Književne novine

Beleške razboritog oportuniste

:· REPERTO NR: ai REPERKUSIJE

: % Sastavljanje filmskdg repertoara posao je daleko Složeniji. i teži nego Što to na prvi pogled izgleda. Finansiske moguć-

· aosti, zahtevi publike i zahtevi prosvetne politike, faktori su koji se mnogo češće sukobljavaju nego što idu u korak Kađa

se tome dodaju problemi nabavke pojedinih filmova vidi tera nije ni lak ni jednostavan.

deviza,

licenci i drugih uslova se da posao filmskih distribuU našoj javnosti međutim, još

. . uvek ne postoji sporazum ni oko onih filmova 'koji se već" prikazuju na platnima naših bioskopa: toliko iščekivani film

„Marti“

» naprimer, bio je od strane publike gotovo bojkotovan

i za razliku od oduševljene kritike komentarisan usmeno kao

„glup i dosadan“ film. Napisom Dušana

Makavejeva „Repertoar i

reperkusije” u

kome se više postavljaju pitanja nego Što se ma njih daju

odgovori, „Književne novine“

otvaraju anketu o našem film-

skom repertoaru očekujući od svojih čitalaca da u njoj uzmu”

široko učešće.

* JELEČKINJE - BARJAČKINJE

S vremena na vreme razni kulturni i javni faktori daju izjave u štampi i usmene, sa podosta gneva, sa uskličnicima i upitnicima, kako je. repertoar loš, kako u njemu đominiraju filmovi niskog kvaliteta i sa kojekakvim ideološkim implikacijama. . Onđa mi drugi koji znamo- stvari uzmemo reč i kažemo da je naš filmski repertoar najbolji na svetu. „Mladost“ napravi anketu među kritičarima „kojih pet filmova koji nisu uvezeni predlažete distributerima da nabave" i dva meseca docnije pretstavnik distributera na javnom skupu izjavi da su gotovo svi od tih pomenutih dvadeščtak filmova već nabavljeni. voZatim ·pročitamo ·u „Borbi“ ođ sedmog aprila reportažu iz Atine i đoznamo da se u to] prestonici susedne, takođe male zemlje ovih

dana prikazuju filmovi: „Anastasija”, „Rat i mir", „Beba — lutkica” i „Džin”, Pa se svi ponovo

pitamo istim pitanjima jedna stra na — drugu stranu kao u dečijoj igri jelečkmje — barjačkinje.

SA FILMSKE PIJACE: PROBLEM TRGOVINE : \ . Odgovor distributera:

"U pitanju su termini, devize i neke druge strane reči. _ Američke filmove koje ku-

pujemo po vrlo povoljnim uslovima — plaćamo ih u dinarima kupujemo sa vezanih lista na kojima nema filmova kao što su „Odavđe do večnosti“, „Džungla na školskoj tabli“, „So zemlje". „Čovek sa zlatnom rukom“ i drugi.

— Spoljnotrgovinska komora iz

nekog trgovačkog razloga nije otvorila distributerima devize .za švedske filmove, .

„Sedam samuraja“ „putovali su do nas godinu dana iz Japana: bili su tolike mesece blokirani u Suecu, na našem brodu „Dinara“.

— Čarli Čaplin je — čast i čest njegovoj umetnosti — veliki škrtac i stipsa i mi za njegove filmo' ve nemamo dovoljno novaca,

— Konačno: publika zahteva filmove sa: pucanjem i lepim ženama, ti se filmovi vrlo dobro isplate, i u ime kakve kratije se bunimo kađa demos zadovoljno konzumira· umetnički i devizno -najjeftinije filmove koji donesu | prihode zajednici ı dobru · zabavu radniku i seljaku i višak fonda đistributerskoj kući?

