Književne novine

Godina XI, nova s

MilanD MN!ANOVIĆ

Ako se pojam prakse stavi u središte teorije saznanja, onda se pojam stvaranja mora staviti u središte teorije umetnosti. Stvaranje je onda umetnička praksa koja obuhvata: sva, spoljašnia, dejstva, značajna za U metnikov rad, sam proces umetničkog stvaranja i, najzad, uticaje koje gotovo delo vrši, postajući samo stvarnost. Iz pojma umetničke prakse (pratiques de Part) mogu se tako izvesti Sve osnovne kategorije teorije umetnosti, kao što se iz pojma prakse uopšte mogu izvesti sve osnovne kategorije saznanja.

Umetnik nužno trpi uticaje iz svoje neposredne okoline, iz aktuelne umetničke prakse, iz savvremenog shvatanja, sveta. Ipak, ovi uticaji ne određuju jednosmisleno i potpuno njegovu aktivnost: da bi oni uopšte postali uticaji i saodđređivači njegovog dela, umetnik ih nužno mora preobraziti. Preobražena dejstva, kao nove činjenice, deluju iz novog središta na sasvim „nov način. Tako izgleda očigledno da maetnikov rad predstavlja Dro ces i da niko ne može dovesti u sumnju radnu prirodu tog Dprocesa, aktivni karakter umetničke delatnosti. Ipak i danas žive teorije koje poriču umetnost kao stvaralački rad. Ozmemo li bilo koji predmet umetničkog prikazivanja kao obavezan, kao jedino dostojan „»odđraza«, a samo prikazivanje kao »odražavanje«ć jedino dostojno umetnosti, onda ne samo da previđamo samo__svojni, stvaralački karakter umetničkogz rađa, već direktno potcenjujemo sam taj rađ. Iz vedđeni, sekundarni, zavisni km rakter umetničkog posla onda se više ne može poreći, a među različitim aktivnostima umetnička aktivnost ostaje sporedna, podređena, ne — sasvim — OZ biljna, proizvod luksuza i dokolice. Tome je sasvim blisko shva tanie o umetniku koji nastupa pošto su obavljeni ozbiljni Dposlovi, pošto je završen obed, die — Musikanten-herein — shvatanje. Ućutkaj je u vreme' »ozbiljnmog«& rada, prekini je da bi se »ozbilino« govorilo. Umetnošt je onda još samo vaspitna, podsticajna, istinoliubiva u smislu dublerskom, „služavka drugih poslova, ukrasni okvir naših bitnih angažovanja. Umetnik je onda još samo dvorska luda, lakrdijaš, harlekin i Hanswurst, klaun ili glupi-avgust: „dužnost mu je da golica, zabavlja, razonođuje, uveseljava i, katkad, pou čno zadeva, kritikuje, ruga se,

dok najzad ne dosadi i buđe

uklonjen ili obešen.

Međutim, iz uviđanja stvara lačkog karaktera umetnosti ne proističe pravo umetnika na bilo kakve privilegije. _Umetnički posao nije bolji, božanstveniji, ugzvišeniji, značajniji od dru; poslova. Istina, perament 7 i nitiji, no ipak, nije tako izuzetan i tako plemenit, da bi mu se trebalo samo diviti i samo hvaliti umetničku snagu čim se ona ispolji. Uopšte govoreći. ·romantičarska zabluda ni do danas nije potpuno savladana, Romantiča-

iji FTA e lies

—

VINJEPB U OVOM BROJH, IZRADIO VOJISLAV PECARSKI

umetnikov tem-, je ijizuzetniji i' pleme

Ti pogrešno definišu umetnost umetnikovim · „temperamentom, njegovom izuzetnom ličnošću, genijem, čudovišnom prirodom, koja ih izdvaja od normalnih ljudi, neobičnim dispozicijama. Kao što nismo u stanju da podstičemo rađanje umetnosti, tako isto ne možemo regulisati njen tok. Umetnost za romantičare ima iracionalno poreklo i egzi-

stenciju, pa svesna organizacija, .

umetničko vaspitavanje i bilo' kakve mere za poboljšavanje društvenog položaja umetnika ne mogu unaprediti umetničko stvaralaštvo, koje ima autono-

