Književne novine
BOGDAN POPOVIC
| Ogledi i (»Prosveta«, Beograd, 1959)
i Izuzetan interes za ovu van sumnje vrednu i dragocenu knjigu pobuđuju, pre svega, teoriski članci BOgdana Popovića koji nisu ušli u pređratno izđanje njegovih ogleda i koji su, u izvesnoj meri, bili teško dostupni današnjem čitaocu, Kritička mmisao Bogdana Popovića, u vremenu "iwmeđu dva rata, bila je, zbog svojih specifičnosti, vrlo oštro negirana i ta negacija znatno je uticala na mišljemje koje o ovom značajnom Kknjiževnom rađniku danas imaju „mmogi. Mzdđavanjem »Ogleđa« Bogđana Popowića potstiče se potireba za objektivnijim 1 svestranijim ispitivanjem i ocenjivanjem njegove delatnosti i mjegovog dela, naročito njegovih teoriskih postavki, izraženmih u pojeđimim esejima, poglavito u članku »Teorija ređa-po-red«,
Pažljivim čitanjem Popovićevih člamaka i đanašnji čitalac otkriva zapanjujuću sličnost između mnjegove analitičke teorije i nekih savremenih, vrlo rasprostranjenih i neobično snažnih tendencija u modernoj kKritici. Upoređivanjem Popovičćeve teorije ređa-po-red i savremene »nove« ili zneposredne« Kritike u engleskoj i američkoj književnosti, dolazi se do gaključka da su Popovićeve postavke, dvadesetak gođina posle njihovog objavljivanja, i, razume se, nezavisno od bilo kakvog kontakta, postale pređmet veoma živog i intenzivnog interesovanja nekih engleskih teorctičara, naročito Dž. A. Ričardsa, u čijim se »Principima književne Kritike= (194) i »Praktičnoj kRKritici« (1929), nalaze đrugačije formulisane i šire razrađene one iste koncepcije od kojih je, mnogo ranije, Bogdan Popović stvorio svoju Kritičku tceoriju ređa-po-red. Popovićevo insistiranje na temeljnoj i naučnoj ana]livi književnog dela anticipira analitički metođ koji đanas sve više prewlađava u Književnoj kritici.
Imajući u viđu samo taj kvalitet kritičke misli Bogđana Popovića, p0Ostaje očigledno da njegove teoriske postavke i čitavu njegovu Kritičku aktivnost danas treba preispitati sa drugih i drugačijih pozicija ođ onih sa kojih se polazilo ranije. ĐDanašnjim generacijama Mritičara Bogđan Popović ne može da izgleđa onako kako je izgleđao njegovim savremeTficimi} mnogi današnji kritičari sve bžbiljhije ispituju razne mogućnosti kritičkog prilaženja umetničkom delu i analitičke tenđencije koje se sve više javljaju, đirektno ıli inđirekino računaju s pojedinim načelima Popovićeve Kritike. Opasnost ođ formalizma i apstraktnog, sebi dovolinog estetizma danas izgleda neupoređivo manja nego što je izgledala pre dvadeset ili triđeset godina, utoliko pre što je upoznavši se Sa tenđencijama u mođernoi kritici, i naša Kritika počela đa se oslobađa impresionističkog metođa i da se koristi rezulkatima analitičke Kritike, čija trađicija,
u našoj Književnosti, zahvaljujući
baš Bogđanu Popoviću, nije ni mala ni beznačajna, već zapostavljena i obezvređena.
Novo izdanje „»Ogleđa« Bogdana Popovića. (u izboru Mladena KLeskovca i sa predgovorom Zorana Gavrilovića) pretstavlja, besumnje, značajan kulturni poduhvat. Ta knjiga DOstavlja probleme Koje treba rešavati; ona upućuje, opominje i potseća savremene kritičare da ponovo ispitaja Wnjiževnu tradiciju i, uza sve to, najboljim i najznačajnijim ostvarenjima pretstavlja jednog izuzetnog kritičara.
P. BP. ***
BENEDETO. KROČE
, Kstetika
(»Naprijed«, Zagreb, i960)
IKročeova »Estetika« nije poznata samo po tome što je glavno đelo ovog — po Gramšijevim rečima najvećeg italijanskog filozofa, i jednog ođ majpoznatilih i najuticajnijih mislijlaca između dva svetska rata, nego je — više od toga, i prvenstveno — značajna kao jedan od dosad najsnažnijih i istovremeno najspecifičnijih napora đa se estetika fundira kao autonomna naka.
