Književne novine
·
SIGNA »Z E T A«
„Pomislićete. đa sami sanjalica i da sam mnoao zastranio ako vam ka~
| žem čemu sc doista na· dam“, 07 RA | Nikola Tesla“
Jedan svet koji ima prava da se rađuje nastaje iza njihovih tragova, Ne treba više da sumnjamo iu svet oslobođen Bede. Mađa se
još danas meša Krv košmara ız
Đahada, Mauthauzena i. tolikih stratišia !sa saznanjem: . ovde je fenutak da uočimo posledice sloĐodđe od mržnje i sebičnosti. .Sa oduševljenjem i blagodarnošću su dočekali ljudi dobre. volje signa)}
iz Harvela („Ovo je dan ponosa za .
Britaniju i dan nađe za Čovečanstvo“.) Istorija. će reći da je VO donična bomba demobilisana kako 'bi poslužila čovečanstvu na dobrobit. Ekipa mladih naučnika vizlomara wsuprotstavila je,svoje delo stanju duhova jedne napaćene mlađosti doveđene dotle đa se skomo poda bezizlazu koga, je uobličio jednom Hoeldorlin: „Evo pogleda)te, naša: generacija tumara u Noći, primorana da boravi u Paklu, bez izgleđa na Izbavljenje“. +{
Ono što se odigralo 19. avgusta
1957 godine u Harvelu pripada na-.
pora snage rođene iz volje-volje čoveka. da' se održi u životu i. postigne svoje krajnje. najsvesnije, najdublje, najpunije stanje, svoje sudbinsko savršenstvo. Više nmnlje
dovoljno znati da je čovek prepu- .
šten ugnjetavanju, bedi, „hlad. mom ratu", „mržnji:; pottebno je shvatiti da takva zapečaćena sudbina ne može da bude prihvaćena. Sađa se više ne zahteva samo snaga da bi se proverio taj kompleks mada je hrabrost neophod-
ma. Mora se postaviti pitanje: šta .
naučna „dostignuća mogu učiniti za ljudska bića? Prva stvar Koju je čovek u svome velikom pohodu pronašao bila je atomska bomba: Prvo: „poboljšanje“, koje je čak i najograničenijem umu dramatizovalo pitanje vrednosti.
Pobeda nad siromaštvom i glađu "Je zađatak dana; odbijanje potlačenih rasa da žive pod· vlašću bejih već.je činjenica. Svet, verujemo, iđe ka jedinstvu, jedinstvu postignutom ne samo zbog samih potreba fizičkog razvoja, nego i zbog bolnog i nejasnog ponovnog buđenja čovekove nasleđene volje
: ~ da se održi u životu; nastaće Ono
Kopiru fuziji,
u životu đostojnom čoveka pod uslovom da se ukinu povlastice. · Svet, jednom rečju, „ulazi u isti brod. Postavljamo neizbežna pitanja koja su se odvajkada' postav'ljala, Recimo' pitanje: gde ćemo sada -kada smo zajedno? ~ Čovek čini svaki svoj čin u okvicu borbe protiv smrtnosti, „da se dočepa smisla kao nagrađe za Život, Trium? britanskih naučnika u Harvelu nije dakle jedino pretskazanje rešenja svetske krize u ener getskim rezervama! Upoznajmo se sa eksperimentima koji nagoveštavaju da ista vrsta reakcija koje daju toplotu sunca može na kraju da se upotrebi za dobijanje električne energije („industrisko sunce“). Poznato je da se atomska energija rađa prilikom razbijanja krupnog atoma skupocenog uranijuma, Ne tako davno (u laborato'riji Kavendiš pre 25 godina) grupa oko britanskog ndučnika se" Džona Kokrofta otkrila je da se atomi teškog vođonika mogu ubrzati putem visoke voltaže ili fuzionirati (spajati) sa drugim atomima teškog vodonika da bi dali helium, proizvodeći pritom druge atomske čestice i energiju za vreme procesa. Poznato je takođe da procesi. ove vrste daju energiju i toplotu zvezdama i ođavno je ambicija naučnika da se takmiče sa zvezđama i proizvode u laboratorijama temperature tako visoke koje bi dale Mhorisnv energiju iz enorgetskih reaktora. Evo razlike između fisije i fuzije jezgra VOdonika: kađ se atomska jezgra sadržana u jednom gramu utranijuma izloži fisiji (razbijanju) oslobađa se energija od 22.000 kilovatčasova, a kad se izvrši fuzija jezgara jednog - grama vodonika nastaje energija od 180.000 kilovatčasova, a '
