Književne novine
U KANU
Dosad mujveće medđunaurodno DrFiznanje dobio je jugoslovenski #ilm prvom nagradom za 7&omušln glu„nu, MWo,ja je ove godine wu kanu dodelicna Džonu Micmilera za ulogu Mžimum u filmu „MDolinu miru“. "To Me. u isto Vreme, velika priZnanje i reditelin M'rance NRibiču,
; Ricmiler, Crpwac ac meričkog porella, rodio se u Beti Kroku (SAD). 1956G godine diplomirao jm za inZenjeru hemije na fehmnicKom cultetu w. Mičigenu., Kad je izbio Đrugi svelshi Yal, bio je mobilisan i pošlat na italijanski {fromt, Sde je dobio čin Wapetama. . Filmski glumac posfao je, kad ma je othrio italijanski rediteli N,uiđdi Campa, Weme je bio potreban “rni glumac za iilm „Zivefi u miru". , Posle ovog lilm; Niecmiler sb potpuno posvefip Tilmu. U svom drugom lile, „Fombolo“, igrao je s Aldom Mabricijem. „Be milosti* reditelja Albert: Naftuade, bio je treći film u Kom Je igrao glavnu mušku ulogn Sudelovao je i w tri francuska iuma: „Poliolj čipaka“*, „Devojka iz '"Prs{a"
i „Pristanišfe plavuša", a zatim u filmovanoj operi Yediteljun Bapminc Galonea Moć sudbine". Morcd toga muastupno je još na mizg drmngih lilmova,. iako du mn je ulogu. MOZžim:v u sloveuwnčkoj „ĐDĐolini mira" dvadeset i peta uloga po redu,
Federiko Kelini t DĐuljeta Maxsina
Nezaboravni #elzomina iz „Uliće* MPederika Telinija, Đuliicta Mazina dobila je ove 80' rvu nagradu A Trelini-
8,
dine u Manu } žensku, ulogu NH OVO ali vom filoru „Rabirijino noci
KNJIŽEVNE NOVINE
iževnosi, umel-
List za i) nost 1 davuštvenn •pitajz
gređivački odbor:
Oto. Bihalji-Merit, Miloš 1. Mi Bandić, “r. Mihal'o Mar~; Mi ković, Peđa Milosavljević, Mi Dušan Matič, Tanaslje |iMiadenović, M. Paš *C-Sui | ep, Vicko Ttaspol,” ing.i Minajko Tomović, Ristt '"To- | | šović, Eli Finci
ši QO4govornt aređnik: | DUŠAN MATIĆ
Đirektor, BT ANASIJE, MLADBNOVIĆ
\ a __—
TAst {zdaje 'novinsko-l2Ga- 3}
vačko pređuzeće „Mnjižev+!
ne novine“. Beograd Pran-
ceka 7, (el, 21-000 tek,.
jraćun: 10 -— K. B. – 32 Šš +“ 208
List dzlazl! pgvake đruge nedelje, Pojeđini · broj ,[u. dO. Gođišnja pretplata Din. 600, polugodtšnja Dm. 800, za Inostraslvo dvostruko
#9''hu o ometnirka oprema Dragom!r Đimitrifev!ć
šlampa „Borba“, Beograd | EPA gčapska 81
| TALIJANSKI film je poslije rata, a, naroči-
to padom fašizma, Ppregnuo da iziđe iz ćorsokaka, tražeći svoje opiginalne puteve, a za ruku i da revolucio) filmsku umjetnost... U poplavi američkih. filmova, koji su Jedno vrijeme umt+tvjli svaki ukus filmske publike, nije bilo lako—]još Vviše i zbog nedoslatka finansigkih sredstava, kapitala i neorganjzovane “„industriske baze — stvoriti nešto novo, samosvojno, šlo će domaća pbublika prihvatiti kao svoje, a. svijek razumjeti da se u zemlji rađa nešto novo, nije bjlo, dakle. Iako afirmisati se na umjetničkom. planu. S tim više, što su postojali i politički momenti koji su ote žavali rađanjie »novog«. No, upravo iz fih teškoća rodio se neorealizam, koji je ubrzo uspio da. se »plasira« i na svjetskom tržištu: -u Italiji
on je postao najveći poslje-'
ratni umjetnički događaj, a filmovi neorealističkog pravca najbolji italijanski ambasadori u svijetu, koji su svagdje gdje su prikazivani — donosili italijanskoj naciji više razumijevanja i simpatija, nego bilo koja druga foma “umjetničkog „idizraza. Najbolji autori italijanskih filmova ovog (i našeg savremenog) perioda stekli:'su u svijetu jedan ogroman pre-
sfiž: u čitavom svijetu govo- .
