Književne novine

| NAGRADE" SAVEZA KNJIp (i ŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

· Za-životno delo magrađdu je' dobio slovenački Kknjiževnik duš Kozak.

- a 'Gđela objavljena ua toku · 1556 godine sa po 200.000 đi-.'

Dara nagrađeni su: Isidora „Sekulić (Govor i jezik Kkul> turna smotra narođa«), Ivan - Mončevic (»Mirotvorci«, ro» man), Cene Vipotnik (»Drvo Tu Ssamoći«, knjiga pesama) i

EKrih Koš (»Veliki mak-•, pri: povetka).

'DRAMA

(w dgugoslovenskom dramskom „pozorištu odrzana „premijera dramatizacije romana »Brača . Karamazovi« od Dostojevskog. Drama Srpskog mar, pozorišta ı Novom Sadu „Krenula na iurneju po užoj Srbiji + Kosmetu, »Atelje 212« pored stranih komađa prikazaće u sledećoj se». zoni i dela domaćih autora; »Korake w drugoj sobi«. M, Pavlovića, »Rulu Vavilon= sku« MD. Roksandića, »Koliko imnz đo Sšunca« MD. Nikolića, »Zlatan pesak« ŽZ. Gavrilovića i druge drame.

IZLOŽBE

Ww Somboru otvorena retro spektivna izložba slika M. Ko» njovića, a u Skoplju izložba grafike Branka Šotre. TO Pragu olvorene izložbe s8likara Nikole Graovca i Izložba šugoslovenske gralike na KkoJoj je pretstavljeno 35 naših ' nmetnika,

U salonu ULUHA u Zagrebu otvorena izložba Bože Prođanovića, a u Beogradu Olivere Galoviu-Protić.

W Sarajevskoj operi izveđena premijera: opere »Bimoniđda od BStanoila Rajičića, Ww Novom Sađu ođržana pre" mijera opere »Zaljubljen wu tri narandže«. Operske pevačice Danka Fir eova, sopran, (Novi Sad) i Do» brila MBogašević, Koloraturni sopran (Zagreb), dobile su prvu, odnosno treću nagradu na velikom , Međunarodnom festivalu u Vervijeu (Belgija),

VA. M b:NJ IJ E BOJI

2 · Pristli protiv Brodveja

PANORAMA

Scena iz drame Dž. B. Pristlija »Stakleni kavez« u londonskom Pikadili teatru

Već godinama „brodvejska pozorišta su centar američkog Kkomercijal„ mog teatra. Brodvej je postao simbol određenog tipa drame i muzičke Kkomeđije., Buđući da kao i filmska metropola, Holivuđ, ima ogromna re» klamna sredstva na raspolaganju, u fticaj Brođveja nije zahvatio samo a» merička pozorišta, nego se praširio 1 na centre pozorišne umetnosti u Za» padnoj Evropi, Dovoljno je pogleđati samo repertoare naših kuća — gBOvore francuski i engleski pozorišni u~>

metnici — da bi se viđelo koliko u

mjima ima brođvejskih »šlager-komađa« : Po mišljenju jeđne grupe engleskih đramskih umetnika na čijem se čelu nalazi poznati pisac Dž. B. Pristli, ni u jednoj ođ evropskih zemalja ofamziva Brođveja nije toliko snažna kao na MBritanskim Ostrvima. U svojoj knjizi »Umetnost dramskog „pisca« Pristli je, između ostalog, .izvršio i analizu “ove brodvejske opasnosti, On

misli da su za pobedu nađ konkuren» cijom iz Brođveja potrebne i značajnije izmene wu karakteru 1 stilu đomaćih dramskih dela, Zbog toga preporučuje engleskim piscima da đubije poniru u stvarnost i đa se Kklone preživelih shvatanja građanske klase wu Britaniji. Kao uzor ističe

