Književne novine

#88

NAGRADE ; ) GREBA RADA. ZA1 "Prađieionalnž 5 OP Zagreba“ je Književno det i - MO su Miroslavu RIR MC, knjigu „Davni danj“ {prva nagrada) i Vlađimirn Popo. 'j. viću za zbirkm pesam Hi Velja AP i Jave“ agrada). Prvmw na ; području muzike, Obie Se „e Al zragrebačkih . soli. · Bla, a za likovnu metnost vajar Vojin Bakić,

GOSTI 18 STVA i

INOSTRAN-

Članovi delegacij j

i e {e je sovjetYRkih prosvetnih radnika "pk setili Više mašihb gradoyvn,

Poljski MKwjiževnici Mječi slav dastrun, Ježi Andže« devski i Adam Važik; hao lanovi „delegacije Saveza 'Kndievaltkn, Poliske, dopn(00% . :e naaž Poya u posetu našoj \e„Clan Đirekheije RPI Mario Alikata, održao u Wdogradu Zagrebu i Kjnbljani predavanja o živolbu i radn poznatog revolueionara i g __ Bnivača IKPi A i ' Granšija, O DOOa lepa Band OP OrOaly đe ·Jegacija čehoslovačkih svebnih radnika, O

DRAMA

Tstarsko mar, pozorište u Puli izvelo kao svoju dva naestu „premijern „MPobunu ma Kejnu“ od M. Vomuka,

Na kamernoj „pozornici Hrvatskog mar, „Nazališta prvi pnt izvedena, drama „Magle“ od Nadima Omer begovića,

U Beogeađskoj Mkomeđij,i održana premijera, komedije „Hladan taš“ od V. Ma

djakovskog U Ateljeu 212 „izveđena premijera „MDavičove » Pe-

~ smee a, u beogradskom Nar. pozorištu dramc »Zasebni Stolovi« od T. MWatigana.

U N, Sadu počele IT dmn Soslovenske poz, igre „Ste“ rijine pozorje",

IZLOŽBHE;

TU Beogradm aftvorene izložbe slika, i erteža Moše Pijade, Prolećna, izložba ULUS-a, (prvi deo). šesta .majska izložba grafike, sli kara Đorđa, Bošanma i YaJarke Mire MLetice.

U BRplitu otvorena ĐYa» nmaesta, prvomajska ızložba - dalmafinskih Jikovnih wmetnika, OPERA 1} BATE

Hrvatsko ma?. izvelo premi,ern onere „Sadko“ od Rimskog J\\orsakova, a Zagrebačka ko ~ mediia MBrehtovu „Prosjač“ hu operu“ . Belkis Aran. prvynkinja - Ankarske opere gostovala u» Narodnom pozorištu“ u Beograđrn w opcri „Bal pod masgikama“. Vae Opera Hryvafškog mnar, ka zališta, RKremvla na arne• jn po Čehoslovačkoj. Ansambl opere i balefa Beogradskog mar, pozorišta gostovao u Visbadenu,

kazalište

. RONCERTI

Mlađi bugarski pijanista pb duri Bukov gostovao u Beo - gradu.

Mađayrski „Jatrai let“ priređio Rhonečeri Beogradu. Zapadnonemaćki aıyigentr Albert JNićk-Zecar priredio dva koncerta m Beogradu

Kyar– u

a sa orkestrom JNA. : - Juamerni amsambl radia · Vagreba održao m Beogra-

du koncert, pred · odlazak na gostovanje m SSSHR.

OIEZ STARIH

-}o | CM4EDAM dana prij» = e] režisera-pedagoga.,

- Jeda

Wvaliteta, Ivo Haičć,

„nih | Nakon završene glumačke

žao kratko vrijeme, a onda je

je na Narodnom

M Pragu je ostao

| znavao Jo "izradio Š njim mlogu Odš8vyalda

lie

_vwagrebačke drame, |} dimpešti, gdje dje glumio ma | 'Fako je Raic spadao

Moji

če + * : | TDugogodišnji i

Miletićeve glumačke Škole,

niz domačtih

iji rad, ni, x 5 tim u veži iskrsavala,

nog: ređilelja, S tom idejom o doveo. je Josip Bah ponovno me 22 Warakteristično „je,

bio onaj Oe vu. genera'

u dolaska za dalinjih pet | Dolaskom u mac i kao mlad motod solidne njemačke

· red te Ssolidnosti m sMvI sjednut neodojjivomi stvenog Teatra, donio elan i menmornosšt vih scenskih izraza, | svega, onog,

prvog dolaska

| Berlinsko &0 inostrana, furneja ior

MHT.

| rope. Ta lil rć Biamburga 1 ae o dbijeni doživljajima, -i otkrovenjima, preplavljeni te RO Rađa su fo 925 | bili su istom kov - Taka " stimalans, Raič dje i

0) ti, I, evo, i jogina prEbkida,

· poljske MKwuiture, .

mayršene pedeset godi prvi slieđbenik metoda Snjice svog fivota umro joe u Zagrebu 16 č 19031 jeđan od najznačajnijih mašib -seenskih postava tanislavskoga,

Yo gatskOHe kazališta, dr-a Stjepana Miletića, nasta“ | vip je Maić pozorišne studije u Beču. Prvi glumački angažman dobio je u Berlinu, Tm se zndr-

TĐivadiu nm femelju odigrane ulona srpskohrvatskom jeziku bio smjesta

i OaaračB{ režiser Max Reinhardt, koji gnm je poi Šš iz Berlinma zainteresovao se zB njega,

