Književne novine

BORIS KTIDRNC

Sabrana dela TI

fKultnra«, Beograd, 1959)

W drugoj knjizi Sabranih dela Borisa Kidriča objavljeni su „članci, rasprave i govori iz periođa od početka 344 do maja 1946 gođine. Ova knjiga je izuzetno značajno sveđočanstvo o vremenu neposredno pred završetak Drugog svetskog rata i O obnovi ratom opustošene zemlje, Ma koliko Kiđričevi rađovi „zađirali prvemstveno u specifičnu problematiku Marodnooslobodilačkog pokreta u Sloveniji, oni — s obzirom na ODpštost i jeđinstvenost Narodnooslobodilačkog pokreta — istovremeno imajJu ogroman opšti značaj. Kidrič, naime, ističući i obrađujući pojedinačma konkretna „i specifična pitanja, polazi muetođološki principijelno od onih sadržaja koji u osnovi karakterišu jugoslovenski narodnooslobodilački pokret u celini,

Prvim delom druge knjige Sabranih dela Borisa Kiđriča „dominira problematika izgradnje nove marođne vlasti, izgradnje mođerne armije, likviđacije izdđajničkih i Kvislinških elemenata i učvršćivanja bratstva i jedinstva između slovenačkog i ostalih jugoslovenskih narođa. Drugi deo Knjige obuhvata govore, članke i rasprave napisane u prvoj godini po Oslobođenju, Posebno se ističu gOVoOri: Iza nas je pobeđa — pred nama težak posao i „Posle heroja borbe neka dođu heroji rađa, kao i rasprava, Klasna logika u Narodnooslobodilačkom pokretu,

Kidričeva rečenica je poletna. Nje” gova misao —— upravljena na ono najbitnije u datoj situaciji i u dđatom vremenu — mobiliše, objašnjava, kritikuje, građi. U tom smislu dovoljno je pomenuti raspravu Rat birokratizmu, Kkarijerizmu i ostalim nezdravim pojavama nastalu krajeni 1944 godine.

Kidričevi rađovi nisu samo istori-

· ska sveđočansiva o jednom vremenu i pokreliu. Oni su neiscrpan izvor i prilog našoj društveno-političkoj, polemičkoj, Kulturno-istoriskoj, publicističkoj i marksističkoj literaturi. Ova Kiđričeva Knjiga nam pomaže ne samo da bolje shvatimo nedavnu prošlost i njene tekovine, nego da reljefnije? sagledamo sebe i svoje zađatke u postojećoj stvarnosti. Za ilustraciju ovoga mogu se uzeti sleđeće dve Kidričeve misli:

»Oslobodilačka borba, koja je stvorila osnovu Za nov polet, bila je već zato sama po sebi najviši kulturni čin« (351). -

»Svaku svoju pobeđu izvojevaćemo znojem. Tako je bilo u prošlosti, a tako je još i sada« (401).

Drugu knjigu sabranih dela Borisa Kidriča sjajno je preveo Dr Niko Berus. Ređaktor Zvonko 'Fkalec.

E. CC.

* * *

DZEK TREVOR STORI

Nevolje sa Harijem (»Rosmos«, Beograd, 1960)

Knjige objavljene u edđicijama de-

tektivskih romana (kakva Je i »Kosmosova« »Zelena biblioteka« u kojoj se pojavila knjiga »Nevolje sa Harijem«) obično dočekuje već izgrađeno mišljenje o delima te vrste čija je draž zasnovana na dobro poznatim efektima. Čak i kod izuzetno uspelih dela tog žanra, reč je samo o onim kvalitetima, koje u manjoj meri poseduju i ostali đetektivski romani. Poređenje romana te vrste sa ostalim delima koja obubvata ovaj književni rod gotovo je nemoguće; zajedničkog merila nema. 'Knjiga Džek Trevor Storija pretstavlja izuzetak u tom pogledu. Po mnogočemu ona je detektivski roman, ali izvesne satirične osobine izdvajaju je iz „zatvorenog kruga grodnih knjiga. I ličnosti i ambijent neobični su za filakva dela, a i sam »zločin« koji je u centru zbivanja ustvari nije ni izvršen, Zbog toga je ova knjiga delimično i parođija uo” bjčajenih detektivskih romana.