'Gđramu Džorđa Osborna „Osvrni se u

gnevu«, koja je ustvari, realistička, slika razočaranja ·„MWoje je doživela engleska omladina, Đanašnja MHritanija i njen život, po Pristliju, ne pružaju dovoljno interesantan materija na kome bi se mogla sazđdati dobra dela za pozornicu i to je jeđan ođ razloga što poneki autori beže u brošlost i pokušavaju da nađu izlaz pisanjem đrama u stihovima. Đa bi englesko pozorište dobilo novu Život

nu energiju moraće đa prevali đug i naporan put. Ali na tome putu ono ipak ne sme da podlegne uticaju Brođveja, kaže Pristli,

xXx

Poljska književna kritika o

_ Andriću

i&trajem prošle i početkom ,ove gođine pojavila su se i Prva izđanja koja su skrenula na sebe i pas šnju Kritike, Tako je poznati mladi slavist, Kristina Stafa, u nedeljnom

listu „Književni život” ođ 17 marta

o; 8., objavila kratku belešku o Andrićevom. romanu »Na Drini ćuprijae, m kojoj između ostalog kaže da je to »hronika događaja koji se ođigravaju ne samo u maloj pograničnoj kasabi mego TI u celoj Bosni i u suseđnim vgemljama: Srbiji, Sandžaku i Crnoj Gori«, Roman »je ođraz nerazumljivih problema velikog Sveta«, kaže dalje BStafa i đođaje da je io »uzbudljiva

i Cosiću

istoriska „hronika o zemlji njegove

(piščeve — 8. 8.) mlađosti«,

U istom listu ođ 14 aprila t. g. Objavio je mlađi poljski književni Kkritičar Leh- Budrecki. članak o Čosićevom romanu »Koreni« pođ naslovom »Srpskohrvaišski Džojs«, MĐBuđrecki u svom članku ođmah u početku ističe đa se »Koreni«, iako su istoriski roman, više bave psiHologijom nego bolitikom, ·Stuđija psihološkog mehanizma je najveća Cosićeva strast, imajući da bira između Prusta, Džojsa i prividđno zavišnog govora, Cosić je možda i nesvesno sjeđinio „Džojsov metođ „sa prividno inđirektnim Eo” vorom, Njegov. čovek kao i Džojsov

vrši svoje intelektualne funkcije pe

moću asocijacija, Ona je ključ čevečlje svesti. Međutim, Cosićev čo» vek je w svojim asocijacijama vrioe primitivan, Cosićeva, proza je Ormamentska, čak su i misli nJegovih junaka date Kroz metafore što prelazi "u apsurd, Svi njegovi junaci bave se sastavljanjem metafora, svi su pesnici i svi ispoveđaju' jednu istu poetiku, Razlika između Cosičevog govora i govora njegovih junaka nema nikaKvih, Kao Što nije primetio ni jednu đobru stranu' Cosićevog romana, bolj ski kritičar ga nije ni shvatio wmiti je zapazio osnovne probleme koje on pokreće. On se zađržao uglavnom na formalnim osobinama romana davši negativan suđ o njemu i ne primećujući takoreći njegov sadržaj,

xXx

Bečke »letnje igre«

Anketa koja je prošle gođine sproveđena među stranim turistima u Beču pokazala je da je jedna trećina turista koji su boravili u prestonici Austrije za vreme letnjih meseci (jul, avgust) nezađovoljna zbog veoma retkih umetničkih priredbi u gradu. U

· želji da ugođe i ovim »nezađovolj~

nim strancima« koji dolaze u Beč, gradske vlasti su odlučile da se počev od ove godine, pozorišta i koncertne dvorane ne zatvaraju ni preko leta. Opera, opereta i sva ostala pozorišta rađiće i tokom leta, a biće organizovane i umetničke priredbe pod vedrim nebom. Tako će se, naprimer, u Šenbrunu održavati pretstave Šekspirovih drama i baleta, zalim koncerti u Gradskom parku, kao i druge atraktivne priredbe za pošetioce u letnjoj sezoni. Samo vlasti svakako neće moći ništa da učine za one turiste koji su izjavili đa Dunav kod Beča nije baš fako plav kao što

„se fo peva u pesmama.

IZLOG

- aKnjiževnoste broj 5

Jedna topla „evokacija Disa nalaz

se na prvim stranicama ovoga čano-.

pisa, Povodom četrđesetogodišnjice njegove smrti, »Književnosts, UZ KyYaću belešku, objavljuje jeđan od ret~

kih njegovih proznih sastava, Ostale

prozne priloge ovoga broja sačinjavaju: dramski tekst »Sudbine« (treći mastavak) Josipa Kulundžiča, priča »Zlatni plamičak« Pugena Joneskua u 'prevodu Šiki Konfina, »Dnevnik Pere Todorovića« už objašnjenje Siniše Paunovića, i Jednu reminjisćenciju (Predvečerje«), nastalu povodom čitanja Malarmea, Borislava Radoy\ića. Poezija: Drago Ivanišević donosi jedno lirsko raspoloženje pođ naslovom »Trideset i četvrti rođenđan« pesme, čiji završni deo ima 'finog ritma i pun je melanholije i žalosti za

