Književne novine

TRIBINA MLADIH.

Noćni hod kroz studen

Samoće rastu u meni kao vodostaji

i mogao bih preplaviti plačem ili osmijehom da u mojoj šutnji. nije jadan bog Naslanjam se

e na svjetiljku ~ . Prepoznajem je E: 7? e A ;

~ Ali joj ništa ne rečem. , · (Vjetar me. ganja po. ulicama) ·

Noć Pot | i

Crni pokrov meba paraju munje: oblačni vampiri vitlaju zelene mačeve

Grom je grunuo u nečijem srcu Neko je jauknuo u oblaku ~ ) ; Sigurno taj što je zaboravio da zaustavi plačeve

Oni tiho ovlažiše zemlju VAN O n koja tajom pokopa ) nečiju Smrt

TI zaboravi je (kao uvijek) ii || RONJ SOVOy Tonči Marović

1 • ·. wa i 4 • _ .Neuspunjeno obećanje Majka je molila da narastem visoko = „Šumne ruke da imam kao bor poviše vrela " ruke.je sklapala da ne ostanem koljeno i sunce zvala u pomoć da me zalije. crvenom vodom po nogama a ja sam podizao ramena i varao njene zaplašene oči kako·rastem poslije svake kiše kao djedova raž mjerim visinu svaki dan leđima bora prstom. zžarežem na kaputu steoDla novi milimetar i ruke razapnem' širinom: grana pa zasmijem kao vrh bora mebu i . vjetar bičem zapuca.na tankoj grani iglice · zvižđe čudne arije njegove · smijeh se ukočio kao gnjezdo ptiće uhvaćene u mreže vihora 18, čovjek je postao najokrutniji drvosječa za majku koja je uzalud tražila drugu višinu, .

Dragan Božić

. PX n i . · Kros kost'suvetlostc Kroz kost svetlosti i skroz naskroz do Aljaske, Gazim te, o,.Sšveto telo, o mrtvi vazduše

Leta. Bez prostora u tami čamove daske,

Bez prostora za stablo u dolini čije nebo ruše. Kroz kost svetlosti skroz naskroz do Aljaske.

U zoru na moru tragom. soli sa one strane. Vremena i mog čela dojim jecmo dete Okato,

I krijem ga u šupljine svoje senke, u svoje slane Ponore u kojima sam dugo veliku nadu okreto; U zoru na moru iragom soli sa one strane.

Pošle ove sobe i'OVe seobe u klupko boje, Staću najzad odmotabih koraka lice u lice Pred pest sonca, biljku ı kojoj se zvezde roje, Pred" okamenjenim lesom zmaja semenoubice; Posle ove sobe i ove seobe u klupko boje,

Božidar Šujica

kj Cy * Povećavam brzinu na mom vozilu i jurim kao vetar niz ledinu oko ušiju mi andeli pevaju noge su mi u đavoljim okovima a trup je između . neba i zemlje. Moji konji ne jure srebrnasto Ne'jureni kobile kao ždralovi ali moje noge večito jure . po tebi, o kaldrmo · mojih visokih padanja tako užasnih. we 'kao voda kađ zažubori Jer slavuji su žedni i više ne pevaju uspavanke, Onda opel dođe dan “.i snovi pojure bez kaldrme po stolu prezira, a pod gomilom lišća puž potpaljuje svoju peć · da'bi lišću bilo toplo y a meni prodaje skupoceno, i 0. ružičaste naočare ; jer ja vidim samo crno. albi NTEP __ Jedna patka prepliva kanal e i 0... odjednom zašušti vetar.

- Ivan Štvaniner . Hod

Veća si od kandži zvezda zabijehih u tmini

ko neka srebrna senka napuštenoga stuba

hodaš po Staklu mog mira, Leto je u pečini vremena gusia krv smeha na sjajnoj ivici zuba.

