Književne novine

_ slabijih plemena,

WrzueanupaeaieimnıtiFu)

Godina VIII. Nova serija, br. 43-44

Slibe traže kupce

KO JE GLAVNI KUPAC LIKOVNIH DELA U SOCIIALIZMU

Koliko. je umetničko delo dru• štvena porudžbina, najočiglednije , svedoči slikarstvo, Nije bilo vreme=· na, od pećinskog čoveka do danas,kada proizvodi likovnog stvarala-. . Stva nisu imali svog tačno određenoq glavnog poručivaoca. A taj·

je oduvek bio nosilac „društvene epohe — lovac divljači, zavojevač žrec i faraon, gospodar antičkih robova, srednjevekovni. zastupnik božji na zemlji i njegov zemaljski vlastelin, obogačeni buržoa, Po njihovoj. želji umetnik je pisao dletom i ki'čicom istoriju civilizacije. To je činjenica! Mi možemo danas koliko god naša imteligencija đozvoljava Rklasificirati stilove i škole i odmeravati” domet kKreacije, ali nijedno konkretno ·delo „nećemo moći oduzeti od njegova vlasnika

'— vremena u kome je nastalo i klase koja ga je poručila. I to je činjenica, TI dobro je što je tako. Jer,' za koliko bismo uopšte, i pojeđinačno, bili siromašniji bez sređine i majstora Altamire, Partenona, ili Sopoćana ? prostranstva. i

Ako je to tako čvrst zakon razvitka ljudskog duha, postavlja se pitanje: ko je glavni poručivalac proizvođa likovne umetnosti u 50 cijalizmu? Reći: socijalističko društvo, — sasvim je neodređeno, jer je ono, kao i svaka zajednica, sastavljeno od niza manje-više izdiferenciranih grupacija i pojedinaca (mnogolikih proizvođačkih ko

' lektiva, · tematskih ustanova, dr-

žavnih nadleštava, pedagoških rad nika, učenih ljudi, itd). Ko je taj koji će u našem vremenu, najlepše shvaćeno, preuzeti prema likovnim · umetnostima onu ulogu koju

su. imali neki žrec, crkva, rene-'

sansni mecena, dvor, bogati gra~

· đanin? Koji je taj konkretni i o-

pipljivi poručivalac koji će' za'umetničko delo imati ' i razbuđeno interesovanje i sredstava da to interesovanje zadovolji!

"Ako su „izvesni, zakoni trajni u svom opštem , delovanju, , unutar njihovih okvira svi elementi ne leže okamenjeni i nepokretni. Unutar tih okvira mnogo se što-šta kreće i vri, i ključa.. Menjaju , se položaji i dejstvo na spoljne objekte, na one vremenski ograničene činioce koje jedan trajni zakon aktivizira.

Umetnost. je u našoj zemlji -ta-

e snažno osetila promenu društvenih odnosa, revoluciju. I ona je buknula, oslobođena okova. To je van svake sumnje. Nije .potrebno prizivati upomoć statistiku da bismo se. uverili koliko se. uvećao

broj pisaca, wuzicara, glumaca,

tri NT ~

Pikaso: Zenska glava,

vežiseta i snimatelja, i proizvođa. takav put nije đobar, da on čak koji im odgovaraju. Taj skok nije može .biti i poguban. Jer, često, samo 'brojčan; on 'je već prešao administrativna komisija sastavljeili prelazi u kvalitet. I svaka od na od članova ujednačenog pa i ovih delatnosti već uleže:u svoje skučenog pogleda svojom otkupnovo, normalno korito, tj. pove- nom politikom stvarno je unosila zuje se u omaj uslovljeni lanac elemente difigovanja umetnošću (tematika je stavljana iznad svih ostalih komponenata umetničkog dela). Posle toga je došao pokušaj _da,se preduzeća pretvore u glavnog kupca likovne produkcije. Iodtoga razvitka cije glavne karike naziva– se metoda moralo otstupiti iz više mo: razbuđeno „interesovanje — razloga, od kojih je izgleda najstvaralac — potrošač. · važniji taj što kolektiv preduzeća

Jedna još samo umetnost nikako kao celina nije mogao imati jaču da se uhvati i levom i desnom ljubav za umetničko delo od porukom za svoje saborce u nastu- trebe ušteđe novčanih „sredstava pajućem. maršu. To je likovna i njihove praktičnije raspodele; bi(slikarstvo, vajarstvo, primenjena lo je, usto, i đrugih anomalija kao plastika). Ona nikako da poveže što je ta đa je preduzeće na kupsve neophodne alke i đa se tako ljenu sliku moralo plaćati porez

_ _M. PANIĆ-SUREP .

kao na svoja osnovna sredstva, te. je jedna slika stalno finansiski op- .