rilo se o filmovima Roselinija, De Sike, Cavatinija, La-
tuade, Viskonfija, . Felinija,
De Santisa, kao što se govori O jednoj slici Pihkasa. nekoj kompoziciji Igora Stravinskog ili romanu Tomasa Mana. Ova afirmacija italijanskog neorealizma mema gotovo premca u istoriji film ske umjeinosti a s njom bi se samo mogla uporeditli jednom generičnom analogijoni — Pozicija šovjelskog filma u doba Pudovkina, Ajzenštajna i, Dovženka za v?rijeme posljednjih godina nije mog filma. ;
Ko su danas nosioci neore= alizma?: Uz žstariju« · gardu (Cavatini, Roselini, De Sika, De Santis, Kastelani, Felini,
„memini, Latuada), sve viimena čuje o »mladime umjet ničkim snagama, koje: suma putu da steknu reputaciju pionira. neorealistićkih posljeratnih filmskih oslvarenja: Mijkelanđelo Antonioni
ice«, ;»Pobijeđeni« »Hronika jedne ljuba Luiđi Campa -·(»Živjeti u. wni= ru«, »Lake godine«, »Proces jednom. građu, » Peške godli-
.ne«), Frančesko: Mazeli, Ro-
dolfo Sonego, Ugo: Piro, Kiemehte Frakasi. Serđo Amidei Lučijano Emo, Pijet:o Đe
„mi i drugi.
U. svijetu” se danas govorni o »krizi neorealizma«. Ta kriza je — po mišljenju većine neorealista -— odraz političkih, .finansiskih. i ekonomskih ieškoća, a nikako Kriza ma
umjetničkom planu. Govorio sam o tome hedavno s nekoliko italijanskih imskih umjetnika, koji priznaju da gu »svojevremeno ispustili iz ruku inicijativu i dinamizam, okrećući svoj poglede · sve više realizaciji jednog filma, nego jednoj perspektivnoj Viziji budućnosti italijanskog filma uopšte, što su iskoristili producenti i siari birokrati«, ali Je to Jedan prelazan period koji ce se brzo prevazići, jedan proces zavisan od raznih faktora, koji će neorealističku zastavu. bonovo razviti ı uklonjti lažni seksualni divizam koji kultivira apsurdne iluzije o mogučnosti jedne uspiešne konkurencije Holivudu na bazi smiješnog. majmunisanja. »Kriza« traje; u međuviemenu u Italiju se godišnje uvozi oko 600 američkih, fil-
kozu udo ii mk a u ION U
Pariz aprila,
PFZAZLENOSJ., maravno ni-
je odlika reklamnih, sa-
stavljačna, još manje onih, za, koje rade. der, snaga reklame, Koju su neki hyvoničari mašeg vremena već mavali „Os= mom sihm svela" mije prazno slovo ma mrfvoj hartiji. Ona podrazumeva „danas i duboku strafegijn i mudrn falktiku i inveufiyan „duh; 'Nhve, dakle, u' stic lu jednog pravog wafa,' koji se niksko ne Di mogao nazvajii mjnijaturmim. A. ako ,sada voljni čitalac želi da, whrene svoje oči u valovite predele filmskog svela, pući će mu pred očima uzbud ljiy i neverovatan prizor...
LEGENDA O B. B.
