Književne novine

SVET NAUKE

Ishrana

Rea

o fome kažu

statistike

| ı produktivnost rada

U svakodnevnom životu fizički radnik se razlikuje od administrativnog čoveka ne samo po različitoj potrošnji energije, već i pofiziološkim karakterima, koji su ga osposobili za teške fizičke napore. Promene koje su se kod teškog fizičkog radnika odigrale u mišićima, srcu, krvi i krvotoku. kao i u plućima u toku njegovog „šegrtovanja” i kasnije, omogućuju mu da sa neosetnim naporom viši Svoj posao. Ali su se time povećali i troškovi za održavanje postignute kondicije.

Ispitujući pre nekoliko godina, u Borskom rudniku, osnovne potrebe ishrane u kalorijama kod rađnika pojeđinih zanimanja, mog:o se utvrđiti da je nužno izmeniti naše shvatanje o takozvanom bazalnom (osnovnom) mcetabolizmu. Naime, do tađa je vladalo opšte mišljenje u fiziologiji da svi ljudi iste starosti i pola, iste težine 1 visine troše podjednaku količinu kalorije na održavanje golog života, tj. kada se nalaze, 18 sati posle poslednjeg uzimanja hrane,od morni i neuzbuđeni, u umereno zagrejanoj sobi, ležeći na Krevetu. To je shvatanje nastalo uopštavanjem rezultata dobijenih na laboratoriskim, „lakim radnicima, činovnicima, kao i na licima koja su duže vremena bila bez posla. Međutim, ispitujući bazalni metabolizam aktivnih radnika i činovnika u ruđniku nađeno je da je u teŠkog fizičkog radnika ovaj povećan za više procenata, i to kod rađnika koji su dnevno tovarili po 15 vagoneta rude za 10%, a u onih koji su tovarili 2500 vago:ta ruđe za preko 20%.

Potrošnja energije iznad bazalnog metabolizma, koju organizam svakodnevno troši, nije kod sviju radnika ista. Teži rad iziskuje veću potrošnju energije. Tako se, U organizmu radnika, energija koJUu dobiva iz hrane troši: 1) za održavanje života, prosto da bi se živelo (bazalni metabolizam) i 2) da

bi se proizvodio lični i socijalni Ali ne samo da se kategorije rađnika razlikuju međusobno po

vrednostima bazalnog metabolizma. već se radnici raznih poslova međusobno razlikuju prvenstveno po potrošnji radnih kalorija, kao što se vidi iz sledećeg: i

'Krojački radnik 45 radnih kalorija na sat, pisar 49, litograt 55. crtač 73, metalski radnik 157147, molerski radnik 145, kamenorezački radnik 205, stolarski radnik 277, nosač cigalja 550, testeraš 570—406, kosač 512.

Naša hrana, pak, treba da podmiri sve te troškove svakodnevnog života: i one bazalnog metabolizma, kao i one druge koji nastaja usled rađa, i to ne samo onog rada koji radnik obavlja u fabrici ili na nekom drugom rađnom mestu, već i usled svakog drugog, pa i najlakšeg rađa, kao što je, primera radi, seđenje ili čitanje. To znači da teški radnik mora, hteo ne hteo, pojesti više hrane nego njegov drug koji obavlja lakše poslove. Na toj razlici i bazira podela na lake, srednje ieške i teške radnike. Ako pak radnik ne u-

nosi u vidu hrane onaj.broj kalo~ '

rija koje dnevno troši, već nešto manje, om gubi od svoje težine, U koliko je manjak u kalorijama veći mw toliko je i gubitak težine veći. Za vreme te deficitarne ishrane koja ne može pokriti organizmove izdatke, ovaj troši, „Ssagoreva”, svoje sopstveno telo. Ali ri običnim uslovima rađa, a kada je ishrana nedovoljna za razvitak punog radnog kapaciteta, radnik ređovno troši manje svoje snage nego što bi je trošio kada bi bio dobro hranjen. Tađa je i prodđuktivnost rađa manja. Organizam prosto sam reguliše svoje energetske izđatke kad radi sa smanjenim obrokom. Na prisilnom rađu, kao što je bio onaj u Nemačkoj i u od Nemaca okupiranim zemljama 'za vreme rata, radnici nisu smeli, pod pritiskom korbača, da regulišu potrošnju svoje energije prema primanjima hrane, već su prisiljavani na rad i preko njihove moći, Organizam koji se u radu napreže, a ne prima dovoljno hrane, iroši najpre svoje rezerve masti, a zatim belančevine mišića, da bi na kraju počeo da troši be» lančevine unutrašnjih organa. Bazume se samo po sebi da tada prođuktivnost rada opada iz dana u dan, i da rad postaje skuplji. Iznećemo, primera radi opsadanje produktivnosti rađa u čeličnoj inđustriji U Nemačkoj u vezi sa opađanjem ishrane radnika za vreme poslednjeg rata. Tamo je proizvodnja čelika po jednom radniku iznosila mesečno preko 120 tona onda kad su teški radnici dobijali oko 4000 kalorija u vidu hrane dnevno, tj. kada je hrana do> nosila dnevno i materijal za proizvodnju 1800 radnih Rkalorija u mišićima radnika. Međutim, sa 0

