Književne novine
Odraz
i stvaralaštvo
Nastavak sa 1, strane)
znak da imamo posla sa nečim što filozofski nije relevantno i što 5 samo spolja nalik na filozoiju. e
Iz ovoga sledi da marksistička filozofaja kao filozofija nužno mora imati stvaralački karakter i da se đogmatska, hkonzervativna i lenja misao ne može saglasiti ni s marksizmom ni s filozofijom. Marksizam je prevashodno aktivistička filozofija, pa se osnovni problem bledskih razgovora i sastojao u tome da se promisli: može li se teorija odraza saglasiti sa izvornim marksizmom ili ne.
Pa: kakav je dakle bio ishod i kakva odluka u ovom pitanju? Stavljanjem kategorije prakse u središte marksističke teorije saznanja, u skladu s marksovim shvatanjem suštine čoveka i čovekovog položaja u. kosmosu, odbacuje se kategorija odraza kao osnovna gnoseološka kategorija, odnosno prihvata njeno ogra ničeno važenje u okviru jedne nove celine, koja joj priđaje novi smisao, a to ipak znači da se kategorija odraza „ukida“. 'Teškoće teorije odraza, koja po ne» kim shvatanjima predstavlja samu marksističku teoriju saznanja, pokazane su u ovim razgovorima · sa ubedljivom snagom, no kao osnovni nedostatak te teorije može se smatrali njena nesaglasnost sa stvaralačkom, radnom suštinom samog čoveka, s njegovom jedinstvenom sposobnošću apstrakcije i ideacije, S „delatnom stranom“ našog saznanja. Tako je teorija odraza na protivrečan način morala prizna~
utoliko njegova misao operativno nezavisna od objekta saznanja. U,
vešenju umetnikovu ne nalazi se i ne zatiče nešto što već postoji
bilo kao ideja (protiv platonski
shvaćenog odražavanja), bilo kao,
spoljašnja stvarnost i poređak,
indiviđualnih predmeta (protiv a=
ristotelovski, ali i skolastički shva,
čenog odražavanja: saznavanje
reeti orđinis in speculo subjektiv-
ne svesti). Umetničko traženje je
ono u kome tražitelj tek u tre-
nutku nalaženja saznaje šta upra=-
vo traži,
Treba uočiti da se u odnosu umetnika prema stvarnosti uvek nalaze tri bitma momenta: moment prikazivanja (odražavanja), moment izražavanja (sopstvenog duševnog stanja) i moment delovanja (socijalne poruke, protesta itd.). Na primeru Gojinih „Užasa rata“ i Pikasove Gernike lako se mogu razaznati ovi momenti. Međutim, „Užasi rata“ se mogu „adekvatno doživeti čak i onđa ako ne znamo za španski ustanak 1808, kao što Gernika deluje efikasno i ako ne znamo za zalaganje njenog autora u borbi N fašističkih intervenata u
paniji 1936. Bitno je da umetnič ko delo buđe realnost koja se razlikuje od drugih realnosti. Bitno je uviđeti da rezultati umetničke delatnosti imaju relativno samostalnu wvrednost i značaj i da je umetnost jedan način egzistencije iz koga se može obogatiti i proširiti svet koji s pravom smatramo svojim,
Milan DAMNJANOVIĆ
Slobodan MOMČILOVIĆ
} ____ 2BUUVVVIMO POSTOJANJE SADAŠNJOSTI!
Igor Stravinski govori o svojoj umelnosti
5089
STRAVINSKI DIRIGUJE
D4 PROĐU DANI GODINA
Igor Stravinski nalazi se u Be-
· ogradu sa američkom operskom
trupom „Santa Pe“ kao njen gost, Izražajni obrasci njegove muzike, njegovi specifični horizontalni i vertikalni postupci pri kombinovanju tonova, ono što čini njegovu osobenu muzičku gramatiku, ono što muzičkim stručnja-
„ZA.
