Književne novine

–

| MUN:

Veče im crvenom zvezdom vid i:zbrazdđa pa u krug večni nižu staze znane... Da žitne ambare i letnji san gazda zubatim stopama verno ođerdane!..

Dignu njuške pa reže na zvezdanu sliku

. dok zvono zavitla crven krik iz staje. Tad svakom zaigra srce u jeziku — . a ne sme nijeđan prvi da zalaje...

Tek neki najmanji od straha ujeđe

kroz gusto granje zlatnog nočnog ježa: Za njim svi plaznu jezike na zvezde pa buknu šareni božuri laveža.

Raskošna noć ustrepti ko srebrna breza. Psi joj sve besn'je grizu nežnost čednu... Ljudi se bude... Toplo... A zri jeza...

I idu sekire da im mal oglednu.

Tada, da se udobre — psi u jarost padnu: Svoje crne senke, zli, kolju do zore... Zato će ujutru ljudi da im dadnu poljupce opanaka i kosti i kore...

Vjetrovi

Ugasiše zelenu svjetlost jablana

zemlji poderaše košulje rogovima. razdraženog bika · na rukama pogas:še tople svijeće ljeta a glasovima uzeše narandžaste boje. Ostajemo prazniji za jedno ljeto

· ostajemo korita u kojima leže

oklopi uginulih rakova.

Vjetrovi nam prekriše lica

a ledenim maramama zamišljenosti.

Dobrica M. ERIG

Dragan BOŽIĆ

Urasli u kamen

Kad zagrlim kamen » rukujem se sa mnogim nevidljivim prstima a moja desnica je glatka

za milovanje ežuljenih ruku

jer se u mnogim lobanjama udavilo proleče kad pritegnem jače

iz kamena izlaze mršave senke

— puške upere u vetar,

a jezikom nemim traže od vremena

kusur života

: zaboravljen na utrini

Kad zagrlim kamen koža mi se ohladi od postojanja, pa od sebe pravim milion ruku - da pozdrav bude vreo i svoje poklonjeno leto delim na milion malih leta a onda najtoplije grlim kamen milion kamen jer sam ·i ja kamen kamen. . Staša BOGDANOVIĆ ,

GOZBA |

Čovek je govorio najvažnije novosti

deca su pištala u pištaljke i male trube vreme je nudilo lulu mira vetru

ovaj zatim obali, moru i crvenim koralima

Galeb je sasvim polako padao u vertikali pogođen krikom ženke

Plavo se nudilo kao dojka

bilo je lepo biti galeb # koji je stremio gore ka plavom j dole ka plavom i

i nije mogao da se odluči ?

Čovek je mislio lepo je prodavati – što ljudi kupuju _ deca su milovala pištaljke i male trube : vreme je umiralo zagrljeno sa vetrom | obalom, morem i crvenim koralima. __eiom, Ju WP Božo VUKADINOVIĆ,

___ ____ ____________________________ _ - — | RLJJ—

___U cilju doprinosa diskusijamd 6 stavi KMrijiževnosti ki našim srednjim školama — molimo čitaoce „Književnih no vina”, učenike i nastavnike, da ukratko odgovore na pitanja

naše ankete:

1; Sta mislite da nedostaje našim udžbenicima kKnjižev“= nost: i koji su propusti karakteristični za nastavu naše i svet= ske Književnosti u srednjoj školi?

2. Šta, po Vašem mišljenju,

treba učinifi, da bi mastava

književnosti više došla u sklad sa trenutkom savremenosti razvoja naže književnosti? 3. Da ii lektira učenika uvek upotpunjava ona znanja koja nastava književnosti u srednjoj školi treba da daje ili daje?, 4. Ko je posrednik u nastavi književnosti između didaks tičnosti i učenika; da li se didaktički princip nastave identifikuje sa zaključkom o nekom delu jednog pisca?

DRAGA VUKOVIĆ: BAKROPIS

ODGOVARAMO ı Momčilo DIMIĆ

Vaše književne ambicije zahtevaju više stvarnog rada na upoznavanju vidova odgovornosti pisca u odnosu na korišćenje mogućnosti jezika i na ono što se, popularno rečeno, među gimnaziskom omladinom manje ceni nego što je nužno a zove se — gramatika.

A poznavanje elemenata korišćenja jezika — jednim delom uslovljava istinu da nije uvek bitno šta se kaže, ako se ne vodi računa o tome kako se kaže, u slučaju pisane reči, naročito.

Caca KOJEVIĆ

Vi ćete sigurno pisati bolje, ako budete imali u vidu da stojimo na stanovištu da jedna pesma

· nije uspela ako u njoj čitamo iz-

jave kao što su ove:

„Srce je moje slomljeno, grana je onda cela”

ili: „Vetar mi priča o šuštanju lišća Klupa o ljubavi po parkovima”,

Hteli bismo da se složite sa nama da ne treba kazivati ono Što je van osmišljenog i oplemenjenog verovanja u veću složenost savremene poetske emocije i misli.

