Književne novine

_ pisca) ~

NBJTUDI I GODINE

Ivo Vojnović i Be

ograti

(Povodom stogodišnjiće. rođenja „gnana dubrovačkog PE? 7

Devetog oktobra ove godine na'

-šiće se sto godina T i najznačajnijeg

od rođenja velikog dubrovačkog pesnika dramskog pisca Hrvatske Moderne Iva Vojnovića. · lako nas više od pola veka deli od doba kada su nastala nje-

gova najvrednija dramska

'dela

„Ekvinocio“ i „Dubro-

vačka trilogija", ona se i đanas nalaze na repertoarima

naših pozorišta,

a takođe prevode i na strane jezike,

„štampaju i prikazuju u inostranstvu (SSSR, Kina, Čeho-

slovačka i dr.).

Dela Iva Vojnovića prikazivana su u Beogradu dosta često, naročito u periodu do Prvog svetskog rata. Prvo je, 51. X. 1900, prikazan samo „Suton“, a posle tri go-

dine prikazan je i prvi deo „

Dubrovačke trilogije“. Zatim

je usledilo prikazivanje „Ekvinocija* (16. XII. 1905) i

„Dubrovačke trilogije“

u celini. Kao pravi dramatičar

Vojnović je vrlo dobro znao šta traži pozorišna publika, šta najviše želi da vidi i čuje na sceni. Otuda prilična raznolikost u tematici njegovih dela, otuda posle smi-

renog slikanja

starih gospara

(u trilogiji) | „pesnikovo

oduševljenje vekovnom narodnom borbom i inspirisanje narodnom pesmom („Smrt Majke Jugovića“). Ovo delo, prviput prikazano u Beograđu 8. IV. 1906, đoživelo je

zdravljan. soćati

diću 1924 godine: „Budite uvjereni da

wijerni! — ali...

Čemu?!“

„Dubrovačke trilogije“

uputstva:

„Gospođu sa

Beogradske kuhinje!

vana MHristića,

Džemsa

Kađa' je krajem meseca avVgusta objavljen novi roman Džemsa Kozensa »Opčinjeni«, u američkim „časopisima «se pojavio odmah niz članaka O ovom romansijeru, koji se ponovo našao u centru pažnje Ustvari, za poslednjih triđeset gođinm KMozens je u više mahova bio pređmet diskusijt w Književnim „krugovimn Amerike.

Gođine 1949 Kozens je 78 svoju »Počasnu stražu« dobio Pulicerovu nagradu za roman, & četiri njegova romana odabrao je »Klub za biranic najboije knjige u mesecu«.

lako je štampanje najnovi- '

jeg romana stvorilo veliki publicitet Kozensu, to nije nimalo wnticalo da ovaj pisac, hoji živi gotovo pustinjačkim životom n đržavi Nju Džersi, izmeni svoj način života,

Roman »Opčinjeni« možda še: 1 najkarakterističniji za njegovo stvaralašivo. Protagonista Artur Viner mlađi,

advokat je w jednom malom građu. To je ugledan peđesetogođišnji građanin Moji živi mimo i sređeno u braku. Ali, u toku 49 "časova, koliko traje rađnja romnna, osloba-

đaiju se paklene snage. Na

: se teškim srcem rastajem od 'iđeje da ne posjetim moj dragi Beograđ — dđragi i kažu mi da se moram čuvati...

nom opet Milanu Prediću, iz nović se zalaže za izvođenje u Beograđu i )

OU drugom pismu, Uupuće Dubrovnika 10. V. 1926, Voj

„Moji „Prolog“!) neka buđe kad hoće, a biće mi još viša sreća ako prikažete jednom Trilogiju 'Beograđani ne vidješe) i to pod režijom Iva Rajića. Neka to buđe za Septembar ili Oktobar. — A prije možete đati s suncokretom“ sa MDugalićcom (kao Ona), Miloševićem”) (kao Vitale) itd. itd. To je kinematografska drama, pa će biti novaca.