Fuzija je, svakako, mnogo. efi-
kasniji i izdašpiji- izvor energije
od fisije. Prirođa to dokazuje. Džinovski :prirodni motori (sunce i zvezde) pokreću se zahvaljujući fuziji vodonika koja se neprestano vrši u njihovim nedrima, Sunce troši, svakoga sekunda četiri miliona tona vodonika. Nažalost, fuziju je znatno teže proizvesti nego fisiju. Laka jezgra se svim silama i jer' sadrže u sebi istopolni elektricitet. Njihova fupija može se postići samo Už „strahovilu prinudu“, kada se O-
im brzinama i silom gurnu jedno prema drugom. To je ono što se. događa na Suncu gde yvla-
Š
IL,
daju temperature od Više miliona stepeni.. Zahvaljujući takvim temperaturama dobijaju se fantastične brzine. Ona jurišaju jedna na druga, .fuzionišu se i tako se rađa blistava sunčeva svetlost koja daje život Zemlji. Prvu fuziiu postigli su Amerikanci 1952 godđine u VOdoničnoj bombi. zahvaljujući ogrom noj temperaturi (grupa oko naučnika Telera) koju“ je razvila eks-
"plozija atomske glave. Teški vo-
donik, deuterijum,. i super<teški, tritijum, postali su izvor najstra=šnijih energija koje je čovek ikada proizveo, Ovo rešenje nije moglo imati nikakve mirmodopske praktične primene, U sovjetskim laboratorijama postignuta je ıdućih godina električnim pražnjenjem u snažnom kondenzatoru. temperatura ođ milion stepeni neophodna za Ffuziju — 'delo sovjetskog atomiste Kurčatova, koji je koristio radove atomiste Kapice. Problem je postavljen time, ali nerešen, jer je ostalo da se konstruiše , pogodan sud i materije u kojima će se vršiti pražnjenje.
.To je postignuto u Harvelu konštruisanjem uređaja nazvanog „ZETA“, Po, rečima Kokrofia, „ZETA je neka vrsta vrlo velike krofne sa rupom u sredini, u naučnim krugovima nazvana torus čiji prsten ima prečnik od 1 metra umesto 1,2 cm, kao kod obične krofne sa rupom. U ovoj mašini naučno postignuće koje' je iza-
Uređaj ZETA sa otvorom
: ,
zvalo toliko mtieresovanja jeste u tome Sto su proizvedene tempera– ture ođ oko 5.000.000%, od prilike jedna trećina temperature u centru Sunca u trajanju od nekoliko hiljaditih delova sekunde. Ove tem perature su bile ponovljene svakih deset sekunđi kroz vrlo đugo vremensko razdoblje, Ovo je postignuto uvođenjem električnih | impulsa u plin u unutrašnjosti torusa, primoravajući plin ds se skupi u vrlo mali prostor u centru ma a —. jednog neprekidnog cilinta. Naučnici u Harvelu unapred su pređvideli i izračunali da su OvO uslovi pod kojima se može očekivati fuzija ili spajanje atoma i kad se to dogodi, đobija se energija. „Inicijali ZETA znače „termonu-
kleami zbir nula energije“ (Zero 'Energy Thermonuclear Assembly} i taj naziv zaista najbolje odgovara jer zasad dobijamo samo oko jedan milion milionitog dela energije koji joj dajemo, ali to je prva faza jednog dugoročnog programa koji mnogo obećava. Ako uspemo đa dobijemo temperaturu od 25 mi liona?C, mi ćemo energiju povećati možda za milion puta, a ako uspemo đa je povećamo na 100 milicna"!C dobićemo energiju skoro isto tako veliku kžo ona koju smo investirali. Sledeća faza biće odre-
đena za kontrolisanje još savtše-, ' nije opreme, 'na osnovu našeg iskustva sa ·ovom postojećom maši-
na torusu i transformatorom. U unutrašnjosti torusa vidi se neprekidni cilindar {bela pruga) u home se skuplja gas izazvan električnim impulsima
RADIOIZOTOP
D.. M: EKIPE U KONTROLNOJ TERMONUKLEARNOJ REAKCIJI U HARVELU
/
»Termonuklearni zbir
nula energije ·
koji obećava oslobođenje.