·} tima* i MRaić. đobije angažman u Hamburgu, gdje , Li Odabir dine. — Kasnije, | gostovao je Ivo Raić i u Bu-

BP u red vrlo rijetkih glumaca glumili na četiri JOSKE: srpskohyvatskom, d ačkom i mađarskom, nai # wrlo zaslužni direktor aReRkođer jeđan ođ prvih apsolvenata J'ačke drame, BR. dpi Bah o :. io Zaitda · bi, odine 1900 Niaića za zagrebački teavd SGRRON a afujono Wkrčio puteve savremenom svjet *ikom repeYtoarn animirajući na taj način i čilfav n ı dramatičara na ipienzivniji i studioTakvim repertoarom rađalo se sve Od'denije saznanje o suverenosti literature mm BCe-,

) „~ s vremenom sve munje bavio režijom, a 6 e Biker direktorsko-administrntivnim nio onaj Ko doveo u zagrebačko kazalište prMiterarnih reditelja. Pet godina mnTtaića nastupio je Branko Gavela, a godina Tito Stroci.

Zagreb Ivo Raićč Je već i kao, gla-

Slanislavskoga i ansambla Moskovskog Hudože-

što so u Evropi moglo vidjeti do

gostovanje MHT godine r u Ono YE OeTN a : | svije vpozorišta, uzbudila je pororišni svije : ošao u Merlin Josip Bah da

ORO oki Jvo MHaić. Obojica sm se

i na radu u Zagrebu, išljenici, Moskovljani š im bili pn»

» Hbevni goje n kraćim ili „davana ocena popoljske književno-

dužim ese, edinih g

o osle više od petnaest krajem prošle. SOdine, »Književni godišnjak« de počeo svoju drugu SNeriju 58 istim glavnim „Tedaktorom koji mu je bio na čelu i.dugo godina pre rata, sa prof. Zofjom Smilo-. vom. Zadatak „»Godišnjaka« je da informiše i daje ocenu Kknjic

Ševnog stvaralaštva u toku pYo*

teklc godine u Poljiskoj, Ovaj prvi posleratni godišnjak, SštamĐan na 675 sftranma, posvećen ije

' stvaralaštvu m 1055 godini. Za raz,

Jiku od predratnih om ie mmnogo opširmiji, a, da, bi pregled WwjižeY nog stvaranja mw Poljskoi bio jasniji u posebne odeljke su, iP-. dvojeni književna Kritika, esej, reportaža, satira; zatim je Wveden novi odeljal- posvećen isto" vili Mmjiževnosti, kao ji odđeljak, »Miscellaneaćc w kome še Sovori eo najvažnijim pojavama u oblastima koje su tesno povezane sa Kmjiževnošćun i Koje. ola vaiu shvatanje mjenec uloge u ruzvoju

»Godišnjaku«

Prvi članak u posvećen je Adđamu MicćNdeviču, izdanju „mnmjegovih dela, oceni

onoga što je o mjemu pisann } loku jubilarne, 1955 godinc, kao i maučnim dostignućima. u.proučavamju njegovog stvaralaštva i života, Dalje sšsleđe člamci, o lirici i poemi, priči i romanu, drami, satiri, reportaži, memoa-

' rima, eseju i feljtonu, književV~-

noj kritici, khnjiževnim časopisima, teoriji kmjiževnosti, istoriji književnosti, dečioj i omladđinskoj kmjiževnosti·i maizad o.novim izdanjima i reeđicijama, starijih pisaca. O odeliku Miscellanea obrađena je nawkau o kniizi, bibliografiia, rečnici, mužika i Poljska (zemlja, ljudi, umuet« nički spomenici). Naizad, Mpo~

slednji đeo posvećem je prevodnoj književnosti. U 1%5' gs. u

| Mnjiževnosti, n broju nema na

odjna 195 Db

godina kađa dig.

razvoju poljiske

ba protiv shel Bi i

)očeo preokret u jiževnosti, bor

nhja StvaraMaiDyu, i borba m e „bo PAO DYAPMOJ NU 1 PORA MUN

“ftek nočetak ni rezultati misu bi-

li tako veliki, Pre 5o može go voriti o nagoveštajima. IJ tomo je nesumnjivo najdalie „otišla poezija koja mnogo osšsežijivije reaguje na tekuće đogađaje i

zbivanja mego proza, Pored tih · ,

nagoveštaja, koji sm našli Svoj izraz mn Stvaralaštvnm pojedđinijh pisaca, drugi izraz iravličnjna i jugovine u poliskoj MKnjiževnmosti bio je »rehabilitaciia« Đojeđinih autora.

Poljski književnici nu Jugoslaviji

:•) Poliski lNmjiževnici · Adam Važik, ·Mječislav Jastrun i Ježi Andžejevski hovave ovih dana M wašoj zemlji, kao zosti Baveza Kknjizevnika dJugoslaviieč: oni UŽvraćaju posetu Koju sn Li na ša (Tanasije 1 ić, Novak Simić | Boš i nila Poliskaj Mrajem prošle godine. Peljski gosti spačaiu Mmedu istaknute Književne stvarao+

ce u svojoj zemlji. Ađam Važik,\ 'čija se litetorna delatnost odli'kuje snažnom revolucionarnošću,

autlor je nekoliko knjiga stihova, i proze,„ Mječislav Jastrun pore stihova, (Woje možete maći u ovom broju mašeg listav u rubrici »Lirika nm prevodu) bavi 50 romansiranom biografihom., „deži Andžejevski piše pripovetke, romane i pozorišne komade: poznate su njegove Kužjige: »Skla/i Srca«, »Noća, »Pepeo i dijamants i drige. Poljski pisci su. pored razgovora sa našim Kniiževnicima, obišli neke Krajeve naše zemlje.