ui "pađanjem _ „Vrednosti, brane „opadala

2850 kalorija, prođuktivnost

Tađnici su se ugojili prosečno 4 ka svaki. Kađa je pak tim rad-

madđoknađivanje

je i produktivnost rada. Radnik jo i sada radio isti broj časova kao i ranije, ali ne dobijajući dovoljno hrane, njegov organizam nije bio u stanju da proizvede onaj rad koji je ranije proizvodio.

Na izgradnji jednog železničkog

masipa, radnici koji su istovarivali

šut i prođužavali nasip, dobijali su dnevno hrane u' vrednosti od 2570 kalorija. Tađa'su istovarivali 1,5 tonu po radniku na sat. Kad se zatim vređnost hrane povećala na rađa popela se na 2,4 tone. U toku 4 meseca na toj pojačanoj ishrani za

nicima na hrani od 2850 kalorija obećana nagrađa u cigaretama ako povećaju proizvodnju, oni su e

'zaista povećali na 5,4 tone, ali joe

za vreme od pola gođine svaki rađnik izqubio od svoje težine o%5 5,5 kg. Slične pojave konstatovane su i na drugim radilištima.

Ali za produktivnost rađa «nije

odlučujuća samo #Hkaloriska vrednost hrane. Rađna konđicija svakog truđbenika zavisi od mnogih faktora spoljašnje sredine. Ona zavisi i od vitamina i raznih soli koje se nalaze u hrani, kao i ođ njenih belančevina, · Delančevine su najvažniji sastojak hrane. One služe organizmu u prvome redu za izgradnju njegovih ćelija u toku -·rastenja, za istrošenih delova tela, za zarašćivanje rana, za odzžavanje krvi.

Crpeći belančevine uglavnom iz hleba, krompira, pasulja i mesg, oraanizam nastojava da ta količina zadovolji njeqove potrebe. Jož stara ispitivanja potrošnje belančevi-

Satelitska. varijacija: Spomenik NLajki

'neđovoljno

na' ukazala su da radnici na: teškom poslu troše više belančevina nego oni na lakom radu. Tađa je nađeno da laki radnici, kao što su: lekar, profesor, student, radnik na odmoru, — troše dnevno oko 111 grama belančevina. Međutim, isti je ispitivač našao da zemljoradnici i kovači troše dnevno oko 167 grama, a radnici na napornom radu, kao što su testeraši, rudarski radnici, biciklisti troše oko 190 grama belančevina. Ovako je otprilike potrošnja hrane tekla pre Prvog svetskog rata, u doba kad već duže vremena vojske nisu uništavale nacionalno bogatstvo mi svoje ni svojih suseđa, a u periodu kad ekonomski život nije bio u krizi.

Nasuprot tome, u doba rata i odmah posle rata dolazi redovno do ograničenja u ishrani, a naročito u potrošnji belančevina, i to prvenstveno onih belančevina koje se nalaze u mesu, mleku, sivu, jajma, kajmaku i ribi, kao najvažniljh za čovečiji organizam.

Sve ovo qovori kako je prođuktivnost rađa zavisna ođ vrednosti hrane pored đruqih fnktora. Nije dovolino da organizam radnika dobija samo potreban broj kKelorija, već je nužno da hrana sadrži i pOtrebne 'količine i drugih sastojak, a naročito belančevina. Značai belančevinaste hrane u našem žŽivOtu, u prvom ređu značaj mesa, ribe i njihovih prerađevina, ističe se u tome Što se ne hranimo samo raŠto di proizvodnie rada, kao se motor hrani benzinom, već se, za razliku od motora, hranimo i za

to đa bismo se održali u dobroj radnojizdravoj kondiciji. Ljudi,u čijoj se hrani malazi vrlo malo belančevina, veoma su tihi, kao da su potišteni. Oni, pak, koji stu optimalno ishranjeni belančevinama, veseli su i uvek orni za DOBBO. Stefom Đelineo

Poruga...