B. B. — smisan ovih. ipici,jala
„Jednostavan, je i, bey imalo mi•
sterije: to je Brižit Bardo, zvez• da, franoskog filmskog weba, Mpadljivo mekomvemoionalna m sYVO
O ______Koe _L_L_ A LEII(PIIICZgGG I i r:.asi i << O le 0
nova (iako italijansko tbžište apsotbuje svega oko 400), pa je sivoren jedan »Komitet za zaštitu italijanskog filmae u koji su uključeni producenti, scenaristi, vežiserpi. i drugi Tilmski radnici, Na jednom mitingu na Pjaci del Popolo u Rimu izvišen e pritisalz na, vladu da bomogne ifaliJanskom filmu. Jeaan od go> vobnika bio je 1. Di Vitorio vođa jfaliianskih sindikata Rezultat? Jedan čudan fenomem: filmski radnici su sudbinu nacionalnog filma položili u wuke — producenata. Na taj način se stvorila jedna apsurdna, podjela između »zvaničnoge i »realističkog« filma. Ovaj prvi bio je stavljen od članova: delegac ja Koje su učestvovale „na raznim filmskim :festivalima, na »Nedeljamn italijanskog filma«, na međonarodnim pregovorima za utvrđivanje koprodukcija, za. razmjenu filmova itd.. Ovi »zvanični« pretstavnici su birokrate, novinari koji bi opravdano amogli dase nazovu ekspgonenij= ma i atašejima producenata; oni drugi sve više 'su posiajali ·kudini, stranci u vlastikoj domovini. Najbolji od njih brižno šu uklonjeni iz svokog Yeprezentativnog ' Tijela, vlada , ih. ignoriše, ignorišu jh ministavstva,:. onemogućava ih se na umjetničkom blanu, proizvođačima se savjetuje da ih ne angažuju itd. Ako 'se u tome nije sasvini usbiclo, neke su uspjeli »kupiti«, zaplašiui, razbili · mjihovu kompaktnost; reakciia je bila različita, kontradiktornma. Neki su otpočeli borbu na iđejnom planu, zapostavivši često puta. rajnje. ciljeve borbe, dok su , drugi iražili kompremis, u formi raznih vautocemzuraa Sve je {o TaZumljivo, aRO se uzmoe.u cCb-
KRIZA NEOREALIZMA I NJENO REŠE
zir prekjerani individualiznn jtalijanskih smeasta, koji im je često odveo ha anarhičke pozicije, pogodujući rasipariju snaga ı jačanju suprgtnog fronta. Izlaz iz ovog za čaranog kruga n no koncemtracijorn gresivnih: snnga, DOROVO pro buđenom sviješću u odnosi na interese necionalne Kllture i očemivanja publike, koja još nije izgubila nadu u preporod italijanskog filma.
Josip Šlozberg
OSTOJI jedan izuzetan
P red umetnika sa filma, koji ce}lovitoSsćna Ssvosa postojania na ekranu wu Sstanju bu da doprinesu stvaranju jedne iluzije. OU najvećem broiu slučajeva ulazeći wu ulcge karakterno međusobno veoma bliske, takav stvaralac Svesno se izlaže opasnosti da kod prosšečaog wledaoca. zazvuči kao neko novo i samostalno biće, ono, koje ije:iz Tilma wu film strpljivo i s puno opreznosti stvarano, sakvivajući gotovo sasvim svoje pravo postojanje iza fikcije jedne umefnosti, Ova nebriga prema svom au tentičnom zuačenju izuzeće iZ glave miliona ljudi jedno ime da bi na mesto njega došao određenmi simbol, Tai dragovoljni stepen žrtvovania, namera da še onaj koji stvarno postoji, magijom ovog posla zameni nekim drugim, bićem ma izgleda daleko istinitijim „i Noji bi u mekom času ispunjenom tajanstvonm mogao da se i Srcu samog upiciniha pojavi kao stvamza, prava 1 jedina njegova mogućnost, stvorilz je već pre četrdeset šodina Šarla, da bi tek docnije. podivanjem filmske Kkufuwre običnog bioskopskog posetioca dovela do Caplina, Ali takvi su bili i drugi, Toliko vremena provodeći u uniformamnu pruskih oficira, ili vojnika koji su izgnbili čim ali ne i svoj Specifični način ophođenia, bivajući čak i tb ulogama koje bi skretale unekoliko · od
ovih osobina, sa primetnim nijansama neke stare vojničke slaye u Krvi, Štrohajm je Ssodlimama gradio jedno lice, koje 5e od malih elemenata postepeno rađalo m našem srcu i postajalo (kao što to uvek biva kod izra= zitin stvaralaca glume) jedno bDiće opšte poznato, neko za Koga bi w tremucima nedovoline sredđenosti mogli pomisliti kako Bi poznajemo sa ulice, dua nam na neki način rođački pripada ili da, smo u određenom trenutku Života drugovali s njim. Da bi se ostvarila ova, varka, potrebno je da neko veoma “dugo ,lulaže svoje grcće u građenje jiednc nove osobe, da joj wdragovolino poklanja svoj hod, svoje telo, svoje lice, A sama Sstrogost, beše na njemu. Možda je to i najbolia reč koju mo ı stanju «a nađemo pri lačenin osnovne linije Štrohajman ci a i militaYiıste na filmu. U načinu na koji on Nhorača, osmehuje se, gotovo tipizirano ispija i; jednim nervoznim ftrzajem čitavog tola i ve unazad, ı onoi SDĆcificnosti ćeni usana. fu se nalaze i oni elemem su obrazovanli iedno od najživljih, najpostojećijih ličnosii za filmske trake.