· Londonske islošbe

(s) U Londonu je sada, otvorcno preko dešet likovnih dzložbi. Polovina ovih izložbi posvećena je khlasičnim i savremenim francuskim umetnicima; čak su Zzastupljena 1 imena malo poznata u Francučškoj.

Impresionisti su majbolje reprezentovami. Platna Monea,: Renoara, i Bemara ispunjavaju celu jedmu galeriju „neđaleko od Bond strita. U istom: kvartu malazi se i jzložba irskog slikara Tioderika O'Konora,

O'Konor je rođen 19860 godine a umro je pre više od 25 gođima. Još kao mlad umetnik O'K-omor je otišao u francusku i tamo je, nekoliko godina kasnije, pristupio simbolističkoj školi Pont-Avana i radio zajedno sa Gogenom. Međutim, O'Kononr nije dmao smelosti da izlaže svoja dela. Tek posle njegove smrti, pošto je njegov atelje bio Drodat 1955 godine, počeo je da raste njegov ugled.

Gogenov uticai se ogleđa i ma

„„#ljkama Stiyma MHejvisu „kojk iz»

laže plakia sa motivima iz Istočme Afrike i Antila, Sa Diteresovanjem: publika obilazi i izh}ožbi vajarskih radova Majkla Kıltona, Njegovi »AMmrobatie u bronzi pretstavljaju izraziti primer orlginalne imspiracije. U većini iz-

loženih figura nazire se umetnje

kova tendencija za karikfranjem ljudskih slabosti. Interesamtno, je takođe da je Majkl Ertom za neka od svojih đela crpeo inspi-=

nacije sa pozorišnih dekora,

Drama o Karlu Marksu

'*) Romad »Veliko srce“ projzvod je petogođišnjeg radp, mladog sovjetskog pišca A. Jakovljeva, a ujedno i njegovo prvo dramsko delo. "Takođe je mna-

PO yIyO

Ili iljHI il li|

svim' naročito Kap reditelj počćo,da.viđeno | do» ' življeno prenosi na ansambi zagrebačke drame, TĐanas, već nakon trećez boravka MJET među mama, Dotpuno je jasno, Šta je Jvo Haić nakon * sVOg Busre{n 8, umjetnicima iz. Moskve .donese svojim wvqgrebačkim drugovima. Onda, oni koji ih nisu vidjeli, mogli su da Sva, ta olkrove- i nja rekonstrmniču samo ma (temelju onoga io BB · o njima pričalo. i pisalo, Jedan od osnovih prineipa metoda Sfanislavskoga:; mkidanje sistema fhtarovn j ujednačenot ansambla, nije osfao samo kođ feoretske Tormulacije, ovdje je om bio prezento» van u praksi, 1906 nw Berlinn (a kasnije i u, dvugim centrima) frapiralm, je mnjviše sfrogm uravm bla moskovskih' umjetnika,

Ova osnovna, momenta onio je Haičć wu zagre-

glumac suptil·

Rljlole Yeformatora

pošao u Prag, gdje

fri godine čuveni

m JbDbsenovim „Ave-

mađarskom jeziku,

je i potreba literarOTOK ni TodiRoljU vu Riatca u mo 3. da je upravo Ba, građujući

zadacima,

iteli i Raičć nije rediteli imao precizno razrađen | ozoPišne Bkole. No po- . Bena, On avanju goonskog zadala :ohedtiioi - đomovinu nešto sasvim novo, Opom o: donio olja snagom umjetničke ličnosti ventivan,

i mmjetnički zanos, rađni u ore pronalaženju no- „Prvih još koji su značili mnadgradnju Pored

1908, prvo

iskustvima ·

poučeni Nakon.

emocijama. od

hkhao glumac, 4 sa

Korehtnau opremu 'salona. rakteristike 'njegovo wlinmnčke i i onomijo kroz dvndesetidđvijo godine besprekidnog rada nu Zagrebu,

Bad je kao režišer stuđirao djelo, »n Sscomsku je Ruaić u analizu teksta s nervom :: U njegovom. analitičkom radu mije i 00 a mijansa. Sve uloge koje 60 e izlazile iz njegovog stnđija bile su plastično izya- * · jane i dotjerane m S loški do u tančine iscizelirane. ' brzine wu izbacivanju pretstavn rada sastojaln se od dugog kon bezbrojnih proba mo čitalo bez geste,

postavu ulazio i osjećajem, mu izbjegla ni jedn

idđejnom sadržaju, tima, i karakterima djela, o ' redne probe. Do tog: časa govorio Je ve jedini član ansambla svoju mlogu napamćčt, također bila" velika novina za Ono YV bio utvrđen, a, geste „jale su Se

eima početnicima, acije mogn vrlo mnogo

što je prvenstveno postizavao odnosom prema autorovm fekstm, pa i prema maj manjoj miozi w djelu, on je i vanjem mnularnje, iekstovne rež) moničnu i homogenn izjeđnačenost dćitavc literarno-umjefničke i Becemsko-tehničke se smišljeno čuvao da podredi glumca mekom {aku myawom višem fehničkom zahtjevm Bcone, jednoj. omođarskih i prolaznih pojava prvih godin poslije Prvog svjetskog rata On i

jam glmumeća, kao umjetničkog fa scenskim postavama, Sofokla, uripida i Bekspi-

čajne da »Veliko srce« pretstavlja jeđan ođ prvih pokušaja u sovietskoj dramsko] litersturi aa se i 6censki obradi jik osnivača komunizma,

M-omadčd je prviput izveden nedayno m MRrasnodarskom· obim snom pozorištu imensz Gorkoz. RBako piše »Literaturnaja gazeta autov je očigledno veoma savesna proučio istoriske činjenice i dobro poznaje epbohu. Osmovni dramski konflikt zasniva, se na

NWovi bale

Pozorišne Evropm,.