Povod za zaplete opisane u OVOm romanu bio je leš Harija Vorpa, nađen jednog dana na ruđini „iznad usamljenog naselja Starousvika. Jedan penzionisani lađar veruje da ga je ubio slučajno, u lovu. Seoska

usedelica, koju je Hari, ošamućen, tog jutra napao, misli đa ga je ubila cipelom, braneći se. I u svom naivnom strahu njih dvoje, uz pomoć Svojih šuseđa slikara-boema i mlade zakopa-

uđovice MHarijeve Dženifer

27 ZAO

vaju i otkopavaju leš pokušavajući da ga se oslobode. Pritom se postepeno otkriva pravi uzrok MHarijeve smrti — srčana kap. Niko nije Kriv.

Upoređo sa razvojem ovce »detektivske« priče provlači se i satirična nit, Wetko uspeli komentari i dijalozi puni duhovitih obrta reči daju tempo pravoliniskom razvoju radnje. Pisac se pritom kloni lažnog psiholo>giziranja, a mestimično zanemaruje i realistički postupak, dominantan u ovom delu. Oba toka u romanu spaja nenametljiva poruka autorova da istina, ma kakva bila, donosi najmanje zla i da je život često lepši nego Što mislimo, za sve, izuzev za nesrečnog Harija. Ali Hari u romanu i nije ličnost, već samo deo dekora, povođ za ove tragikomične događaje.

Ivan Šop

DUSKO RALIC

Pakao nije na nebu (»Ročo Racin« Skopje, 1950)

Pod ovim naslovom Krajem prošle godine izišla je iz štampe nova Kknji-

ga pripoveđaka Duška Kalića, pripo-"

veđača koji se uglavnom afirmisao na makeđonskom jezičkom području. Nekoliko gođina unazad, „čitaoci u Makedoniji sreli su se prviput s oOvim pripovedačem, kađ je izdao svoOju knjigu »Iz onih dđana« I jedna i druga knjiga slikaju život u fašističkim Kkoncentracionim „logorima «za vreme Drugog svetskog rata. Doživevši lično sudbinu logoraša, pripoveđač Kalić je imao tu mogućnost đa neposredno s izvora crpe materijale koje je iskoristio za umetničko uobličavanje i time određio svoj pripoveđački domen.

Kalić nije faktografski koristio ove materijale i nije ih faktografski prikazao što bi čitalac i očekivao kad uzme u ruke njegove priče. Kalić prikazuje atmosferu logora smrti onako kako su je njegovi junaci intimno doživljavali. naizgled, sadrže u sebi male i beznačajne motive. I u tome je sva njihova vrednost. Dogoraš Kalić i Ppripovedač Kalić došli su do uzajamnog razumevanja i nastojali da pođu za onim poslednjim ostacima norma]nih čovekovih prohteva i osećanja upravo u tom haosu strahota i nezapamćenog varvarstva, u tom paklu koji više nije na nebu kako ic io tvrdila religija, nego tu, na zemlji i to opet sazdanog od čovečjeg roda

a ne od boga. O svemu tome Kalić ·”

čitaocima priča staloženo, bez bombastičnih opservacija, kako kod čitaoca ne bi ostavio mučan utisak, ali ne bez namere da ga uzbudi,? đa mu zadrži pažnju, đa ostane u sećanju.