od njeglovog nastanka sve više se udaljavam od onoga što sam u trenutku stvaranja mislio i osećao, Kad dirigujem — činim
dva DANA |
. Korisna inicilaliva Novi oblici delovamja beogradskog Radničkog univerziteta „Đuro Salaj“, dobro zomišljeni i savesmo pripremljeni, početkom ovogodišnje radme sezone treba da pokažu svoju opravdamost i korismost. Oni, u stvari, predstavljaju po kušaj približavanja vrhunskih dostignuća beogradskog kultur. mog žipota majširim, slojevima koji su do sada, u pogledu svog umetničkog vaspitanja i a, traganju za oblicima kulturme zabave bili, manjeviše, ili prepuštemi sami sebi ili potpuno isključeni. Učiniti radnog čoveka bliskim, kulturi i, umetnosti, brižljivo odrediti puteve tog međusobnog približavanja, pomoći da se mi moiđau, stranputice koje mame svojom, praznjikavom, dopadlilošću, to su osmovmi ciljevi Centra za umetnost i kulturu, Radničkog wniverziteta u Beogradu, mjegovog fek osnobamog tela, „Institucije člamstpa“, a, prvom TYedu., Tesna sarađija Radničkog unkerziteta sa mnogobrojnim, beogradskim, preduzećima, nagoveštava da će ova nova, đosad nigđe meokušana akcija masovnog u ključivanja u rad jedme kul turne institucije veoma mnogo pomoći kultuynom vaspitanju beogradskog radnika.
| Pokazati da pozorište nije dostupno isključivo uskom
i ivnu: j Ž ici piš ž ; j i ”rugu posvećenih, da ostoji H aktivnu ulogu subjekta sazna~ | _ panas pesnici Mia polikam penkalma. Oea op ete BH poražena 10 BR ROM aaa O Oda ez 1 aka drugo usla muzike 2 tiku Odnos duha irhdia birodi, Danas pesnici pišu u petosobnim, stanovima, SGH muzike) ORNOĆRVA nutku. Sećanje na prošlost je sim, one koja se peva i uz kosvesti prema „prodmetu“, mišlje- Danas pesnici večeraju svoje stihove bo javnim, kYčmama. Sa aa dela OR a sumnjive vrednosti.. Budućnost ju se igra, naučiti ljude da su
nja prema biću, „subjektivne slike“ prema korespondeninoj obje tivnoj slvarnosli, pri čemu, „u krajnjoj liniji“, duh zavisi od objekta, svest od predmeta na koji je upravljena, mišljenje od bića, a subjektivna slika od stvarnosti koju odslikava.
Prihvatanje kategorije prakse kao osnovne kategorije teorije saznanja od strane većine uviđavnih učesnika Bledskog sastanka, povlači, naravno, za sobom niz značajnih sistematskih posledica, i ovde želimo da ukažemo samo
na one koje se tiču teorije umet-
hošti, toa M ; pa delima, međutim, nikad iie „da upozna. Upoznati i prepoznz- «ljudi ; j
% ; 545 Dani koji nisu mi maš početak mi maš haj i: ,* , tad se nije D -. UBO. „prepozna ljudima izvesne vidovmni kttilfar Ako odražavanje treba, da čini Da produ ovi dami godina mnogo pvodila za tekstom, odno- „fi su dve stvari. Prepoznavamje „i.me madoradmje, ·omogućifi im suštinu umetničkog stvaranja, LOR sno za vizuelno opazivim scen- je lakše. mamo da je publikasu- „zo dq.oide stari koje sw se ma-
kako da objasnimo prirodu takvog odražavanja? Da li se ono može shvatiti u predsokratovskom smislu neposrednog, naivnog odnosa prema jednosmisleno datoj stvarnosti, ili u gmislu moderne pseudonaivne teorije intuitivnog face Šš face susretanjia sa stvarnočću, dolaženja u „blizinu bića“, ili pak u smislu tradicionalnog problema posredova~
o
.
Donžuani Pateysoni Kuvazimode (da me bi ostala pyazsna hartija)
Nadrealisti Šizovi Barmeni (da bi se potrošilo mastilo) Danas odlaze wa jednodnevni U sebe w svoju ko ĐO suoje
vikend meso
(meso koje im, uostalom, i pripada).
Xi Tomi Stil i Ave Marija!
Da prođu ovi dami godina
Dani poezije i legendavrnih, metafora
Dank koji misu, mi ine mi sm?t nekog novog boga
Doni liliputanmaca i ćelavih kemtaura
Tomi Stil i Ave Manija
4.