Tretušom sfilizacije, uz to

nijanse, nw

prelazilo se ma

(pogotovu u klasici, iz mwagrađenog fekstm same od

bio beskompromisan m pitanju mizanje kretanja i situmcije ndošavao u pot. sSkladn i sporazumu 58

otrebama gloumea,

nesigurnih koraka ma sceni,

težnje da glumački ujednači svojim,

18, je u Poljskoj ı

u književ-. g

Ya, Wu. mapovnim sćemama, gdje Basvim sitne epirodne jli komparserijske · uloge nisu. mogle da doče fekstovno do izražaja, on ih je izgradio m zvuč. mi ili vizuelni dekoratnvni elemenat.

Ovi kvaliteti 'Raičeva, „staju. razumljivi ikad se woči činjenica, da je PO bio snažna glumačka individnanainost,. „zovan, poetiziran, možda medđovolino oljuštenm „do, same Jezgro stvarnosti pa zato fu i tamo pomanlo

mogao did

&konocentrisanu

ofteženost anpsami-

To su ostale glaynme karediteljske {fizi

Bio je neprijatelj Tehnika njegova studija kod stola, Nakod Btola, kod Kojih. se sabez situacije, tražeći iom, iztemeljitim ”»disknsijama o obratima, dramatskinm efek-

svaki DO".

rijeme,

sklonostima i dindi- Naročito je bio ip "sli i folerantan Kađ se Yadilo o glymkojima dobro s&mišljene sitnda pomognu Kod njihovih

prckeOiT: ulturnin,

reciznim YrazrađiLje postizavao har-

materije.

oplemenin po> tora, MU Teraj

mwnačajne t tera, slrasmn

„ma atelju i dobri ateljina, skromnost # Jjično y jednostavnost | d

DIČHR i jednostrano prikax;

'Bingelg je pretstavljen samo

čovek-borac i Marksov saradnik. Takođe je neujednačen i lik engleskog RKapitaliste . Memsteda, Marksovog idejnog protivnika,

AVON Dve prenuje u slatu

'%) Nekoliko italijanskih listova, objiavilo je međavno du je bretisednički savet odvojio bozamaŠšnu sumu namenjenu Za nagrade pisem koji vw toku jedme godime buđe dao nmaiveći doprimos uspehu domaće Knjičevnosti i specijalnu premijn iznavačn Koji se iguzekno bude istakao na wzadiganju i Biremju italijanske kulture, »Zlatnm, hnjiga«e će se dogeljivati svake godine jednom od izdavača, a »Zlatno pvero«, zaJedno sa čekom mu pet milionm, liza, sređnom pjscu Koga, žiri bDudo proglasio zaslužnim za dobijanje premije.

A Pripreme sa proslavu 2.000 godišnice od rođenja Ouvidija u Rumunuji

(e) Uskoro se navršava dve hlljade godina od rođenja poznatog rimskog pesnika Oviđija. Ova komemoracija koja: se već duže vremena priprema u Italiji i nekim drugim zemlisma nmije ostala bez odjeka ni u Rumuniji. Kao što je poznato, Ovidije je poslednje godine života proveo 'hao ptrognamik u današnjoj Ko sštanci, nekadđoešnji "Tomi,

' U toku šest meseci, od jeseni 1957 do proleća 1058 godine Rumunska akađemija i njene fili. jale održaće više secnica na kojima.će re izneti rezultati proučavamia Ovidijevih dela. U 19857 godini pojaviće se jedna Knjiga posvećena, Ovšđiju, a, ı toku pro &lave izaći će iz štampe i njegova »Pimma 1z wrogomstva« na rU> rrumsiltorn 'jezikmu, U, isto: vreme održaće se i književni konkurs %% najbolji originalni rad (studija, pesma, novela) posvećem ovom velikom rimskom pesnilcu Rao i konkurs za najbolji prevod" nekog njegovog odlomika na rumun:ki jezik.

f Ser

SUD

barokni, ali. zato

ipak _ nuan{an, Po svom

java posve prirodna i

Sie i Đbački Yeatar dotad S ReGoyolino pro aŽ ve o član ~ suptilna i precizno izgrađivauje 'Wlogwm jeln, s. 1 Po S dokvatku dekorafivnu opremu sceme, naročito gdekoji Raićev plan, tempo

b Va

siho-

|] raspo> što de ton je razvi“ sebe, radni elan u

'unjzađ odlučuje, Prvog

HRuić,

odnosi između Marksa i Engelsa. ·

dobrodušan čovek, a ne i kao

osnovnom glamačkom. vaspitanju, po svojim umjetničkim dispozicijam, predestinovan da kao jaka i blještava vlađa pozornicom, a, to bi bila m ono vrijeme po-

boko obuzet idejom Stanislavskogm — podređiyao cjelini kao glumae, m kao reditelj tražio to i od ostalih. svojih saradnika ma spremanju prefštava,

Gođine Prvog svjetskog rata ·poremefile #B DO .

drame bio jo znatno msporen, vato k

rata, buknwli- još jačom snagom svi magomilani, 8,

potisnuti zanosi scepskog umJjefničkoa \stvaralaı “ “_: .

