Književne novine

"LJUBOMIR

Ove godine navršilo se sto godina

od rođenja Ljubomira Nedića (1858 —1902), jednog od prvih naših književnih kritičara, koji je u svoje književne poglede i studije unosio estetske i filozofsko-logičke koncepcije. _ Pisan tim povodom, ovaj tekst ima izrazito informativni karakter, _ Rođen u Beogradu, Nedić je, zahvaljujući ocu advokatu, dobio široko obrazovanje upotpunjeno znanjem stranih jezika, u čemu je poznavanje engleskog, za ondašnju naša sredinu značilo pravi feno= men.

| Studirao je u Lajpcigu kod pro-

fesora Vunta, čija su predavanja o

log:ci ostavila svoj pečat na celo-

kupnom~ njegovom stvaralaštvu,

Doktorirao je u Lajpcigu 1884 go-

dine odbranivši tezu: „O Kkvantifi= kaciji predikata u novoj Engleskoj logici”. | i

Nedić nije Svoj literarni opus po= eo kritikom, već esejima: „O hipnotizmu”, „O snu i snovima” (Otadžbina, 1888 god.) i „O sofizmu” KOtadžbina, 1889 god.). Tek pojava studije: „Iz novije srpske lirike” . (1895 god.) pokazala je, kako kaže Zoran Gavrilović „da je u logičaru tinjao kritičar”, Ranija su mu dela: „Noviji srpski pisci” (1901 god., Molo I), „Kritičke studije” (SKZ, 4910 god.). 1929 godine izđaje mu „Narodna prosveta” iz Beograda 9: knjigu celokupnih dela, a 19532.

odine i drugu. ;

Preciznost kojom Ssprovođi ispiti-

anja i dokumentaciju svojih tvrd-

i, bez upuštanja u to koliko su

NEDIĆ

LJUBOMIR NEDIĆ

one danas prihvatljive, čine posebhu čar njegovog kritičarskog: kom-

pleksa. Kažem kompleksa, jer ga”

je neki logički puritanizam, prisutan u njegovom delu kao fatum, često odvodio na puteve sofizma,

_ tako đa je, čak vršio izvesna O5spo*

ravanja i kritičarskoj lucidnosti jednog Svetozara Markovića. Al, zato on zna, kako primećuje Zoran Gavrilović, da „mnogo šta u Mmnjiževnim delima može se razumeti

samo tako ako se ona dovedu u ve= ~

zu s vremenom u kojem su se ona

javila, narodom u kojem su nikla, opštim kulturnim pokretom koji ih

je izazvao,”

Zoran MILIČ

U očima ptica postoje e: nevidljive dirke,

oje me često potsećaju na crvena jutra mladosti,

U očima ptica razigrale se dve nevidljive dirke budivši u mojim kestenima dva zakasnela proleća,

U očima ptica ima

dve nevidljive dirke nalik na našu započetu ljubav

koja se više ne može

Postoje dve razigrane

prekinuti. dirke,

koje se često međusobno spajaju jedna je između naših grudi, druga između naših usana,

Na ulici

Žena je stala na ugao i grad je promenio lik.

Veliki grad je postao u jednu dekoraciju.

I utišalo se samo su njeni prsti njihali jablanove.,

Na odlasku ostao je razrušen mir

Miroslav PAUNOVIĆ

sužen

i jedno uznemireno ćutanje.

Nikola JEREMIČ

Ždralovi lete

i Čujete li ** u ove crvene od sunca dane, u ove dand koji mirišu na putovanja — ždralovi oglašavaju sebe, U jatima, Ždralcvi što preleću prostore, modre prostore...