Skače belutak lica, pršti ljuštura tanka mozga,i parčad čela lete ko prazne lade samo je mulj i trska od tvoga do mog nestanka i tužni ševar Vena na golom trnju nađen,

Ipak toliko topla ko .sama izvesnost gladi topiš med drhtaja ovog poslednjeg brega ; od plavog pucnja mraka rastu lokvanji mladi i cvrkut ptica se ledi u strašnom, prstenu snega,

Iz rova puca vetar kroz šipraP:tvoga glaša na divlje reči cepa tešku osudu lanca vidim te ko nož moye, ko tupi bol talasa vidim te lavino. mira na dnu tesnoga klanca.

Dalje od moje puške ranjena peteljko gljiva ·.

i teškog bujanja želja nad bistrom provalom vira da tako spaseni zlobom Od sporog truljenja ikiva umremo beskrajno sami u svojoj pustinji mira.

Miodrag: Racković (

bi?/

krzno. Jet imaš riđu kosu, T sve što'žažehiš,: Kupiću”ti sV

|KIOSK NA

__Monika Kotovska

— Moram već da se vratim kući — rekla je,

— Zašto? Zar ti je hladno? dk, Y); OTAC

— Ne, nije mi hladno, Ali nećčmo valjda ići ovako · cele noći. 1 EO i

— Hteo bih tako da idem, Hieo bih tako da idem s tobom. Do kraja noći, do kraja života, do kraja sveta.

. “Crkveni sat je izbio deset. Šta sad radi mama? Sloji sigurno kraj prozora i stiska usta. Uvek to čini u ljutini. Njeno lice tada potseća na lik svete Ane s ikone. Tuska se osmehnula. »Kategorički«. joj je zabranjeno da ide s dečacima, a takođe da se vraća kući posle zaklijučavanja kapije, : ;

Ali Stašek ima ruke tople kao peći, a unaokolo magla: u magli sve izgleda drukčije, nekako čudnovato, i lepo. Ljudi pak potsećaju na vodene biljke,

Veoma mnogo ih tu ima. Suviše ih se tu vrzma po tim jesenjim ulicama. Svako od njih može začas da upita” za nekakav lokal, za vreme — trebalo bi tada priči i

· upustiti se u besmislen razgovor.

»sLjudi, zar ne vidite da ne bi trebalosad da nas

” uznemirujete?! Zaustavljanje takvih, kao što smo mi —

treba da bude miliciski zabranjeno!« — Misilo sam o tebi svaki dan — rekao je tiho. Svaki dan tražio sam fe ulicama. Svakodnevno sam mislio: »Danas ću Je sresti...« Zašto jednostavno nisi došao k meni? U stan? Ne znam zašto. Bojao sam se da me ne ismeješ. to već biti kraj, I tvoja mama... * . Šta: »moja mama«? Mislim da me ne voli. ZO URA : O, moja mama je vrlo dobra, — osmehnula se u mraku. Ne dopušta mi samo... — Šta? , IPF i 1 — Da' se kasno vraćam kući, : 0 — Dakle, šta će biti? i . ROMA lv“ — Ništa, Hoćeš da ideš na kraj sveta, a već tu kod

će

„ trga lomiš se?

Ljubio joj je vrhove prstiju, trepavice i obraze.

— Ti znaš da te volim — rekao joj je šapatom. Odavno to znaš. : i

Osmehnula se setno, Pomislila je da on govori kao izveštačeni operetski ljubavnik, a svaka njegova banaina reč za nju je danas neobična. Pomislila je takođe, da ksd srce boli od prekomerne sreće, kad hoće pregrštima da je razbaca ljudima — misao ne treba neprestano da se vraća zabranama nečijih stišsnutih usta. | i Oh, kad bi bilo mošuće zderati s današnje večeri taj veo bplašijive skrušenosti.

Ne treba da lažem mamu, koja uništava svoje zdravlje odveć. teškim radom, zahvaljujući kojem može ona sad sv» da oscča: ovu maglu, ovu tugu i svetlosti, mlečne svetlosti — kao zelenkaste bisere...

— Htela bih to da imam zauvek. Da bude moje rekla je. : sta?