* Ne računajte, Dragi prijatelju, na moj dolazak. Slab | sam pa ne mogu putovati. Bio sam na rubu „de MPauđela") — a sad se oporavljam u strogoj kuri. Ja sam imao udar skleroze uslijed prevelikog rada i — pređobre

Da znate kako čeznem za Beogradom — pa ipak. . ..

S najsrđačnijim pozđravom — Vaš Ivo.“

Pa ipak... Vojnović je 1926 g. došao u Beograd i 26 novembra prisustvovao premijeri opere „Suton“ od Ste-

1) „Prolog nenapisane drame“, 2) Misli se na Matu Miloševića, *) „Onog sveta“.

veliki uspeh naročito u danima aneksione krize. Tada je Vojnović, kao „bard nacije“, ođuševljeno priman i po1I zato nije Čudno što će se on docnije rado eograđa i oduševljenja beogradske publike. Zbog tih'svojih uspeha u Beograđu, kao i zbog čestih dolazaka u tu prestonicu buntovnih Balkanaca, Vojnović je postao sumnjiv „carskim i kraljevskim vlastima“ i to će doprineti da ga te vlasti, za vreme Prvog svetskog rata, zatvore u tamnicu. Ali, Beograd će Vojnoviću zauvek ostati u lepoj uspomeni. I kađa mu je, posle 1925 godine, zbog bolesti (i tamnice) teško da putuje, on žali što opet ne može da dođe u Beograd, Tako on piše Milanu Pre-

daje potrebna

(otkako je

R. LL

»Občinjeni«

Kozensa

sam, dan smrii od vara svoju šenu sa ženom sVOg najbo\jeg prijatelja. Šuo radnja daIJe ođmiče Viner otkriva slič me mrlje i u životu drugih, maizgleđ moralnih ljudi, Viner postaje obeshrabren jer mu se čini đa nikome ne imo že pomoći i đa je borba wa" luđna. Jađa se prijateiju, O” mnome s čijom je ženom imao avanturu. U&w toku razgovora otkriva da je ovaj znao SV. Ma Kraju, oslanjajući se na noverenje prijatelja koga je prevario, ođoleva krizi u koju ga je dovela moralna dilema i izlazi iz nje očajan. većina Mritičara smatra da je mneđovoljno Yerođostojna, možđa čak i lažna, moralna pobeđa Kozensovih junaka u svetu Koji ostaje neizmenjen i u društvu u kome je borba bezuspešna, Ali, Kozensovi su junaci takvi, »Mi upravo oče-

kujemo od vas da učinite nemoguće” — Kaže jedno lice protagonisti romana »Pravedni i nepravedni«. . -

»NAGRADA MIRA.

| »Nagrađa mira« koju svake godine dodeljuju nemački onjižari, pripala je ove gođi-

maturgu

i W

slučaj, ođ kako je ova nagrada ustanovljena 195 ·3Rgodine, đa je dobitnik „Amerikanac. Ranijih gođina ovu su nagradu dobili izraelski filozof Mar ftin muber, švajcarski romansijer Herman Hese, nentički romansijer MRejnholđ SŠnaiđer i drugi. Kao što je poznato 'rorton VajIiđer je đobio i dve Pulicerove magrađe, jednu ·za prozu i drugu za dramu.

MEMOARI TRIGVE LIJA

Neđavno objavljeni memoari prvog generalnog sekretara Organizacije Ujeđinjenih nacija nisu ncinteresantni.' IZ njih može đa se viđi i io kako je uprkos svojih želja, on bio bačen među antagonističke sile među kojima u đatoj situaciji nije mogao đa po-

sređuje — što je bila njegova ,

funkcija „predviđena - Poveijom OUN — već je bio prinuđen da se opredeli i da 5 bori za jedgu grupu tih sila, Zaključak koji može đa se iz wuče iz tih memoara . je jasan: Ujeđinjene nacije misu smele đa svoje sedište, svoj štab, postave na teritoriji biio koje velike sile, i to ni iz điplomatskih, ni iz politićkih, a ni iz prosto ljudskih razžloga, »Lov na veštice- — Koji je pokrenuo zloglašni senator Makarti — ne bi ovoj međunarodnoj „organizaciji naneo toliko štete da njeno sedište nije bilo na teritoriji SAD, jer vlađe pojeđinih članica OUN nisu ni želele a ni smele đa se zameraju Sjeđinjenim Državama time Što bi branile reputaciju Sekretarijata OUN.

