Književne novine

ANE

Prancuskud | Knjičevnost ovoga

momenta karakteriše klonuće, zalaženje, „opadanje nekih njenih reprezentativnih pisaca poznatih širom sveta i pojavljivanje, nadiranje, afirmacija | skoro čitave jedne grupe mladih pisaca u koje se polažu mnoge nade. - Morijak, aktivan samo kao publicista koji se redovno sreće u „Ekspresu” i „Književnom Figaru“, prima pretsmrtne počasti, Pre nekoliko godina dobio je Nobelovu nagrađu, ali ima još počasti koje mu se mogu dati. Izabram je za dopisnog člana Američke akademije nauka i umetnosti, a Francuska vlada mu je dodelila Veliki krst Legije časti, Neki ministri su se bunili protiv predloga da mu se dodeli ovo visoko odlikovanje, jer ih je publicističko pero Morijaka ponekad oštro zakačilo, ah je đe Gol diplomatski rešio stvar, rekavši da se i on može požaliti na Morijakovo pero, ali da je danas, kada Rusi ne dozvoljavaju svom piscu Pasternaku đa dobije Nobelovu nagrađu, neuputno . ođbacitl dođeljivanje jednog dlikovanja piscu koji je tu nagrađu već dobio. U međuvremenu Morijak je doživeo metamorfozu svog političkog stava i od „manđesiste” postao vatreni „đegolista”.

Malro je okupiran politikom. Kao ministar u de Golovoj vlađi putuje u Iran, Inđiju i Japam sa Specijalmom porukom svoga premijera, u cilju đa uspostavi tešnje kulturne i političke veze sa ovim zemljama. Sa njim on prisuštvuje sednici Visokog komiteta francuske omladinske organizacije i U svom govoru daje krilaticu koju francuska omladina treba da sledi: „Kultura i hrabrost”, Njegov sin

radi primera za hrabrost trenira .

boks i pomišlja da počne da sec bori kao bokser-amater, U svakom slučaju, putujući i prisustvujući konferencijama i vladimim sednicama, koje, kao ona kađa se odlučivalo o devalvaciji franka, mogu da traju i do tti sata ujutru, Malro ne može da piše, Sa romanima je već ranije bilo gotovo, aki sada izgleda, đa je i njegovo delo istoričara umetnosti završeno ili bar ozbiljno zapostavljeno.

Monterlan je objavio dramu o Don-Žuanu. „Pravo je čudo Što ovaj pisac nije ranije | napisao dramu na tu temu, tako mu ona leži, ta tema ponikla u Španiji, koju je Monterlan tako voleo i sa toliko uspeha slikao. Ali drama, koja prikazuje ostarelog Don-Žua-, na, a njegov lik i sudbinu daje uglavnom u obliku jednog briljantnog ali dugog monologa koji postaje dosađan, nije naišla na oduševljenje. To je utisak koji daje jedna javna diskusija o komadu, to je i utisak koji se dobija iz mnogobrojnih prikaza komada koji se sađa igra u Parizu sa Pjerom Braserom u glavnoj ulozi. Mnogi kritičari i ljuđi od pera nisu se

TRANSOAZ MALE-ZORIS x · x 5

uzdržali da kažu kako su mneprijatno iznenađeni | Monterlanovim delom (Gabrijel Marsel, Moris Žuando, Rober Kanter). I ovaj pisac koji sađa ima 62 godine i koji je kao jedini živi francuski pisac ušao u Ašetove klasike, „očigledno ne može više mnogo dobroga da doda

čitavoj biblidteci romana i drama

koje je već mapisao.

Četiri velike Književne nagrade koje su dodeljene krajem godine otkrile su neka nova imena pisaca, od kojih su neki mladi samo kao pisci, a neki i po godinama.