* . KRITIKA PUBLIKE

TI tako se pored problema deviza

otkriva, problem publike: „poznati

— „ŽDREBE: PROBLEM

su vicevi koji ustvari to nisu, O ja dt

kolonističkoj porodici koja

\movom' petosobnom stanu grupno

. zapremila jednu sobu a, | ostale

smestila koze, krompir i drva.

'Cahtevajući bolji repertoar bipdMće, :

pa često istrčavamo pred rudu i pred navike, želje i psihološke potrebe filmske publike. Sopstvena oštrina dovede nas u neku vrstu ćorsokaka. (distributeri pristanu i stave reprizu kratkoprikazivanog

dobrog filma. u neki veći bioskop.

koji ponovo bude poluprazan). Moj prijatelj. mašinbravar koji je dobar radnik i član radničkog saveta ne voli filmove u kojima se. mnogo filozofira. On voli filmove u kojima se preduzimaju žive ljudske akcije. U njima ne samo da nalazi veliku zabavu i zadovoljstva nego i sebe samog. Jer, njemu imponuje snaga i konkretan postupak sa neprijateljem. A stari sedi profesor univerziteta, najveći naš klasičar i poklonik grčkoga epa i tragedije, objasnio je jednoga dana Srpskom filmološkom društvu zašto on najradije gleda filmove o kaubojima: jer ljudi jaše na hatovima ne znaš koji je od koga bolji. U tim filmovima on je našao vezu sa svojom najdražom uspomenom iz detinjstva vezanom“ za konje i prirodu.

* :aaž ı ZAŠTITA STADIONA

Što se tiče široke narodne pu-

blike mora se priznati da je film najbolji savremeni hleba i igara — kad kupe za svoju malu platu hleba taman: im ostane za filmskih igara, ni pozorište ni knjiga niti su jeftini miti poštuju nizak nivo ljudi koji su masovno završili samo osnovnu školu. Da je.film narodna zabava, to se nažalost kod nas zna samo po filmovima Zapn-

da, Domaći film stalno, pokušava da pobegne od zahteva za zabavom, od tog svog naroda od čijeg se poreza izdržava, u nešto visoko kulturno i pretenciozno, iako nam dođuše poneki reditelji ne znaju mnogo o montaži. .

Zašto zahteve publike smatramo neđostojnim uvažavanja kađa je to njena psihološka potreba i u neku ruku i — hleb? Neka se prave filmovi sa. Rafom Maksićem, „neka lepe žene igraju čočeke i pevaju o belom grlu-večeri za momka, neka partizani jaše kao kauboji i neka Miloš Obilić, pitoreskno proburazi Murata pod nekom novom kumbarom. Jer ako počnemo da pravimo samo ozbiljne filmove a zbog nekog izmišljenog nivoa kulture smanjimo uvoz jeftinih revolverskih. filmova. i bljutavih italijanskih i austriskih „Ne “ostavi me“ i „Vratiću se“ svi će otići na utakmicu i jonako pretrpani stadim će se, pod svom tom Dubli~

kom, srušiti. . .

Na koji način da se uspostavi ravnoteža između dve podjednako značajne uloge filma? Jer se umetnost kao svojina manjine, često s pravom zapostavlja. :.

Film je legalizovani. kič. Dok se jedan „profesor univerziteta ili državni savetnik nikad neće kao čovek od ugleda pretplatiti na. romane u sveskama niti će kod stakloresca kupiti one jeftine slike sa mačićima i ružama da ukrasi svoj radni kabinet, njegovom . ugledu neće škođiti ako redovno sčć že> nom i decom posećuje u bioskopu sve Što se prikazuje, uključujući melodramu i pucanje.

* TREBA Li NAM SOCIJALISTIČKI LUMINAL?