Koliko je Kroče uspeo u svojim intencijama bilo je jasno čim se »Estetika« pojavila. Otpor koji joi je 0yvravđano bio pružen sa raznih strana, međutim, nije mogao da onemogući i njeno prihvatanje. Naprime?Y, kođ nas je tako »formiranju kročeanskog načina shvatanja umjetničkog fenomena i umjetničke Kritike« najviše doprineo Albert Haler, a zatim i dr, Vinko Vitezica koji je preveo prvo izđanje (Geca Kon) Kročeove »Estetike« na srpskohrvatski jezik, U vezi s tim, potrebno je naglasiti 'da se drugo izdanje Kročeove wEstetike« pojavljuje u jednoj mnogo povoljnijoj i isto tako u jednoj imanenino mnogo 'kritičnijoj intelektualnoj atmosferi. To znači, u vreme kad će
naš čitalac moći da ostvari „mnogo konstruktivniji prilaz MKročeu, njegovoj filozofskoj orijentaciji uopšte a posebno njegovim estetičkim shvatanjima. Kroče u osnovu estetičke nauke stavlja izraz, jer po njegovom mišljenju i uverenju izraz je ono što je apsolutno zajedničko svim umetnostima, i svakom umetničkom fenomenu. Jzraz, ako je uspeo, ako je simpatičan, ako se sviđa, — estetičan je. To se intuitivno uviđa. A. »intuitivno spoznati znači izraziti«, — ističe Wroče. Zato je Kroče estetiku | nazvao naukom o izrazu, a ne — tradicionalnom tferminologijom — naukom o lepom, o umetničkom itđ.
Nedostaci Kročeove orijentacije danas su očigledni i jasni, Međutim, u Kročeovim shvatanjima i nastojanjima ima i sadržaja koji su, poređ svoje istoriske vrednosti, đanas izuzetno aktuelni. O tome šta je »živo a šta mrtvo« u Kročeovoj »Estetici« informiše nas temeljita rasprava Ivana PFohta priključena »Naprijeđ«ovom izđanju kao predgovor.
Ovo izđanje „Kročeove »Estetike: preveo je dr Vinko vitezica, a ređi· govao dr Milivoj Mezulić.
E.G:
* * *
SAŠA TRAJKOVIĆ · •. • ·• Mttvi i veliki (»Bagdala«, Rruševac, 1960) Wnjiga stihova sastavljena ođ četiri ciklusa; u svakom: patetične đe-
klamacije o vojnicima-ratnicima, koji miruju »sa gorkim kopljima ratničke
ljubavi«. „Sve pesme preobilno su okićene metaforama Koje smetaju, koje banaliziraju sadržaje, emocije,
tendencije. „Pesnički rekviziti Trajkovićevi staromodni su i izanđali: »oštri mačevi«, »strašno vreme«, »VeEliko trajanje«, »vojnička vernost«, »hrabri ratnici«. Skoro u svakoj pesmi pominje se »zid žutog MKwamena« i »oči strašnog vremena«. Tako su '"rrajkovićeve literarne pretenzije ostale u krugu počinjanja, zatvorene u labave stihove, neujednačene, naivne, romantične. Pokušaj da se BOvori o takozvanim velikim temama, o revolucionarnoj žrtvi ili obećanoj zemlji koja se pionirski nevino zo” ve »Sunčana zemlja« gde cvetaju »i
dobri „cvetovi« — naveo je pesnika da se nekome ili nečemu pravda sentimentalno, bolećivo, „dosadno,
Tako su i neki tispeli stihovi Sasvim izgubljeni u metežu loših »metaforskih varijacijae: »na crnom kamenu
straha« Zato, teško je naći uspeo stih: »niko ne Zna šta će se desiti sutra«. R. V. * *#*
IVAN HARIŠ-GROMOVNIK • Diverzant (»Radđ«, Beograd, 1960)
Legenđarni junak španskog „gra đanskog rata i NOB Ivan Mariš-Gro-
movnik, svojom autobiografijom »Di- ·
verzant«a uvrstio se u niz naših autora koji su smelim, neposrednim, BOtovo reporterskim rečenicama đali priloge osvetljavanju niza fakata iz oslobođilačke borbe naših komunista i rođoljuba između dva rata i u toRu NOB. Ova knjiga je životna istorija jednog od najpopularnijih bovraca našeg oslobodilačkog rata. I. ne samo to: ona je sveđočanstvo jeđnog uistinu jeđrog i nepresušno angažo” vanog revolucionarnog života,
Ako apstrahujemo ocenjivanje literarnih vređnosti OVOE đela „iIvaha Hariša i ako 5e zadržimo isključivo na procenjivanju njegove reporter= ske živosti, može se reći da opisane akcije Ivana Hariša i Životne situacije kroz koje je prošao — gugeriraju doživljaj ove knjige kao đokumentovane i romansirane hronike. sam autor, na više mesta u svojoj autobiografiji, kazuje istine o dubıjim motivima i moralnim pobuđama svoje diverzantske aktivnosti. MHariš je rušio pruge i bacao mw vazdub hkonipozicije VOoZOVa sa nmeprijateljskim vojnicima i materijalom — Verujući u smisao slobođe i U smisao rađanja jednog sveta koji će, oslobođen fašističke mapasti biti lepši i rađosniji. U celini, knjiga generala Ivana MHariša zanimljiva je, čita se bez napora i sugerira istinu o djednom prisutnom ku maše današnje stvarnosti, liku koji je, etički đefinisan, sebe utkao u smisao đanašnje izgradnje novih oblika socijalističke demokratije.