R. F.

* *

TIBOR SEKELJ

Mepal otvara vrata (»Rađ«, Beograd, 1959)

Naš poznati putopisac Tibor Bekelj u svojoj zanimljivoj i korisnoj knjizi »Nepal otvara vrata«, Sa vanrednom sposobnošću đa di autentičnu sliku života udaljenih, zaostalih, narođa, đa uoči karakteristične detalje mistične ornamentike raskošnih hramova, da ođabere Ono što ima posebnu draž u legendama raznih Verovanja, — pripoveđa O maloj zemlji na, jugoistoku Azije, o Nepalu. Nepal je zemlja koja pruža neizmernu mogućnost posetiocima. da posmatraju, azisko društvo onakvo kakvo je bilo pre više desetina ı stotina godina, jer je Nepal odista jedan od anahronizama našeg stoleća. Tibor Sekelj nam daruje obilje autentičnih pođataka i Vrlo interesantnih ličnih konstatacija o Nepalu, zemiji o kojoj, dosad, na našem jeziku wije štampana nijedna Knjiga.

Ssažeta istorija Mepala, reljefni lkovi legendarnog ministra-pretsednika Džanga Bahadura, vernika Gautame — Bude, Tensinga Norgaja, 0" svajača Everesta, imaju posebna Dpoglavlja u ovoj putopisnoj Knjizi... Sekelj detaljno piše o hinduizmu i bĐuđizmu, napominjući đa Je ceo razvoj hinduizma praćen obilnom literaturom i filozofilom, datom u Viđu raznih simbola Koji sveđoče o bo» gatstvu mašte narođa “nastanjenoz »pod krovom sveta«, na domaku Hi-

ı malaja,. | Aleksandar Peiović

Njegove priče,

PREM ČAND

. Ramajana

(»Miađo pokolenje«, Beograd, 1959)

Legenda tvrdi da je sam vrhovni bog Brama naredio mudracu Valniki đa napiše ovo delo i tom prilikom uzviknuo: »Dokle god buđu stajale planine i proticale reke, pesma o Rami odjekivače svuda« S druge strane, postoje veoma argumentovane pretpostavke đa je najpre bila išpevana veoma mala pesma o Rami, koju su docnije, prenoseći je usmeno s kolena na koleno, dopunjavale, menjale i dograđivale mnoge genevacije, tako da danas postoji više verzija ovog dela, od kojih ona najpoznatija, bengalska, sadrži sedam

knjiga, “što đaje osnova tvrđenju da je »Ramajana« đelo čitavog indđiskog naroda. U njoj su opisani život i pođ-

laine se

A zatim ljudi

Nestaje u z

Ja tražim a već znam

Nestale ruže

Naš pepeo se tamo

Ne zaboravi

Ljubi svim svojim ·

Pripadaju

Ludi beskraj

vizi polumitološkog heroja, hrabrog carevića Rame i njegove supruge lepe Site. Fantazija narodnog genija prenosi čitaoce 5 jedne na drugu stranu ogromne zemilje,. zasičujući delo herojskim podvizima i avanturističkim „događajima, „preplićući realnost s maštom, kKkiteći epos uzorima simbolike, alegorije i fantastike. Najveći pisac na hindi' jeziku Prem Cand napisao je prozni tekst »Ramajane« namenjen deci i omladini i tako omogućio i najmlađima da se upoznaju s ovom epohainom umetničkom itvorevinom. Po (Čandovoj knjizi u staroj Indiji živeo je lični potomak Sunca, carević Rama, idealmo olicetvorenje fizičkih i umi;«h svojstava svoga doba — snage, lepote i mudrosti. Rama je zahvaljujući avorskim intrigama druge Žene njegovog oca bio prognan na četrnaest godina isposničkog izgnanstva u bujnim šumama Čitrakuta i sticajem okolnosti uništio desetoglavog vođu zlih duhova (rakšasa) Ravana, gospodara ostrva Lanke (Cejlona), i tako oslobođio svoju vernu suprugu, lepu Ssitu. Sva zla na zemlji po verovanju starih Indusa dolazila su od polumi=toloških rakšasa ba Je njihovo uništenje i pođuhvat Rame doneo ljudima sreću, mir i slogu. i Karakteristično je da se iskre materijalističkih ideja probijaju „Kroz često korišćene mitološke forme i nose za sobom pogled na čoveka kao na najveću vrednost sveta. Otuđa iz ovog dela proizilazi toliko slavljen kult uma, snage i lepote ljudskog tela, blistavi devojački osmeh i Šum svilenih ikanina, sjaj dragocenog kamenja i čitava skala apologija ze-

