Književne novine

(; i

IKNJIŽEVWVNOST. UME T.NOSMT T DIČUOGŠTVE

Godina VII. Nova serija, br, MH-09

· BEOGRAD, 19 MAJ 1957 Cana 30 din,

RODJENDAN PRETSEDNIKA TITA — DAN MLADOSTI MLADOST. ZEMLJA

DRUGE JUGOSLOVENSKE POZORIŠNE IGRE SPERIJINO POZORJE U NOVOM SADU”

0ira

Sluarala\lva

MEĐU PRFIM4 PRIK4Z4NE SU U SUBOTU 5 MAJ4 DODELIĆE DRAME SL4FKA4 KOLARA4; MIRK4 SE NAGRADE: Z4 DOMAĆU BOŽIĆA I ĐORĐA LEBOYIĆA · DRAMU, DRAMA4TIZACIJ U, — 4LEKSANDRA4 OBRENOVIĆA · REŽIJU; CLUMU I DRUGE

„U četvrtak 16 maja. Mesino gledališće iz Celija komad »KMrežli« i najzađ u sredu 22 maja i u četvrtak prikazalo je »Kasnmu ženidbu Petra Šeme“ od Miloša 23 maja Jugoslovensko dramsko pozorište izvešće dra-

Mikelna; u petak 17 maja, Beogradska komedija, izveia je Kkomeđiju Dragutina, Dobričanmina, »Zajednički sana u subotu 18 maja gledaoci su imali priliku da vide »Gloriju« Ranka Marinkovića u izvođenju Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja; u poneđeljak 20 maja na programu je »Nevidiljiva kapija«, drama Oto Bihalji-Merina koju će prikazati Hrvatsko narodno kazalište iz Zagreba; u utorak 21 maja Slovensko narodno gledališće iz Ljubljane prikazuje Potrčev

me Marijana Makovića, »Na kraju puta« i Bak: Marinkovića, »Glorija«e.“ : i

iPored.niza ostalih priredaba posebnu draž II jugoslovenskih pozorišnih igara preistavljaju referati ma savetovanju pozorišnih radnika FNRJ: Dr Hugo Klajn: »O . našem savremenom pozorišnom izrazu«, profesor Btanislav Bajić: »O sistemu i tipn jugoslovenskih pozorišta« i književnik Pero Budak: »Pozorište i publika«. SL. 4: F-K-0'.K

O-D"U4AR: 51

»Ssvoga tela goOspodaqar«

Drage Jugoslovenske pozotišne igre Sterijino pozorje. otvoren je dra-

mom Slavka Kolara »Svoga tela gospođazm u izvođenju Zagrebačkog dram skog kazališta, · Podnaslov drame »smešna ptripovest« ne može, međutim, :tikoga da dovede u sumnju: autor je već na početku želeo da naglasi svoju namn:ru da život sagleda kao neraskidivi sklad tragičnog.i smešnog, da ga sagleda skoro 'kroz 'Smeh nezalntey.:sovanog, posmatra= ča,. koji (smeh) docnije, Dposredstvom ljudskih elemenata, dobija tragičan smisao. N. taj način pisac je name ravao da savlada ograničehja Mdslovljena 'primitivnim ambijentom u kome, se drama odvija i da publici slo=

ženije psihologije ispriča ljudski potresnu i univerzalnu povest. Samo, da li je autor do kraja uspeo u SVOjoj nameri? Između mnogih ograničenja “koja poznaje dramski oblik kazivanja, izdvaja se ono po „kome se dramska akcija mora kretati prema cilju od, počeika opređeljenom. Aku je cilj jasa, radnja se kasnije može razvijati u nekoliko drugih, različitih smerova, prividno

nezavisnih od glavne svrhe.

Kolarova pripovest pak ima dva posebna dela, gotovo konfrontirana. U prvom delu

drame Kolar nz ı je pouzda-,|

no i sigurno dočarao seoski ambijent, i to polazeći od šociološkos pođatka ka psihološkoj drami. U ovom deJu, u centru posmatranja su

„ kolektivnu svest.

dve seoske Dorodice: nastojanje jedme očć njih da uda Hromu “<erku i želja druge da odatle izvuče materijalnu korist. U prvom delu Svoga tela gospodar je potresna priča o tome kslko se u ljudskim životima stvo> Ti srca ]Sako mi

fagum

„Yesima OI 1 (i priroda lju ćgzislemcije). i komad na univerzalan mnmačin govori, ma kom skupu ljudi, o, večilim 1 složenim ljudskim sukobima.

U drugom delu komada o=

a dramska akcija se zgušnjava oko psihološke drame hrome devojke. U oyim trenucima drama.se neprirodno zaošfrava, tako da se postav lja pitanje: njje li to tragedija? Odgovor je megativam zato što autor tretiza samo jedan posebam slučaj, nalik na pomodnce teme američkih drama, a ne. pitanje od suštinskog i bilnmog značaja za nel:u ljudsku grupaciju. Drama tako dobija prizvuk kon-> strukcije, čemu doprinosi i dočaravanje seoskog ambijenta u pravcu literarno stilizovane almosfere.