tereć..ala radnu jedinicu; i zato su preduzeća, skoro do . poslednjega, digla ruke od takvog „bogaćenja”, A slikari su i dalje slikali, vajari lili i klesali. I to sve više, sve raznovrsnije. Silom prilika put otkupa opet se morao vratiti na državne organe, samo sađa u veoma smanjenom obimu. Praktično danas u Beogradu, u žiži likovnog stvaralaštva i izlaganja, od mase od 'trista umetnika (plus oni koji dođu sa strane) otkup vrše samo dva

sredstva ne prelaze 12—15 milio-

nifestacija (neka . veća muzejska izložba, kongres, ili prostava), Ni ovaj put, razume se, ne valja, i to baš nikako. Jer otkup u ovom

vanja umetnika. A to znači: od svakog kupiti ponešto. A pitanja:

svim otvorena. Ali, ako nam ova

Nastavak na ? strani

—_—

oslobodi povremenog vapaja napuštenog. Jedna od odlučujućih ka- I rika tu nedostaje, A da se ona o~ U. horu 0 ; ih

| dial 'u protesta .protiv probni bezbedi, najmanje zavisi od samih eksplozija atomskog oružja čuli

tela. — Savet za kulturu NR Srbije · i NO Beograda; njihova zajednička ·

ma dinara, koliko često staje jed- · na jedina značajnija društvena ma .

slučaju ima, i mora imati, prven- . stveno karakter socijalnog zbrinja- .

šta se kupuje, i za koga, i kakvog |. to dejstva ima na razvoj likovnih | umetnosti kao celine, ostaju sa-

bitna' pitanja stoje otvorena, ne=

Za čitava'

umetnika. · E

Naše slikarstvo nikađa nije bilo bogatije_ Ni na višem,. svetskom nivou. Mi .tu' činjenicu možemo konstatovati: potpuno ~ uvereni u njenu' tačnost. Ono ima veliki broj stvaralaca, veoma zanimljivih i zna čajnih struja, dobrih finalnih ostvarenja., A kako stoji s onim što se zove. pr,o.đa umetničkog dela? ia” i 1

Osećajući, svesno ili spontano, značaj ove delatnosti, . društvena zajednica nastojala je raznim instrumentima „da joj ·obezbedi plasman. Odmah posle rata bio je uveđen masovni otkup:· dela sa izlo-. žaba, i to putem državnih organa, Čini čast našem shvatanju zdravlja što smo brzo, uvideli da

OVAJ Bube Je & vine“ su potražile i dobile gostoprimstvo u beogradskoj štampariji „Glas“, 7 '

·Ali to nije sve. n :

Uporedo! sa štamparskim neprijatnostima," došlo je do pomeranja i reorganizacije unutar preduzeća: novinsko-izdavačko' preduzeće ' „Književne

novine“ pripojeno je movinsko-izdavačkom i štamparskom preduzeću „Kultura“ koje' će —' od ovog · broja —' preuzeti izdavanje: našeg lis}a.

Pošto izvesni readlni uslovi postoje, ređakcija „Književnih novina“ se mada da će uz 'pomoć

' Svoga novog izdavača uskoro potpuno srediti svoje prilike i dati čitaocima onakav list na kakav su dosad bili navikli, Ređakcija se- takođe. nada. da će je čitaoci i saradnici razumeti u njenim naporima i da će joi pružiti svoju dragocenu podršku,

Ovaj broj (dvobroj) „Književnih! riovina“, koji

čitaoci imaju u rukama, izlazi —

primetiti: — sa znatnim zakašnjenjem i na, promenjenom, zapravo smanjenom formatu.

U taj nezavidan položaj „Književne novine“ nisu. došle svojom krivicom. Pretrpanost dosada-

šnje ·štamparije naših „Novina“,

u rad neke nove listove, prouzrokovala je najpre zakašnjenje prošlog broja našeg lista koji je zbog

toga izišao kao dvobroj, a onda

situaciju' da ili obustavimo izlaženje ili da' potražimo hovu štampariju. Dilema' je svakako bila mučna, Želeći ipak da Žive i traju i nastojeći

da reše iskrslu krizu, kao i da za štamparijom u unutrašnjosti,

smo mnoge uvažene i autoritativne glasove. Naučni glas atomskih fizičara iz Getingena, glasove duhovnog i političkog značaja kao glas Alberta Švajcera, Nehrua i "Tita. Ali pre nekoliko dana prvi put sam viđeo u Palati lepih umcetnosti u Briselu optužbu i opo· menu odenute u boju i formu: dva slikara iz Hirošime — Iri. Maruki i njegova žena Tošiko Akamacu pokušali 'su da pretstave strahovita razaranja. koja je pričinila. ona bomba u Hirošimi, jedva veća od lubenice. U :jednom desetohiljaditom delu sekunđe razvila je vatrena lopta. prve “atomske bombe temperaturu od 300.000 stepeni. Samo od vazdušnog pritiska. bilo je razoreno 6820 zgrada. Vatra je U-

Kao što se može

koja je primila

nas je dovela u'

izbegnu traganja „Književne no-

INOSTRANE TEME

87 ODB ANI

L P-S-T Z.A TCNJYŽEVNOST UMETNOST I DRUŠTVENA PITANJA

BEOGRAD, 14 JUN 1957

i Cena 30 din.

misije slobodne reči

„O. BIHALJI - MERIN

ništila 56.111 kuća.. Slikari su u svom dokumentu. zabeležili . smrt 400.000 ljudi, ali. je 269.000. najmanji broj poginulih koje je navela zvanična statistika.