· Sveta od Bede
PRAJ TI P. S. PIS — RUKOVODIOCI
\
nom, koja će imati za cilj da ispušta isto toliko energije koliko je dobila, Tada ćemo moći da pređemo. u drugu fazu u kojoj ćemo dobiti više energije od one koju smo uložili. Međutim, do iog stepena treba da prođe još dosta godina — možda 20' godina — s ob-
zirom da postoji tako veliki broj”
faza kroz koje moramo da prođe„mo. Moraćemo da ssgradimo, naslednika ZETI (dr Var iz instituta u Harvelu nagoveštava postizanje temperature od 12 miliona stepeni Celzijusa kroz nekoliko meseci, dok veruje da se do kraja godinć može očekivati i temperatura od 5040 miliona stepeni) i verovatno druge mašine, tada ćemo morati da projektujemo nešto Što će biti inženjerska mašina tako đa će na projektima za usavršavanje iste moći inženjeri da rađe. Ta faza je dosta udaljena, ali kad. uđemo u
nju postigli smo fazu u kojoj će'
svet imati neiscrpne .zalihe goriva “koje će uzimati iz mnajobičnijega od svih izvora, iz vode mora“, primečuje ser Džon Kokroft., Signal ZETA pripada onim čudesnim wotkrovenjima kojima su namenjene reči Sekspira: .
#
„O veličanstveno veličanstveno
neizrecivo veličanstveno
i još jednom veličanstveno“.
Vladislav Tišmća
ray
CUMEDICINI
. laze se
'Soba iz koje se vrši kontrola lansiranja. Si
atelita
» Bsćuezaživ aad*«
putuje kroz svemir
Deset minitrak stanica, snabdevene elektronskim instrumentima, pratiće kretanje američkog satelita. Svaka od ovih stanica raspolaže radio sistemom tipa minitrak pomoću koga prima podatke sa otpremnika ugrađenih u satelit. Dobijeni podaci odmah „se šalju naučnoj laboratoriji Američke “mor narice i Elektronskom centru za računske radnje u Vašingtonu.
Zahvaljujući sistemu kontrolnih stanica trenutna pozicija satelita može se utvrditi za minut-dva, bez obzira na vremenske prilike. da li je to danju ili noću. Elektronski centar Šalje svoje proračune stanicama za optičko posmatranje širom sveta. Stanice minitrak nana teritorijama Severne, Srednje i Južne Amerike. Svaka od ovih stanica opremljena je nizom ahtena koje hvataju signale sa satelita na jednom „Kkružnom
prostoru iznad stanice; prijemnici,
u stanicama su veoma jaki i konstruisani su tako da budu naročito osetljivi na dužini od 108 megacikla, Odeljenje za telemetriju, pri svakoj stanici „minitrak, hvala i registruje signale sa satelita koji se, posle potrebnih proračunavanja, „pretvaraju u podatke o elementima Koje satelit u svome kretanju prikuplja, „kao što je to slučaj sa pritiskom i temperaturom. Isto tako odeljenje za telemetriju registruje sve podatke, koje satelit šalje, na mag= netofonsku, traku. SN
Do mnogih dragocenih proračuna se došlo i putem optičkog po-
Aleksandar UUninski...