„nepovratnim. detinjstvom; Jovan Hri-

stić u pesmi »Brodski dnevnike donosi ostvarenje besprekorne mnarativne lirike; a Radoslav Vvojvođić doživljava širokogrudo gostoprimstvo u ovom časopisu obiljem stihova koji bokazuju nmesumnjiv talenat u gGazrevanju. Njegova poema »Nova putovanja« odlikuje se takođe širokim narativnim stihom, ali sa unutrašnjom ar– hitekturom originalnih metafora.

Wu rubrici »Susreti« treba pohvaliti lep esej »Anina balska haljina« koji je povodom ove Matićeve knjige na-

·pisao Bora Ćosić. Vlađimir · Petrić u

„draza znaisntbi ay yim aer O

Slike traže kubce

Nastavak s5a 1 strane

sumnjivo negativne posledice mi već možemo sagledati. Prva je od njih ta, što normalne selekcije među umetnicima ne može biti; ovo je valjda jedina društvena delatnost gde netalenti ne propadaju (svako:.ponešto .prođa, iako 'je:ma< lo: kome. takva. zarada dovoljna za” egzistenciju),. Druga: što: stvarne društvene porudžbine nema, što nema zahteva konkretnog poručivaoca šta mu je potrebno po Vvrsti, sadržaju i tehnici od umetiničkih dela. A bez toga likovna umetnost nikađa nije bila. Pop je nekada tražio ilustraciju Jevanđelja u fresci, ili ikonu; velmoža sebe u oklopu na platnu, ili svog oca u kamenu nad grobnicom; buržod gozbu s prijateljima, ženu lepoticu, ili svoj. raskošni enterjer, itd. To je .izazivalo utakmicu među umetnicima i rađalo kvalitet, i stil, Tre-

ća je od negativnih posleđica našeg današnjeg stanja u likovnim umetnostima ta, što nikako ne možemo da prekinemo pupčanu vrpcu između umetnika i njegovog ateljea. On je još uvek tu gde se i rodio, u kolevci; slika što mu prvo padne, napamet ili što mu se nametne pogledu (svoju vazu, neki mutan. unutrašnji dijalog, ili va rira spektar do iznemoglosti). A život napolju punih obraza duva u fanfare. Molim, no ·krivimo slikara i ne tražimo od njega inicija= tivu! „Njegova inicijativa nije u izboru, već u razradi izabranog. Njemu se mora reći: tražim to, i to plaćam. Bogato, ali — najbolje, savremeno i originalno.

Ko tu reč treba da kaže u socijalističkom društvu?

(Nastavak u sleđećem' broju)

M. Pomić-Surep

ČASOPISA ~

“ \ ~.

»Pozorišnom pregledu piše o O'Kef; sijevoj drami »Plug i zvezdeq, a u »Mnjiževnoj tribinie Miloš Bandić polemiše povodom Antologije Zorana Mišića i prikaza Antologije koji je napisao Miođrag Protić,

Na kraju nekoliko kraćih prikaza d knjigama i časopisima.

:: V.B.

aa »Delo« broj 5

'Đosle knjige »Velika deca, Anfo+ nije Isaković se vetkco javljao na stranicama naših književnih publika cija. Zato je pripovetka »U znaku aprila«, na uvodnom mestu ovoga broja, prijatan doživljaj za poštovaoce njegove proze, Pisana dobrim ,savremenim jezikom, Isakovićeva Dpripovetka je nastavak njegove zbirke, koju ipak prevazilazi i rutinom i većom samostalnošću. Fabuli pripovets

ke mogla bi se zameriti pomalo ne~ '

uverljiva poenta —V73streljanje tobos žnjeg pijuha na stanici. I još nešto: Šteta Što Isaković ne obrađuje savremenu temu. L

Najbolji poetski prilog ovoga bros ja »Dela« svakako su dve pesme Ces ne Vipotnika (»Tuđina«, »Ponornica«), wu odličnom prevođu Grigora Viteza;

Osim Vipotnika, objavljena je jedna

pesma (»Jedinica«) Milovana Đanojlića, zatim pesme (»Jabuka«, »San ćrven ođ krvi«) Nade Iveljić. MakeđonBki pesnik Srbo Ivanovski opet je gost »Dela«. _ On je objavio pesmu »Svake noći« (u prevođu Vlade Uroševića) koja je ispođ autorovih pros sečnih mogućnosti.