JAVNA PRODAJA STARIH RUKOPISA

Neđavno je u Parizu bila Izvršena javna prođaja biblioteke jeđnog poznatog francuskog lekara. Prodaja je bila — kažu — neobično interesantna | donela naslednicima peđeset dva miliona franaka. Zanimljivo, je napomenuti đa je za knjige dobijeno samo tri stotine- hiljađa, a O stalo za pojeđine rukopisc ili prva izđanja.

Tako je za prvo izdanje »Rasprave o muetođi« (1637) ođ Đekarta, sa jeđnim njegovim pismom, dobijeno milion i tr! stotine hiljađa; za 34 ljubavma pisma g-đe de Bari lordu Sejmuru milion i 30 hiljada. Ipak je najviše plaćeno — če tiri miliona dve stotine hiljada — za tri epska romana »Lanselo sa Jezera, »Gralova prošnjac i »Arturova smrti« tri đivna „rukopisa iz 15 VCKa, ukrašena mnogim orjgimnalnim akvarelima, i okovana srebrom i zlatom. Francuzi naročito žale ovaj rukopis što je prođat strancima.

Tpak, jeđan đrugi važan FU" kopis ostao je u Francuskoj: originalan rmnkopis govora TLuja Šesnaestog, održanog ?3 juna 1789 pređ narođnom skupštinom. Za mnjega je plaćeno milion i sedam stotina hiljađa. Ma koliko da su dobro Dplaćeni ovi rukopisi, francuska štampa podvlači da je njihova prava vrednost neocenji”

· ya ı đa ne bi trebalo više đoO

zvoliti da . ovakvi predmeti buđu izlagani javnoj prođaji, a naročito da ih otkupljuju stranci i odnose iz Francuske.

wa a AIO ar i 17 STARIH DANA · ·R

„Jedan krali u Njujorku”, posle

dnji film Čarla Čaplina,

oduševio je London. Posle premijere, izjavio je Čaplin još

dok se nalazio na odmoru u Francuskoj, počeću da pišem

memoare. Dosad su mnogi pisali o meni i o mojim filmo-

vima, a sada je došao red da ja nešto kažem o sebi. Na

3lici: Čarli Čaplin i Žan Kokto na francuskoj rivijeri. Ovo je njihov prvi susret posle dvadesct godina.

PREKRETNICA U ŽIVOTU ŽORŽA SIMENONA

Pariska štampa je ovih đana objavila da je poznati pisac kriminalnih romana Žorž Simenon nedđavno kupio zamak Ešandoen, 'Rkoji se nalazi u Švajcarskoj nedaleko od Lozane. Sama ova vest nc bi bila neobična — jer je on već

·ođavno ispunio svoj san iz de

tinjstva da »pomoću pera postane veleposeđnik« (o čemu sveđoče mjegova imanja u Arizoni, na Azurnoj Obali, u Vanđeji) — đa uz nju noc dolaze vesti,o tome da je Simenon sada rešio da se u Ešandđonu bavi odgajanjem tr-

.kačkih konja.

Tako će Simenon —O Koji se nije ustručavao od bilo kakvog literarnog ili »literarnog« rađa'samo da bi stekao sredstva potrebna za Kkupovinu velikih poseđa, koji je do sađa napisao preko 400 romama (uglavnom &e Svom već slavnom komesaru Megreu) i zn koga je Anđre Žid rekao da pretstavlja »genijalnog TO mansijera, najrealnijes roman sijera u savremenoj francuskoj Književnostiix — postati | wlasnik ergele, koja će mu sigurno đonositi i nešto drugo sem pobeda i slave na tr“ kalištima.