šteta što se ova knjiga nije pojavila kao posebno izdanje »Rađa« koji je zaslužan 70 njeno publikovanje, već u ediciji »Iza kulisa« što supe“
rira đa se delimično radi o prozi ko-
ja ima senzacionalističkih primesa. No to, bitno, ne umanjuje vređnost
'knjige »Diverzante.
B.
WILSEM SAROJAN · _ Doživljaji Veslija . . Džeksona
(»Kosmos«, Beograd, 1960)
Sarojanova proza, kod mas dosta prevođena i kođ čitalaca veoma omiljena — u đelu »Doživljaji Veslija Džeksona« magistralno se potvrđuje kao sarojanovska u svim svojim viđovima. Nekako naizmenično prožeta tugom i smehom, BSarojanova proza, toplom ljudskom blagošću ispunjena izraz je manjih nesporazuma tzv, malog čoveka sa svojom okolinom i oblicima mođernog društva i specifična je po svim svojim osobenostima; pamte se knjige »Rok Vagram«, »Zovem se
Aram«, »Ljudska komedđija«, »BSmeli mlađić na letećem trapezu« i druge,
stvar o meni je ta što sam živ i što ne znam šta s. tim đa počnem“.
Ali ova tužno-smešna Konstatacija obeležava Veslija i nesporazum između. njega i njegove dobrote ma jednoj, i uslova stvarnosti na drugoj strani,
Knjigu je odlično prevela Ljerka Rtadđović.
BF,
*
ERNEST BLOH
Subjekt-objekt
(oNaprijeđ«, Zagreb, 1959)
objavljivanjem knjige »Subjektobjekte učinjen je pionirski zahvat u pravcu upoznavanja naše javnosti s filozofskim opusom poznatog 58vremenog nemačkog marksističkog
|O O
EO fedvafe
Nikad nisu zvali:
postojati
Značilo j« biti vrlo neodređeno srećan Dani su kao pronačene svetlosti
Ostajali bez znač Istinitih svedočenj
enja mudrih i a sebe samog ali
Se živelo lepo kao začuđen izvor
Jedno nerazumno
prepuštanje učilo me
Spokojstvu i miran sam
Neshvaćeno miran
pred zvukom
Koji nastajs iz prašine i biljaka Ovde gde smo slučajno nađeni
Ona je taj bog koji me od postanka Progoni ona što ciganski voli i umire I grudima kao saznanjem zbunjuje Nedužne očeve pod svodovima
Ona sada odlazi kao sve lepe stvari
Živeti ima značen
je beskraja
Voleti ima značenje prisustva
Slušam glas koji
ni od kud ne dolazi
Ljubav je kao zemlja;
Sama a ipak pun
a.
Slavko ŠANTIČ
OP Ke jace.
Zene u” pekari govore da se nijedna devojka nije volela
s Radovanom |
2 ; : ; OV. Kad sc izgubim u crvenim sutonima šuma, veruju — otišao je da traži jazbinu Sunca
ili da pregovara s Gavolima o
smaku sveta.
Svi bi noge izlomili ćerkama da ne pođu za Radovana.