Poslednji kongres filmskih radnika postavio je na teoretsku diskusiju i taj problem da ga načne i ostavi tek zagriženog: ljudi odlaze u bioskop ne da bi u njemu ču~

„li neke teške istine o životu kojim

žive i o kojem sami znaju mnogo teških istina, nego da za trenutak žive. nekim lepšim i lakšim životom od svog svakodnevnog, da Žžive u slobodnoj prirodi, u svetu lakog uspeha, životom junaka koji su snažni i uspevaju i sa,kojima

_ Redokoeija „Književnih 4 pitonja na koja

Noajzcnimljiviji odgovori na sva četiri nacrođeni. Nagrade:

objavljeni i

noviha” postlavlju čitaocima

treha da odgovore do određenog roka.

pitcmja biće

il. 50 plaćenih bioskopskih ulaznica u bioskopu koji dobitnik nocgrade:som izabere... | a

IL Dve nctgrade po 20 plaćenih bioskopskih ulaznica u bioskopu koji dobitnici sami izaberu.

II. }et nagrada, po 10 · plaćenih ulaznica u. "bioskopu: koji Gobitiici semi izaberu.

Os togG, objavljeni odgovori posebno se honorišu.

KUPON BROJ 1.

1. Pilonje: KOJU VRSTU FILMOVA NAJVIŠE VOLITE 1 ZAŠTO?

Ime i prezime

Zonimonje”.

_ ______ _______ _____________ _— - — E —

Adrceša w

Obrazložen. odgovor sa priloženim kuponom poslati

nojkasnije do nedelje 16. juna na adresu „Književne

| novine” 1 Francuska 7, Baobryi

m. U ODBEA Ta a | | JM.

a. TORSRM, mketu.

jr | | | iih|

| | ulogu

i Iz novog filma Feđerika PFelimila »Rabirijine noći«, u kome je njegova žena, Đulijeta Marina, đobila nagrađu Ža žensku ,

> .

se možemo identifikovati. Ali tavi filmovi, rečeno je, koji liče na sanjarenje, nosti 'kod gledaoca i pomažu mu

” ne bi trebalo đa se složi (stranom mitu trebalo bi suprotstaviti naš, rečeno je). Postavlja se pitanje; jesmo li za ljude koji umesto sanjarenja aktivno menjaju „odnose kojima nisu zađovoljni? Zašto onđa đa ih uspavljujemo, svejedno da ·li svojim ili tuđim, filmskim bajkama ? ;

SUSRET SA MAKAZAMA

Pojavi se i ovakav problem: stvori se u svetu dobar, umetnički značajan film, ali imficiran iđejama sa. kojima se ne slažemo (možda neka ideja o vrhovnoj vrednosti novca i privatnog vlasništva

ili neka Katolička humanost) a

film poznatog reditelja, sa dobrim glumcima, čak: uzbudljivo delo koje bi do kritički nastrojenog, kulturnog gleđaoca doprlo oslobođeno ideološkog mutljaga. Treba li kupiti takav film i dozvoliti da one nespremne zbuni, pomete, otruje? .I, takvi filmovi obično ne dođu na repertoar. A bezvredna serija filmova u kojima je uvek neko neizlečivo oboleo i pati sa mazohističkom idejom o patnji i žrtvi kao jedinoj vrednosti života, možda čak kao kazni za greh mlađosti koji se mora celog života otplaćivati, prolazi barijera (jer nije posao cenzure đa se bavi ukusom publike i filmskom estetikom) i prikazuje se, skreće pažnju sa ljudskih vrednosti i čovečnijeg mo rala i trajno radi protiv onoga što hoće . prosvetna . politika, u ovoj· zemlji. Jer svima je jhsno da na sentimentalštini koja podgrejava plačevna stanja, pasivnost i samosažaljenje nikada nećemo. moći da

0 Post fest

Kanski

»Biće teško đa se ne da nikakva nagrada Vajlerovom „»Prijateljšskom ubeđivanju«, o kome sam ja juče pisao sa ozbiljnom rezervom, jer će se na jeđan ili drugi način „morati đa nagradi majstorstvo „velikog rožisera« Andre Bazen (»Le Parisiene«), ·»Ceo svet, jasno, nije se složio sa žirijem, Većipa nagrađenih filmova su zaslužili nagrađe, komentatori, međutim, zameraju raspored nagrada, a naročito dodđeljivanje »Grand brixa« Mario Hrun (»Nice Matin«).