'maljskih radosti. Međutim, ni zvuci

od svoje tišine

Najprije je zora podigla svoju pjesmu

Tražili svoje igre i svoje zlato

Mala šuma bola i jedno rađanje

Mala šuma patnje u jednoj crnoj kolijevci Gleda me gleda me tako nježno

Mala kolijevka patnje u mom napuštenom srcu aboravu i svjetlost

U ponoćnom kriku zvijezda

U posljednjem zovu i oproštaju

Kada se mala šuma nastani

Šuma nastani sa svojom pratnjom

Nestane u zaboravu i svjetlosti ;

A ja tražim svoje protioanje i svoje zavještamje

Našao sam svoj pepeo i svoje riječi Kako lutaju i traže svoje utočište Moje riječi zalutale od svoga traganja svoga klicanja

'Tajne se probudile od svoje tišine Otvorile svoje škrinje i svoja njedra

Naša sjenka podigla tamo svoju pjesmu I ja sam iražio tamo svoju igru i svoje zlašo.

bitaka, ni zveket mačeva, ni topot konja, ni sunčane zemlje s plemeDitim herojima, ne mogu da nadvilađaju snažne tonove religioznog Sskepticizma, koji je dođuše u Čandovoj

interpretaciji nešto manje zastupljen nego u originalu. Dobro poznata pasivna rezignacija svojstvena savremenoj indijskoj filozofiji ganđizma vođi daleko poreklo iz indijske istorije i u esencijalnom viđu prožima i »Ramajanu«.

Uwčeći da sec čovek posle smrti ponovo rađa na zemlji i đa je njegov svaki novi Život uslovljen postupcima i činjenicama ranijeg, inđijska filozofija dolazi do sistema apriornih pređođređenosfti koji se u ovom slučaju kratko svođe na nemogućnost ma kakvih promena u životu, Cove-

brobudile

ara

Božo ČOKLJAT,

Pođi u vreme

Fođi u vreme, Gladuj evoje gladi Isisane iz krvi. Neka te ima

'Tanina šuma. I reka. I oblak neka te ima. Kroz svetlost kad prolaziš

·Da obiđeš senke! Zbratimi se Sa kamenom i travom. Tako da si u svemu Pomalo od zvuka i sna, pomalo od

Zveri i ptica. Kad ljubiš :.

Vremenima i smirajima. Oimi taj trenutak Za svoj znak, jer vatra i voda

'Tvom poreklu. Žedni svoje žeđi Iščupane iz tela. Čistog neka te nosc Poplave i suše. I sjaj. I onaj

Što te vezuje za zemlju i plod.

Dimitrije NIKOLAJEVIĆ

kova, sudbina ne može se izmeniti

nikakvim naporima uma i snage, pa

je stoga borba sa životnim teškoćama besciljna., Skup negativiteta ova-

kvih teorija porazno se odrazilo na slobođarske pokrete Indije, naročito u vreme njenog Kkolonijalnog ropstva. „U čitavoj »Ramajani« jedna ličnost — okrutno veran i bezgranično hrabar Ramin brat Lakšam, protestuie protiv ovakvih pređrasuda, suprotstavljajući im đevizu da se »suđbini pokoravaju samo oni koji nemaju junaštva i hrabrosti. Prevod (s ruskog) »Ramajane« Mire

Lalić nije uvek na visini ukazanog poverenja.

