičku delatnost svih lajpc crkava, i da stekne veću naklonosi ostale erkve, zbog. toga što je asvojila novu muziku. To je bila Nova epkva, a kojoj je 1%04 g., 0 su muzičko. društvo koje je on lagali studentima.

o praznicima i a vreme mise nije štedelo u potpori. Uzalud je

Njegovi sledbenici prihvatili „osnovao i na fai način raspo Telemanova izvođenja izazvala su senzacija. Ve HWumag dokazivao

voja prava

šicil građanstva i Veća mego

Teleman bio orguljaš,

rukovodioca svih lajpeiških

crkvenih muzika. Nije mu uspelo Novu crkva da povrati pod

svoja vrhovnu vlast.

na opasnost od teatralne muzike a jednom opirao da Stavi na raspoložemje

makoliko da je

Veća skretao pažnju bogošluženju. A Mad se Novoj crkvi avoje

pevače radi izvođenja jedne pasije nJegovi pretpostavljeni

su ga ma to primorali,

Uwmalo mu još jedna crkva nije izmakla. Đo 1710 go»

dine univerzitetska crkva sv.

ma akademska bogosluženja nn tri veli omene na Meformaciju. kao i muziku se brinuo kantor za to davao naknadu, Godine uvede u ovu crkvu bogosluženje svake neđelje, kome će muzika sa ovo biti poverena, student prava i kasnije dirigent u Cerbstu,

slavu Uus sečja jedanput. Za je Univerzitet

lo pitanje. doh, Fridr, Faš,

koji je osnovao drugi Colleginm%" musicum Kuanau · je mogao da sačuva OVO kako sm ga nazvali — za kantora staranje

je pristao Ma besplatno

eađovoljio naknadom, koja mu „je emska svečana bogoslužen.a. P ayer 3, Mo ; Takve su bile prilike kad je Bah stupio u služba, Dos kim je inače vrlo dobro stajao, nije se moglo misliti na poboljšanje stanja u školi, Ako b:

uopšte hteo nešto da postigne, \ Oni i da pokuša*da pridobije taj akademski eve

ea Bla

gođ je bio živ stari rektor.

nm Univerzitet

ma svoje umetničke poduhvate, da univerzitetsko sav u lajpei

važno vato, { ruke i da ponovo ukpostavi vrhovnog rukovodioca gvih ime, za vreme dugo raspusta

Pavla upofrebljavala se samo

ika aa aki sa: Droinaće svakog tromesv. Tome kome 1710 Univerzitet te se postavidđavio Be

ored Telemana, „novo: bogosluženje“ sv, Tome samo tako. Bio , o ovoj muzici 1 što ,be je oduvek bila isplaćiyans

moFao e sve nade đa uloži

Ovo mu je pre svega bil bogosluženje uzme u VOJE led Wkaniorn. sv. Tome, kao kih crkvenih muzika. Naponudio so da vodi muzika s

Wniverzitetskoj ćrkvi neki Gerner, drzak čovek i begnačajan muzičar. koji je pre bio orguljaš nm sv, Pavlu a sad isto to

” datak majstorski

pularno napisano, a ipak naučno utemeljeno delo o ovom pro= blemu,

Adlešić je postavio sebi va ećilj „opis Opšte i fiziološke opfike, opšte i praktične nauke o bojama, tehnike sveflosii i dinamike bojs va svakoga“ i SvOju lnjign posvetio „ljubiteljima primenjene pauke i prijateljima umetnosti“, što znači da je pri likom pisanja Knjige imao vida ne samo prosečnnm inteligencija nego i sve Wtručne radnike koji wu sYoOme radu imajm Yeze s bojama i svetlošćn, što će reći da je svoje dclo. stvarao Za Većinu čitalaca: trgovaca, vamatlija, industrijskih i dragih rad nika, umetnika i uopšte uvih koji su neposredno vezani 54. životmom i sfvaralačkom problemalikom. To znači da Je njegov na» učni đijapazon bio veoma širok: morao Je stvar obraditi me Mamo sa Btanovišta fizike i hemije, nego još više s gledišta psihologije, fiziologije i edstetihe. Weoma savestan, awtor je prostudirao preko 200 stranih i domaćih naučnih dela, pored ogromnoz broja naučnih časopisa, da bi našem čitaocu dao nua,jmodernija mputstva i odgovorć na pitanja koja ih mw oj oblasti interesuju i moraju inieresovati, Adlešić je svoj postavljeni zarešio OG sva» kom pogledu. U prvom redu mu je pošlo za rukom da ovu zanimljivu materiju, koja je obično predmet stroge nauke, izne“ Be vrlo jasnim i rapumljivim stilom i jezikom, što nije česta od-