·man organski tok. Štaviše, sve

mere koje se mogu preduzeti radi poboljšanja umetnosti u stanju su jedino da uguše svaku plodnu klicu koja se može naći, one samo pomažu muediokritete i, uopšte, predstavljaju izraz Kkrize i nedostatka umetničke snage u jednom vremenu. Tako je romantičarska estetika ispoljila svoj antiđemokratski karakter. Romantičari ne uviđaju mogućnost progresivnog usavršavanja čovečanstva tako da izuzetni Uu-

metnikov temperement postane

u budđućnosti daleko češća i daleko rasprostranjenija pojava no što je danas,

Pozitivno i mođerno shvatanje definiše umetnost kao rad, kao posebnu ljudsku alttivnost koja ifna sopstveni izvor, samostalan tok i funkcije koje samo ona vrši, Umetnost je jedan poseban način egzistencije, kao. poziv u dvostrukom smislu te reči: kao vokacija i kao profesija. Kao 5Ocijalno koristan rad, „Iz toga proističe pravo umetnika da Živi od svog rada. Vrednost umetničkog rađa ne ođređuje se pre-

ma samim sposobnostima koje · čine umetnika, već prema efćk- ·

tivnom ispoljavanju tih sposobnosti, prema onome što izlazi iz umetnikovih ruku.

Mesto koje umetnost ima u određenom socijalnom „kontekstu zavisi i od razumevanja prave prirođe umetnosti, ođ teorijskih obzira koji prethode svakoj društvenoj akciji. Pa lepo. Ako je umetnost, jedna posebna ljudska aktivnost i poseban način egzistencije, onđa še' mora uvideti i poštovati njen stvaralački hod: onda je ne možemo i ne smemo zarobiti u šemu '' »odraza«, u funkciju „apologije datog društvenog stanja ili u dužnost ukra šavanja »ozbiljnih« životnih situa” cija. Sluga raznih gospodara, umetnik, je u naše doba postao . sluga svoje umetnosti, tj. on je došao u položaj da može sačuvati. unutrašnju , dinamiku svoga rađa i otkloniti heterogene uticaje u neuporedivo većoj mer no što je to ikada ranije bio slučaj. S druge strane, umetnost kao rad koji zadovoljava određene društvene potrebe zavisi i ođ tih potreba i od ekonomskih zakona koji pređu? svaki rad., Ako se umetnost shvati kao rađ, onda zadovoljavanje društvenih potreba ne samo da ne ponižava umetnika i njegovu · umetnost, već predstavlja realan uslov njegove delatnosti, osnovu za \procenjivanje vrednosti obavljenog posla: takva procena stoji u neu” siljenom ·sklađu sa estetskom procenom, jako 5e načelno nala. zi na sasvim drugoj ravni. Ta štveno je efikasnije Ono đelo koje ima veću estetsku vređ-. nost.

U socijalističkom društvu se, vo definiciji, nalaze optimalne” orilike. za rad umetnika, jer 86, oolazi od teorijski ispravne' pre

postavke o umetnosti kao speci |.

ričnom radu, pa, 56, dakle, pOoštuje i njegova specifičnost, kao

što se i pozitivno određuje dru-, |

ekonoraska' osnova' fOga OMIG Tajanstvena, čudđovišna pri roda i genijalnost umetnika. Be uzimaju se kao osnova za efi nisanje i redni poslenik, Di ad cavisan od ozbliainć Y "no Što \su\samei un rot nocijalističkom društvu 'metnost se I ra O 589, edna od bitnih funkcija Čoveč=osti i zato se u niemu umetnik” ne sme stiđeti toga da sebe, nan, zove umetnikom.

erija, br. 134

i Ććuje

umetnosti. Ali.u sociin |

urnefni- |.

mnom životu, zatim na karakteru i opravdanosti |

BEOGRAD, l6. DECEMBAR 1960.

FRANCE SLANA: KUĆA NA BRDU

ep TRE)

ANKETA O »KNJIŽEVNIM NOVINAMA«

POTREBA I TRADICIJA

»KJIŽEVNE '!OVINE« SU PO MIŠLJENJU ČITALACA SASTAVNI

DEO NAŠE SAVREMENE KULTURNE ı KNJIŽEVNE SITUACIJE

Želeći da u narednoj godini svestranije zadovolje interesovanje i zahteve čitalaca, »Književne novine« sprovele su anketu, tražeći od svojih čitalaca Isugestije i mišljenja o karakteru lista i pojedinim njegovim „rubrikama. Uredništvo · »Književnih novina« imalo je pa-, meru da time svoju koncepciju. uređivanja lista u najvećoj mogućoj meri uskladi sa Željama i. potrebama naše kulturne javnosti.