Najznačajniju, „Gonkurovu nagrađu dobio je za Svoj prvi roman „Sen Žermen Fransis Valder, koji je ranije napisao samo dva filozofska eseja. U okviru istorniskog mnomana Koji se zbiva 1570 godđine, pred sklapanje | „Sem-Žermmemskog Ugovora: između katolika i hugenota, on je ustvari napravio studiju o diplomatiji, o načimu vođenja diplomatskih pregovora i raznih smicalica i zakulisnih igara. Ali Valder nije

mlad čovek i za sobom ima Već dobar deo vojničke i diplomatske karijere. S

Nagrađu „Femina” dobila je re-

lativno mlađa Fransoaz Male-Žoris

KNJJIŽE.MNJE NOMAUN.E

TEME

ili pregovaranje”,

· Književna panorama

za svoj roman „Nebesko carstvo”, ali to nije značajno delo, Trebalo je da ovu nagradu dobije pre dve godine za jedan drugi svoj romam i dame iz žirija koji ovu nagradu dodeljuj> htele su ovim da isprave svoj stari greh. Nagrađeni pisac je žena jednog slikara i opisuje ambijent u kome živi, Monmartr kako on sada izgleda i nekoliko interesantnih osoba koje se oku= pljaju u kineskoj kafani koja je svoje ime dala romanu. wo

Ali nagrađu „Renođo” dobio je mladi pesnik sa Martinika Eduar Glisan za svoj prvi roman „Lezarda”. To je jedna vrsta poetskog romana, u kome se ogleđa izvestan uticaj poznatog pesnika Sen ŽonPersa. Ovaj mlađi čovek je u svom romanu, opisujući svoje zemljake dolinom reke Lezarde, nastojao da jednom nenametljivom simbolikom pokaže kako je put njegovog naroda, kao put gweke od divljeg i nabujalog potoka u centru ostrva do mirnog i stišanog ušća, put do stvaranja nacionalne fizionomije koja uvire u svetsku celinu.

A nagradu „Interalije“ dobio je mladi novinar Bernar Poaro-Delpek za svoj prvi roman „Veliki smetenjak”, Ovaj dopisnik iz sudske dvorane lista „Svet” pokazao je retku sposobnost da do izvesnih ideja O životu i ljudima đođe. putem smeha i satire i stoga su ga kritičari nazvali moralistom kroz smeh, To je i razumljivo kad se zna da su njegovi vrsni uzori Marsel Eme i Žid u svojim „sotijama”. , •

Interesantno je da je utakmica. za ove nagrade otkrila i izbacila na površinu dela više mladih pisaca, bilo da su im dela nagrađena ili su bez uspeha učestvovali u konkursu za neku od glavnih na-

građa, Tako je roman Krfstsjane Rošfor, koji reklama ističe „kao najbolju knjigu godine, bio veliki konkurent Fransoazi Male-Žoris za dobijanje „Femine”. Na ovom konkursu ona je propala zbog veštih manevara. onog dela žirija koji je bio na strani njene konkurentkinje, ali je zato dobila nagrađu „Novi talas”, kojom, se nagrađuju Književne nade, Njen, roman „Odmor ratnika” (mislim po jednoj Ničeovoj invehtivi protiv žena), opisuje ozbiljnu ljubav jedne žene prema čoveku koji tu ljubav tako mne shvata. I madđa je romam napisan u prvom licu a, pisac je žena, u njemu se manifestuje želja da se potsmehne ženama, koje ne shvataju da su muškarci samo „odmor ratnika”, Kristijana Rošfor, međutim, ima skoro gotov jedan drugi roman od osam stotina na, a, nagrađeni roman je napisala samo zato da bi napravila predah u pisanju tog svog velikog, kapitalnog dela. e

U generaciji mlađih koji su več postali poznati širom Francuske posebno mesto zauzima Pilip Soler, koji ima samo 22 godine. Već pri pojavi njegove pripovetke „Izazivanje” u jednom časopisu skremuo je pažnju Fransoa Monijaka, koji

mu je pretskazao sjajnu buduć-'

nost kao pisca. Sada je objavio roman „Čudna usamljenost” kojim je potvrđio Morijakova predviđanja i konkurisao za Gonkurovu nagradu. Ovaj mladić je kao bolešljivi dečak mnogo čitao i vodio svoj dnevnik koji ga je pripremio za pisca, Oduševljen Prustom, on svoje stvari piše jednom prustovski minucioznom psihološkom introspekcijom. Ali opisujući ljubav kao jedan novi Rejmon Radige, on

Čedomir MINDEROVIĆ

MONSUNSKE VARIJACIJE

Magla se vuče dubodolinama ispod nas

Grebenima pod nama

Preko pauka i škorpiona koji su jedne noči iznenadno iznikli na našim zidovima nabreklim od vlage.