samo

Branko · Kitanović

·goš, po ovom pesnika, zna

Zvijezde velikog plača

(oStvaranje«, 'ritograd, 1058)

Poema je štampana u časopisu »Stvaranje«, dvobroj 11 i iž #8 1959 godinu. Sastavljena je iz nekoliko pevanja. U prologu Milo Kralj, 850" cijativno i intuitivno, varira temu: »Rađanje sna o pjesmi na Lovćenu, dana jeđnog, bezimenog«. Sve je to o gorkom kamenu na koji i zvezđe mogu da saspu po koju Suzu, pomešanu sa vetrovima, mesečinama i tišinama, sa istorijom koja zna: »i zbi se što biti ne može«. U traženju pe" sme koja se gubi sve Se nadovezuje na Lovćen, na NjegoBa, gde:

»Tek gladni ljudi pod njime love mu sjenke«.

Vrlo karakteristični stihovi!

wu nekoliko kazivanja pesnik ispo" veđa svoja naslućivanja »u noći ovoj čovjeka«, pa še rezignirano pita:

»Ko sam ja da zvijezde tvoje

zadržim u rukama?«

Wu »sedmom i zajedničkom kazivanju«, koje je posvećeno Isiđori Se-

"kulić »za mučan put do tajni Nje-

_goševih«, Milo Kralj pokušava đa elegično spozna ljubav, strast, svetiosti i »čuđa« Tu, gde »suđbina nam

je svima rađanjem nametnuta Nie đa ljubav

mora Krasti,

»Aj, krasti ođ ljuđi, od boga,

od jadnih uspomena; od pjesme moje male od mrtve sestre Batrićeve ...«

Cini mi se, da js Milo Kralj, BA više kreativnih mogućnosti i racio nalnom spoznajom »idejnog opređe=ljenja«, mogao više da nađe sebe i svoj svet m pesmi koju om talentovano zove »Plač ra mrtvim pjesnikoma, R. V,

* * %*

NIKOLA MILICEVIC

Antologija novije španjolske poezije

(»Likos«, Zagreb, 1959)

WU vređnoj i zapaženoj seriji pesničkih antologija koje, „poređ astalih izdanja, objavljuje ,»Likos« pojavila se neđavno i »Antologija novije španjalske poezije koju je sastavio i preveo Wikola Milićević. „Dvađeset jeđan pesnik sa preko sto osamdeset pesama, — počevši ođ Migela đe Wwnamuna, braće Cačado i Huana Ramona Himenesa preko P. G. Lorke i Damasa Alonsa đo Rafaela Moralesa i Euhenija de Nore — sačinjavaju znatan đeo bogate riznice savreme-

nog španskog pesništva, Prevodilac, pesnik Nikola Milićević „obavio je

svoj posao savesno i sa uspehom, snabđevši antologiju potrebnim Komentarima, beleškama i objašnjenjima, propustivši jeđino da u beleškama o pesnicima „prevede naslove knjiga. O vernosti i pesničkoj vređnosti prevođa bilo bi potrebno stručno mišljenje. Ipak, mogu se uočiti izvesna Kolebanja, Poznata pesma Huana Ramona Himenesa »Na mese-

cu« u Milićevićevom prevođu glasi:

»Na mjesecu, veliki zora oblaka okruglih, od opala, sivih.

banket,

A u pođrumima, mi. Živi, mrtvi?,. ogovarani od naših crnih vrtova«.

Istu pesmu Miođrag Lj. Garđić preveo je (u zborniku »Iz savremene španske lirike«, 1954) ovako: i

»Na mesecu veliki banket svitanja, oblaka okruglih, od opala, sivih.

Mi u podrumima.

Živi, mrtvi? Ogovarani _ ođ naših tamnih vrtova«.

Ko je u pravu? To bi, zasad, mogla da nam odgovori iedino — sama pesma, u originalu. Što je još jeđan dokaz potrebe da se i kođ nas, kao i u ostalom kulturnom svetu, prevodi poezija objavljuju u MWnjigama uporedo sa originalom.