Dobrosav PAVLOVIĆ

Dovoljan razlog za objavljivanje jedne poezije nije buntarsko ras=položenje u odnosu na društvo ako nije i misaono definisano i ako ne-

ma svoje umetničke vidove, UzrO= ke i podatke o stavu pesnika. Savremeni život isuviše je složen da bi ga pesmom, kae apelom, pa zva= la se ona i „Poziv”, sa didaktičkim ciljevima — mogli da popravimo. Osim toga, molimo Vas da nam pošaljete i druge svoje stihove i da tekst tih priloga bude otkucan na pisaćoj mašini. Jer, ovo nije puki formalizam, već iedan tehnički uslov koji je obavezan za sve saradnike naših listova i časopisa,

Rade RADOSAVLJEVIĆ

Mogućnosti Vašeg daljeg rađa u literaturi, imamo utisak, — postoje. Ali, da li ste mislili i o tome šta znači svoj stih, celu pesmu, osmisliti kao jednu konkretnu ak= ciju, kao čin moralnih, spoznajnih i psiholoških vrednosti?

Mina ĐENDIĆ

Da bi Vaši „Akordi subjektivno=

sti" ali bez podnaslova „Trilogija”

mogli: da dođu u obzir za objavlji= vanje, kao i drugi Vaši stihovi možda bi dobro bilo da upoznate više onih književno-kritičkih tek= stova koji mogu da Vas ubede da ići „na nož” ogoljenom emozijom na probleme XX veka (a XX vek češće pominjete u svojoj poeziji, zar ne?) — nije dovoljan uslov da jedna poezija bude POEZIJA, da kle, sinteza pesnikovog dožiV“ljaja sveta i opštih, dakić najkonkretnijih, đamara življenja M našoj savremenosti,

li.

Nade i povememia

Nastavak sa 1 strane

pored zgusnutih metaforičnih kre= sova tipa onog nasmejanog dečaka što „kleči na skeli”

•.. „i šiba

'| prutom po suncu.”

f

· Jako je u većini pesama bolji Ver= hifikator nego pesnik, što, naravno, ne znači da su te pesme lišene po= etskog tkiva, on je, naročito td-= žnjom da se sav razgoliti u dožiV= ljavanju savremenog kroz antičkć simbole, postigao nekoliko vanred= nih poetskih trenutaka.

VLADA STOJŠIN

Poklonivši znatno više pažnje nadražaju sveta na svoje bpesnič« ko čulo, Petar Pajić se svojom zbirkom „Dan”, javio kao već „for=miran pesnik", kako je to negde skoro rečeno.

Ako samo letimično preletimo pesme „Stablo”, „Nedelja”, „Buđe“. nje”, odmah vidimo da za pesnika život — afirmacija poetskog kao celine, nije primaran. On stalnć naginje ka poetizovanom đetalju;

'dok je Stojšin u sintetičnoj katarzi,

dotle Pajić razlaže, odvaja, anali= zira, ispituje mogućnosti odvojč« neg: :

PETAR PAJIĆ

„Ostani posle odlaska, · Sakri se ako možeš, tu okolo,”

— odlično se snalazeći u običnim stvarima: vodi, zemlji, vazduhu, vazama za cveće i ostalim rekvizi= tima moderne poezije (sobi, ziđu, prozoru itd.).

| „Roman” „Kao da kraja nema” Pavla Kičevca nosi u sebi sve elemente pismenog početništva, Možda bi se, na mahove, u njegovo: poptsko-proznom embrionu mogli nazreti elementi smisla za roman– tično naslađivanje patnjom:

sw... a pauci i dalje prave jesen označavajući je sitnim i krupnim ožiljcima”...

mada je sve to najčešće razvodnje- |

no, monotono:

- Jeđan izgubljeni cvrčak pevac i je sutrađan svoju tužnu pesmu na polju... Ona je bila monotona i dosadna, i tužna, tužna do suza.”

PAVLE HIČEVAC

Branislav Kupusinac je sav u konvencionalnostima. Tu su čekanja, peroni, odlazak vozova, Woćne ispovesti, ubistva, zakletve,

„Svečane reči”, molitve, „bleda smi~

renost reke" i „lenji tokovi zelenih oblaka", Pesnik sam kaže:

Ali ja ništa ne đonosim”.