Preko kost i koža ponija

Preko jedne iste Večne

Gramofonske melodije Nešto i Kao

PBenareski

O sole mio

sa praznim otrcanim sedlima jer su sva deca otišla negde. daleko. iz-ferijja

WAV: “ i.

Što nikad ne prestaje iz već polupraznog salona za rolšue

Kod Knjižnice

na Glavnoj ulici

Preko nabujalih vođoderina koje nam ruše put za Delhi

Uz ćuvike Uz čuke'

' Preko kamenih niskih kućeraka

Staklima izgubljenih prozora u beskraju pored ogromne skeletne Gandijeve litografije na „umetničkoj izložbi” za jednu: anu Ispod Topovskog Brda na kome nema ni traga topovima

Koprivom obraslog grebena sa crvenim isušenim

Magla se uvlači

ispljuvcima · betela

Kroz monsunsku beđu golokožih kulija O-O. Kroz otvoren prozor sobe sa još pomalo tinjajučom vatrom

Na mrtvi mali radioaparat Kroz naše pore

Kroz kapilare

Kroz reči

'Kroz misli

/ Kroz zamisli

Kao daljina a

Kao neki nedosanjani san

·Kao plava austrijska uniforma pred davno iščezlim turskim

Kao detinjstyo.

grobljem u. Paliluli

Hotel nad nama skoro je već sasvim izumro

Izabran je

Davno i --

I Mister Masuri

I Mis Masuri

'T Najuspelija Dečja Maska Davno su već otsvirane Sve sambe

I rambe

I valceri

I tangoi

T izvedene su sve poslednje oproštajne večeri

Muzičke kapele.

Gasi se hotel „Hakman” · Gasi se glavna masuriska ulica Kroz 'sve bazare & „Daleko negde u Himalajima Negde daleko tamo U neđođin

Dok Dragan Na mahove Seđa za klavir I izvođi svoje varijacije I te varijacije u magli

Davno je već u Hotelskim obračunima utvrđeno da je Gva

godina omanula

. \

Gde te ni masuriski kuli m» mogu odvući u svojoj prljavoj rikši

Te varijacije u magli koja se prevlači preko nas

” ;

Odozdo S40 “ Iz hinđustanske ravni

Te ćudljive

Sanjive

Tsprekidane

Nervozne

Paria

zauzina stav. koji je anktmprustovski: nastoji da pokaže da vreme ustvari ne postoji, da sve, kao i njegova glavna ženska ličnost Konša, prolazi, gubi se i ponovo se pojavljuje.

Ova nova generacija, kojoj još pripadaju Žak Ban, „Žan Raspaj, Žizela Prasino, Ksavije Solomon, Rejmon Barkan itd. pothranjuje nade da se savremenoj framcuskoj literaturi otvaraju novi horizonti, Čini mi se da sa francuskim Književnim podmlatkom dugo vremena posle rata nije bilo kako treba, nije bilo nada na pretek. Vrlo je mali broj onih koji su doneli nešto novoga među dvesta ili čak trista mlađih ·pisaca koji svake gođine startuju. Fransoaz Sagan je dugo vremena bila skoro jedina nada, Pored nje pojavili su se s jednim sasvim novim gledanjem ma literaturu Alen Rob-Grije, MišeI Bitor, Natali Sarot itd. Za istoriju savremene literature bila. je to interesantna pojava: u duhu trađicionalne težnje francuskih, pisaca, oni su stvarali. i jednu teoriju literature, jedno gledanje na literaturu, poznato pod imenom „škola pogleda”, jer su insistirali na čisto vizuemim senzacijama. Ali to je jedna teorija koja je sva proizašla iz rezultata, naknadno stvorena da te rezultate potkrepi, a PFransoaz Sagan takav pogled na literaturu nije ni imala.