Zetenkasle bisere...

Imaćeš,

— TI satić s najlon kaišem.

— Imoaćeš ga. E:

I ćrnog mačka...

I njega.

„.. Kad bi imaot žute oči. Kad bi se mogao zvali

“Tobijaš. Imalecni ı turistički radio.

— Kupiću i to. Rupičiu' ti?7masu' stvari. T mdajmunsko

— Kada? : 3 a

— Uskoro. Kađ završim školu, A možda i ranije. Otac je sagradio novi kiosk za sladoled. I samo još nedostaju

vrata. U maju će se zaposliti za pet hiljada. Dakle šta hoćeš za početak?

i če 2 i area zci,

Lako se osmehnula. Pomislila' je. da. će. svaki dan imati dva tanjira supe. Kad bi to imala — možda bi za nju :svet. bjo. svaki. dan tako neobičan. Svaki dan bi u

njemu možda umela da nađe tako neobične stvari, Ka0,

đanas. A za čoveka bez ručka svet je samo prljava neSrijatnost, od koje hoće da beži.

— Rađujem se... 57

— Čemu? ,· y

— Što je mama uzela. večernji prekovremeni rad u perionici. ;

— Zašto?

— Jer se kasnije vraća kući. ,

—Bojiš se? Možda da se već vratimo? Pokazaću ti još samo izdaleka naš kiosk. Možda ću:u njemu zaraditi za. stan? Tada će nam. mama valjda dafti dozvolu? To je suviše dugo — čekati celu godinu! Dok ne navršiš osamnaest godina. y

Išli su sad Vilenjskom ulicom. ra »Kod Havelke«.

— Hajde, kolega, s tvojom malom. Biče, vam lepo, savetovao im je nekakav pijanac. · m) (

Stašek se namrštio. Ubrzali su koral. ,

— Nećemo stanovati u Pragu — rekao je šapatom.

—Otputovaćemo odavde zauvek. Taj' deo grada 'nije za tebe! i

Prolazili su pored. ba-

Ilustracija Slavoljuba Bogojevića

- tako sada &trahuje što nema opasnih nepot

· slrašho — nemoguće brzo približava nam se

Ir PON

Osetila je da lea isto reči. I nagle, ne gledajući se, zagrlišeč se anha | Taj gest, uzajamna bliskost — uzbudila ih je, stra hovali su da se pogledaju, išli su ukočeno i polako tamnom. ej 2OBEVWOWo6id sili ___» Ne može se tako ići cele noči == mislila = nemogućno je, Trebalo bi odmah da a vaat olom plavetni kiosk. Još petnaest koraka, deset,,, ao we vratiti kući i biće mi kod kuće vrlo hladne, Biće mi hladnije nego juče, nego prekjuče. Nego što je uvek, Tada će mi biti već neprestano tako hladno. Tako sštFašno hladno bez njega. I zašto ne može da se idč iako cele noći? Do kraja ndći, do kraja života, do kraja sveta?,

— Dakle vidiš: lep kiosk. Moći će se tu mnogo zaraditi. Danas mu se prvi put radujem. A sada ću te otpratiti kući. Ali čekaj, nešto sam tamo čuo! |

Stašek je zavirio u kiosk i ustuknuo.

— Pričekaj — proprmljao je tiho. — Moram ih odavde izbaciti. Oni uvek tako: kad u kioscima.nema vratila Okreni se i čekaj! Ne treba to da gledaš. .

Zaustavila se i posmatrala fenjer. Ličio je na ručicu kišobrana, kišobrana od prozračnog svefla. Š

Trudila se da ne sluša glasove iz kioska,

Mislila je: »Nemojte da mi kvarite današnju ijšinu. Stašek može da mi kupi mnoge stvari, ali tu današnju tišinu nikad mi neće kupiti. Nikad mi neće kupiti. Ne mogu je sakriti u džep, iu vlažnu tišinu. Nikad je više neću imati. Možda ću sutra imati drukčiju tišinu, ali ovu više neću. Ta današnja tišina neće mi se nikad vrat:li, Nikad.«

— A novci? — Ti, pseto! — Viknuo je neko očajno.