Nastavak sa 7 strane elegantno, i tu oma nema nikakve senzacije ni efekta, ničeg osim novinske čitulje i uobičajenog obreda, sa govorancijama ih bez njih. Nje-

'zin pohod na prepad, na iznenađenje, na hohštaplersku paradu i pro vidno štreberski blef — usmeren

je na nevinu. većinu, na milionč predostrožnih, na one koji na Nju nikada ne misle. Pred manjinom koja je svoju svesi prekalila u ognjevima umetnosti Smrt na prepad, gospođa zvana Nesretni slučaj, ođavna se blamirala, izbruKala, Pred nama koji je vidimo i potiljkom, i i snu, i među stativama gola, pa razume se i među krilima isluženih aviona zastarelog tipa, ona je podla bednica.

Kađa se veliki umetnik FEesli Hauard, u prošlom ratu, survavaD zajedno sa zapaljenom mašinom u vodene mase Gibraltara, on 5e prezrivo smešio, ja sam u io UVeren. Čeznem za jednim džinovskim sportskim stađionom, na kojem dvesta hiljada ruku trešte aplauzom herojima plemenitog agona, a svaki razdražemi navijač spreman

je, čim grakne neman Smrti na pre pad, da ponovi Hauarda,

smešenje Lesli Pavle Stefanović

Đanas se otvara u galeriji ULUS-a na

slikara 'Save Nikolića i zagrebačkog vajara B

umetnika izlažu svoje radove iz periođa od pos Na slici: Sava Nikolić: San

ORS

'rerazijama izložba bĐeograđs5HKOE

ranka Mužića, Oba lednje dve godine.

ŽIVOT I SMRT ĆELIJA

Paradoksalno je da su, u tkivu viših životinja kao Što su mačke, miševi, pacovi ili ljudska bića, mnogobrojne i raznovrsne aktivnosti ćelije, prevaziđene izumiranjem same ćelije. Ogroman broj ćelija koji se stvara svakoga dana u organizmu traje samo određeno vreme, jer svaka od tih ćelija umire u tačno određenom trenutku. Sastav Kkostiju, broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) u krvi ili čak dužina svake dlake u kosi, sve je to određeno smuču ćelija. To nije neko uzajamno uništavanje shodno zakonu džungle. Naprotiv, izgleda da svaka ćelija nosi u svom sastavu program specijalne aktivnosti i, što je možda još važnije, svrhu svog umiranja. U tom pogledu ćolije su slične časovniku koji je navijen da radi u određenom vremenskom periodu i u određenom prosioru.

Znak, koji takvoj, časovniku sličnoj ćeliji, naređuje da trepa da ugine verovaino potiče iz uputstava Roje..je. sama ćelija. „nasledija od miliona svojih prethbdnika. Postoje takođe i signali hemiskog porekla koje ćelija prima od telesnih sCkova. Takva organizacija u životu ćelije je potpuna, nepromenljiva i konačna. Živi organizam ne trpi ni najmanje otstupanje od utvrđene organizacije, jer tako dugo dok je ćelija sposobna za život, ona može da se deli i umnožava. Svaka ćelija nosi u sebi početke jedne lančane reakcije umnožavanja. 1 zato svako umnožavanje ćelije koje nije odredđeno karakteristikom same ćelije, značilo bi stvaranje suvišnih ćelija za koje ne bi bilo mesta u tkivu.

Prostor u tikivu je precizno podeljen prema potrebama bezbrojnih susednih ćelija. Svako suvišno razmnožavanje ćelija došlo bi u sukob sa tom podelom.

I poređ strogih zahteva, koje zajednička egzistencija nameće ćelijama u telu, ima ćelija koje žive

na račun drugih čelija, na isti način na koji neke životinje žive na račun drugih životinja. To su ćelije koje delaju kao organi bezbednosti ili kao sanitarni organi, tražeći | uništavajući bakterije koje su napale organizam.