* VELIKA POPULARNOST

MORAVIJE U AMERICI

Već četiri puta svrstavan u spisak araeričkih bestselera. Alberto „Moravija nastavlja seriju svojih uspeha preko Atlantika Knjigom »Wimshke priče«. Ono što se naročito dopađa američkom čitaocu i kritičarima je univerzalna, vrednost njegovih pripoveđaka, Život rimskih pisao je povođom ove knjige jedan američki Wkritičar, mosi toliko tipičnog u sebi, da bi az malu izmenu ambijenim mogao da se preseli nm bilo

rađnik2+

koji drugi veći srad. Druga dobra osobina Knjige, pođvilači isti MKritičar, jeste bi» jenost Moravijinog stila, Bimtetička proza načinjena tako da »poipuno izražava duševno stanje i kompleks misli«. Prethodne Moravijine knjige koje su takođe doživele veliki komercijalni uspeh s SAD su romani: »Rimljank3#, »Neposlušnos{t«, »Ronformist« i »Maskarada«.

JOŠ JEDAN FILM. O HOLIVUDU

Poznati scenarist Pedi Čajevski, koji je poslednjih KOđina stekao veliki ugleđ kao autor scenarija za filmove »Marti«- i »Momačko Veče, počeo je sa snimanjem filma »Boginja« u sopstvenoj · produkciji. Tema filma obrađuje put ka uspehu u filmskoj me tropoli, Holivuđu,

Ođavno već želim — rekao je on dđopisniku jednog američkog lista—~ đa snimim film po mom ukusu, film koji će zadovoljiti moja umetnička stremtljenja. Stoga sam i ja odlučio đa osnujem sopstvenu kompaniju.

Po svojoj sadržini »Boginja< pretstavlja osuđu Rkonvencionalnih legendi o poslovnim uspesima, sjajnim karijeramx 1 bogatstvu u SAD. Protagonistkinja filma, siromašna devojka sa juga, žrtvuje svoju ličnu sreću rađi Rkarljere »ZVe gzđe« nw Molivudu. Na Krajn filma. ona doživljava psihički slom. Napušteni glovmičin muž, u početku nesrećan, naVazi utehu u pružanju ljubavi svojoj kćeri ma koju je majka sasvim zaboravila.

POSETA ČEŠKIH PISACA Ovih dana borave u našoj

zemlji češki književnici Fran tišek Rahlik i diži Mave).

»Savremenik& 9

»Čari Londona«, poema Žaka Prevera u znalačkom pre”

vodu Nikole 'rajkovića, naj". wredniji je priog u ovom 2797 +

broju »Savremenika«:

„vote se ođ prvog trenutka

i ne pravite Be kao da je samo tako

već Se volite odnaah

pa kada kucne čas

rastamite se Kao doPii ~ . ljubavnici

ponovo se sastanite

kao dobri prijatelji 74 duso za vrlo đugo

za Život«,

od beletrističkih ptiloga tu je još samo pripovetka Ivana Potrča »Na đan zađušnica« nostatgična reminiscengija iž seoskog živote. Sve ostalo Sačinjavaju članći, eseji, prikazi knjiga: u polemici pod na slovom »Nesporazumi i Tražmimoilaženja« | ĐBoriš Ziherl završava svoje Yraspravljanje (ili parničenje, kako n to kaže) sa dosipom Vidmarom: najživlji, najcelovitiji esejistički napis u ovom broju časopisa je »Sarojan dramatičar” od Voje Čolanoviča, kon cizan i sadržajan; poređ ostalog, čitalac može naći i članke Dragana M. Jeremića i Živojina Boškova o Anri Le-

fevru i Lazi Lazareviću i pri- .

kaze Mknjiga Dušana Đurovića, Dragana golunđžije i Por la Valerija.

* »izraz« ?

Uvodmi članak Ivana Yohta »Marksistička rješenja u djelu Maksa Rafaela”, putopis Grge Gamulina »Tornjevi San Tiiminjana« (pisam lirski, po” atizovano, jako potsećajući na putopismu prozu Petra Šegeđina), članak Slavka Leovea Teškoće savremenog esejac (u kome BC daju uputstva kakaV treba đa bude savremeni esej) — šačinjavaju prednji „deo septembarskog »Izraza«. Tu spađa 1 opširan napis Šime Vučetića »O Mrvatskoj Mnjiževnosti između 1915 i 1941:. Nepotrebno je ma glašavati koliko su ovakvi tekstovi nužni i korisni; i ko

mnahlik je Jeđan ođ istaknutih čeških Pprozrzmih, pisaca; maro" čit tbspeh Imao je njegov 70” man »Pozđrav gospodinu Bo gu, gospođine Ranđake koji je izidao w. nekoliko izđanja, Jirži Havel objavio jč četiri zbirke pesama; spada među veomz talentovane pesnike mlađe generacije.