Tuska je zadrhtfala. Čitavim naporom volje uprla je pogled: u kružić svetla.

— Sad če ta stoka da mi umakne! Novce! Novće!

Stašek je grčevito uhvalio za ruku. Tada se okre-

Zavirio joj je u oči moleč{vo,

nula. .

Majka u razderanoj haljini trčala je sredinom ulice, Nije više ličila na svetu. Anu s ikone. Uzmahivala je nagim rukama. Dugačka svilena krpa vukla se za njom po ulici, .

Nestala ·je za uglom Stalove ulice. Od nje je ostao

'btežak nepomičan miris rakije i parfema, i promukli eho:

— »Novcecz...

Stašek je pustio Tusku i okrenuo lice, Ne gledajući dao joj je majčin rubac.

— Ostao je tamo — promrmljao je.

Pritrčala je kiosku, Još neosušena boja srebmasto se svetlucala. Mahinalno je prešla rukom po njoj,

I brzo, svađalački, da bi predupredila njegove reči, povika:

— Dakle, šta si želeo? Ovaj smrdljivi kiosk?

Čekala je s napregnutošću,

Stašek. je ćutao. S očajanjem ga je uhvatila za ruku. Tada ju je pogledao. Njegov. pogled potseti je da upravo vrlo smešno izgleda u tim prevelikim cipelama i pocepa= nom kaputiću, a njene ruke su pomodrele i otekle od hladnoće, i kao da je negde bez traga odletelo njeno pređašnje ushićenje. Pročitala je tada u Stašekovom pogledu nešto čudno, od čega se, prenerazila, ,“

Mahinalno je ustupila. h

Ali je on gurnu prema kiosku.

— Ne boj se — mucao je — neću ti učiniti nepravđu... Možda je čak bolje, što ja... i

Odgurnula ga je svom snagom. |

Gnevno je slesnuo ramenima.

— Onda idđem majci — promrmlja on,

Otišao je krupnim koracima, Sela je na prag kioska. Mislila je o pijancima što se vrzmaju po Pragi, kao i o milicionerima koji noću hvataju devojke sa ulica. Zatim je otišla unutra. Bilo Je tu tiho i tamno. |

»Tiho i tamno« — mislila je sa očdjanjem. — »Tu je tiho i tamno«.

Slan, .vreo: talas. stezao . joi.je„ grlo... AB a0 aa

Plakala je kratko, možda oko dva minuta. Kroz dva

ti vi Ps M.

"minuta zaustavila je' dah od zaprepašćenja. O

"% Na vbatima se pojavio višok čovek i promrmljao: — Ima li tu koja? 1 TI nesfipljivo, ali marljivo počeo je da pretražuje po kiosku. {

(5 poljskog preveo Stevan Štuke!ja).

~“

Književne rehabilitacıje u

Nastavak sa 4 strane povodom »Dana mpoezije« otkrila Je svetu njene stihove pune bujnog lirizma, protkane notom očajanja koji kao da pretskazuju tragičan epilog; po formi veoma »avangardistički« stihovi, ali sa frađicionalnim smislom za belkanto. Suviše usko shvaćena 'koncopcija poezije držala je po sirani ovu ženu

»izvam svela«. Omladina iz. 1956 štavlja je vrlo visoko.

Trebalo bi navesti još i druga imena. Ponovo se 1IZ-

daju pripovetke Zoščenka. Ana Ahmatova objavljuje &voje najnovije pesme. Po-'

'novo se ofkrivaju drame u

stihu Selvinskog, poezija Martinova. Vode se diskusije o romanima Veresajova i pri povetkama Aleksandra Grina, Vrše se istraživanja da bi se pronašlo nepoznato remek delo. Vetar književne rehabilitacije prostrujao Je kroz svet bisaca i kritičara,

I POSMRTNE REHA-.