Nastavak sa 7 strane
epohalno ispelog baleta, i otada, virtuozni klaviristi sveta izvode tu tešku pianističku fakturu kao blistavu ·egzibiciju svoje v#ieštine, Spretnosti, obučenosti, cirkuzanske smelosti i riskantne,. hazarderske, lutrijaške spremnosti na sve ili ništa,
Međutim, tri koncertna Kklaviri-
Redioizotopi su oblik običnih hemiskih elemencic koji su učinjeni radiocktivnim, ij. oni zrače energiju i nclcze se među nojvožnijim mirnodop=skim proizvodima atomske energije. Naučnici kažu da su od pronalaskc mikroskopa , radićizotopi
najveća pomoć za istrečživcanja.
U medicini. se
upotrebljavaju koko za dijagnoze tako i za lečenje
oboljenjci.
Đr Moršal Braser iz Quk Ridž Insiituta za nu-
kleormne studije n koji pokazuju porćst interesovoemja upotrebu evih proizvoda. Godine
navodi neke stalističke podaike
za; medicinsku 1946, kaže om,
roadioizotope je upolrebljavalo samo 30 cmeričkih lekora koji su bili ovlašćeni od Komisije za ctom- .
sku energiju SAD. Danas ta lista
uključuje preko
· 3000 lekara, šio preistavlja stoprocenini porcisi,
Dr Braser naglašava činjenicu de saradnja između oclomisie i lekara postaje sve tlešnja. On kože da se u budućnosti mogu, očekivati novi pronalosci. Drugim rečima, medicinska: upoireba ra-
dioizotopa je iek počela.
Neki radioizotopi teže da še u nekim delovima jela koncenirišu više no u drugim. Ova koarckte-.
ristiko. čini mogućnom njihovu upolrebu u lečenju ' nekih oboljenje. Radiockfivni jod, ncprimer, kon= centrisaće se u liriodnoj žljezdi, žljezdi koja pot-:
'pomcže regulisanje dobijanja energije iz hrone. |
Ako je žljezda suviše aktivna, zročenje 'joda će usporili njen rad i svesi ga na normalon ivo. Radiocklivni foslor se upolrebljava. u, lečenju krvnih oboljenja poznatih koo policitemija, c isto icko za lečenje leukemije i nekih drugih tipova roka, Uz io, upoirebljavaju se za dijagnozu tumora .
očne jabučice. Radioaktivno zlato da spreči nogomilovonje lečnosti
se upotrebljava kod nekih slu-
čoajeva raka. Lečenje radiooktivnim jodom pomaže obolelim od ozbiljnih srčonih oboljenja kao šio je 'mgina pektoris. Radioaktivni sironcijum se Uupotreebljuvo za terapiju, beta-zracimca za oboljenja. oka, a radioaktivni kobalt je umnogome zamenio
radium u lečenju rcakc. Roadioizotopi su domos u vrlo
širokoj primeni
pri medicinskim istraživonjimc. Ispitivači mogu dc pmpreme hromljive moterije· koje sadrže mole količine radioaktivnog ugljenika, f{oslora ili nekog
drugog · radioizotopd,
'
Takva mqaterijau emiluje sim
gnole' u obliku rodiacij, Goajgerovi brojači prale signale i omogućuju naučnicima dc prate iok a&tička komada, koje je' Stravinski moterije kroz telo. „izvukao iz svoje sopstvene baletNaučnici mogu daca prcie moleriju kuda ide, ske partiture, pretstavljala "su pokcko se hemiski menja, i kad telo najzad izboci vratak jedne proročki lucidne vinjene atome kao otpatke. Proučavanja ove vrste zije sveta mehanizacije skoro sveotkrivaju iznendđujuće visok glepen promeiaq mo- ga ljudskog \prvobitnoj inyvenciji: lekula žive materije. Soda se smoira da se jedna kompozicionoj strukturi jednog osoba svoke godine za.98% bonovo rađa, Drugim Kklavirskog koncerta u kojem ljudrečima, 98% moaterije koja sačinjava nečije lelo sko vuče na mehaničko, a