Hirošima ,je obnovljena. U njoj se sađa nalazi, jedan park čije je ime , posvećeno. pozivu na svetski mir, atomski muzej i moderni hoteli. za turiste koji.dolaze iz. celog sveta da posete ovo mesto, koje je pre. dvanaest godina razorila prva atomska bomba.

Kažu da niko ne može dugo izdržati u ovom muzeju u. kome živo, istinite ·ı makete · očigledno i plastično pretstavljaju. scene užasa. Modeli žena i dece otkinutih,

Artur Miler i Merilin Monro

HIROŠIMA I RAŠOMON

udova, mnoštvo ljudi. što u plamenu skaču u reku i dave se u njoj, gomile izbezumljenih ljuđi pod pocrnelim pokrovom neba iz' koga pada kiša plavih, mrkih 'i :nerandžastih plamenova.

Pre mnogo godina. video sam: u Pompeji' ljudske · prilike zgrčene kao mumije i ugljenisane, iznenađene sudbonosnom. erupcijom . Ve= zuva. Danas mi poređenje lave s atomskom. smrću izgleda „nedovoljno. I veliki slikari ratnih grozota Žan Kalo, Francisko Goja 1 Oto, Diks mogli su, doduše, đa uobliče zverstvo i mučeništvo, krvlju

Nastavak na 4 strani

ıMihail Berendija; Krovovi i toranj

Možda je, tako nazvani, „Miles rov, slučaj“ — suđenje, koje je upravo pre neki dah završeno pred Saveznim sreskim suđom u Vašingtonu, mađa se presuda još uvek očekuje — samo povod ili, u najboljem slučaju, potsticaj učestanim · izjavama američkih umet“. nika i javnih. radnika: o slobodi ličnosti i stvaralaštvu. ”Jer&# proces pretiv poznatog dramskog... pisca Artura Milera mnogi smatraju kao drastičan primer uđara na ličnost i kao ozbiljnu opomenu da i. više nije ni pametno ni bezopasrio ću-

„tati.

Artur Miler je optužen da je uvredio Kongres time što na dva od dve stotine pitanja, „koja mu je postavila prošlog juna Komisija za ispitivanje antiameričke delatnosti, nije hteo da odgovori. Radilo se, naime, o :pitanjima .takvog. karak-

MILO ĐUKIĆ ·

tera čiji bi odgovori otkrili imena ljudi koji su zajedno s njim pre deset gođina prisustvovali nekom sastanku grupe književnika komu~> nista. Miler je priznao da je ta-

'Kvom sastanku prisustvovao, iako

nije član KP SAD,':ali je odbio uprkos tome što je znao da 'se izlaže opasnosti. torture Komisije za antiameričku delatnost, — da ·'prokaže imena ljudi.koji su. bili sa njim. Pošto je Komunistička ,partija, zajedno sa oko dve stotine drugih organizacija i grupa, od Senatske komisije za antiameričku delatnost ·okvalifikovana kao antiamerička, učestvovanje u oilo kakvoj aktivnosti time organizacija

' podleže ispitivanjima' i' suđenjima.

Na ponovnom suđenju u Vašingtonu, koje je počelo 14 a završilo se 24 maja bez izricanja presude, Miler je ponovo' odbio da

da tražena imena. Spor se, kao i u

javnosti pre toga, pretvorio u teoretske rasprave o vrlini i ličnom i javnom moralu. Sama činjenica da ·'do presude. nije đošlo odmah posle završetka: procesa kako je to uobičajeno, ocenjuje se kao pokušaj da se „čitav slučaj slegnce“ ilda se nađe neko rešenje koje će pretstavlajti zaokret u „ispitivanju antiameričke delatnosti". Tim pre što je javnost u poslednje vreme sa sve većom zabrinutošću bila u stanju da prati posleđice jedne antiliberalne histerije koju je po-c krenuo neđavno preminuli senator Makarti. Mnogi priznati umetnički talenti primorani su zbog toga što ih je neko zbog svojih liberalnih shvatanja proglasio za „antiamerikance“ da objavljuju. svoja dela pod pseudonimom. Poznat je slučaj pisca. scenarija: „Prijateljsko ubeđivanje“ Majkla Uilsona,

dobitnika „Gran pri" na festivalu Nastavak ma 4 strani