I to je tačno. Mladost je i ovoga puta, uz prilično visoku cenu, Uu= spela da ostane ·đosledna sebi, iskrena. I to je njegov najveći kvalitet. ć

„Mučnina okuka” Esada Ve<

· lića ima u sebi simptome drukči“

BRANISLAV KUPUSINAC

jeg „obolenja”, Njegov stih pati od izvesne Ššupljikave nedorečenosti. Pesnik se jednom:

„Obesio o grmljavinu u draginim ' očima”,

drugi put, opet, kažeš

„Prsti su ti se nađojili ptica i prali u mojoj svečanosti”.

Čas je „čvorav”, i „traži malo“ prostora pod nečijom kožom”, čas

ESAD VELIĆ

„može da stane U krvno zrnce”. Njegova zbirka je utoliko mučnija, što nosi u sebi obeležje bezbrižne upornosti, jer je cela zbirka „ispevana” u tom tonu.

Uz više strpljivosti i rada autora na pronalaženju svežijih motiva, Kupusinac, Kićevac i Velić mogu svoje nade i poverenja u ono šio pišu da prenesu i na nas, čitaoce, onako kako su to učinili Stojšin i Pajić. e Zoran MILIČ

NOVI ROMAN

IRVINA ŠOA

IRVIN ŠO: »LUSI KRAUN« |

Pisac „Mlađih lavova“ u ovom svom romanu napušta epske okvi=

re ratnih podviga i svoje omiljene junake pod šlemom., Široka pano= rama rata zamenjena je uskim po• rođičnim okvirom. Mesto otvore= nih sukoba, gde čovek stoji prema čoveku kao otvoreni neprijatelj, u ovom romanu stoie jeđan,. nasuprot drugom podmukli neprijatelji, vezani krvnom vezom, u prividnom miru „američkog načina života“. Tema ovog romana je banalna poput kakve vesti i skandalozne ru= brike: mlađa žena, majka jednog deteta od 15 godina, stupa jednog

„Zbogom velika tajno“ je priča 0 beogradskoj deci, priča o dečacima jedne beogradske ulice Koji su, kao i deca svih ulica, imali Svoje tajne, Te male tajne, tajne iz škole, iz snova, iz želja, iz kuće — svoje i susedne, iz ulice, bile su most i prijateljstvo, bile su staro, šli za decu uvek novo otkrivanje sveta, i to od malih stvari na koje se brzo privikava.

Ličnosti ove knjige mogu se sreSti svuda. Oni nisu svojina samo one uličice kod Karađorđevog parka, to su deca i ostalih ulica i sela, to su deca današnjeg dana.

Mira Alečković, koja ima već svoju publiku, nije razočarala. Izvuhla je iz ove naizgled obične teme nove askcente. Oživela je tekst

Nova knjiga Mipe Mečković

„Zibogom velika tajmumo“ ·

knjige detaljima i epizodama koje su povećale vremensku autentičnost (odeljak „Putovanje na Mars“). Jezik je prilagođen ne samo uzrastu ličnosti već i sredini u kojoj se nalaze, tako da je ostvaren retko prijatan utisak.

Takođe treba istaći, što nije od

malog značaja, spretnost Mire A-

lečković u oživljavanju radnje. Ona sigurnim i zanatski uspelim potezima vođi svoje ličnosti dajući im i poseban psihološki (u određenim granicama) smisao. Deca će

rihvatiti ovu. knjigu, „dopašće im se. Slikarski korektne ilustracije

Save Nikolića kao da su negde već viđene.

Miloš JEVTIĆ

leta, u otsustvu svoga večno za poslenog muža, u grešne odnose sa mlađim vaspitačem svoga sina, Pi= sac kao da želi da naglasi banalnost ovog slučaja. To nije šekspirovska drama strasti, već jedan sukob i veza koja je nužna posledica ne samo izvikanog „američkog načina življenja“, već i posledica ponižavajućih bračnih odnosa. Jako naglašeni frojđovski tretman umnogome je pomogao piscu da iz sveopšteg spleta kompleksa uniže= ne žene, tirahskog muža i prevarenog deteta, — izvuče psihološki opravdane postupke. Odlika ovog Šoovog romana je njegova objektivnost: pisac nikada ne. insistira. Njegova objektivnost — to je njegov jeđini komentar, jedina osuda. „Preljuba je“, kaže u romanu jedna ličnost „samoizražavanje američkih žena više srednje klase“, Ceo roman je ilustracija ove teze i istra živanje uzroka ovog zla. Negde je rečeno da se snaga jednog pisca Ogleda u sposobnosti da „banaine, svakodnevne mohfive uzdigne do u-

metničke visine. Irvin Šo je ro-

· manom „Lusi Kraun“ potvrdio tač-~

nost ove pretpostavke. Njegovo vešto vođenje zapleta, lirski pasaži,

'a iznad svega njegovi dijalozi —

čini avaj roman značajnim ostvarenjem i dokumentom o savremenoj američkoj porodici, nad kojom lebđi avet biznisa, uništavajući lju-

bav i spokojstvo. , Danilo KIŠ