Nova generacija, međutim, mnogo više prilazi literaturi sa jednog int»lektualnog gledišta. Kristijan Rošfor ističe kako je mnoge dame provela u biblioteci Svete Ženevjeve Čitajući filozofe, naročito Hegela. Filip Soler primećuje da mu Saganova ne kaže mnogo, jer njenom delu nedostaje intelektualna

Plahovite Dečje

· tehniku romana

atmatura koja je neophodna! A Bermnat Poato-Delpek izjavljuje: „Mislim da ne postoji knjiga, bio to romam ili nešto drugo, koja ne čini da se na neki način razmišlja”, Od takve jedne generacije može se očekivati više nego od one koja je bila bez jednog idejnog stava ili koja je taj stav naknadno izgrađivala, mnogo više kao nego: kao stav pisca. *

Od pisaca stare generacije najaktivniji je još uvek Andre Moroa. Posle „Istorije Francuske”, napisao je biografiju Aleksandra Fleminga, pronalazača penicilina, Sudeći po ,skraćenoj verziji koju sam čitao u jednom dnevnom listu, ova biografija sigurno neće moći da se meri sa „Arijelom”, po mom mišljenju najlepšom biografijom koju je Moroa napisao (o Šeliju), ali ona nesumnjivo doprinosi uvećavanju njegovog biografskog dela, koje ga čini najvećim biografom našega vremena,

Od već poznatih pisaca Aragon je ponovo skrenuo pažnju na sebe. Njegov romaem „Sveta nedelja” je po mišljenju mnogih ! čak i onih koji ne skrivaju. svoju osudu Aragona kao čoveka, veoma značajno đelo. Bilo je mišljenja da ovaj njegov istoriski roman najviše zaslužuje da bude nagrađen Gonkurovom nagrađom, ali je žiri ipak odlučio da nagradu ne treba dođeljivati jednom tako poznatom piscu. U svakom slučaju, Aragonov roman je uspešno oživeo jedno neobično doba, opisujući povorku ljudi koja se posle Napoleonovog iskrcavanja sa Elbe u Francusku, sa Lujem XVIII na.čelu, povlači na Sever, njihove planove, ljubavi, mržnje, interese, shvatanja i preobražaj, stavljajući u centar zbivanja čuveneg slikara Ženikoa.

Pažnja javnosti, međutim, nije samo uperena na uspehe njihovih pisaca, nego još uvek i na ruskog pisca Borisa Pasternaka. Utoliko pre što jedna vest pokazuje da je njegova buduća sudbina kao pisca možda delimično vezana i za Pariz. Naime, u jednom skorašnjem intervjuu nemačkom listu „Svet u

Varijacije sa unajmljenog dotrajalog Klavira Nad promizlim policiskim patrolama

Nad nama

Nad usijanim crvenim delhiskim olujama

Nad dalekim Rtom Komorinom Nadamnom

Možda su jedine radosne svetlosti

U ovom trajanju

; U. magli Svirala

Svirala u monsunskoj masuriskoj noći

Ko je to Kuli

Čobanin mršavih koza koje mi tako često

Ko zna otkuda Iz magle d , NO Dolaze na prag?

Avgustovska posavska noć Puna zvezda

T jedna

ITU SAN

Negđe blizi

Nevidljiva

Svirala.

Ja ću otići a ona će se opet javiti

Ta svirala

Javiće se \ m Uvek

Ponovo 1 „a

Dok je grebena na grebenu Dok je kamena na kamenu.

Ja ću i odavde otići 7 Kao sa Dunava što sam oltišao Sa Vitave ·

Sa Neve

Sa Temze

Sa Sene

Sđ Tibra

Sa Visle

A ona će ostati

Ta svirala

Ta pesma

Ta monsunska noć na beskrajnom himalajskom grebenu

Te daleke zvezde

Svirala ea Svirala u monsunskoj noći. Je li to sloboda · Zvezdo Ca Kozo na mom pragu?