Bili smo isti ko svi mladići
sveta
(Legije koje wrliču svoju ponižemost i svoju bedu Po crvenim, cmjiteatrima bulevara Holeja boksa fJutbala +agbija) Krali sebe i soju glad po algebarskim koridama smeha Gubili na bezveznom pokeru kalendara i vroči Živeli pocepane cipele i pocepana odela
Voleli bezvozmu, nvužiku i bezvezne žene Tulkli se ma strani jeftinog vina zajedmo sa tinejdžeyima
stvorio, od „Petruške“ do, recimo, oratorijumske lamentacije „Treni“, sve je to još uvek teško pristupačno mnogim slušaocima naviknutim na romantični stil i jezik muzike, Njegovo muzičko stvaralaštvo naziva se hladnim, cerebralnim i bestrasnim, U njegovom sveukupnom muzičkom opusu dela takozvane „apsolutne“, to jest čisto instrumentalne muzike bez ikakvog programa, zastupljena su isto toliko koliko i vokalna, vokalno-instrumentalna i scenska dela. Muzičko-jezička komponenta u njegovim scenskim
skim prizorom, deskriptivna, i ima uvek svoje sopstveno muzičko značenje. Objektivni, dostojanstveni, katkad ukočeni, „ledeni“ duh te muzike često kontrastira burnim, tragičnim situacijama scene, odnosno libreta. Sentimentalnost, plačevna i meka osećajnost nikad nisu nalazili mesta u njegovom muzič kom stvaranju. Strogi i uzvišeno
Ona nije nikad vek lenja.
ne postoji. Prošlost je postojala, ali više ne traje. Glavni problem jie da pokažemo da postoji sadašnjost. Ali kako?
Između ostalog Igor Stravinski je odgovorio i na pitanja redakcije „Književnih novina“.
PITANJB: — Kako objašnjavate činjenicu da su vaša dela sa mitološkim scenama, uprkos njihovom prilično teškom muzičkom idiomu, naišla na lep prijem kod široke publike?
ODGOVOR: — Publika mnogo više voli da ncšto prepozna, nego
Ona ne voli da uDDznaje nego đa prepoznaje. Mislim da je u tome razlog.
PITANJE: — 1935. u „Hronici moga života“ rekli ste đa je „muzika po svojoj prirodi nesposobna da ma šta IZRAZI“. A u „Kpilogu“ „Muzičke poetike“ muziku ste označili :kao „element sjedinjavanja sa bližnjim“. Kako to muzika može da postigne ako ni-
muzeji deo maše prošlosti, (la. su namenjeni u prvom, red nama, a me da postoje isključi vo za stramce, maviknuhti ljMđe da veruju da se izDesne stvaYyi koje u prvi mah. neoba– veštenim i nevičnim, gledaocima i slušaocima, izgledaju Weshvatljme mogu razumeti, to su meposredme pobude moboOg oblika kulturne delatnosti Rad, · ničkoq viverziteta,
Veki broj radmika, učlanjenih wu „Instituciju člamstva“, potvrđuje me samo korismost mego i potrebu ovakve akcije.
.. Međutim, čini mam, se, pružiti
lazile wam, kruga mjihovog neposređnog imteresovanja, zainteresovati ih za nešto što im se činilo mesavladljipb. i strano, predstavlja samo jednm, možda obimmiji, ali ipak lakši deo posla. Ako bar polovinu onih koji su pokazali inteYresovanje za ove move oblike kulturme delatnosti trajno veže i na– veđe da se putem daljeg n-
nja, u refJehksiji o neposredno da- sofiB mirni tonus najosobenije je obe- dividunlnog razvoja Husavrše, UO; :: trangcendentajnom Ob? I pili skupi viski po aristokyatskim, barovima pigala, . ležje muzike Igora Stravinskog. je u stanju da ma šta izrazi? Radnički univerzitet će pomoali i u praktičnom preobražava TI za čudo bezoeznmo izgubili obu meodigramu, utakmici, Na konferenciji za štampu O- ći da se učini veliki korak ka nju datog sa bitno antropološ- 2q. ado begg0asno 8 oo M. - OPBIPIAHBI držanoj ovih dana u Beogradu, ODGOVOR: — „U mojim naj- jednom žirokom, ali isto tako kom orijentacijom? : i _ odgovarajući na pitanja novinara novijim delima rekao sam nešio kontinuiranom, meskokovitom U odnosu ma univerzum U- 5. Igor Stravipski je između osta- slično: muzika izražava sve. To kulturnom. Yazvitku, metnosti „možemo zauzeti bilo : . _ log rekao: „Dirigent ne može da je aposoluino iatno. Ali ona-fire- Ovu Dlejtenitu, alkeiju 800 .