II 'su :to teški dani za Rarajevsko pozorište,

Tek sm bile prošle čefiri godine od njeg0o-

-___Vog osnivanja, a, naq njim sU mo nadneli er-

mi oblaci beznađa, Aplatzi su ušahnuli, publika se ' osipala; Btampka, je pisala o Rrizi, Pozorišna blagajina” bila, je. prazna,: glumci nezadovoljni „disciplina i”

n opadanju. Pozorište „jo doživljavalo. „dno . prva iskušenja mapuštonoga... i AV

Dragi po ređu npravnik je smenjen, hli šta, da-

. lje? Odgovor je brzo došao, jedinstven, jasan. Po-

zorište,. publika, štampa, svi traže novog' Čoveka,

. taži se ličnost čiji će autoritet smiriti dobove, stvo,

rifi novu atmosferu kao SEO bila ona kada "je, po-

zorište 'počejo 5a radom, TI,” slava, Nušića, fada već poznatog književnika i iglu | smog pozorišnog yadmwika, Nmšić dugo razmišlja.i

stiže u- Rhrajevo. Bila je velika zima, Miljnek;i zaledena, ulice. grada »airpane snegom Ali, glas o · dolasku Nušića otkravio je mnoga zaleđema srca. Pozorišno nebo počelo se vazvedravati, : Mada već u poodmaklim godinama — J | .hroniča» tih Nušićevih Gana — om je meobično Živ,

energićan,-radan;.on stiže svuđa, blizak je, glum-

cima, Rkrifiei, štampj, kulturnim radnicima: om odr-

žhya, saštanke konferencije, govori piše, že velike napore da i finansije dovede

„a

irija, Bel i italijanski

“_) Iz studija Je nedavno izašao film — plođ koprođukcije filmskih: umetnika iz istočne i Zapadne Nemačke Koji je naišao na odličan prijem: kođ Kritike. Ova1 film, ustvari”filmsPu adap– faciju romana požnatog nemačtkog pisca, GerhaMda Hauptmana, režirao je istočnonemački režiser Volfang Štatue, poznat i našoj

wublici po filmu »Ubice 'Bume-

đu nama,

»Roze Bemds je fragedija iz seljAčkog Života sa socijalnim akcentom, ali pre svega tragedđija, mlade čene,:u pročenti iz-. među strasti kojom je obuzeta i imperativa sređine, buna. hipoNKrizije, a listovrememo i drama čija je potka bofba polova. U

geja Prok ofjev a

mak. rediteljskog ada ĐOoč stilisugestivan i česta Tasći- „ A

individualnosk

shvatljiva, on 6e + du- ·

razvoja zagrebačio . ali su vatp nakon

zbor je pao ma ĐBrani-

februara 15%5 godine on”

piše jedan

i az to ulai rad, ji .

se Ivo MRaić poznatim

:teatra,

ćija wu seemi 7 &censha, postava, dostojna velikog 'umjetnika Ive, 1 Rtaića, Fera i

7 Bsagorevao je na poslu, Paa Našić napreže sye svoj j-. ge da uspe, Zdravlje ga ne služi najbolje, aa to kao da ne mari. Svakoga dana puši majmanje po Sto cigareta,'a, stari poslužitelj Salko i po šezdeset puta dnevno prelazi a malu Kkafanieu na levnm obalu · Miljacke dđa bi doneo upravmikw kafu, .v Kao i njegov prethodnik, Nušić će dini svoga upravnikovanja negovati kla! fu, dok se u drami vrača romantičnom repertoaru, Pored toga, čineći ustupal jednom delu publike, ; Nušić pristaje da se prikazuju i dela manje umetnič ke yrednosti, Tako se na, reperioaru pored delyaiz svetsko dramske književnosti kao što su Šekspirov

„Otelo“, Ibzenova „Heđda

reditelj Lukino WViskonti

Trauptmahovom romanu miada i

lepa seoska sluškinja Roza Bernađ ·

je žrtva lukavstva, predrasuda i. .bezobzirnosti sredine koja odo-

brava sve postupke muškaraca, ~

a osuđuje »posrnulu« ženu.

Prema pisanju Kritike, mosilac glavne ženske uloge Marija Šeli, usbela je veoma uverljivo i plastičmo da ostvari lik sluškinje Roze. Smatra se da je ofa u ovoi ulozi „prevazišla svoja ranija ostvarenja u »Poslednjem most“ i »Žervezu&«, Partner Marije Šel u ovom filmu je italijanski glumac Haf Valone, »Roze Bermd« „zastupa ovih dama nemačku kinematografiju na . festivalu u Kanu, a

· Ćarke na freski — doka protiv · Jalsifikatora

() Dvadeset, i jedna freska koje sa” stručnjaci do sada“ smatrali kao »jedinstvene primere srednjevekovne umetnosti« sastrugane su neđavno sa zidova Bogorodđične crkve u nemačkom gradu ILibeku, pošto je utvrđeno da su Ova »umetnička dela« falsifi-

"lcati skorijeg datuma. FalsižikoM. vame. freske su. potekle.iz kičice .