Ne žnaji, da svet za nekoga nije ni početak, i da traži u rumenim profilima najobičnije,
najkrvnije noge i grudi,
u svojoj čistoj krvnosti pretvorene w linije oblaka i zore; o tome u selu nekoliko pari tajanstvenih očiju znaju da neko podmuklo paktira sa najbezobraznijim anđelima.
(a /e
Radovan NINKOV
I sada vidim izujedane obale koje u leleku umiru kraj voda
neka rekoše ribe more nije za pran
Odustajem da se
je kljastih nogu
smjestimo u krajoliku
odvest ću te onamo gdje ne će biti razmaka ni puškometa između nas i stvari kiše će močiti vrhove obilazeći našu kosu
promet će rasti ce.
stama uz drvorede
a mi ćemo udružiti naša ramena i priljubljenih leđa maotriti
" dva smjera
Matko KATAVIČ
O O M O O a a a a ZO USA ZOO SO ZO 7 ICO 77 JTI UTO U
t . Ovom nizu dela pridružuju se i Ves=” lijeve avanture, avanture američkog vojnika, začuđenog pred „svetovima koje mu je rat otvorio, rat kao uslov odlaska iz uobičajene svakodnevice i uslov susreta sa ljudima. Vesli sa svojim žudnjama i tugama, Kknjiževnim pretenzijama i željama za ljubavlju i oduševljenjima, Vesli sa svo» jim nađama i bespućima u koja upada; zbog.:svoje nedvosmisleno, Srđačne i prostođušne naivnosti, pešađinac Vesli pred bođijikavom žicom, za, vreme puzanja i stalni novak u učenju vojničkih »pravila igre«, neodoljivo potseća na to da, delimično, preifstavlja jednog anglosaksonskog SŠvejka, ili, tačnije, na naličje Svejka koji se ne pokorava, u SVOjoj najđublioj intimnoj pobuni, principima militarističkog apsurda. Otvoren i srđačan, nepristrasno odđređem jednom punom dozom svoga antiegoizma, sanjar i realist, otuđen od promišljenosti sračunatih životnih alktivnosti — Vesli sa »Rnjigom propoveđnikovom«, u društvu Viktora 'oska i Džo Foskola, seljakan iz garnizona u Barnizon — ostaje „nezamenljivo drag lik koji sa puno prava O sebi može da Kaže da je u sebi nosio, bar jednog trenutka, reči: »Jedđina
Ha
filozofa Ernsta Bloha, Ovakav direktan susret sa Ernstom Blohom, iako »Subjekt-objekt« nije Blohovo glavno filozofsko delo, ođlikuje se suo> čavanjem sa nekim movijim tekovinama filozofskog razvitka, a posebno razvitka marksističke filozofije.
Ernst MBloh u osnovi polazi od Marksa, Engelsa i Lenjina, ali u filozofiji, teoriji i praksi marksizmalenjinizma „naglašava anticipatorski odnos čoveka premaz društvenoj 1 prirodnoj stvarnosti. Blohovo fundiranje i isticanje principa anticipacije zasnovano je na stavu da je čovek po svojoj društvenoj i prirodnoj dđatosti i uslovljenosti optimistički i, kroz to, anticipatorski orijentisana, prema svemu što ga okružuje, angažuje i motiviše na aktivnost. Čovek se stalno nađa. On je stoga, dakle Rroz nadu, ubeđen u svoj budući napredak, i Zbog toga stvara. „a8Ali, Bloh ne isključuje sadašnjost i prožlost. Naprotiv, Bloh „naglašava da čovek, nađajući se i pređviđajući budućnost, kroz uverenost u postizanje pozitivnih rezultata, uvek polazi ođ konkretne stvarnosti čiji su koreni u prošlosti. No, za Bloba glavni cilj ljudske društvene delatnosti nije ni sadašnjost mi prošlost. One su osno» va: a cilj je ono buduće, kao teko» vina društvene aktivnosti ljuđi u 'sađašnjosti i prošlosti.
ti delu »Subjekt-objekte Brnst Bloh zahteva i apeluje na permanentno i stvaralačko proučavanje Hegelove filozofije., On se u tom smislu potpuno soliđariše s Nenjinom. Stvaralačko proučavanie Hegelove filozofije Bloh shvata kao bazični uslov svakog daljeg razvitka marksističkog „pogleđa
mm svet. Zato on i 640 HL »Sublekt= objektu« iznosi neke od onih postavki koje je detaljno razrađio i izložie m delima »Princip nađa« i »Diferencijacije u pojmu napretka«.