U jednom širem planu ćelije tkiva izumiru u procesu koji je isto tako utvrđen, kao i proces kojim te iste ćelije dobijaju život. One gube sposobnost da se dele, ali zato počinju da izvršavaju visoko specijalizovane fumkcije. Očigledan primer su ćelije, koje gubljenjeni svoga jezgra i stvaranjem hemoglobina u sebi, postaju manje i menjaju svoj oblik dok se ne preivore u crvena krvna zrnca. Čelije koje se razvijaju. u korenu kose gube svoja jezgra i postaju sastavni delovi same kose. One postaju dugačke i igličaste ili pak prstenaste ili pločaste koje se nalaze na površini dlake. U korenu dlake koja raste na temenu glave, ćelije žive samo neđelju dana a onda pridružujući se drugim ćelijama izumiru i stvaraju dlaku. U koži, ćelije koje su izgubile svoja jezgra prestaju da se dele, postaju prozime i pločaste i pokrivaju spoljnu površinu kože. ili, opet, kod formiranja očnog sočiva, ćelije koje su prestale da se umnožavaju, učestvuju u stvaranju sočiva od providnog ikiva, koje se pojavljuje kao živi plastičan materijal daleko bolji nego staklo, U svim ovim slučajevima ćelije nestaju kao žive jedinke i postaju specijalizovani delovi jednog šireg sistema. ;

Ravnoteža između stvaranja i nastajanja ćelija u Krvi je još jedan primer stalnog umiranja živih ćelija. Ako se ta ravnoteža poremeti, to se odražava kako u životu same ćelije, tako i u manifestovanju bolesnog stanja samog orgenizma. Tako, i pored hiper-funkcije hematopostičnih organa (organa koji stvaraju crvena i bela krvna

zrnca) — kađ leukociti (bela krvna zrtnca) ne izumiru istom brzinom kojom se stvaraju, pojavljuju še znaci leukemije. Slično se dešava, kad mnogo veći broj eritrocita Sstiže u krv nego što izumire. Takvo patološko stanje se naziva policite= mija. Anemija nastaje kad evittociti isuviše brzo izumiru u Krvi, tako đa je ravnoteža poremećenay

U mnogo slučajeva prestanak izumiranja ćelija i njihove elimini= sanje iz organizma prouzrokuje rak, U bezopasnim slučajevima stvaraju se ciste u kojima se 5d4kuplja taj višak ćelija. Za neke, od takozvanih benignih tumora, može se reći da služe za usporavanje rašćenja ćelija, koje ne sleduju normalan tok razvitka ćelija, Ali se neki put taj bezopasni vazvitak može pretvoriti u maligni oblik.

Taj utvrđeni način života ćelija prema kome one žive, umiru i nestaju može se najbolje razumeti, ako pretpostavimo šta će se desiti kad bi izumiranje ćelija pestalo. Pošto se 2% ođ ukupnog broja ćelija u telu gubi svakodnevno, telo bi udvostručilo svoju težinu za 40 dana kad bi sve te ćelije ostale u telu i nastavile da se dele. Naravno, sve ovo pod pretpostavkom ravnomernog razvijanja celoga tela, jet se u stvari mnoga tkiva razvijaju sporo, đok druga proizvode Ćelije vrlo brzo.

Zbog svega toga, kađ bi se izumiranje ćelija zaustavilo došlo bi do bitnih poremećaja u tkivu, jeć bi ćelije sa bržim razvojem povećale svoju masu mnogo brže nei! ćelije sa sporijim razvojem. Međutim, to ne bi dugo trajalo. Mnogo ranije nego što bi se ukupna težina tela povećala, poremetila bi se komplikovana ravnoteža između unošenja hrane i izbacivanja iskomšćenih produkata, a smrt celog of-

Premijera »Vlastić u Beogradskoj komediji

Negde pred smrt, uplašen i zgra nut promenama u društvu, Nušić se posle skoro pola veka ponovo Okrenuo opštoj političkoj i društve noj satiri, U to vreme je napisao „Pokojnika“ a započeo je i pisanje „Vlasti“. Dok se u „Pokojniku“ ispod lakrđije ukazalo ozbiljno lice društvene satire, u „Vlasti“ je Nu