BILITACIJE

Tmena koja su bila brisana čak.

i iz naučnih radova vraćaju sec ponovo ı istoriju sovjetske kulfute, Ponovo se izdaju dela koja su nekada bila povučena iz &a0braćaja, Pobožno sačuvani )iROpisi pojavljuju se na svetlost dana, Pojavljuju se i portreti na izložbama,., Radi se o žrtvama u najpotpunijem smislu te reči, o piscima koji su izgubili živote posle počinjenih sudskih grešaka u toku 1987—1939 i 19408—1953 u nizu ilegalnih akata čiji je Sim bol ime Berije, Rehabilitacije fu nisu samo književnog karaktera, već pre svega sudske rehabilita« cije: one se uključuju u niz mera koje je pre tri godine. dere tovala vlada i one imaju Za cilj zadovoljenje pravde, One se odnose skoro na sve nacionalne književnosti u SSSIt-u,

U Ukrajini je rvehabilitovana wspomena Ivana Mikitenka, najpoznatijeg ukrajinskog dramskog pisca od pre dvađesetak godina, autora komada »Diktatura«, »Kadrovi«, »Pitanje časti«, mlade đevojke«. ;

Gruzinska književnost sme sađa da se diči uspomenama Driznatom romansijera Mi! bahvilija (Beli vrh, »Zlatan zub, »Džakos Kiznebi#«), zao i pesnika Paola Jašyilija i Ticijana Tabidzea (ovai poslednji dao je izvrstan prevod Remboa na pruzinski). |

Tev MKvitko. koji ie pisao za đecu, romansijer David Mergel-

»Naše

ihajla Dža- -

son. (»Pred- železničkom slanijcom«, »Kad je sve svišeno«), „pesnici Tsak Fefer i Perec Markiš zauzeli su ponovo svojia mesta u istoriji jevrejske književnosti, »Ponovo nađene iskre« Fefera bila je najbolja poema inspirisana Dnjeprostrojem. Pre-

„washodan liričar, Markiš je tako-

đe dag vrlo lepe stihove na akftuelne. teme, OHarkov«, »Braća«)

i.znao je da se uzdigne Ho naj- .

autentičnije tragične veičine u svojim delima iz rata (Put za Geto«, »Zajednička raka«. »Vebi — Jar«, »Dirigenft«), rečitim pro-

testima protiv antisemitizma, &o-.

ji ga je oterao u smrt. Časopis »Novi. mir + list »Literaturnaja gazeta« 'objavili su ove godine njegove pesme, pune prefinjene nežnosti, koje su usled njegovog hapšenja 1949 godine ostale neobjavljene.! ;

Delo Egiče Čarenca (1897-1937), vraća se Jermeniji, Ovai pesnik ogledao se sa podjednakom srećom u. lirskim ispoveštima. antič koi ili revolucionarnoi epopeji, Tomanu u stihovima (»Univerzalna poema«), ratnoj poemi (»Danfeova legenda, »Atila«) i političkoj poemi (»Balađa o Vladimiru Tliču«, »Lenjin i Alija«). Njegova želja Za iznalaženjem novih formi, u skladu sa novim vremenom, navela ga Je da se ogleda i u književnim rođovima sopstvene invenciie: »boemi-leiku" i „rađio-poemi“ Autentičnost daha, originalnost ritma izbijaju čak i iz. ruskih prevoda, bez obzira na to što im vemost origimalu nije uvek najjača strama, jako su pesnici najvišeg ranga, Mlao što je jedan Brjusov, Drevodili. Čarenca, Virtuoz boje, ka

-kvih je bilo malo, Čarenc neos

doljivbo potseća na svog zemljaka slisara Sarijana, od koga je

'ostao sačuvan jedan lep »portret

pesnika sa maskom«. . . Jermenija je u njemu imala pesnika kojim je Sovjetski' Savez mogao

„da.se ponosi pređ celim svetom,

'Rehabilitaoije nepravedno osu-

đenih ruskih pisaca nisu. od mar „njeg značaja. :