»Moglo se i predviđeti: nagrađe jedđnog žirija sastavljenog ođ akađemika dodeljene su tako da ceo svet bude zadovoljan, što veoma smanjuje njihovu „vrednost«, Rajmond „Zimel (»Provencal«), ·

»Mi smo verovatno u subotu uveče viđeli u Kanu'»Grand prix« Desetog festivala: bio bih iznenađen ako »Prijateljsko ubeđivanje« ili sovjetski »Don Kihot«, o kome se govori mno»> go dobroga, prevaziđu „»Kabirijine noći«. Žan de Baronseli (»sLe Monde«).

»Za jednog režisera kao što je Vajler, ovaj hibridni film, zbrkan, rđavo komponovan, neprijatno fotogra–fisan, pretstavlja jedan neuspehe. Zan de Baronseli (»>Le Monde«).

»Prijateljsko ubeđivanje« je jeđan lep film, delo sigurno i elegantnog stila«. Luj Sove (»Le Figaro«),

· »Ponekad uzbudljiva, ponekađ du-

hovita, Vajlerova realizacija je uvek izvrsna« Žorž Sađul (Les lettres francaises«). +

»Jedna problematična dramska konstrukcija, nedostatak homogenosti, jedna ličnost čije osnovne „komponen= te ostaju loše vezane, više pađova tenzije, to su (sa još nekim drugima) nedostaci Kabirijinih noći. Ali genijalni finale nadoknađuje sve te (moguče i verovajne) nedostatke. Već dugo vwremena se filmska umetnost nije đigla toliko visoko kao tokom ta poslednja dva — tri minuta ovo-

ga filma« Zorž Sadu! (»Les Lettres Trancaises«). »L pored svih nedostataka, film |

»Kabitijine noći« je đivan i sadrži nekoliko apsolutno nezaboravnih scena« Žau de Baronseli (»Le Monđe«., »Ja glasam „za »Kabirijine mnoći«, | Fransoa Trifo (»Arts«). - »Kabirijine noći« me potsećaju na nekoliko velikih neorealističkih · poema čudne snagea, Mario BrPE (Nice Matin«).

1)!

lil}

34150

tupe oštricu kritič-.

da živi svaki dan u svetu sa kojim.

vaspitamo generacije slobodnih i aktivnih mladih ljudi spremnih da se suoče na vedar način sa životnim teškoćama.

ZA KOMPROMIS ; Ova stanja, međutim. tuđa su drugom području filmskog . mita: dobroj omediji, veseloj reviji' ili živom vesternu, koji pored sve nerealnosti situacija i mitskog ka-

raktera svojih junak4đ nose neku.

vrstu pojednostavljenog · humani-

zma, tu i tamo zamućčenog tuđim.

iđejama, ali u krajnjoj liniji ti filmovi propovedaju Taktivistički i optimistički odnos prema životu.

»Više nagrada je jednoglasno ođobreno. Neke, međutim, nisu — naročito »Grand prix«, koji je dodeljen Vajlerovom »Prijateljskom ubeđivanjue, (»Patriote«),

i l

Jugoslavija je

JUGOSLAVIJA U KANU

»Juče posle podne

prikazala dugometražni film »Dolina.

mira«. Film je bio veoma dobro pri-

mljen, pa su tako jugoslovenski film-

ski umetnici dobili nadoknadu za njihove napore..Film se sviđeo zbog jednostavnosti, a naročito zbog Kkvali teta trojice glavnih glumaca, dvoje su deca, a jedan igra američkog avijatičara crnca.., Sižeu mne nedostaje