Ja ih iz sobe čujem. Njihove krike što vode nekom smifaju. Nekom kutku što je smisao naših traženja. Ždralovi to sami od sebe, spontano naslućuju — i oni hrle tamo,

Ja sad moram da se setim mog brata (u julu smo mu majka i ja posetili grob, prevalivši dan i po hoda preko bes=

· -putnog, suncem užarenog krša. Položili smo mu u vrhu humke, tamo gde su ona dva kamena — R zavičajno cveće. Majka je "jednom rukom mene grlila, drugom se Krstila, i, klečeći, dugo zurila preko susedne stene u dalj, kao da je prizivala, sastav= ljala neki u sećanju iskidđani dan. Možđa onaj kada su rođaci

~ Sa kućnog praga puškama oglasili njegov dolazak na svet, ili „Onaj kada ga je ispraćala na studije, brižna da se dete tamo ne btuđi — i ja sad moram, tosam već rekao, da se setim mog strašnog brata jednog još strašnijeg vremena. Bila je isto jesen, samo ne ovakva — bila je puna vlage kiša. I ždralovi su se ·jedva čuli tada, u tu jesen. Nije se znalo kuda oni streme —

jer svuđa je bilo tmurno — i na severu i na jugu.

„.Onda je moj strašni brat jednog još strašnijeg vre= mena, neočekivano došao noću u moju sobu s mašinkom

. oko vrata (tada sam prvi put osetio da je Strašan, govo= "rile su to njegove oči i cela njegova pojava), probudivši me:

— Slušaj, Boća, ja nisam tamo tW onom građu, znaš, „nisam lamo student... To ću opet nastaviti docnije, kad se vra: tim... — milovao me po kosi.

Trljam oči, ne verujem da je to moj brat sa mašinkom oko vrata.

— Majci ni reči — rekao mi je. — Ona nek misli đa sam ' tamo, Da sam student, — šaputao je,

Klimnuo sam glavom da sam sve razumeo, A ja sam ra= zumeo samo to da je moj brat strašan, Tada moe je prvi put zagrlio. Ali je i pored toga bio gord, Uopšte, voleo je da se pravi gord. Iza prozora su ga neki tiho zvali, Mnogo njih, Bio sam u vajatu. I čuvao sam tajnu o mom strašnom bratu kome

je jedno još strašnije vreme udarilo svoj pečat. .

Čujete li — ždralovi oglašavaju sebe. Njihovi krici vode nekom smiraju, nekom kutku što je smisao naših traženja, Čujete li... Božidar ĐUROVIČ

. _ lesenji dan

Jutro je prosulo inje

Na kuće

Na njive

Na drveća

U vrtu izđiše cveće

Tiho je | ı Stoji i ćuti dan ogrnut oblacim& Sam

Bez sunca

Bez ptica

Bez ljubičica ” _ U blatu do kolena Desanka ČOLIĆ

e — uan unum

OBAVEŠTENJE ČITAOCIMA 1} SARADNICIMA.

Kao što je već i ranije bilo javljeno, Dodatak »Književnih novina« će 86, u prvo vreme, Dpojavljivati u svakom drugom broju lista »Književne novine«.

Rukopise za Dođatak treba slati na adresu uređništva »Književnih novina« (Beograd, Francuska 7), sa naznakom ZA DODATAK. Rukopisi se ne vračaju.

Skrećemo pažnju saradnicima đa, usled ograničenosti prostora, ne šalju „isuviše dugačke priloge. Članci, po mogućnosti, ne bi trebalo da buđu duži od jedne i po stranice kucane na mašini s proredom, a prozni prilozi ne treba đa prelaze tri kucane stranice.

Dođatak »Književnih novina« je đeo celine lista i neće se prodavati po posebnoj ceni. Cena jeđnog broja »Književnih novina« sa Dođatkom je, kao i do sada, 30.— dinara. Pretplate se uplaćuju na tekući račun »Književnih novina. DRAGA VUKOVIĆ: DRVOREZ

UZ PRVI BRO

7 NOVEMBAR 1958

J DODATKA

»KNJIZEVNIH NOVINA«

Reč o prvom broju Dodatka „Književnih novina“ neka počne ti= me da se rečju mladost nipošto ne bznačava. poezija „nižeg reda“. Reč fmladost treba, dakle, shvatiti kao

hneizbrisivi atnibut poezije, jer pe».