Sergej Tretjakov, autor dela »Urlaj#, »Kinov!, »događaia u devet epizods« bio. je jeđanm od DOznatih dramaturga ruske scenć, isto kao i Vladimir Kiršom. člij je »Konstantin Terehin« dostigao ~ stotu . pretstavu u jednom ovđašnjem pozorištu. , ž

Artiom Vesjoli pisao je roma-

me — »Vatrene reke«, »Svirepo srce# | naročito »Rusija u moru MWrvi« (19%), Knjiga surova, Dplsana oporim .mtilom, punim Dprovineljalizama i šatrovačkih izraza. Čak i sa izbaciyanjiem znalova interpunkcije, u kojoi nailazi= mo na GOVN tipove pobunjenika 'i očaravajuće evokaoije revolucije:bođ amtičnim viđom bure.

Bruno Jasenijki, poliskogp DOoYekla, jav!) se u DOSLI najpre

na svom matemiem jeziku (»Pe-'"

sma _ gladi« »Levo je zemlia«). Tz Varšave prežao je u Pariz, gde 'je 195 'odine napisao epo pĐeju Galipiske žakerije iz 1846. TĐroteran iz Francuske. vastanio se 1991 godine u Sovjetskom Sa

„đogađaj

vezu gde je napisao na,ruskom »Ćoveg. mimenja kožu, iOWnan O Centalnoi Aziji, UJbapšen 1937 godine sa 3ednom gpgrupon Dpoljskih pisaca, ostavio ie u rukopisu nedovišemj »Zaveru TaViOdušnih« (spašena blagodareći požrtvovaniu njisgove udđovice i publikovana ieios U »Novom miTu«), nesumnjivo njegovo najbolje delo.

Mihail Kolicov nije bio Wniičžševnik u pravom smislu reč... ali jedna od onih veiikihn figura žur nalizma koji pripadaju istoriji književnosti, „Član «redakclje, »Pravde« još iz vremena Revolurije, on ie bio izvrstan u svim vođovima: Mratkim hronikama, humorističkim ričicama, čiji verv potseća na Iljfa.i Petrova (sxIvan Vađimovič voli književnost« »Mol!lbe za obaveštenja“,

'd dr.,'Sa poletima istinske reči-

tosti (aPohvala skromnosti«) i Velike međunarodne reportaže u kojima talent pamfletiste oživ-

'ljuje jednu savršenu dokumenta–

ciju (>Poenkare — RBat«, »Štraik u maglić. »Ženeva — Metropola mira«). Čuvene su 'bile· njegove uspomene iz Španile. kuda je bio otišao 1931 i ostao za vreme Yata protiv. Franka. (Hemingvej ga je,opisao u romanu »Za kim zvona zvone« pod imenom Kalceva). Zbirka njegovih članaka,

·objavljena ove godine u izdanju

»Pravde«, pokazuje koliki su gubjtak pretrpele sovjetska štam pa i književnost ulicu OVO reportera svetske klase,

Celom ovom grupom rehabilitovanih dominira Isak Babelj: najveći duhovi njegovog vremena, jedan Romen Rolan ili iedan Hajnrih Man, smatrali su gn jedši od najboljih ruskih prozaista. „ Ratne beleške Babelja, pronađene danas i još neobjavljene, dokazuju da se ono što je u njegovoj »Crvenoji konjici« izgle dalo najviše »isfabrikovanoć«, ustvari bazira na mproživljenim a; detalji. imena lica {50 da su nešto izmenjeni: čiave scene su

naprimer, dijalog pun halucinacije sa starim jevrejskim anti kvarom. Piščev geniie transpDoTnuje ono što daje život. Retko je formula »romantični realizam“ našla sjajniju ilustraciju...

Babeli je uhapšen 1939. ·otprilike u isto vreme.kađ i Kolicov i Mejerholđ. Rehabilitovan je među prvima: za kongres Kknjiževnila 1954. trinaest godina posle smrti. Novo izđanie skoro celokupnih njegovih đela izići će uskoro iz šlampe. Predgovor je napisao Brenbiurg.