Lofara .Malškata i hječovog bo>

“ ioćnikar "slikara: DHftriha"" Paja

Vlalskat, ie. *otkrio« ove freske iz NTIT stoleća u toku restauracije crkve koja je bila oštećema. za vreme bombarđovanja u Drugom svetskom ratu. ~

Slikaru PFaju je za ovo »ofhkuiiće« odato ji javno priznanje na svečamosti održamoj 1951 godine

_ kojoj je prisustvovao i kamcelar Adđensuer, Posle gođinu dana

· »pronalazači« su se posvađali i Malskuaf. Je otkrio Javnošti da su

· sredmjevekovne freske u BOgO„rodičnoj crkvi obični falsifikati, Tiomisija stručnjaka je votvrđila njegov . iskaz. Između ostalog komislja je ma slikama zapazila i dve ćurke, životinie koje su „bile mepoznate stanovnicima Ondašnje Evrope.

* „Čuvene“ freske“ · su sastruganse

sa zidova crkve pre dvadesetak ·

' dana, a Malskat i Faj še nalaze nu izdržavanju kazne. .

štva..i. kođ: Raiča i kođ njegova amsambia,.A kada pod kraj godine 1920 ponovno šsusren n ičnostima MIHT prigođom njihovog '. prvog, a godine 19% prigođom mjihovog đrufog gostovanja m Zagrebu, · mislavskim na čelu, pi kađa Je mogao da obnav_lja svoje uspomene i svoja saznanja gledajući wnjiO hove preistave i da w prisnom drugovanju s wJji-

\ ' ma đopmnjava i nmsavršava svoja iskustva, onda je 0 Om kao reo mmjetnik i wyvaženi awtoritet u na šem porozišnom Živofu. pošao u daljnjem: svom radn još gorljivije zm velikim učiteljem Stani' slavskim, Mažalost taj i takav rad mogao je on on drugog gostovanja MHT u Zagrebu da raz:vija još samo nepunih deset godinn. ) svoj inventivni đekorativnu pokretnost Ssceme realizovao je Maić sa pravim 'reformatorskim značenjem i w svojim | mnogobrojnim „muzikalnim rediteljskim „postava-

ovaj puf. sa

Svoju fantazija i

opera ~

Tiroz dvađesetidđvije godine njegova rada m za

grebačkom Rkagalištu bila mu "Je. fri pub povdjerena divekcija drame, Posljednji put vršio je. tu ..dužnnost nekoliko danm do pred svoja smrt. Sa

seenshkom postavom šBekspirove drame i Kleopatra“, s Tim Yveličanstvenim djelom ljubav. mo {rageđije oprostio se Ivo Kaić

od njegove

zagrebačkog teatra,

— Svima, nam je bio drag i blizak, n Ćć; M

-,lena MKešeljević, članica drame.od. OBNHVARJA far

.. jevskog pozorišta; Za svakoga” Bavet, Oi) je hteo pomoći, go vYadio, Dolazio je pre svih, a odlazip k

noć. Prisustvovao je skoro svim protatavakaa iPBBd

Pomagao je u režiji, mi to danas kažemo,

pratio reagovanje publike, sam režirao. Prosto, kako

To je bio počefak.

Molijerov „Merkađe“ ili

od zagrebačkog ve wublike i od života, Bila je njegova posljednja velika umj„etnička emana- ·

: . Kalman Mesarić

Bičnu opere-

ili „Šerlok Holms“. | ) TPoređ redovnog igranja, Bomyućih "0 dramskih dele, sređinom prve godinc svoga, uprav-..

IZLOG CAS

OPISA

»Jugoslavija « sveska 13 i

· Ovaj broj najreprezentativnijeg jugoslovenskog iluštrovanog časopisa „Jugoslavija“ posvećen je JO Srbiji NXOBNIČN KOV opremljen, časopis donosi u reči i &lici Dkibek političkog, društvenog, istorijskog, kulturnog, naučnog i, indusgtrijskog ražvoja Srbije iz prošlošti do danas. Članci naših istaknutih politič kih radnika Petra Htambolića, pokojnog Moše bPijade· i Mome Markovića, razmatraju prob!eme i situaciju. neše zelulje u,sayremenom svetu, razvitsk asocijalističkih. ideja u Srbiji, tok „Narodne revolucije na “području Srbije. Vrlo je interesantan poetski zapis Miodraga, Pavlovića o Beograđu „Građ „jednog razdoblja“. Niz istaknutih ·imena iz umetničkog i naućnog sveta naše. republike zastupljen je sa odgovarajućim napišima., U književnom delu pažnju bprivlači sažet, sintetički napis Eli M'incija „Radosna Tetrospektiva" u kome se, sa dosta mere i objektivnosti, obrazlaže duhovni i stvaralački put srpske pošleratne književnosti, zatim —o dSnažni i sugestivni lirizmi Dušana Matića, Oskara Daviča, 'anašıja Mlađenovića i Bogdana Ćiplića; tu je i gusta, aromatična, poetsko-realistična proza Aleksandra „Vuča (jedan efektan fragment iz romana „Raspusti"); prozom su ·pretstavljeni i Dobrica „Ćosić i „Jara „Ribnikar. Mnoštvo reprođukcija i fotografija dokumentuje ideje i Ččinjenice 0 kojima &e govori,u mnogini (ovde do, kraja nenabrojanim) člancima u časopisu. Za većinu tekstova karakterističan

&taložen ton, bež

je odmeren, |. hvalisavosti i granđomanije i bez izvozno-propagandističkih,

namešteno srećnih osmeha «na fotografijama, što ovDji ·nesvakiđašnjoj publikaciji đaje i dokumentarnu | Ozbiljnost: naša zemlja. #6 nm tai način dostojno reprezentuje pred inostranim svetom (časopis se izdaje i na engleskom, francuskom, nemačkom i yvuskom jeziku), Glavni urednik „Jugoslavije“ je književnik Oto BHihalji-Merin, a tehnički uređnik je Panta Stojićević (M. IL, B.)', ,

|. -

»Letopis matice srpske« broj 4.