Što se pogovora tiče, mora 50 izraziti žaljenje što Danko Gr}ić nije dovoljno jasno odredio suštinu i dovoljno argumentovano ocenio značaj, originalnost i konstruktivnost Bloho-
ve filozofske aktivnosti. To utoliko pre što se Danko Grlić istovremeno zalaže za revalorizaciju nekih s marksističkog stanovišta več ođavno principijelno valorizovanih istoriskofilozofskih kategorija.
Prevodioci, Stanko Bošnjak i Milan Kangrga, imali su izuzetno težak zađatak, Prevođ je Vrlo soliđan, jako opterećen vrlo velikim brojem neuobičajenih termina.
TF...
* *%
ŽORŽ FRIDMAN
Razmrvljeni rad
(»Naprijeđ«, Zagreb, 1959)
Savremenu inđustrisku proizvodnju karakteriše visoki stepen podele i specijalizacije rada. TO je, uostalom, danas veoma očigledno i u svim 0stalim oblastima ljudske društvene, naučne i druge delatnosti i stvaralaštva; ali se u materijalnoj prođukciji savremenog društvenog života najeklatantnije i najoštrije manifestuje. Čuveni francuski socjolog — teoretičar i praktičar — Žorž Friđman, uoOčivši đa tenđencija razvijanja podele rada ima svoju granicu u fizičkim i psihičkim mogućnostima samih proizvođača, ovo pitanje stavlja u 0snovu svoje priljantne „rasprave »Razmrvljeni rad«.
Karakterišući položaji proizvođača u savremenom inđustriskom „procesu, Friđman istupa 5S krilaticom da je čovek — obavljajući đanima, mesecima i gođinama monotonč, istovrsne, istovetne i .do krajnosti uprošćeme parcelisane poslove — veći od svojih zađataka. Ovaj zaključak je rTridman izveo iz mnogobrojnih ispitivanja režima proizvodnje u velikim zapadnoevropskim pređuzećima. Nažalost, rriđman nije imao mogućnosti da rezultate svojih istraživanja upoređi s revultatima izučavanja položaja proizvo đaca u soctjalstičkim zemljama. U tom slučaju bi njegova proučavanja i uopštavanja imala daleko obuhvatniji karakter i značaj, Ipak, Fridman naglašava da je »duboko uvjeren, da se ljuđski problemi, koji se rađaju iz specijalizacije zađataka«e u socijaiističkim zemljama »postavljaju u ekonomskom, socijalnom i kulturnom sklopu... na sasvim drugi način« nego wu Mhapitalističkim zemljama. Najzađ, koliko bi potpunija bila rFridmanova izučavanja da je uzeo u obzir tendđencije i rezultate humanizacije rađa u okvirima intenzivno razvijenog sistema neposređnog radničkog i društvenog samoodlučivanja i upravljanja wu jugoslovenskim uslovima. U ovom smislu istupa i pisac informativnog predgovora profesor dr Oleg Mandić.
Međutim, bez obzira na ovaj neđostatak, Friđmanova Knjiga »Razmrvljeni rađe je naučno delo koje ukazuje ma mnoštvo najkonkretnijih: problema, koji prate i uslovljavaju položaj neposrednog proizvođača u savremenom inđustriskom „društvu. Stoga ona maročito kođ nas zaslužuje posebnu i poirebnu pažnju.
odličan prevod ostvarila, Jurak.
Zivka
PF. G.