Kako se w drugom delu komada sve one opore,-plrepredđene karakterisiike seljačkog načina života gube, a akcija grupiše oko Rožine nesreće -— literarno stilizovane — dobija se biulisak neuverljivosti Izgleda da u ambijentu koji Kolar posmatra, Rožina drama mora i u nastavku .biti surovija i šireg raspona. Može se preipostaviti da su usled toga reditelji Dr. Branko Gavela i Ljudevit Galic zamislili pret stavu emocionalno pregrejanu, pretstavu u kojoj je sva–

Vladimir Stamenković Nastavak ma 6 slrani

DUVEK, neposrednije i prodornije od Q svih, umetnosti, pozorište .je vezivalo

ljiude među sobom. Kolektivna Do SVOjoj biti, pozorišna umelnost zna i da budi" I zato, u najpresudnijim časovima formiranja svesti jedne nacije ili jednog društva, Eod svih naroda nalazimo

ešaju &a, mic,

va tema se više ne razvija, ·

»Zagonski grozaovi,. pesme, zanos -:Jela,..e

Pitomi 'kumrovački pejzaž sa 'Titovom rodnom kućom, sav u zelenilu, sav pod suncem,.već sam u sebi nosi našlućena obilja. jeseni, grozdove, i pesme bera= ča, vedre i iužne, i topli, beskrajni zanos proleća i leta, Nije, onda mimalo neobično i mije nimalo čudno što je 25 maj, rođenđan Preisednika republike, Titov rodendan, istovremeno i Dan mladosti ove zemlje: na razmeđu, u susretu proleća i leta sreću se i poistovećuju naše misli sa. čovekom čija je ličnost, čije je ime i đelo postalo simbol i smisao mašeg istorijskog: hoda u budućnost, našeg života i trajanja, sa nabujalim rastom i mladošću zemlje koja je danas; u nemirnoj stvarnosti savremenog. sveta, jedan „od istrajnih stubova i budnih svetionika mira, slobode i širokogrude ljudske. trpeljivosti, razumevanja i bratstva,

Tito, mlađost, zemlja... Te tri reći ne simbolizuju samo maše, jugoslovenske društveno-etičke smernice i ciljeve, one-su, takođe, i jarka znamenja naših: knji= ževnih i umetničkih s6tremljenja i pothvata, Oslobođen svake potrebe da bude Wratkovidi i vulgarni propa-

.·Bandigst, jugoslovensici pisac, jugoslovenski umetnik, U

ZNAKU TITOVOG IMENA i u rečima. MI.,ADOST i ZEMLJA vidi put ka ostvarenju bodrih i životodavnih humanističkih i patriotskih marodnih ideala iz prošlosti i sadašnjosti. Politika slobodnog duha, nesputane, slobodne raisli, politika istine, otvorenosti, humanizma i ljudske ravnopravnosti pretstavlja onaj željeni rascvet i polet stvaralačkih energija koje samo u socijalizmu mogu i moraju da nađu dostojno ispunjenje. : j

Dam Titovog rođendana trenutak je kad možemo ponosno da se obazremo unatrag, i da skupimo snage za nove dslekosežne napore, da bi stara Plutarhova Teč o »mogućnostli srećna života u maloj oladžbini« postala široka i puna izvesnost naših dand i časova, naša vera, pouzdanje i poruka svim dobronamernim ljudima i narodima, oličena u dragim, dragocenim, švetlim imenima

Tito, mladost, zemlja, sloboda...

Hrvatsko Zagorje, MBmzroyvac: Titova, rodna kuća,

U martovskom Droju &ovjetskog “#časopisa »Novi svete (»Novi mijr«) objavio je kmjiževnik Konstantin Simonov članak pod uopštenofeoretskim naslovom »O socijalističkom Yrcalizmu«.

To. što je Simonov našao za pofrebno da ovoj temi, o kojoj su, kako.i sam konstatuje, „napisme #»hiljade članalke i stotine knjiga«, do đa još: jedan napis više njegovo je pravo, a, Vero=> vatnho, i dužnost. To pravo, pa i dužnost, niko ne želi da mu osDpoti.