Dušan Milačić je dao stuđiju, prožetu nizom HMorisnih in{ormacija, u kojoj je analizirao karaktere BRtenđalovog „romana „Crveno i crno“, Završavajući svoje izlaganje, Milačić naeglačšava, da Štenđa) „javno ispoljava wvoju naklonost prema · bićima izuzetnih đuša i neobično 'snažnih volja. Ne poštujući moralne Uuobičajenosti, ističe pravo jedinke da,' uprkos avih „wetega, slobodno razvija aivoju ličnost, ne zazirući ni od čega, ni, od koga, da u svojoj · potpunosti iživljuje svoj Život, žrtvujući bez milosti sve što joj smeta, rukovođeći se samo kultom i egzaltacijom same sebe“ Osam pesama je šŠštampao Nikola Dreno-

vac. 'Stihovima. su još zastupljeni. Rađonja Vešović, Žarko Đu-

dimir Predić, , Pripovetku „D”veće raste ka nebu“ ima Danilo Nikolić. MRadojića· Tautović je ' povođom lLukačeve Kritike mičeanstva objavio članak „Samoosuda Fridriha Ničea“.. 'Nazivajući Ničea „najlućiđnijim i naj-' markantnijim filosofom dekađencije“, Tautović ukazuje đa, je „Niče — kritičar dekađencije Osudio Ničea +— apologeta ropstva“ E

U rubrici „Književni pregled“ Dragiša Vitošević pod naslovom „Najzad — jeđna romansiranm biografija“ piše o knjizi Gojka Banovića, „Petar Kočić“. Vitošević kaže: „KMnjiga u našoj bio-

grafskoj. literaturi pretstavlja, . jeden dobar početak. I dobar potstrek“, Rubrika „Pozorište“

je donela prikaz Dušana Popovića o pretstavi drame Svetolika Stanišića „Termiti“, koja je

.nikovanja Nušić đo zaslužnim za razvoj

pisca, Vvestre, zorištu

samim Sta-

Hercegovine,

dovoljan onim Što

- prepuna je dima i smisao

va pozorišnog

žonsno Njena đa se

pričob

„Antonije će operefa privući

grandioznna jer iskreno verujm

„obećava novac. Kad

la nego što su avrhi

“U intervjuu koji njih novina“, Mit

novni

je imao dobru reč, ~· skupo „ga malom platom” u varoši prvog razreda U pozorištu je mno- i ı ____ROU" |

Pred Našić Paje: preklinje, za

od pretstava da bi BO Najzad ,

zorišne stvari

u prvoj go- - tografi

Pozorište

pri

„Ova čista

tura“

rović Stevan. Nestorović i"\/Vla="

nosi odlukn koja će ga činiti

od kako „postoji Sarajevsko pozorište na, se ·'5cčni igra komađ jednog savremenog Dosanskog

Bila je to folklorna „Almasa“ Jovana PalaDo kraja svoga borayka m Sarajevskom.poNušić če ostati dosleđan ovoj odluci i priWazati još nekoliko dela savremenih ;

Uprkos priznanja „koja de postigno. Kasno vw noći kađ napusti zgradu na obali Miljacke,. još duso "aveila prozori na Nušičevoj kući m Kkenderiji., Duga besane moći protiču. Njegova lepo mwređena. turska soba

raznih džezvi, Nj im izmoren mnogim deda Salu ae Paa Od ši ono što iebdi nw zraku, Jer, Nušić instinktom is-

TOYAJ OVIE uje na MOTORS ušić se, maj š . aj dan usiupak publici Po ae odinčiie .rete čak .,i one kao što je „Stambo)ls VJ larska princeza“, areeiae OSEPONO OOBRI VV AO

sredstya koja će produžiti ži : caBtkot pool Dodje život drame. Međutim, još više iprpljuju pozorišnu kasu. '

Onda još jeđan poduhvat koji. ·Našić prihvata,

za adaptacija pozorišne zgrade.

Ja se prava istina; op cija, je mnogo više košia; ekte proračanali, dok je: opkštima „zaboravila“ dato obećanje. Pozorište šb wyalilo Ha od a miliona. dinara, u smatrajući da je to kraj. vj OON aaa: A Nušić? ižS SRYIORU še a BZB “On je izgleda digao ruke od ovog finansiskog Popata Bavio posvetto umetničkom radu. Opere: d : ukinuta. roriš re Četi siručna, reditelja. S OMIE U pozorište dolaze etiri po5sa0, Repertoa» je probran, umetnička linija »nat 1? ir je i i e a linija »na 53 e penje. Prikazuje se čak i Sofoklova „Flora“. eđutim. publike je sve manje, a dugova sve više. tih dana dao saradniku „Večer

— Sve je dobro, nas ubiše, jer, dragi

Time je Nušić o položaju -pozorišt sve rekao i to na njegov svojstven, nužšićevshi SOON Me

dd kraj treće godine svoga upravnikovanja čini očajničke napore da spase pozorište. On ij objašujava i moli, ali sve je MUud. Pozorišna knsa je prazna. čeka se na prihod

su im mci protestuju i podnose tužbu, Sud pleni po: Opština ćuti. - pozgriši Tanose "aplčnjene „styari, snimaju te mw.