Prvi deo opsežnog eseja »O traženju.

novog u umetnosti« čiji je potpisnik:

Mlodrag B. Prolić, napisan Je 68% mnogo rafinisanog poznavanja problema, Falažući se za nove vređnosti' m likovnom stvaranju, jer *.„»„ tra šemje novog istovremeno je imperas tiv i kolektivan i inđiviđualan«, Pros tić stoji na stanovištu „da rezultati u toj progresivnoj težnji naše umetnosti, nisu izostali. »Naš umetnički Žiwot nikada nije bio toliko intenzivan, bogat i raznovrstan, 5a tolikom konstelacojjoOm nesumnjivih „+alenafa kao đanas« — kaže Protić u jednom ođ, preliminarvnih vodnim stranicama ovoga eseja. »Delo« ispunjava obećanje u pogle= đu ovogodišnjih anketa. Ovoga puta pod nazivom »Govor boja o svome stvaranju i putevima ka svojim o~. stvarenjima govore slikari: Peđa Milosavljević, Miljenko Stančić, Miodrag B. Protić, Stojan Aralica, Ne-

deljko Gvozdenović, Marko Šustars ·

šić, Oton Gliha, Stojan Celić, Zlatko

Prica, Lazar Vujaklija 1 Zoran Pe- ~

trović. Cudnim slučajem u rubrici »Savre« meenicie našao se Džonatan Svift (ži~

veo prć 350 gođina). Taj esej o Sviftu,.

— onom Sviftu iz »Guliverovih putovanja« našega detinjstva, napisao je Sreten Marić. . :

Nove knjige Vukašina Mićunovića, Bore Ćosića, Slavka Janevskog i Vuka Dragovića, prikazali su M. Danmoilić, V. Ivanović, M. Đurčinov.i Bora Gišić,

Vinjete Stojana Ćelića stanđardnog su kvaliteta. -

v. B.

A: kađu nestade Topčiđera ja se nađoh na platformi

zaključaka na WX

Wladislav Petković — Dis je, svakako, jedna ođ majjnteresaninijih ličnosti naše poezije do Prvogš ' svetskog rata, Dis jc od svih naših novijih pesnika. toga vromena »najpoetskij a« ličnost ne samo zbog izuqeine snage svoje poezije nego i zbog toga što Je životno najpotpunije potvrdio ·svoje neobične poet-

· ske sadržaje, · iS Dok je Dis tom sadržajnošću &voje poezije zau“

peo posebno mesto u našoj predratnoj lirici, dotle je njegov originalni poetski izraz prevazilazio okvire njegovog vremena, U tlom pogledu je Dis ođ švih SVOjih savremenika svakako otišao najdalje, On je svo- jom originalnom poetskom porukom .· razbio tađašnju formu naših pesnika, njihov okamenjeni jezik i izraz. On je njome doveo reči u novu Vezžu, proširio dđotađašnji pesnički jezik movim jezičkim potencijalom; izvukao iz starih reči nova sazvućčja. Upravo ' gbog ovoga Disova poezija od čitave lirike pre 1914 na

savremenog čitaoca deluje svakako najneposrednije,

Bto znači najmođernije n đanašnjem smislu reči, ovim Disova poezija „postaje bliska majbitnijoj karakteristici mođerne literature, u kojoj se na nov” način poetska reč približava unutrašnjem ritmu -_ proze, isto kao što se taj ritam oseća u pujsaciji sa . yremenog &tiha, Zbog svega ovoga je od izvesnog interesa Diso"wa proza od koje, sem nekoliko privatnih pisama, do sađa nije bilo ništa poznato, Značajno je. da već | "dao oskudni »neliterarni« izvori. đaju materijala za pokvrđu iđeje o kauzalnom odnosu izraza novije prome i poezije. izvesni delovi tih pisama uverljivo do-