Gde je slobođa

Gde je ta nevidljiva svirala u ravni

Na ćuviku

S grebena na greben

S talasa na talas

S kamena na kamen Sa zvezde na zvezdu. Kuli tamnuje · Čobanin tamnuje

Monsunska noć na beskrajnom himalajskom

Daleka zvezda tamnuje Kamen na kamenu tamnuje.

grebenu tamnuje .

|| ,

Mi ćemo svi otići a ona Će se opet javiti — ta svirala,

kritičaray nedelju”

FRANSIS VALDER »

izjavio: stranim

Pasternak je „Veoma sam #Z3jpizahvalan

izdavačima, jer su oni moji pri-

jatelji i mnogo su učinili za mene. Stoga mislim đa mogu da im dam jedan savet: ako uopšte hoće da objave jedno drugo moje delo, preporučujem im jednu malu zbirku nepolitičkih i vrlo ličnih pesa= ma, nešto kao poeme koje su pratile „Knjigu časova” od Rilkea. Ovu zbirku pesama sam nazvao „U intervalu” i jedan njen primerak nalazi se u rukama jedne moje odlične pariske prijateljice, gospođe Žaklin de Projar, ulica Fresnel br, 21 u Parizu”, ~

Ova Francuskinja koju Pasternak smatra svojom · prijateljicom: nastavnik je ruskog jezika u jednoj školi u provinciji i pariski novinaTi Su je, saznavši za ovu pesnikovu izJavU, pronašli upravo u trenutku kada je iz Pariza odlazila u svoju školu i upitali je šta je sa Pasternakovom zbirkom, da li ju je ona već možda ponudila nekom izdavaću. Ona je, međutim, sasvim neoČekivano odgovorila: „Informacija sa kojom ste me upoznali mnogo me čudi. Izjavljujem da je ona „li= šena Svake osnove”, Šta sada misliti? — pitaju se mnogobrojni čitaoci Pasternakovog „Doktora Živaga”, knjige koja je u Francuskoj štampana u 500 hiljada primeraka, Ipak, nadaju se da će Francuzi prvi citati najnoviju zbirku Pasternakovih pesama,

Naravno, njen tiraž će zavisiti i od toga koliko će knjiga poskupeti posle devalvacije franka, Jer i u tako kulturnoj zemlji kao što je Francuska, koja je po broju stanovnika skoro, tri puta veča od nase, postoji ktiza knjige. Izdavači se žale da moraju đa izdaju osam „od deset. pisaca koji se uopšte ne isplate, nađajući se, vrlo često bez rezultata, da će jednom dela nekog od. tih pisaca dostići veliki tiraž. Knjižari pak tvrđe da najveći broj čitalaca svake godine pročita samo četiri knjige, one koje odnesu nagrađe Gonkur, Femina, Reno= do i Interalije. Ostalo ostaje uglavnom da stoji po maftjacinima, jer problem jedne literature zavisi i od cene knjige i opšteg materijalnog stanja jedne zemlje.

i U tom aspektu interesantna je jedna nova vrsta koopetacije literature i filma: biće snimljen film o tome kako poznati pisac Žorž Simenon piše jedan svoj roman. Film će početi u trenutku kada _ ovaj retko plodni pisac bude zapoceo da piše jedan roman, a završiće se u trenutku kada završi roman koji buđe pisao. Film treba da prikaže ne samo u kojim uslo» vima i kako pisac piše, nego“ i da u toku njegovog pisanja oživljava i slikama pretstavlja sve one liče nosti i događaje koje pisac stvara, Ovaj film će, dakle, biti neka vrsta pandana filmu koji je Kluzo stvorio o Pikasu, a režiraće ga Ž.-F. Odiroa, raniji asistent Žaka Bekera. TI ovaj film će biti vrlo •nteresantan ne samo- za ljubitelje filma nego i. za.ljubitelje literatđre, koji će moći da vide ne naknadnu realizaciju jednog romana, nego njegovu prethodnu ekranizaciju koja, će preteći.

književnog đela. Jedno tako „štampano” delo sigurno neće doživeti gubitke i nije bespredmetno zabrinuti Se za sudbinu Kkmjige pred tom novom ekspanzijom filma oblasti drugih umetnosti. i Dragan M. JEREMIČ

DUŠAN GAVELA: PETIMĆI ı ZA PRAZNIKE;

aaa

štampanje ~