A istina je izgleda, čitavog nJe govog života bila pa-drugzoj Strani. Da ne pomenem 7bacifizam niečgov, opšte poznat. Nešto melanholično živelo jc u tom COVeE-
UMRO JE STROBVUJM.
Mu toliko vremena, Nije li (O jedna osobina sasvim suprotD&a liku, koji nam je bio poznat, da Sc ı jednom frenutkuw Slabosti otstupi sa reditežjske stolice? Ne čini li se nekom vrstom ironičnogp postupka prema sebi samom, posle ŠKole za muževe, LuckastiH Žena, naročito posle Pohlcpe, bežanje, ma da nc definitivno, sa filma? Da bi se najzad igralo u iilmu stvaraoca na kogn je upravo kao na reditelja izvršio mnepobitan uticaj. Jer ganag više nije nikakva tajna da se tvorac Velike iluzije, dakle Pravila igre, zadržao maročito na Luckastim ZŽenama, kao Što se wu literaturi zadržnvao DA Miseu i Marivou...
Na poslednjoj fotografiji, što je doprla do mas, umetnika čijoji uspomeni se danas pridružu“ jemo, onom tužnom dokumeniu o predovaninu Lezije časti Wm)unel« niku već polpuno bparalizovanpN, kao da su se ova dvna čoveka, onaj sa filma i onaj što je, stajtag iza tog lica, gotovo njegova suprotnosti, „pred celovitošću smrti sreli i tiraino spojili: činilo se da jedan čovek, vojnik i glumac, ali već stanovnik ićdmog pomerenor, horizontalno sveia Stojeći očekuje SVoJe DO” slednje počasti,
Bora Ćosić
joj mameri “da osvoji “Tilmsli iron. Prema „šskoru“, međufim, kojeg je izračunao jedan filmski list, izlazi da ma ovom JjOš uvek Nigurno sedi Martim Marol, za onmoliko desetina bodova predno. sli koliko će maloj vivalki još biti potrebno godđima da ih nadoknadi, Ali, uveravaju mw isti mali oprezni, vlasnica prestolja sedi, za sada sigurno, ali we i spokojno...
B. B. — o njoj je Yeć sfvorema legenda: pažljivi ispikivač njenog životnog punta mogao bi navesti rečitije podatke — legen dw o njoj rodila se pre mego to je wopšite postala, slavna! I ka-
· da sve uovine Dišu o njenom uheljavanju m nove aparimane ma aveniji Pol Dume, evocirajući njene Zivofne dane od ranog deitinjsfva “do mladosti, slučajni hroničar bi.se wm zabuni pitao gde mu one značajne {iačke, za
hoje se naknadno Wurek isposta-
Yi da su bile oisudme u nečijem životu...
B. B. — još uvek Je u dobu Rada „koristi svaku ,prilika da spomene B&voOje godine: rođena je septembra 1934, i mladost je ma. njenoj strani. Otac industrižalac, majka divektor otmenog salona za ivanje — „Jedam milje savrReno građanski. Ali, poema tek sada dobija mova poglavlia: pohodica boluje od bolesti koja se smaira, modernom — puritanizam Je stvar vrlo ćenjena n fim godinama, Ne podnose nikim što Je vezano za film ili pozorište, ali. strast devojčice prema plesu ipak me obuzdavaju. Sa maroči“ fim zadovoljstvom „današnji wu gent za veklamn već čuvene zvez de saopštiće vam dam je nadarema devojčica već u frinaestoj go dini frijumfovala, nas MKonzermyd= torijumu, Dodaćoe pritom, možda, melanholično, da, joj je to maj-
lepše sećanje ma doetinjstvo, stal
PARISKI DANI
no pod surovim madzorom roditelia i guvernanti
B B. — devojčica izrasla je u devojku, i kađa počinje da pozira za modne časopise da bi povećala lični MDudžet, porodica to smatra izvršnom lacidnošću i mpdravim smislom za samos žljivost, „Jer, najzad, godine su već protelile i ponešto od nekadašnjih ideula jednog drušiva, i dosta od slarib navika odueo „j poslednji rat — a mi snadđa Žž mo u modernom syelu, zaF ne, I- BRako je slika ma maslovnim sttanama bilo sve više, ma SCemi počinje da se odigrava .pra= stara farsa,