Karuju, 6a jedne strane, izvornost Disovih poetskih ~

doživljaja, = s druge strane njegovu mogućnost da. (se i u proznoj formi neposredno literarno obeleži. | MW tom smislu Je zanimljiv jeđan, možda jedini, njegov prozni rad, koji je Dis 1982 godine objavio u Nužšićevoj »Zvezdi«. On je naročito interesantan ZboB toga što je osnovni poetski doživljaj Vladislava Petkovića — Disa ovde dat u neposrednoj autobiograf-

„Jko-proznoj formi. i \ ·--

Jedan prozni rat ppsnika [isa

Osnovni svetilo-tamni tonalitet SVOE poetskog doživljavanja Dis ovđe projicira u konkretnom doživ-~

·ljaju prinudnog odlaska iz Beograđa, koji Je toliko

voleo, u meko zabačeno mesto unutrašnjosti,

Ovaj rađ potvrđuje hipotezu da je Dis ŽIVOTNO imao mnogo više razloga” da bude pesimist nego optimist. On pokazuje da je njegov »transcedentalni« pesimizam bio realno motivisan, đa je imao korena u njegovoj izuzetno životnoj izolovanosti.

U ovom proznom tekstu ima, šta više, i takvih đelova Koji izazivaju žive asocijacije ma Disovu poeziju, pa čak i ma konkretne metafore, određene figure. Ali, i pored toga Što se iz ovog teksta vidi iz kakvih su se Konkretnih životnih raspoloženja rađale njegove najbolje pesme, u njemu srećemo i izvesne poetske akcente Koji u njegovoj poeziji nisu

inače bjli dovoljno naglašeni: ima ovđe nečeg što se .

naslućuje kao protest:-.5D DA JE SNA BUDNOM! O DA JE ODMORA THLU — PROSTORA DUŠI! O DA JE SNA DUBOKOG KAO OVA NOC — MA I ĆRNOGA KAO OVA NOĆ.

Cvetko Petković

Noć

, Polazio sam*) u jednu od varoši poređ pruge, u tkojoj još nikada nisam bio. „Polazio sam na duže. vreme, na svoju novubi prvu dužnost, i polazio sam nerađo. Uviđavni su najzad pobedili i ja sam morao ostaviti svoje želje i društvo ljuđi od. pora i latiti se ozbiljnijeg posla. ?

Ispratili su me najbliži mi, Već je zvonilo i treće zvono, Mašina pisnu, voz, kao čovek koji se buđi, 14-

· gano se promeškolji i pokrenu, a ja se dohvatim za

ručicu vagonsku i uspnem na platformu, voz izađe iz stanice, a sa njime i Beograd, U prvo vreme izgledalo

: LE „03 M. \ ika

je đa će oni ići zajeđnmo, ali ubrzo om se ođvoji i fzgubi u noć. Crni krovovi, tamno drveće i čitava bašta - visokih cvetova otpoče đa se kreće i da iđe u noć, pravo i neizbežno u noć koja se viđela.,.. »Još jedam rastanak« · prošaputah. Možda iuga što Ostavljam ovo mesto, možđa pomisao da ga neću nikada više videti, a možda i jedno i drugo učini i ja mu pružih ruku. Ali·je on ne primeti, I ja viđeh, ali jasmo, kako sa 80" tovo najednom nestade i kako ga, uze, primi noć. Obuze me nerazumljivi osećaj pređ: tom snagom

mraka. Taj. Beograd. meni tako drag, te ulice, te kuče, ,

taj život i ljudi i stvari, taj ceo Beograd utonu wu noć tako brzo, tako lako kao i kamen bačen u vodu, Giecđdao sam ga nekoliko trenutaka zađivljem i skrušem v mesto prostora koji ga je poklopio, dok me iz zanosa ne trže čuđna misao: »možđa čovek ovako oseća i 'kada umire,