motoribiće izbočeno i zamenjeno za godinu dcma. zirana ritmika proizlazi iz ljudskih 'Upoireba radioizotopa se. možda najbrže roaši~ osećanja i stremljenja jednog verila na polju medicinske dijagnoze. Nekoliko va- ka, jedne epohe, jedne etape u žnih studija privuklo je noročilu požnju na ne= razvitku evropske civilizacije, koja dovnom sostemku u Oklahoma Sitju. Jedna od se (kako smo u stanju da tek da njih se bavila proučavcmjem cirkulacije krvi u nas jasno viđimo) bližila svojoj srou bolesnika, U svokodnevnoj 'prciksi, fu še pri- prvoj integralnoj Krizi, svom prmenjuju cevčice ?ža merenje koje se stavljaju ı vom Svetskom ratu. Ubogi, smešni, krvne sudove, i druge metode koje mogu da pro- nestvarnmi klaun, zatim / „crni Aauzrokuju neke nelagodnosti kod bolesnika. . bine“ (kako bi naša narodna, peDr Reks Hof sa univerziteta u. Sitiju, država. sma to rekla) najzad/i goteovska Vošingion, sad je razvio jednostetvniji proces upo- „Večna, ženstvenost“, otelotvorena irebom radioizolopa. On ubrizgava samo jednu Uu biću i liku igračice, balerine, “dozu ljudskog seruma dibumena, običenm krvni pro~ Dva muškarca, siromašni i bogati, iein, u venu na bolesnikovoj ruci, Tom calbumenu drvendekasto artificijelni i samo on dodaje ctome radiocktivnog jodd, -— s»ostav- svesno bahati bore se za nju, ·i ljoče tragova koji oikrivaju tok oclbumenc kroz prvi, naravna stvar,.izgubiće giaPRORI | _ vu, posečen će britkom đohFdom biDrugi izveštaji pročitemi na sastonku u Okla~ ti. To je stari motiv, više-manje homa Sitiju opisuju proučavonje roadiociktivnih vazdašnji i svagđašnji, a mjladi »ostavljača iragovac koji su primenjeni da bi od- Stravinski ga je popeo, uspeo, pozeđili verovcini izvor oboljenja, Izvesne nepravil~ digao do simbolike kobi, do simnosti u nočinu nc koji telo apsorbuje mosti mogu bolike okršaja duha s materijom, da budu rezultat teškoća u intestinalnom iroktu ili u jednoj partituri koja vri od rilc velikoj žljezdi blizu siomaka, koja luči mova, polifonih i poliharmonskih materije koje potpomažu varenje, Drugi metodi sa kombinacija. Petrušku, tađa, 1911 ovim »ostavljočima iragovae pomažu u donošenju. god., u Patizu, igrao je genijalni dijognoze kod, oboljenja jetre i bubrega, visokog i nosretni Nižinski, a velika trakrvnog pritiska i u detaljnom određivanju mesla getkinja Sara Bernar, tada već otumorc mozga. : starčela, uzrujano je rekla: „Strah Ovo je samo nekoliko primera najnovijeg na- me je, sttah me je, videla sam preika u upotrebi rodioizolopa u donošenju dija~ najvećeg glumca sveta!“. ı kad je onozc i lečenju bolesti. Lekari mnogih zemclja to Ona, tađa morala reći o igraču, skoro svaki dom oikriyaju nove načine upotrebe mlenčm. sudbimski ~ namemjenom ovih korisnih mimodopskih · proizvoda calomske ~mačonju svesti, 208to, pitam se , enerdije. S ja danas, ne bismo smeli, barem
poemkreasu,
smatranja, Međutim, verovatnoća da se satelit vidi golim okom mala je, Sjaj satelita —1"a to zavisi od