SORDBRUNAH Alberta Latuađe . BOGZifa Li „veličina, Izlaganje je đir. ljivo, Svojom interpretacijom ovaj film može ponekad da potseti na »Zabranjene igre« Rene Mlemana, Ovim, pre svega, mislimo na šarmantnu figuru” 'koiu je ostvarila mala Evelina Voltfajler, 'koja je znala da' ostahe

„naivna sa prirodnošću velikog glum- |

ca! Mario Bren (»Nice Matina«), »Izgleđa đa Stiglic nije poznavao »Zabranjene igre« 'kađa je režirao svoj film „ali njegov dečji par' ima manu da isuviše liči na one koje je izmislio Rene Mleman, dok prisustvo Džona MKicmilera tvocira »Viyere in

Zato iako želimo, Krležu na ila

„skom platnu nemamo ništa proti, · filmskog. mita, što ne znači irpe« ·ljivost i toleranciju prema kiču,

Neophodno je pomoći distributerima da iz nebrojenog fonda jeftinih filmova diskriminišu ideje sa kojima se može koegzistirati od onih koje su u stanju da pogrešno orijentišu one obične ljude koji retko čitaju novine, ne idu u 'pozorište i na slikarske izložbe ali su u tesnom kontaktu sa filmskim bogom Morfejem, 'koji dvaput nes deljno' po: dva sata sa zadovolj+ stvom žive u njegovom sjajnom, lažnom i priželjkivanom svetu. Dušon Makavejev

komentari ~.

pace«, a konj je iz »Bele grive«,

Može se, dakle, zameriti scenariju Ivana HRibiča da se kretao već poznatim putevima, ali režija je osećajna } i često uzbudljiva, Potografija” Wudi Kavpovica, je izvrsna, Jugoslovenski film poseđuje Jednu grupu izvrsnih snimatelja. Ako se setimo. da ova 70 mlja, ustvari, mije realizovala nijedan film pre 1945, ovo delo zaslužuje poštovanje i simpatije, ne samo zbog svoje iskrene mržnje prema ratu, već i zbog svojih realnih filmskih vrede | nosti«. Zorž Sađui (Les “ettres francaises«),

»Let nad močvarom« '(Jugoslavjja): »To: je đobro načinjen Kkratkometra» žšni film, „Koji nam oživljava jedan period života divljih pataka u prtđelima velikih močvara, Vrlo lepe ' fotografije iznose pred naše oči od• raz neba i trske u vođi«. (»Patriote«.

»Mnogo cenim poeziju jugoslovenskog dokumentarnog filma »Let Dad, močvarom«, koji jednostavno priča ljubavi divljih pataka, napisanog:i režiranog od Aleksandra Petrovića,i vrlo dobro snimijenog od Jovana POLA | vanovića« Zorž Sađui (»Les Loire | francaises«\- 7

ZI-

"i NO

KNJIŽEVNE NOVINE.

List za književnost, umete . nost i društvena pitanja ~

Uređivački odbor: Oto Bihalji-Merin, Miloš "M. Bandić, dr. Mihailo Marković, Peđa Milosavljević, Dušan Matić, Tanasije Mlađenović, M. Panić-Surep, Vicko Raspor, ing. Rajko Tomović, Risto Tošović, Bli Finci.

Odgovorni urednikDUŠAN MATIĆ .

Direktor TANASIJE MLADENOVIČ:

List izđaje Novinsko+izdavačko'-preduzeće »Kul' tura«, Beograd, M. Pijade 2. Redđakčija: Francuska" ... tel. 21-000 tek. račun: · 2305: K.B.—.33: Ž — 208

\ List izlazi svake 'iruge tedelje. Pojedini btoj Din 80. Godišnja pretplata· Din. 600, polugodišnja– i Din. 300, za inostranstvo sa dvostruko ~

Tehničko-umetnička n oprema Dragomir Dimitrijević

tampa „Glas”, Beogra\ Vlajkovićeva 8.