&snik uvek mora biti mlad, Sećajući se mladosti i zrelosti (jer u poeziji se te dve reči ne isključuju, već, naprotiv, uslovljavaju) jednog Četertona, Remboa, Klajsta, Volkera, Huga fon Hofmanstala, Jese= njina, Pasternaka, Branka, Kamova, Vasiljeva, Rastka, ili naše današnje ubedljive pesničke mladosti i zrelosti Miće Danojlića, Gordane To“ Morović, Dragana Kolundžije i drugih u nizu pesnika našeg vremena i našeg podneblja, shvatićemo da je vrednost jedne poezije nezavisna od broja pesnikovih godina i da je jedino merilo lepota same pesme,

Pojava jednog Remboa, podrazumeva, stalno, mogućnost pojave drugih Remboa — van bukvalnog shvatanja ove premise, naravno. Zato će „Književne novine“ mla'dost shvatiti kao jednu komponentu neafirmisanosti pisca, što, opet, znači, da će kriterij pri izboru tekstova za Dodatak biti isti kao i za druge stranice „Književnih novina". Činjenica da mnogi mladi još uvek anonimni pesnik (anonimni stoga što svoje tekstove nije publikovao iz skromnosti, neverice u sebe ili zbog nedostatka pogodne tribine — što se ovim Dodatkom tunekoliko nadoknađuje) može da

; pruži javnosti više istina o dana=

Šnjem vremenu nego mnogi pisac koji je sebi već „utro puteve“, uslovljava naš stav: da će objavljivanje u Dođatku „Književnih novina“ značiti isto što i ocbjav< ljivanje u „Književnim novinama“. Prirodno je, stoga, da će se, u uređivanju Dođatka, uredništvo ruMeovođiti istim principom kojim se i mače rukovodi u svome radu, Uredništvu su savršeno strana „legitimisanja“ koja se mogu pročitati u pismima nekih saradnika Dođatka u kojima ističu da su mlađi, da još nigde nisu objavlji= vali i „da ne pripadaju ni jednoj grupi“ — ni „mođernistima“, ni „realistima“. „Književne novine“ će se, kao i do sada, i u Dođatku truditi da objavljuju što autentičniju literaturu, bez obzira kojim ona sredstvima bila izražena, Anti-umetnička tendencija može biti proturana i pod vidom avan= gardističkih „nastojanja, „jednako kao i pod plaštom opšte „razu= mljivosti“, utilitarnosti i didaktič= nosti književnog. đela. Ne ocenju= jući literamu vrednost po deklaracijama o pripadnosti ovome ili onome literarnom pravcu (taboru,

grupi, časopisu itd. i fsl.), već po kriteriju umetničkog, koji podra= zumeva neopozivu i neporecivu modđernost svega što je produ= bljen i umetnički adekvatan izraz našeg vremena i tla, Dodatak „Književnih novina“ treba da ispu= ni zadatak afirmacije onih mladih stvaralaca koji svojim tekstovima stiču pravo na istup u javnosti. Dodatak „Književnih novina“ treba đakle da bude pomoć mladim piscima da se na putu svoje literarne afirmacije razvijaju slobodno, bez ustupaka i bez odricanja.