·komftemplativan bilo kreativan (Trebalo je TYeći ReštO izrazi ono što je drugi kompono- vashodno izražava sebe. I io je treba podržati u svlm, mestistav, Ovaj drugi je osnovniji, jer Nešto što do sada niko nije Yekao vao... Pa i kada je reč o mom de- dovoljno. Izražavajući samog Se- ma gde postoji mogućnost-.dG, bez njega nema ni prvog. Posma-– Nešto noUO Ju, što sam vremenski udaljeniji be svako se vraća muzici“. · se oma izWede. tranje i uživanje u umetnosti mo- Nešto što mije . gu se, sa Geteom, shvatiti kao Ni voda mi vatra mi vazduh, rekreiranje (Geniissen ist Na- ie eni o alo bili siti gladWmi, % 8 iz 1 eamom, 1700 , 97 o a ? o. \ Oea Sttvi a DP aha Na jednom koncertu kada smo bil, pijani trezni Japanska književnost znanja, a pojam oblikovanja i Tyebalo jc Teći nešto kraće } . • i stvaranja u središte teorije umet- od jedne mladosti od jedmog života od jedme smrti prođire u Evropu nosti, otvara se pitanje uloge od- Nešto što će zavoleti ljudi raza u umetničkom stvaralašivu.. Nešto što če razumeti | Ivam Moris, najpoznatiji mlađi en-. Tek iz tačnog opisa situacije u I devojka i tica, . gleski prevodilac sa japanskog jekojoj se nalazi umoetnik-stvaralac I urednik i kole i budala 21 . zika, objavio je u izđanju izdavačke , moguće je uvideti da se suština Nešto što je lepše od stiha a Yužnije od pesme Whuće »Ajr i Spotisvud» zbirku mo- | odnosa umefnosti prema stvarno- Nešto movo.), dernih japanskih pripovedaka, SA sti ne sastoji u podvražavanju, ŠKOLA opširnim OE o gotiva reprodukovanju. predstavljanju, | . [ mene japans o, novele i | iog tim pa prema tome ni u odražavanju, I opet sam kosa tahka uspravna debela podacima o najzanimljivijim japan“ | već u oblikovanju, proizvođenju i 1 opet sam ThCO, U, akcentu vazduha skim pripovedačima od 1910, godđime stvaranju. U svome traženju u- I opet sam tiket smi 5 dvanaest pogodaka do naših dana, metnik nema pred sobom nika-~ 1 opet sam Iwpewjača wd poljončetu dwojaka wdicaj evropskih Mnjiževmosti m%, · kvu zvezdu-vodilju, ništa ap=- IT opet sam, crno belo u glasu brofesoYa japansku počeo je 1878. kađ su obsolutno dato, umeinik se ne O- I opet sam, Ggača U cvefu aktinija javljeni prvi prevođi evropskih roslanja potpuno na prisustvo bilo I opet sam, kqčeia wu, aleji potiljka manopisaca i pripovedača, Veliki broj koje vealnosti. Svojim rešenjem-~ I opet sam, arno. supa u lusleru UVYemeli Zolinih i Mopasanovih | preveđenih pronalaskom umetnik obogaćuje i I opet savy akord gladi u amblemu stihova đela doveo je đo stvaranja japanske prevazilazi datu stvarnost, pa je I opet sam, idoja za industriju, elegija, naturalističke škole romana, koja je I opet sam, qamen u gaysonje?”i sutona : OSIJEKA rare 1 50s16 I opet saj dak u školskom horu 365 medelja. ! Spa 8 1 rusko-japanskog rata. Nakom toga, . OGLASI između 1920. i 1930. javila se proleON volim, mataša terska Škola pisaca, Sadašnja „Maji molim, te automobilom tivuoma tate ževna situacija u Japanu, naročito u volim te Yučkom, tooje mame ~ pogledu forme, u svemiu podseća na volim fe ovim, običnim, rečima moje babe stanje u Bvropi. Jedino je pisanje zolim, te nemdapisanom '?DoesYVOT BE S i _ fom, nagAgnižom od hiljadu dolaYa u obliku dnevnika i ispovesti popu nGtGaŠ Tarnije nego na Zapadu. mala moja maiašd Dvađeset pet pripovedaka koje sačinjavaju ovu zbirku razlikuju 56 2. dužinom, predmetom i stvaralačkim
ta metafora
ta molitva,
taj kvadyatni khorem, moje memoći kajsija leta preoaziđena W, pesna
fa metafora ta molitva,
fa partija, tablića za sobu pesnika repriza, mastila ı pepeljdra, W taj Tok-=em-rol sledećih ljubavi i saučešća
postupkom, ali se sve Vrlo lako čitaju. Najzanimljivije književne liče nosili obuhvaćene ovom zbirkom stu savremni romanopisac mlade generacije Jukio Mišima, sa SVOJOm pri- || povetkom »Bveštenik ·i mjegova ljubav« i Juničiro Tanizaki, pisac iz · prve polovine ovog Veka, 54 pričoni »Zatvad,
KH PRIRTNYIN NAR NA 0 ON a | O. ONI VAN NANA \ dje
7 MIODRAG NAGORNI: KOMPOZICIJA _____________________—----–:– Ž " IN
-- eh EKNJIŽBVNE
NOVINE