* * *
GRGA JANKEZ
Zapisi ilegalca
(»Rađ«, Beograđ, 1960)
Ovo su sećanja na revolucionarnu prošlost, neposređan doživljaj ilegalne borbe, istorijat pojeđinih zbivanja, subjektivna odđređba i vizija revolucionarnih dešavanja u predratnoj Jugoslaviji. Zapisi o putu i rađanju jeđne svesno opređeljene ličnosti, o borbi za iđeale koji su bili i ljubav prema buđućnosti i sveukupnost sadašnjosti. Grga Jankez imao je buran i zanimljiv život, bogat revolucionar– nim rađom. Sa puno interesantnih đetalja, mirno i jednostavno, Grga dankez pričao je o svom detinjstvu, o godinama, koje su neođvojive vezane za radnički pokret, za prve sindikalne organizacije, za SKOJ i Partiju. ·
Najupečatljiviji ulomci ovih ispovesti su: »U Zaječaru i Istočnoj Svbiji«, »Skojevska i partiska alttivnost, u Zagrebu« »U mitrovačkoj i lepoEglavskoj tamnici«, »Opet u Srbiji«, »Od Zagreba do Parizae, »U Kataloniji«, »U francuskim koncentracionim logorima«, »Preko Nemačke u Jugoslaviju«. Sa pređanošću koja je nenametljiva i čista Jankez je umeo da govori o onim detaljima iz Života i rada, iz ilegalne borbe, koji u potpunosti ilustruiu jeđno bogato revolucionarno vreme. Impresivne su stranice, ma Kraju Knjige, iz zapjsa »Preko Nemačke u. Jugoslaviju«: »Q=
sam slinu snagu. Ponovo u Jugoslas viji. Ponovo 5 našom Partijom, "NM sam... Ponovo sam sc rođio«. Knjige, kao Ova Jankezova, potreb, ne su 1 zanimljive. One ponovo ožive ljavaju našu revolucionarnu prošlosf, čine je bliskijom, neođoljivijom, mea
zaboravnom. R. Ve *
*.*
PF. 1. ŠALJAPIN
Stranice mog. života
(bNaprijed«, Zagreb, 1959)
U korisnoj i odlično uređenoj eđiciji »Veliki ljuđi i njihova dela« objavljena ie autobiografija Fjodora. Saljapina, pevača čiji je Strasni potresno dramski umetnički tempe• vamenat; obezbedio ovom umetniku trajnu popularnost. Naravno, svaki čitalac kome je poznata bar jeđna intorpretacija najslavnijeg basa moderne oporskc sceme, biće zaintereso-. van 74 autobiografiju umetnika kofi ie potekao iž narodnih đubina, Koji se s mukom, uporno ali i nezadrživo, probijao do svetlosti rampi najvećih operskih kuća, dajući svakoj svojoj kreaciji svoj pečat. No Baljapin je u svojoj umetničkoj Karijeri prošao kroz život moskovske i petrograđske boeme i kroz one atmosfere koje sa dokazivale duboko narodnu osnovi ruske pesme. Pevao je rađnicima i boemima i onoj prostosrđačnoj publici koja voli pcsmu i ume da je doživi u njemoj jednostavnoj lepoti, umeo je đa shvati zakonitosti života na velikim evropskim scenama ida savlađa otporec Wako na estetskom
planu koncepcije jedne uloge, take i na planu moralno-ljudskog obezvređivanja umetnika i gradiranja
vređnosti umetničkog doživljaja. Iz ove Knjige se Baljapin ukazuje kao ono Što je zaista i bio: snažna umetnička individualnost koja je sebe poštovala i shvatala šta mora i šta mo-
ft,
že od sebe đa da u svome suvere“ nom vlađanju operskom scenom koje je ostvario kako svojim dramatskim i u tebničkom smislu do savršenstva doveđenim „glasovnim materijalona svoga basa, tako i impresivnom glumačkom izražajnošću. Ovš&- knjiga.je povest, koja ima ne samio "karakter memoarske proze· već nosi i osobenosti Kvalitetnog Književnog ostvarenja koje se pamti kao što se pamti i duboki Saljapinov glas, potresDa scena MBorisove ili đemonsfi
smeh iz arije Mofistofela.
smrti
B.#.
KNJIŽEVNE, NOVINE
List za književnost, umetnost i društvena pitanja Redđakcioni odbor:
Bora Ćosić, Slavko Janevski, ·
dr Mihailo Marković, Slavko ”
Mihalić, Peđa Milosavljević.
Branko „Miljković, „Tanasije ~.
Mlađenović, Mladen Oljača,
Vladimir Petrić, Đuza FRado-
vić, Izet Sarajlić, Vladimir ·
Stamenković. +; Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ Urednici: MILOŠ IL BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: CEDOMIR MINDEROVIĆ
List izđaje Novinsko-izdavačko
preduzeće »Književne novine«,
Beograd, Prancuska 7. Redak-
cija: Prancuska , tel. 21-000,
tek. račun: 101>707=1-208
List izlazi svakog drugog pet ~
ka. Pojedini broj Din. 30. Go-
dišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko, Rukopisi se ne vraćaju. 'Pehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC Stampa »GLAS•« Beograd, Vlajkovićeva 8.