VO AUŠKI o pie Tr ećina glomaea napušta pozorište i ob je svoja grupu koja daje pretstave M sali hotela „Mvropa“, miruje. i i J

razočaran i RL Noću

· poslednji put gleđa pastu 'rgradn pozorišta na obali

- .Gabler“, mogu maći i komadi kao što sm „Ali-Baba pa Oea i anta Rarajevo. Satrađan su, ga meko

ora i četrdeset hajdnka“

RNA No to nije sve

pojavi vw pozorištu, Nika,

izveđena u Narođnom pozorištu u' šapol, P. P. je u rubrici „Pročitano“ đao kratke afirmativne prikaze stihova Mirka Ha. njevića „Bezdani“ i Laze La, zića, „Imtime“. Srećko Diana ja s više analize govorio O 'zbirci pešama Velimira Lukića „Leto“, On ističe sledeće: „Velimir T,u.kić nije lirićar senzibilnog da. ha Ne motri vrijeme kome stajl no Mdemo u a&usret, već poetski zapisuje trenutke vlastitih do. življaja od danas“. Miloš Jevtić piše za stihove Radonje Ve. šovića „Gajtan vode u dolini“ da lirika, puna dugog daha topline, potvrđuje poet« sku Wtabilnost Radonje Vešovi„ ća", M. Danojlić prikazuje po. sme. Huseina Tahmiščića, a S. ĆČucić piše o knjizi Bogđana či. plića „Pinki“. Još se govori o srpskim narodnim pripovetkama u ruskom prevodu i o Bterijinim komadima pretvedenim na bugarski jezik, Lay Zaharov raz matra stvaraštvo:· ruskog pisca VaRevoloda Garšina, · Jedna od dobro vođenih rubrika, je „„Listajući časopise“, u kojoj je i ovoga puta. dato nekoliko zanimljivih informacija iz Nnjiževnog života u ašvetu.

* »Svetova literatura«e | broj 2 ·

Tek što šmo u prošlom broju našeg lišta zabeležili prvj, broj češkog časopisa. „Svetova literapojavio &e .i drugi. broj. Tako je izbor materijala ovog puta nešto' uži, tojest nešto oškudniji, časopisu se ni sada ne

može odreći objektivnost i,ozbiljan kulturni nivo, U ovom

broju dominira prevcđena pripovetka, „zastupljeni su: poljski pripovedač Adolf Rudnicki, nemački — Franc Fiman, američki — Hing Lardner i Mark

Tven i francuski — Rože Vajan, Stihovi su od Karla Sandberga,

Sergeja „Ješenjina, Pabla Neruđe i Pola Porš, Zanimljivi su prevođi iz etiopške narodne poesije. Od ”ešejističko-Writičkih tekstova pleveđen je samo” (sa ruskogy opširan' članak A. Metčenka „Istorizam i dogma“. Na početku članka Metčenko MKritikuje stanje u savremenoj sovjetskoj naući o književnošti, zatim govori o potrebi rehabiljtacije pojedinih poslerevolucionarnih književnih grupa i pisaca (Babelj i Oštali), ograđujući 8e ipak obazrivoO na jeđnom mesatu prema nekim, kako on Kaže, „književnim ' radnicima“ koji „pođ zastavom borbe protiv kulta ličnosti ocrnjuju celokupnu tekovinu sovjetške MKnjiževnosti i počkušavaju da nas vrate natrag ka đekadenciji” (!) U drugom delu članka Metčehko govori o socijalištičkom realizmu, ·tvrđeći na kraju — megalomanski “monopolištički — da „SOVjetska“ knjiševnošt : 8ma. mnogo izvćjra, ~ celu ispredhu 'Bvetšku književnost“ (žar baš — celu!?) i prekorevajući poljske književnike što su se suprotstavili BOC, realizmu, · Doneseni su '{' neki đrugi prilozi "nekoliko eprođukcija "slika “Amadđdea Modiljanija, a: nagovešteno je da će se u jednom od narednih brojeva

objaviti materijali o” jugoslo= venskirS. ”Sskusijama o estotici. | (M. IL, B.,

„književnosti u Bosni. Pryi put

njegovoj

pisaca, Bosne i

dobija, Nnšić nije. wm-

aman nzalud se napreže da spre

čoveka oseća. da publika nije finansiška riza kap mora po

a za još“ jePočinje .se..sm forsiranjem Ope~

čini se da materijalna

e! ee

publiku. i k&tvoriti

posetilaca, dva amnsambia

ljudima: arhitekte prave 'plan Opština se slažei sm radovi bili završeni'polinza-

Neprijatelji pozorišta

5ć sa novim Žarom baca na

kaže:

jedino ovi pusti Wrediti, Oni moj, mi ovđe živimo kao či-

glnmeci dobili po jeđan deo od blate smanjene na polovinu.

'T dok se ·ih pozorišta specijalno. najmljeni 10“ seene. Bfampsn na s;nzia” „novoji pozorišnoj krizi“.

Nušić je potpuno igserpljen,

3 marta 1928 godine on

a više

vala očekivali da

_ Božidar Bogdanović |

AJ IR. li a da Labe