Među odgovorima koje je redakcija br mila znatan deo daje niz veoma „značajnih primedaba, o dosadašnjoj li budućoj funkciji lista. U. svojim pismima-odgovorima. na anke- · tu, čitaoci se prvenstveno zadržavaju na mestu i ulozi »Književnih. novina« u našem kultur-

obaveštavati o

nosti. Ono što j

vine«, u toku

pojedinih rubrika u'listu, saglašavajući se, go-

situacije. * : |

Tznoseći svoja zapažanja .veli- lizu njihovog karaktera i njihoki!ddo, učesnika u anketi posve- ve opšte orijentacije. naročitu „pažnju mestu •, »EKnjiževnih novina«ć u okvirmia! „profesor, Marti: Pa : a j i n Bobo: naših današnjih kulturnih zbi- tić, direktor gimnazije u Žuvanja, posmatrajući ih kroz ana- panji, kaže u svom pismu:

PPOSREDNI PREVODI

ili sma vrlo slabo jezik originala i stoga je neobično.važan izbor prevoda ·:sa koga najbolje rezultate daje „poređenje više prevoda izvesnog dela, tra-

Već .samo pominjanje posrednih.prevoda, prevoda. iz druge ruke, izaziva .·asocijacije na neozbiljne ili tezgaške poduhvate, na nešto što sa pravim prevodom — poslom koji iznad svega zahteva lite- ganj ramo poštenje i savesnost — može sta-. jati samo 'u' dalekom srodstvu. Pri tome , se najčešće zaboravlja · činjenica · da Su *. u našoj prevodnoj književnosti, s obzi-

| rom na'hpdostatak kvalifikovanih prevo; | dilaca' za: veći broj jezika, ovakvi.prevodi.. još uvek neminovnost, i da dela .pisaca Rinaročito tek. o5lObo-, đenih OBJOGE Azije i KORE do i 08 psi češće dolaze reyvođu sa engleskog, francuškog. ai ZEKO ' drugog. evropskog jezika. Isto tako se zaboravlja da

će se prevoditi; e'za autentičnim

posla do. simuma čun |posr

ima prevod-medijum,

načnog proizvoda ovo

i mmogih,izemaljB,| dilačkog pročesa,

| p

ostali. Naš do

'' iguzetno»xzlo: koje.

d biti 'su, pak DOO DOOR Ni vre- NA

· mena povećam! avačke | delatnosti;

' naprotiv'ina E Svetsko jezike.,prevođ |

|. se, ponekad · sa · prevođa..na neki drupi SVOM! jebik}.a\mašu noviju. i'imjiževnost

posredni. prevodi · prate :još od

, Joakima, Vujića., Ovai ,

| proćek' pičibasnja sa prevoda razlikuje se:po mnogo čemu od neposrednog

,, prevođenja. ' Prevodilac najčešće ne, zna,

o · \

vremena

skrivenim u ruhu kojim su ga zaodenuli razni ip WORGOc. Značajnu ulogu u tome ~» igra, ja, a: kreativni momenat ovog

čkog. Najnezahvalniju ulogu, jednako odgovoran za sve neđostatke ko-

ogi naši poznati pisci nisu zazirali od DkBNNOp. prevođenja i rezultati mish" idanas najbolji prevod

po-

sredni,prevodi nisu. ı š, specijalitet,, Našsredđin-hodžinih :pričica. potiče iz pera TodpDiiP ag, Oi OP Born! Stev „Srempea,: koji se posl io memaćč-. kim i bugarskim prevodom ovog dela,

ih poznatih, dosetki, njihova blaga ironija i humor. kojim su prožete, odgovarao. je. Sremcu, i njegovim prevodom, ·čaki ilpored osdtnih razlika/sa pryobitnim. turskim tekstom, sačuvana je srž orjginala: sve je zapravo onako kako bi sam hodža rekao da je govorio našim . jezikom. U isti red uspelih posrednih prevoda spada i Vinaverov prevod, »1001 noćiq,

tovo jedinstveno, o potrebi da »Književne novine« budu prvenstveno informativno-kritički književni list koji će ih objektivno i iscrpno

svim 'važnijim pojavama u ju-

goslovenskoj i inostranoj literaturi i umet-

e, po' našem mišljenju, u. ovoj

anketi najkarakterističnije, jeste činjenica da čitaoci akceptiraju osnovne intencije lista, upozoravajući, istovremeno, 'uredništvo šta bi trebalo preduzeti da on ubuduće još celovitije ostvari· i upotpuni svoju namenu, čime izražavaju . svoje · uverenje da su »Književne no-

svoga dugogodišnjeg izlaženja,

postale nezamenjiva potreba, tradicija i sastavni deo naše savremne kulturne i književne

»Dnevni listovi i novine, zaokupljeni u prvom ređu obavještavanjem o političkim i ekonomskim događajima većinom ne stižu da se bave sistematskim informisanjem javnosti o pojavama i Nastavak na 10, strani

nala.