Isticanje našeg iskustva u diskusijama & nekim marksistima iz »socijalističkog la'Bera« je, opet, naše pravo.i maša dužnost. Kao što je i

SMISAGO:T.NAČAJ »STERIJINOG POZORJA«

INOSTRANE TEME

STVARNOST 1 VETRENJAČE

Tanasije Mladenović

duboku naklonost prema pozorišnoj umet{no-

sti i snažan polet u razvoju dramske literature. Tako je bilo u svim starim kulturama, takoje: bilo 'u 'doba, Renesanse, tako i kod nas u prvoj polovini XIN-—8 veka,

"Nije potrebno naročito po:sećati iz kakvih je duboko nacionalnih sšstrem,jenja Sterija, *ije ime nije slučajno vezano za Novosadski Pestival, „svoj dar. i,svoj genije, stavio u službu naše pozorišne umieinosti koja se tek rađala u broj polovini prošlog veka, i u temelje maše dramske književnosti, Nije slučajno isto tako i što. baš Novi Sad, koji' je i bre sto i više godina igrao presudnu ulogu u postavljanju baze našeg pozorišta, i odmah bio, već onćn, &pojnica, između Beograda i Zagreba, nastavljajući svoju veliku kulturnu ipadiciju, došao na ideju da, u promenjenim prilikama, danas kad" se kođ nas izgrađuje novo društvo, postavj osnove.za jedan'OzOrisni festival jugoslovenskih razmera, i da ga stavi pod znamenje velikog SŠterijinog imena, Tako se, u razmaku jednog veka i više, tra-

dicija i novina povesuju:·Novi Sad nastavlja.

svoj pionirski posao kudlturih spajanja naših

naroda, i imenom Sterijinim vezuje njegovo ,

veliko delo za wračenje i procvat naše nove pozorišne umetnosfi i dramske Književnosti.

Već prvo Sterijino pozorje« prošle godine u aprilu, pokz. lo je: da je bilo istanska smofra naše! jugoslovenske pozorišne umcinosti. Ova podina svedoči, po broju prijavljenih pozorišra, da đolazak "u Novi Sad na »Sterijino pozorje« | učestvovanje. na mjemu postaje čast za ava naša jugoslovenska DOozorišta i za sve maše dramške pisce. Godime koje su pred nama pckazaće da će »Slterijino. pozorje« zaista biti pokretač razvoja novog. jugoslovenskog pozorišta i dinspirator razmaha na”. dramske literature,

Nagrađe koje se dođeljuju ma »Sterijinom pozorjuq, obuhvatajući sve vidove pozorišne umetnosti (za najbolju pretstavu u celini, za

režiju, za pet najboljih glumačkih ostvarenja, za scenografiju, za kostimografiju) kao i vidove 'dramskog književnog posla (za majbolju dramu, za majbolju :dramatizaciju), pokazuju koliko je ,osnivačima i animatorima »Sterijinog pozorja« stalo da našu pozorišnu umetnošt i dramsku. književnost svestrano obuhvate. Smisao i značaj ovih nagrada, ne

treba posmatrati samo sa njihove materijalne'

korisnoski, već mnogo pre sa njihove moral-– ne strane. Jer zasada to su jedina priznamja ove vrste za pozorišno i dramsko stvaralaštvo kod, nas. Najpuniji. smisao tih nagrađa upravo leži u tome. ı

'Ne treba čekati da vreme potvrdi dalekosežnost kulturnog posla koje je” preuzelo »Sterijino: pozorje«. Duboki smisao ·'i značaj »Sterijinog pozorja« već.danas su jasni i nepobitni, NJ : Dušan Matić

——_—-—-——-—__ — ——.

naše pravo i naša. đužnest da shvatanjima s kojima se ne šlažemo. iz 6&Voga. najdublieg uverenja, suprotstavimo svoja; da našem Oscćanju onoga što svi nazivamo duhom marksizma, za ra= zliku „od, slova marksizma, damo svoja tumačenja, sVOje misli i &voja razmišljanja. I to sve po meri naše vlastite sposobnosti i naše vlastite prakse, bez ikakvih namera da od takvih sopstve nih uopštavanja i sopstvenih zaključaka stvaramo bilokakvu dogmu jli »teoriju« koiu bismo, posle, bilokome pokušali da naturimo. : Ovaj uvod ne bi uopšte bio potreban da Konstantin Simonov nije mepisao, pod gor njim uopšteno-teoretskim na, slovom ·'(uoštalom, u suštini samo uopštenim, to će reći sa mnogo opštih, mesfa a malo ili mi malo teoretskih misli). jedan vojujući članak, u kome se dotakao stanja u poljskoj, mađarskoj i našoj, jugoslovenskoj literaturi, Konačno, najmahje je važno to Što je Simonov šuprotstavio svoja gledišta ne-

'kim gledištima Đerđa Luka-

ča o Lenjinovom, članku šPartiska organizacija i partiska književnost, što je polj slog pisca Teplica, zato što ovaj neće da primi socijalistički realizam” kao jedinospasavajući i jedino mogući, proglasio čak i, u &adržajnom i misaoncm pogledu, ne pismenim; ili, što je Josipa Vidmara „citirao kao čoveka koji naopako tumači Lenjinove stavove o Tolstoju; ili što je za pisca „ovih redova, povodom: njegovog istupanja prošle jeseni u Varšavi na iemu »Sloboda ličnosti i slo boda stvaralaštva u socijalizniuv, rekao da će mu »idec

lozi buržoaskog sveta biti z:

hvalni za njegovu otvoren

Nastavak na G srani