m sv. Nikoli, Da je Teleman došao wu NLaipcig kao Runau-ov naslednik, on bi dobio ovo mesto direktora akademske crkveme muzike. pošto je učinio čast Univerzitetu da ma izričito

traži, kao da se samo Do

običajnom pravu pripada Rkantora sv. Magleda' da je Bah ovo prevideo. A tada univerzitetske vlasfi . definitivno poveriše Gerneru rukovođenje starim i

sebi ne razume, da ovo meBio po

Tome kao takvom.

novint

bogosluženjem, izjavljajući „da Akademija nije dužna da wzima uvek gradskog kantora“, Ovo se dogodilo 3. aprila 1798 dakle tri nedelje pre Bahovog maimenovanja od strame Veća,

_"Tek što je bio postavljen, novi kantor povede borbu ga položaj, 28. septembra 1%23 javi se on Univerziteta za dvanaest talira, koji su oduvek domnačavani za „Staro bogoslufenje“ (ovi su poticali od zaveštanja, a Runau ih je redovno primao. Odbili su ga, ali izgleda da je izdao nekoliko kompo=> vicija za svečane prilike, za što ie dobio honorar. Stvar se odđugovlačila dve godine, Bah se obrati pismom 38. novembra, 1725 direkino kralju. Ovaj naređi da se stvar odmah ispita i zatraži da mu Univerzitet podnese izveštaj, uz koji bi Bah dao Izjašnjenje. Spor je okončan time, što je Univerzitet bio dužan da plati khantoru tih dvanaest talira kako sa ra mije tako i ubuduće pošto Su policali iz starih zaveštanja, Gerner je vadržao „novo bogosluženje“ a koje je bio naro» ćito honorisan; Bah je davao kompozicije wa praznične dane; za akademski svečani čln Univerzitet bi imenovao čas jednog, čas drugog. Tako je Bahova pobeda bila samo delimična, Univerzitetski muzički direktor ostao je Gerner, koji mu je bio pofčinjen kao orguljaš qa sv. Nikoli. i

Ovakvim energičnim istupanjem „jedva da je Majstor stekao neke velike simpatije akademskog sveta, Ni gospodi iz Veća nije moglo biti prijatno što vide da imaju kantora.. hoji se. zahvaljujući dobrim vezama u dvorskim Rrugovima, drznuo da se u prvoj zgodnoj prilici obrati direktno vla·daocču. Nema sumnji da Je Univerzitet davao prednost Gernera n komponovanja za mkhademske svečanosti, Rad je Bah napisao Odu žalosti povodom smrti Mvraljice Mristine Kberhardine i po nalogu nekog mwospodina fon Mirhbaha. koji je od dvora bio određen za priređivanje j Univerzitet — pošlo je trebalo da se; održi u sv. Pavlu ovoga da prisili da Bahu otkaže kompozicija i da je poveri

Gernera, | da mm saopšti da Bah sa ovom „no bi wspeo“, A kad je gospodin od Rirhbaha ponudio dvanaest falira uni-

verzitetskom muzičkom direktoru kao naknadu a izgubljenu *

narudžbinu,. nkademska vlast popusti, ali je gahtevala od Baha da potpiše izjavu kojom dopušta da se njegova muzika izveđe pri toj svečanosti u sv. Pavla kao jednokratna wilost, kojom me bi imao više prava da se koristi, i da ubuduće ne bi smeo više slične narudžbine dna preuzme bez dovole Univerziteta.2) Bahwu maravno nije ni palo na pamet da slavi svoje ime ispod tog teksta. Rad „je univerzitetski registrator svratio kod njega oko 11 časova pre podne na dan 11 oktobra da dobije njegov potpis. morao je Kad je zvonilo Dođne ofić} nesvršena posla. Mio i