„B. B. — Lada čujen +o Une, poverujem “uvew iznova. dw 50 čuda i danas zbivaju, počeo bi monolog vešt agemft. Sećam se Kada je dragi Mak (Alegre) ln tao, iražeći devojku za, svo, filoy »Lovorike su posečene“, Sreo da maln Brižit, i poslao BYOg: asiMteuia MRožea Vadima — znate, On Je docnije postao ·mjen muž — da je nagovori..Čujte, ako ne mate miliikvogp posla tamo, memojte nikada ići w studio: {ilm gledan u studiju nije Jiln gledan w sali, Razočarano devojče Sa maslovnih sirana vrafilo so plesn“,
„Sve sam tela da pupustim“. meša. se u monolog i mala dec vojče, „i“ učimila bih {o i posle drugog jilma da, nije bilo Jtožea. On me je hrabrio i kadu vi Še nisam verovala, u Bebe, govo-
reći mi kako jedna glumica, ko"
Ja nešto. drži do svog rada, tre-c Dba u početku da se zadovolji malim, ulogama, dok ne označi Bvoju ličnost
B. — ona je promnaž JM · 0! Je pronašla, »waisia, najbolji in da „označi Svoju ličnost“. Učinio je to mje PFim seksepil, jedan dragoceni Nonić — mora se priznafi
1. Jarsa sada zalazi rugi še (i u drugi
MHILROINA NE PODNOSI &VOJU LEGENDU B. B. inicijali sakrivali sada još jeđan smisao: BCA
XOlikoxn dozom Yernosli origina M, to bi moglo značiti „Don“
&eoOise Bardot“, „Srađanka Bar. do ĐDumpst je sada, Yepot{iera da savesno zabeleži Rholio i
duo sa Jjstonı
GRADJANKA
BARDO
hivarno daleka od ioga da bude isprazmn igra reči, pregršfu va ljivih ı. Jer, jedno lukav stvo, i jedna si{rafegijm, duboko promjšljena, temelji su nove Bi žitine građevine, Našledatvo Yah pifanja, dar sredine, politika za bavljan,a gladnih Zabaye?
„Mfavili sw me ma poptolje, % danas imum. utisak da hoće da demoliraja. statun, Odakle dola zi la manij» ljadi da o glumvima slivaraju sliku prema mjih0« vim filmovima? — Ovo sada Wjsu misli ni reporieran, mi slučaj nog hroničara, ni· vešitogr reklaminog: sasfavljača, MDevojče se Yraća u prošlost, ili možda gle da u budućnost? „Nije mimalo lako biti slavna, glumica, u %Yyakom slučaju ne: ubeđivafi ljude da mnisfe ono što omi Yoruju. · zato, možda, jzgledafe onakvi hakvi niste — a ada hoćete da budete Skakvi stvavno ješfte, e v\ermju Yam. Mene smairnju 09% nakvom Rhakvu sm me videli MW filmu „I bog sfvori ženu...“
A vi miste takvi?"
»Ne, ja sam pravo 'snmprofuo od onog što ljadi zamišljaju“.
Ostavljeno je sada hbežazlonima da daruju. svoje poverenje OVOJ igri sm pozornice,. Ali ima, ne izgleda li tako, nečeg poućnog: u mačinu ma MWo,ji sama &iqtua hoće da skoči su sVORMW, po stolja, ne pitajući se kako Je dospela wa njega, Tli je možda senznalna zvezda, odidfa mr srcu puritanka — čak mi ovo oprezno ne bi iznenadilo, obzirom na žiVu istinu da svako želi da istra Je mm onom gde je ponikao,
Devojče Brižit jzjavljuje sa Donosom da je građanka, „Jšour“ BeoIše Bardot", Nije verovatno da Je išta lepše mogla smisliti Jer, golovo je sigurno da nikdda nije bila bliže meti -—,koja če „Označiti njenu ličnost“. O” stavimo okamenjene fermime pob
BEA i, recimo, zar io nije 30" ,
mantično, Kraljica, seksepila pri 9IVa, 'sebi dagme ma ehom džemperu — pokazuje fotografi Ja u jednom časopisu
Sićušna vilina kao što Je me Ya nije baš mešto za'čim bi film ska, zvezda zaplakala,