M. 1. B.

* * *

TOMAS HARDI

Daleko od besomučne gomile

(Znanje, Zagreb, 1959)

Roman »Daleko od besomučne gomile«, koji ie do nas došao u prevođu Ivana Slamniga i Nade i Antuna Šoljana, dirljiva je povest mladog farmera Gabrijela Ouka, njego-

ve ljubavi prema Betšibi Everđin koja se Kroz ceo roman, sticajem okolnosti, nekada dovoljno ne mothlivisanim i pomalo iskonstruisanim, upliće u njegov život da bi konačno na kraju zađobio njenu ljubav.

mo je impresivni i snažni portre mlađog čoveka iz unutrašnjosti, koji samouk teško stiče, životno iskustvo, posmatra i polako, nenametljivo, alı sigurno osvaja sređinu u Kojoj bitiše i dobija svoje pravo na nju, stečeno krajnjim samoođricanjem, nesebičnošću, rađom i poštenjem.

Ovaj roman je isto tako, sa malim izuzecima, i priča o moralnoj svesti ljudi koji žive u mailom, zabačenom” mestu. Tomas Harđi tu nije zasnivao neki novi moral, on je stajao na gleđdištu svoga vremena i prihvatio i sam moralne norme toga vremena, mađa se 5a njima nije slagao» već je, naprotiv, Verovao đa je Kkonvenciomalni moral izvitoperio ljudsku dušu zato što je prigušio njene prirođne

impulse. Vladimir V. Predić * ·# dOVAN STREZOVSKI-

Šaputanja (s5Kočo Racin«, Skopje, 1958)

Zbirka »SBaputanja= „dovana BStrewovskog je knjiga poluglasne kamerne poezije, malih i intimmih tema, koje izražavaju vrlo stešnjem krug privatnih poetskih preokupacija.

To je tiha poezija, izgovorena kroz šapat i sva uronjena u 'pesnikovu čežnju za prošlošću, detinjstvom, Zzavičajem,. Pesnik đeluje kao sakriveni posmatrač, koji je oprezno ot• škrinuo vrata svojim „sećanjima i traži mira u tišini svoga sveta, u samoći,

Ove lirske minijature poezije »malih astvaric ne donose ničega novog i 050" benog, Vrednost pesama umanjuje h plaćanje đanaka zvučnoj „skladnosti reči, na štetu prvobikne zamisli. .Bpak se mogu pronaći i. neka, uspeBna ostvarenja, kao »Zapis III«, »Pomekađ«, »Bez naslova« i đruge pesme. Iz njih se mogu osetiti origimalniji akorđi i lucidniji odnosi.

Pesnički debi Jovana Strezovskog imponira skromnošću; pretenzije ı ostvarenja misu u raskoraku. ova knjiga zaslužuje da se pročita, iako je. tek samo jedna objava za pripadđanje, za pristupanje »večitoi svežini sveta«.

· Al. K. Nejman

VINJETE NA OVOJ STRANI IZRADILA EMIRA ČEMALOVIC

To KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor:

Bora Ćosić, Slavko Janevski,

dr Mihailo Marković, Slavko

Mihalić, Peđa Milosavljević. Branko „Miljković, 'Tanasije Mladenović, Mladen „Oljača, Vladimir Petrić, Đuza Rađović, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković. Direktor: TANASIJE MLADENOVIC Urednici:

MILOS I. BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: ČEDOMIR MINDEROVIC List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd. Francuska ? Redđakcija: Prancuska “1, tel. 21-000. tek. račun: 101-707-1-208 List ızlazi svakog đrugog petka Pojledini broj Din 38% GoOdišnja pretplata Din 600. po}ugođišnja Din 300, za inostranstvo dvostruko Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC Stampa •GLAS•. Beograd.

Vlajkovićeva 8.