Naskoro se pojavi i Topčiđer · sa svojim drvećem

koje je obeležavala svetlost sa dva električna tramva-– ja. I đanas, posle nekoliko sporih gođina, naročito ml je prijatho kađa se setim ovoga susreta, Do tada ja misam ni znao ni slutio koliko je taj Topčiđer za mene vezan i koliko ga. ja poznijem. Kao kađa se svetlost unese u pečinu, tako je i meni ovo wzgredno wiđemje pokazalo svu onu intimnu i đauboku odanost za ovo mesto. Ja ponovo viđeh i šiblje i aleje i umrle vođoskoke i statue, stare i naivne — sve, i cveće i dvorac i staklenu baštu i zeleme Klupe ·i korpe za otpatke, Učini mi se đa čujem kako iz česme teče voda, kako se oko česme guraju dva šegrta, i kako u strani stoje povučeni i poverljiyo šumore onih šest hrastova, \Isoki kao topole, vitki kao jele, a koji su me uvek potsećali na, neku bajku: na drugove koji su se izdvojili da o nečemu tajno govore i koji su tako, na neki na-

rinsko drago kao da je Topčiđer moj, đa ga je moja ruka oskudno i radosno podigla, da je sve to ođ mene postalo i izniklo i da sam ja jednoga dana, đaymo, u časovima vere, zasadio u mjemu platan, Pojaviše se uspomene. Učini mi se da gleđam gtanc platanove,

teške kao bore na čelu. . |

- eno išla sa mnom, · lom varoši došla sada da mene doče'

„Sam, sa osećanjem. čoveka Koga su svi ostavili, i koji se sklonio m noć, kao đete bez roditelja u svet, Ovdaonda slušao bih kloparanje točkova, ili bih gleđao u

red drveća kako povezan mrakom, juri pokraj mene,

Inače ničega mije bilo, ništa se nije moglo određeno

viđeti u ovom pređelu kojim putujem, a koji za mene

mije imao wuspomenz, pa, ni imena, ~

Inače nikoga nije bilo osem noći, koja se uvukla u=+|-

viđik kao sam u čovekz, i zaklonila mi nebo i zemlju, 1 samo po stanicama. moglo se videti đa se voz i vVreme kreću, i đa put i noć ne traje večito. Kađa čovek ša vencem trnja ili cveća na svojoj glavi stupi ma u kakvu sredinu, prema kojoj može biti i raspoložen, ona mu je tuđa i nesnosna. Još ako je ia sredina masa putnika, onda se šiyot viđi onakav kakav i jeste, &rub i jađan: ı NE TREBA MNOGO MAŠTE PA DA SE STVORI SLIKA PAKLA. }

Seđoh na Stepenice, Mašina je huktala. Noć je po-

. Blajala sve dablja, mrak sve gušći, sve crnji.. Probah da razaznam mz šta, i ne viđeh ni Svoju ruku, koja

„mi je izgledala isto tako daleko, kao možda neki pla-

nina što je prema, meni' ) 0

arg : E stajala obavijena mrakom kao

om, Sve je noć odnela ji, k 1

sebe primila, · a i? Daga SVE

NEBO I ZEMLJA SU SE SPOJILI — MOŽDA E

. OVA NOĆ OVAKA CRNA ı MIRNA, PRIPADALA

MRTVIMA. MOZDA SU SVI VEKOVE IZAŠLI 1Z SVOJIH, GROBNICA F} SNAGOM NEVIDLJIVIH HODAJU SADA PO NEBU KOJE NE VIDIM, PO ZE: MLJI ROJU NE VIDIM. DA JE BAR JEDNE ŽVEZDE DA ZASIJA NA OVOM PUTU! DA JE BAR SE-

· CANJA NA LJUBAV, DA JE BAR CVEĆA NA GRO-

e NOC. SAMO NOC. O RAKO JE OVA NOC CRNA O DA NIKADA NECE SVANUTI DANI.

Voz je stao. Mesto moga novo; Ba, boravka je (u,

Sišao sam se. Kiša je kapala, Možda je ona neprime. Možda je ovđe nad ovom zasp3-

ka, O, DA JE SNA

BUDNOME! DA JE ODMORA TELU, „PROSTORA

| DUBI! O, DA JE SNA DUB j Ž } BOROG KAO OVA NOC | MA I CRNOGA KAO OVA NOĆ! u u čin i umrli. I meni najednom posta sve to tako sta- ~

a šam ustao sutra-dan, noći nije bilo. Otišla Je, zla, a, na mesto nje pojavio se mutan, vlažan dan.

Bvitanje Kao ! 6 ukloni, RJ HI imalo snage | đa je potpuno

“

| ———. * '

_ %) Ovaj tekst donosimo, radi autentičnosfi, bez ispravki u jeziku i stilu. — Red. EU ja

uo enu au aa pan o U ORARUWRRRRRIRIWRRARRURAVA,

KNJIŽEVNE NOVINE