Češki pisci boravili mu ne koliko dana u nmašem glavnom građu, x atim su nastavili put obilaseći druge Wrajeve naše zemlje.

KANADSKO DRAMSKO POZORIŠTE

O malom mestu Sitrattord (Kanađa) već peta godinu 5Č održava festival Sekspirovih đela. Ovim festiva}om rukovodi poznati engleski pozorišni umetnik i šekspirolog Taj rom Gutri. 8 obzirom mak Sla-

be pozotišne trađicije u Ka-

nađi, pretstave koje se izvođe wu festivalske đane Ppreistavijajn veliki doživljaj r# kanađsku publiku. Gutri je postao toliko popularan u 0Ovom građića da su meštani

CASOPISA

- ıjko traže savesnosti od Svo

jih autora. Vučetić je, međus tim, načinio niz grešaka; on, naprimer, liriku A. B. Šimića proglašava elspresionističkom, iako je to sasvim netačno (šio

je, uostalom, i sam pesnik opovrgavao); bez komentara prenosi Kyležine reči da su

stihovi Tina Ujevića »potpuno stenjevački« (ludački), tvrđe. nje Wojim niko normalan, pa ni Mrleža, nema razloga da se ponosi i da ga ponavlja; itd.

“ itd. Prikazi knjiga, kojih ima

petnaest, pisani SU, osim dva ili tri izuzetka, stilski veoma rogobatno, aljkavo ,i konven=

— cionalno. (M. 1. B,)

»Naša deca« 7—8

Pred sobom imamo dvobroj časopisa Koji izlazi već sedmu godinu u MBeograđu, a jedva da je dosad negdc zabeležen vidnije u Btampi! Međutim, u ređovima onih koji 5e staraju o deci i omladini MTugoslavije i među semom decom, sudeči po sadžaju dvobroja za juli—avgust, i Šest svezaka pre toga, dob}ja se utisak da bi se časopis nmiogao ubrojati u majpopularnije mesečnike ove vrste kod mas. Tim pre

što uz svaki broj v'asopisa ide

i prilog: — »Priručnik za rad sa pionirima“«, često bogatiji i Worlsniji nego i sam časos pis. Pored zvaničnih izveštaja. i referata, pored dnevnih ? mesečnih saopštenja Saveta i društava, ima tu i niz đrugih vrlo zanimljivih i lepo mapl= sanih priloga koji bi dobro pristajali i dečjem ili omlađinskom časopisu. Da mnmapomenemo, · uzgređ, samo meke priloge te vrstež «Sa đecom u Jelsi« — Wisrepors taža 5a letovanja; »Kao porocs dđica« — reportaža iz doma (Danica Perić); anketa sa gru pom pionira, na temu »Dete i novac«, »Dečji kućni saveti«; »Izletnički rađio prijemnike/ »Saveti mlađim zađrugarima«;

»Sedđam malih semenki« (pozorišni komad); »Za pionir male Žfizičare«; »Kaynevalska

pesma (kompozicija Srđana Barića na tekst Milice BinguJac); »Igre u prirođi« nauka i zanimljlvošti itd. Časopis uređuje Ređakcioni odbor, od govorni urednik dje Ljubica Zec-Jančić. (5. P.)