] Godine 1929. Gerner |e napredovao ga orguljaša sv, 'Po= me, a pritom je i dalje zadržao mesto univerzitetskog. musičkogp direkfora. Biće dn se.Bah više pnia liufio na, uobra> čenog čoveka, Priča se. da se ma jednoj probi za OAK toliko razbesneo na orguljaša, koji ie naporno pogrešno pra i tio, da je smaknuo perikmu i bacio je ovome u lice- dovikujuću mu pritom. da bi bolie uradio da je postao obučar, Ako je

ova anegdota istinita, taj kojega je Muistor pogodio svojim ·

neobičnim hicem. verovatno je bio Gerner,

Izgleda da su se ova dva čoveka docnije bolje slagali,

„Po Bahovoj smrti Gerner je predstavljao ftutora va četiri ma=-

loletna deteta pri deobi nasleđa, što ne bj mio : + glo pravilno. se objasni. da ovaj nije na kraju bio bar ada, 00 “i odnosima sa Bahom. i č MOORE (Iz Imige „J, S. Bah“)

+ w | · Preveo Petar Stajić . 1) On je komponovao jednu ·opePu, al j ; trpeo potpuni neuspeh. Odatle 'nj Poara pre. prema novijoj muzici, Potičaj njegova, Šestoka mržbja

*

_„ovacije“, hteo je ·

|

lika slovenačkih naučnih Yadmiha Koji se teško spuštaju iz sfera stroge nauke na zaista Sklisho {le popularme mauke, Adđdlešić Se srećno olresuao Mmemačke maučne MRomplikovanosti i ma,jysapletenije partije uspeo izraziti lakim slilom i razumljivim rečima fako da knjigu može iskoristiti i Svaki iole obrazovani radnik i zamatlija. Još veĆa spreftnost je pokazao u tome što je svakmu partijm uspeo da gaključi kao celinn a da pritom nimolo ne naruši organsku celimu čitavog dela. "o znači da Bvaki čitalae može da se obayecsti o problemima stvari koja njega direktno interesuje „a da ne mora, čitati celu knjigu. Tako će sYi Oni koje interesuju problemi fiziologije „zdravog oka i gledanja, fotografija i filmska, tehnika, biofizika i ulica, seva= mja na čoveka i ostala živa bića, svetlosna i elektronska mikroskopija, uticaj boja u slikarstvu, današnja tehnika svetlosti, estef#ikm, boja, dinamika boja u svakidašnjioj „ljudskoi delatnosti, mwatim senke, rentgenska, kosmič. (ka, mltracrvena i ultraljubičasta svetlost, kvaniha teorija, lumimiscencija, fluoroscemcija i fosforescencija, Mkolorisana štampa, fotografija i televizija itd. itd,, moći da se brzo i lako informišu o svemu što ih direktno zanima, a da pritom ne gube vreme čitajući partije koje ih lično no privlače. Time je Adlešić zadobio još jednu veliku zaslagu: pokazao je svakome Whako se naučne vasprave mogu napisati ravarmljivim jezikom, a da kod toga ne trpi njihov mamčni karakter, Istina, morao se odreći mobičajenog stava fizike i opti-

| ke, koje ova pitanja obrađuju letimično ma «jedva mekRkoliko strana, i pozabaviti se izloženom

materijom na punih 200 strana, Ali je fime njegova knjiga dobila mnogo zato šio se kao živa, prijateljiea, i vaspitač približilm malom i živom čoveku koji ćo je umeti koristiti.

M. Rakočević

Pronalasci ı otkrića

· Pribor za pisanje star 19 vekova

Prilikom Rkopanja temelja za jednu garažu u Rimu je nedavno pronađen pribor za pisanje koji su upoirebljavali pisari rimskog imperatora Nerona pre 1.900 godina. Liudske kosti, nadgrobni natpisi, Đera od trske kao i sasušeno mastilo u mastionicama pokazuju da 5U na tom mestu sahranjeni mnogi pisari rimske administracije., Pored bogaie zbirke novca. posuđa i natpisa na Brobovima za koje su arheolozi utvrdili da potiču iz doba Neronove vladavine (od 54 do 68 godine nove ere) nađene .su i bronzane mastionice napunjene nekim crnim prahom. Analizom praha hemičari su uspeli da proiz“ vedu mastilo kojim se pisalo u Neronovo doba. Ove 'mastionice, kao i pera, od trske, stavljane su u grobove administrativnih službenika da bi i posle smrti mosli da nastave svoj posao.

Na osnovu proučavanja natpisa na jednom od grobo va utvrđeno ie da je na tom mestu bio sahranjen i.jedam od činovnika NeronovS bi blioteke. Proučavanja drugih nadgrobnih ploča pokazivala su da je na istom mestu po kopano i nekoliko nižih ad“ ministrativnih činovnika.

'