'smislom · originala

se povećava na rakoji ostaje pod-

g dvostrukog. prevo-,

ta uspeo

: nosti

»arapskijić od mnogih rađenih Sa origiProniknuvši sintetički u lavirint bajki i usvojivši duh arapske naracije, Vinaver je uspešno. osvojio ovog vrletnog pripovedđačkog ciklusa. Ali najeklatantniji primer posrednih prevoda kodđ nas ostaju otmeni i jednostavni prevođi Miloša Crnjanskog iz japanske i kineske lirike. Pomenimo samo poznati haikai poetese Kage no Čio:

»Ladoleži mi

oteše vedro...

pozajmih vode.

Ne samo da je ostvarena: uspela poetska slika (a slika je najčešće i bila cilj pesme u staroj japanskoj poeziji), već se i gotovo sve reči završavaju samoglasnikom,. dajući utisak japanškog sa njegovim otvorenim slogovima, naravno onoliko koliko se moglo postići glasovnim materijalom srpskohrvatskog jezika.

Zbog potenciranog: kreativnog, momen: posredni: prevod. može dati samo. stvaralac koji i sam raspolaže natprosečnom invencijom i nije garancija · potpunog uspeha, NeOophodna je i kongenijalnost između stva. raoca (ili, kao u naveđenim primerima,. stvaralaca) originala i prevođioca; samo u tom slučaju ni dvostruka jezička barijera neće onemo. ginala pređe i u prevod.

Cena 30 din;

NASMIJANI ASOVI

Jedna savremena refleksija o zločinstvu | zločincima

Kada se danas, posle toliko ve kova, pogledaju portreti poznatih tirana, o&«rutnih vladara koji su u istoriju ušli da zaugmu uvek upražnjena mesta zločina ca; ne može se na osnovu nj:hovog lika odgometnuti ko su bili i šta su sve učinili. Neki od njih izgledaju čak i kao dobroćudni 'ljudi, ni po čemu izuzetni, onakvi kakvi se viđaju i zaboravljaju, kakvih uvek ima toliko da se mogu svakog dana sresti na ulici. Neki čak, ako i deluju biJo u kom pogledu izuzetno, ne ostavljaju utisak izopačene liči ne ubeđuju nas da su bili ubice ili sadisti.

Onaj ko prvi put u životu vidi ·portre Nerona, a ne zna ništa o, tom vladaru poznatijem po zločinima nego po bilo čemu dru gom, nikada neće na osnovu nje gove fizionomije zaključiti šta de sve taj tiranm bio u stanju da

· učini. Otuda i ona pravda ili ne-

pravda života da se nikad na, prvi pogled ne može znati kakav je ko, da se ne može odgonetnuti šta je sve u suštini ili šta je najviše od svega što čini mjegovu ličnost. I otuda nam ponekad, ako rasuđujemo samo po fizionomiji, glupaci odaju Utisak inmteligentnih ljudi a oni nadprosšečni po svojim duhovnim sposobnostima, izgledaju neproduhovljeno ili prosečao. I'-·najzad, nije čest slučaj da po svom izgledu pesnici podsećaju na pro valnike a provalnici na pesn.ke. Verovatno da zbog toga što se vremenom. nečija vrednost uma njuje a nečija povećava, i ZzIOčini koji su, davno počinjeni nama danas ne izgledaju takvim kakvi su zaista bili u vreme kada su se odigravali. Mi ih primamo .kao nešto što je prošlo. pa čak i oada kada imamo dovoljno podataka, i, argumenata da može mo da u svesti rekonstruišemo sliku tih zločia, makar i nesve sno pomišljamo da tu ima nečega preuveličanog, i što je DO nas još strašnije, možđa i izmišljenog. Jer, to što se zbilo pre nekoliko stotina godina, ili pre samo sto godina, za nas je samo lelttira i da || ćemo verovati u istinitost onoga što nam se predočava zavisi isključivo od nas, Ko je bio i šta je bio Neron. Ko su i šta su bili inkvizitori? Može izgledati i neverovatno, ali ne i daleko od istine da će neko ko je nedovoljno obavešten o bilo kom zločincu, misl: se O. onom koji nije izvršio samo jedan zločin, | posumnjati u isti nitost onoga što mu se iznoši Nastavak na 2. strani ;

Dragoslav GRBIĆ

sve visine

imaginacijom, ali to još ,

gućiti da dah i duh oriIvan ŠOP '