WII OTKRIVENI PUTEVI.

Đanas se u Sovjetskom Savezu miu :oliko ne wpostavlia pitanje Tevizije estetskih primćiDa olbjav 1jenih 1946—1948, Nije zabeleženo ništa što bi ma i iz daleka bilo

slično teorisim postavkama ne

kih govomika na kongresu kul-

reprodukovane

ture u Vaišavi, Čak maprotiv: kritičari, kao Aleksandar Dementijev, koji su se najotvorenije izjasnili, i to u časopisu Komunističke partije SSSR. za rehabilitaciju Jesenjina. Bagric+ kog. Iljfa i Petrova, — prvi su osudili »preterivanja koja su za žalienje« svojih poliskih kolega.

Rehabilitacije književnika pret stavljaju prosto rezultat ozbiljnih napora učinjenih u toku DOslednje tri godine od strane šnji ževnih krugova u viliu sprečavanja praktičnih zloupotreba nastalih po završetku rata: naprimer, ocenjivanie Kknjiževnih dela na osnovu neliterarnih kriterijuma, (ntencija autora), prisustva ili otsustva Danegirlka u slavu »vožda« ili običai da se UODpšte mne publikuju dela knjižeynika obtuženih za otstupanje od opšte linije. Vraća se praksa od pre 20 godina kada su se vodile oštre diskusije ali kada niko nije bio osuđivan ma ćutanje, Oživljuje atmosfera tolerancije. Skorašnie izđanje Zoš čenkove zbirke dcicaz ie za to: osuda izrečena 194 protiv autora ostaje i dalie na snazi, ali se smatra da zbog nje on ne treba da bude izbrisan iz zajednice književnika. Ali, ako književne rehabilitacije — i, tim bre, sudske rehabilitacije kniiževnika ne mnče da se dovođe u wpitanie izvesni principi. one Ipak znače

Dragi Matiću,

dozyoli svome dragu „iz klu pe* i povremenom #čitaocu „M.njiževnih novina“, da ti odgovori na tvoje iskreno izla=ganje o teškoćamun pri izdavanju jedne periodične publikaci je kao što su „povine-časopisi“ pod naslovom „KMmnjiževnih mnovina“, One su ipak više po for mi novine, ali po sadržajn su časopis. *

Ne izići iz okvira svoje strmč me delatnosti (književnosti, umetnosti, i dr.) a zninteresova ti što veći broj čitalaca, odgovoriti njibovim „potrebama i željama, sa stalna mastojanjas svih sličnih publikacija, To ja bogojavljenska želia i pomalo pretenzija bilo novima ili časopisa, da olape što veči broj čitalaca i da zadovolje tu šare noliku, često razmnženu a još “češće indiferentnu čitalačku pu bliku, pa možda i da je pro bude,

„Književne novine“ od BvVvOgR

jedan kapitalan događaj. jier su otvorile nove horizonte kako isteiji književnosti tako i samom Kknjiiževnom stvarzsnju.

Da se slika sovjetske književnosti usled toga iz osnova izmenila, razumljivo je samo DO sebi, Bujica »novih« pisaca dovoljna je, već 1 zbog svoje brojne snage, da »probije okvire«. Bcmatska i lakirama slika, koju su dosad pružali udžbenici poreme–ćena ie raznovrsnošću novih talenata.., Istorila „književnosti izmenila je znista svoje lice.