šić pokušao da groteskno prikaže

kako se ministrovanje nekog rođaka reflektuje u malim, običnim lju dima. Prva dva čina komedije, koje je Nušić jedino i napisao, ustvari su produžena ekspozicija u kojoj se utvrđuje osnovna situacija, ocrtava atmosfera, karakteri i njihovi odnosi. Prava satira nije sadržana u razvoju akcije, i otkrivanju karaktera, već u britkoj replici srodnoj političkom vicu. Zanimljiva je struktura Nušićevog humora u ovoJ komediji. U njoj postoje tri grupe ličnosti, Pre svega, ministar, njegova žena, načelnik ministarstva i vratar. Ove ličnosti su ovlaš OCrtane i njihova akcija uglavnonmi služi da bi se ispoljile osobine pravih junaka komedije: tasta Miloja i strica Arse. U veselim zgodama i nezgođama, ponašanju i mozganjima Arse i Miloja sadržane su sve piščeve oštre invektive Uupućene poretku koji je pretstavljao izraz trenutne i žalosne organizacije liudskow društva, Mgeće grud"

pa ličnosti (kumovi, gospođa Mica i Školski Drug) služi kao neka Vrsta groteskme pratnje koja zaoštrava karikaturu, Druga bitna karakteristika ova dva čina je statičnost osnovne situacije koja ne dopušta razvoj ka izrazitijoj satiri. U drugom. delu komedije koji je dopisao humorist Mile Stanković razvijen je motiv nagovešten pojavom lepotice Nine, Komeđija je tako pošla stranputicom vodvilja i usređsređila se na forsiranje 2Z8pleta i raspleta. Stanković je U spešno parafrazirao NMušićev dijalog, karaktere nije lišio sočnosti (mada su oni postali nešto ležerniji) ali je bitno zapostavio satirično-politički đuh komeđije. 'Najteži problem za reditelja JOsipa Kulundžića bilo je ujednačavanje ta dva oprečna postupka, Reditelj je nastojao da u pcvom delu čvrsto fiksira karaktere SVOđeći ih na dve-tri glavne osobine, na karakterističan ritam govora, vezujući uz njih, kao u muzici motive, određene gestove. U drugom đelu pokušao je da tako određene karaktere do maksimuma iskoristi za održavanje stilskog kontinuiteta. S druge strane, uviđajući neđostatak satiričnog u Stankovićevom delu, tražio je dopunu u spoljnim sredstvima: bržem tempu i gro-

razbijenosti nije izbegnut u prvom redu zato što je propušteno da se ostvari ubedljiva jedinstvena komična atmosfera ambijenta. Građenje likova otkrilo je neke bitne opasnosti danas neizbežne pri realizaciji Nušića. Glavna snaga: Nušićeve dramaturgije ležala je

u aktuelnosti. Poč tim podrazumevam da danas Nušiću nedostaju pravi interpretatori. Stara glumaćka škola, đakle Nušićevi savremenici, bila je kao i on duboko ukorenjena u zlo i dobro onog društva koje je Nušić posmatrao, Stil njihove glume, realističke u osnovi, odnegovan je posmatranjem

Scena iz Nušićevo »Vlastie

gahizma bi neminovno nastubla, DŽ. H. one iste sredine koja je i Nušića

inspirisala, Tim glumcima bila » dovoljna samo jedna reč, gest ili. vic piščev pa da pred gledaocem O žive čoveka od Kkrvi i mesa. Gledalac je na sceni gledao sebe u krivom ogleđalu komedije, i nije mogao da ostane ravnodušan. Promene koje je donelo vreme razvejale su stari život, a stara glumačka škola nije ništa qovorila novo gledaocu, Ako glumac danas pokuša da bude pravi interpretator Nušića može samo povremeno da izaZove smeh zbog nekih asocijac:ja na nebitne podudarnosti između ne kadđašnjeg i današnjeg mentaliteta. Pravi tumači Nušića mogu danas biti samo ređitelji sposobni da U njegovom delu otkriju uvek novu aktuelnost: onu univerzalne prirode, Reditelj Josip Kulundžić osetio je ovaj problem i pokušao da ličnosti uđalji od tradicionalnog tu mačenja i približi groteskno stili« zovanoj karikaturi i farsi, No iz“ vesno je da na jednoj pretstavi nije moguće izgraditi potpuno noV ) stil tumačenja Nušića i bilo bi ned. umesno stavljati takve primeđbe.

i 94 glumaca posebno su se ista li; Mirjana Kodžić, Gordana Ko“ Vacević i Dragutin Dobričanin.

Vladimir Stemenković

KNJIŽEVNE NOVINS