osvetljenosti neba — ravan je sjaju zvezda pete ili šeste veličine: Pod povoljnim atmosferskim prilikama, može se videti pomoću dogleđa, dok se, čak i sa veoma slabim | astronomskim teleskopom može lako ugledati. Najpođesnije, vreme za posmatrarije satelita bilo bi: jedan sat posle zalaska sunca, kao i jedan sat pre rađanja sunca. Članovi raznih tela koja su Uuklopljena u ostvarivanje programa Me đunarodne geofizičke godine, pred videli su „da I2Ž opservatorija prvoga ređa i oko 200 opservatorija drugoga reda prate kretanje Ssatelita. Ređom stanica koje optičkim putem prate kretanje satelita, upravija astrofizička opservatorija Smitsonijan u Kembridžu, država Masačusets. 2
Naučne pođatke koje prikupljaju stanice minitrak proračuna“ vaju najusavršeniji elektronski aparati u centru Vangard u Vašingtonu. Elektronske mašine za .računanje obavljaju matematičke o= peracije fenomenalnom „brzinom, Centar za proračune putem olck<tronskih mašina Vangard daje pos datke o putanji satelita, o nje govom trenutnom položaju L mno= ge druge podatke službenim, i neslužbenim posmatračima Širom sveta. Tačni proračuni o kretanju biće poslati, između ostalog, stanicama minitrak, optičkim stanicama, u sklopu programa Međunarodne geofizičke godine i važnijim ' opservatorijama.
,
mi koji smo se posvebili umetnosti, u ovim godinama neizmerno preobražene, izmenjene, sazrele i prezrele duhovne ličnosti redivog Igora Stravinskog, sasvim otvoreno reći, da je njegov klavirski aranžman sopstvene baletske muzike, vraćanje prvobitnoj zamisli, onaj Geteov silazak Majkama (iz drugog, esencijalnog dela „Pausta“), slutnja sputnikove mehanike, proročamstvo vizionara o nddolaženju i približavanju sveta u kojem će, po rečima Viktor Igo-a,
„Ovo pobediti ono“, slobodno-istra *
živačka misao (tj Knjiga) suhu dogmatiku (tj. crkvu), novina sta=
rinu, aktuelnost uspomenu i set ćanje na prošlost. · Aleksandar Uninski,. taj zaista
veliki pianista ovog sadašnjeg sveta, prizvao nam je, na svom kla virističkom resitalu ponova u Beogradu, vatru ekspresionističke misli dvadesetih godina našeg tekućeg veka, iskopao je iz bezdušne veke vremena i prolaženja plodo» nosnu klicu takozvanog muzičkog klasicizma, koji ·Će se tek nešto kasnije razgoreti u plamen muzičkog jezika ove epohe, prizvao je životu sadašnjosti tonsku kombina= toriku jedne epohe koja se tek budila i rađala. On, Uninsk:, ima Svoje načine za sva ta čuđesa razgovora koji vode obližnje epohe, jedna s drugom, 1 id neću rčiniti, doista, nikakvo otkriće, kada sad ovde kažem, da su ti: načini prvenstveno u ovome: 1), donositi' raznorodna tematska građiva u dve različite dinamičke ravni i 2) jednu ogromnu manmuelnu tehniku, naročjto one strašne, vratolomne brzine izlaganja, staviti u službu posebne logike muzičkog mišljenja. Ovim momentima, u prvom redu drugim, Uninski je omogućio nemoguće: jasnost i pristupačnost Stravinskievog tadašnjeg, „mlađalačkog načina izražavanja, razumljivost „manira“ jednog tonskog stvaraoca naše epohe, koji je polifoniji, poliritmici i politonalnošti pridodao politematičnost, 'kao jedini mogući put da se ukle= tost muzike kao vremenske umetnosti saobrazi zahtevima glumačke sceničnosti, potrebama sveta koji je u stanju da vidi dve heterogene „scene“ odjednom i đa u njihovoj raznolikosti nazre skriveno, latentho, dijalektično jedinstvo protivnosti i suprotnosti. Već sama to „mislim, dovoljno je, da Uninskom ispošljemo uzbuđene pozdrave divljenja i priznanja.
a Povle Stefconović'
;,
KNIJŽEMNE NOMWINE
neupo= .