čak i jednu ulicu Krstill njes govim imenom. }

ĐPoređ: ovog zniačajnog fei stivala Kanađa će mskoro dod biti i novo dramsko pozoris šte, »RKanadska Momeđija« bis će ustvari prvi teatar u 7 mlji na čijem će se reperto“ aru malaziti pretežno dela dO maćih autora.

uTnicijativa za osnivanje vog pozorišta botekla je od pisca, ređitelja i glumca Gra sijana, Želinasa koji na ostvarepju ovc jiđeje rađi vec đe setak godina uz pomoć pro“ vinciske vlađe u Kvibeku. ZA potrebe novog pozorišta već je ađdaptirana jeđna zgrađa u Montrealu i »Kanadska kome“ đdija« održaće prvu pretstavu početkom meseca oktobra. Ze linas namerava đa otvori dvd jezičnu scenu na Kojoj će podjednako biti zastupljeni kanadski autori koji pišu nš engleskom kao i oni koji Di“ šu na francuskom,

Jedna uppava „[Dpuštva 24 umetnost

U aprilskoi (4) svesći časopisa „\Književnost” za ovu godinu Golub Dobrašinović je objavio napis o radu beogradskog „Društva za umetnost” koje je osnovano osamdeset.iih godina prošlog veka. Dobrašinović je uzimao podatke iz napisanif dokumenata o tom vremenu koji Su dostupni kulturnim hroničarima. Ali ima i neispisanih po-

đataka Moje bi, mislim, bilo potrebno sačuvati od ·

zaborava, Stavljena mi je na raspol.

uprave „Društva za umetnost” za 1889—90. Fotografiju je snimio ondašnji poznati beogradski fotograf Milan Jovanović. Na fotografiji, koju da nas: objavljujemo, nalaze se sledeće ličnosti: gore stoje: Đoka Stanojević, trgovac: Dragiša Đurić, šef' Državne statistike; Dr trgovac. Seđe: Tasa Bogđanović, upravnik vojne štamparije; načelnik Ministarstva finamsija i Đoka Dragutinović, tipograf. Dole sede: Branislav Nušić, Književnik i JJefto Ugričić, novinar.

Na fotografiji, sačuyanoj u porodici Đoke Dra gutinovića, koji je u dubokoj starosti uiumho između dva rata, na jednoj ceduljici sačuvamoj za-

heleženo je kako je prilikom fotografisanja, se- _

dajući na patos, onda mladi Nušić napravie duhovitu šalu. si #3 1 — Imate li jednu ćupu vođe? — obratio se fotografu, · Kada ga je ovaj zapitao zašto će mu, Nušić je

lagenje fotografija

Dragomir Kovačević, Nikola Nikolić, advokat, Sava Kulić, ·

~— Da postavim granicu između mene i ovod brata! }

Dobrašinović je u svom. napisu naveo i neko“ Miko sastanaka održanih s vremena na vreme prostorijama Društva, Iz toga bi se moglo zaklju“ čiti da je onda postojalo široko interesovanje U

· maloj prestonici Srbije za sve vidove umetnosti

Vezan još 1905 godine za porodicu Drsagutinovi“ ća u Beogradu, često sam puta od Đoke i tinovića, zbog koga i objavljujem ove redove, sld šao zanimljive priče iz života ondašnjeg Beogra” da. I Dobrašimović pominje Dragutinovića (ali sd

· pogrešnim inicijalom imena) kao pevača .na 548"

stancima „Društva za umetnost”, Dragutinović jd bio onda vrlo poznati beogradski tenor, čiji gla“ je naročito “cenio kompozitor Josil Mari -oviđ koji je, kao borovođa Beogradskog pevačkog drd štva, u kome je Dragutinović bio solist, naroči“ to za Dragutinovića komponovao poznatu pesmu „Stojanke bala Vvranjanke", kao što je kasnije i 3 posvetio poznatom tenoru Mijatu Mijatoviću seriju popularnih, narodnih napeva koje SU poznate pod imenom „Mijatovke”. Dragutinović mi je pričao da je Beogradsko pevačko društvo U ono vreme obišlo Carigrad, Moskvu, Ođesu, Njiž“ nji Novgorod (u kome je tada bio priređen neki! veliki sajam) i još neke gradove Rusije a kasnije je društvo qostovalo i po Mađarskoj | Austrij Na svim ovim turnejama Dvyanutinović ie pevao

pobirao velike anlauze sa svojom „Stojankom be” lom Vranjankom”. a ez duse? Marko Kavci)d

KNJIŽEVNE NOVINE

svakom drugom.

;