I ne samo istoriia knjižcvriosti. Kad je reč o žrtvama sudskih grešaka, čiji su pismeni tra govi pažliivo uništeni, čitav jedan istoriski metod došao je u pitanje. Raspršiti na vetru bebeo uspomene zamišljaiući da će se tako izbrisati prošlost, znak ie anahroničnog mentaliteta čiji se izvori nalaze u »kultu ličnmosti«, pa i još dalje. u običajiima stare Rusije, U svakom slučaiu to je nešto potpuno strano naučnom duhu socijalizma, sovjetskom đuhu. TPFantomi koji vaskrsavaju iz ništavila u koje su ih bacile biroktatske mere ne mogu a da ne izazovit razmišljanja, da ne dovedu do saznanja istine da nikakva ljudska volia ni vlast ne mogu da zbrišu nešto što je postojalo i da se prošlosti mora pogledati u lice, •. Obnova istorije književ-

| PISMA UREDNIS TPU

postanka traže „SYOj pu{“, maročito oblik i sadržaj. Uredništva se menjaju, pokašio fiha i dostojanstveno, katkad bučmo zalupajum vrata za sobom, List se ipak održava i traje: sVAaku cemu i da idu za što veći broj čitalaca, One morajn da imaju „svoju čitalačku publivornog' narednika i njegovih sa radnika, i

„Munjiževne novine“ ne mogu i neće da traže masovnost pe svaku cenu i d aidn za što veći broj čitalaca. One more da i maju „Syoja čitalačkwu · publihu", da „je stvore ili da je stva renu pronađu, Đa li „Književ“ me novine" poznaju WvOijm pu bliku? Ja mislim tu je reše nje: treba znati za koza i kome 8e piše.

Pokušaj omo što je učinim

NIN. Organizuj anketu, Pozovi dima, Ry“ ia

otvoreno svoje čitaoce, da ti Pozdravlja ie tvoj odgovore na jasno i ofvorena školski drug postavljena pitanja. da mislim toy Ba x oćedyMji i; da Je takva ankefa znatno do- | dr Milan Mitro ; 1% i ra MM O | MOO | A OVOALCAMA OJ ala Č

" prinela NINn dn

nosti kao pošleđica rehabllitacija dovešće nesumnjivo 1 do postepenog preobražaja nastave istorije, falsifikovane u prošlosti praksom koja je protivna istoriskom materijalizmu. Ostaje još ] dug put da se pređe: dovoljno je konstatovati obazrivost formula kojima se govori o sudbini nestalih (predgovor zbirci Ko- A ljeova potpuno prečutkuje okolnosti njegovog tragičnog završet- j ka). Ali, prvi je korak učinjen,.. * Bilo bi glupo skrivati znača\ tragičnih gubitaka koji su pretrpljeni,.. Šta bi sve Ova žzemlja dala na književnom polju da pisci od najveće vrednosti nisu ućčutkani ili fizički uništeni? Kakve je sve pouke omladina mogla izvući iz njihovih dela? Zar ne bi njihov primer podržavao druge aa Zar ne bi današnji roman, #. našnja poezija. današnje pozor!šte, današnja žurnalistika pruža“ 1i drugu sliku da 8u mrtvi iz vi mogli da nastave svoje de

vanje?

Zato su ova ponovna otkrića i vaskrsavanja ravni transfuziji Seo Ona be ju put etnicima | aju tidia generacije na druge načine shvatanja i dru ge načine pisanja... • GOO ljenja za Oh osti, ona otvara! književnosti nove „uteve. Buduće generacije sećeće Hy sa zahvalnošću godine Bes podine veli književ \

rehabilitacija.

se sredi i nh“ đe „svoj put“. Ne vernjem da je to učinio savetodavni Abi nakakyvyog sastava bio, Moždn ti odgovori neće doneti ništa novo ni određenije, ali ćeš Upoznati, bar donekle, 'čitalačku publiku i znaćeš kome i za ko |, ga Diheš, Porvao % dan fi Se 00BZVNO,, se ograničio na ovaj predlog. Ako bude ankete, moždn ću ačestvovati, a» možda ne. Nismo važni mi stariji, jer je Morijah u pravna: naše čitalačko imtere bovanje opnda- Uostalom, mi više nćuva šta da primamo, rd- | di nas se i ne piše, već radi b onih “šio ddlame..- Pitt smo, Bwda treba davati, Buduć | nost više ne pripada bogu,mne | go ljadima | io mladim lju

i svoje čitapce 1 jeZa sada sam