Uredništvo „Književnih novina“ očekuje punu saradnju čitalaca i, naročito, nastavnika književnosti, bilo u predlozima. o čemu u Dođat= ku treba da se piše, bilo u odgo= yorima na ankete koje će biti pokretane, bilo u prilozima koji su uvek dobrodošli,

Dosadašnje iskustvo kazuje da će, verovatno, većinu priloga za Dodatak činiti stihovi, Uredništvo „Književnih novina“ je i do sada primalo ogroman broj pesama mladih i jOš uvek nepoznatih pesnika i nalazilo im mesta na svojim stra= nicama uvek kada je to bilo mo= guće. Zadatak Dodatka „Književnih novina“ bi bio da tu 1 takvu saradnju pomogne i unapredi, posvećujući više prostora radovima mlađih ljuđi, Ideja o Dodatku se i ostvaruje s tom namerom da se

·nađe više mesta onima koji ne za«

služuju da ostanu neprimećeni. Verujući da među mlađim lju< dima posteje i oni koji se osećaju sposobnim da daju ocene o delima i ostvarenjima „svoje generacije (bilo u književnosti, pozorištu, slikarstvu, muzici, vajarstvu) i da se broj onih koji pišu kratku pripo= vetku takmiči sa brojem onih koji

neguju stih — uredništvo „Književnih novina" će rado prihvatiti njihovu saradnju u okviru Dođatka.

Puni nade da će kulturna misija ovog Dođa:ka „Književnih novina“ ubrzo biti potvrđena rezultatima koji neće moći da budu ocenjeni kao početništvo, uredništvo

otvara stupce Dođatka kao jedne mogućnosti naše mlađe generacije da izrazi sebe i svoje doba na putu

GORDANA POPOVIĆ: PEJZAŽ III

' traganja za humanijim i istiniti-

jim, slobodnijim umetničkim izra= žavanjem. Putevi nisu samo počeci, putevi mogu i moraju da buđu pređeni i oni vođe svome cilju, Putevi književnosti su uvek puni smisla — ako putnik ima moći i želje da ih savlada, sebe prevazilazeći, a druge bogateći svojim doživljajem divnog traganja za smislom reči koji je uvek smisao čovečnosti.

· Nade i poverenia.

Pet brvih zbirki mladih besnika

Naslov ovoga teksta, uzet iz Elijarovog „Doba života”, pretstavlja osnovni uslov prihvatljivosti mlađe poezije, uopšte,

Poznavanje brirode

Prve su vode prošle sa nadom đa stignu

posle su postale obale i vatre ozeblih ljudi po tragovima u pesku raspoznavali pretke u kakve ih sve zveri nije pretvarala mašta prvi su ljudi prošli sa verom da zato žive

Prođuvaj kroz žile sve ono što znaš

zeleni sok pod bledim kožama da leprša

ili pod pazuh gde su bili nevini ostaci šuma na licu snovi da ođeš a tromost tela nijednoj vrsti slična što ubrajaš u kretanje ritmičko

Čega još nema u prljavom toku ovog raspoređenog mesa na koje sve što živi ima nepisano pravo

moja mati i orao i zeleni vuk

nalet kiše ili kakva ctopljena lipa ja moram da bežim jer za njih ne živim,

Lujo DANOJLIČ

I pored sve različnosti, u ovim zbirkama postoji jedno zajedn;čko, jezgro motiva. To jezgro pretstavljaju nepovrati detinjstva, obeleženi, još uvek, pod prstima, toplostrujnim mlazevima peska od koga su pravljene kule i gradovi, tuneli, železnice, mostovi i ove pesme za svet i ljude iz dečačkih snohvatica.

'Misaono najcelovitiju sliku pruža zbirka Vlade Stojšina, Već i sam naslov zbirke „Trojanski konj”, kao i istoimena pesma, svedoče o posebnoj zainteresovanosti pesnikovoj. Težnja da se kroz mitologiju dođe do saznanja umora i iscrpljenosti savremenog . čoveka, govori o nesvakidašnjoj pojavi u našoj mlađoj, odnosno najmlađoj pesničkoj generaciji. Utoliko teže kod ovog pesnika deluju susreti sa stereotipnim rekvizitima naše po“ ezije između dva rata: /

w.. nema ni onog jasena što je | -__plak'o dugo na prozoru”...

i Nastavak na 3 strani