Književne novine
:
ESEJ,
MAJAKOVSKOG
Pesnik je bio miran, tužan, ironičan siguran znao je da | SOOaO Ja brzo dđa BE se setio: prema svetu oko sebe aš sažal kako se ponaša čovek prema OtBtA VOgerray Kora Černiševski ponašao prema ljudima koji su oponi li vo luciji. Znao je da ne mogu da se suprotstave fuciji i da će poginuti. Oni nisu samo strašni već i jadni
DOB RO je bio mladić koga je vaspitala revolucija · Bode; veoma je dobro poznavao tadaš volucionarnu literaturu — 3Lenjina, Marksa Bebi OBN: znavao je i poštovao Černiševsko O:
| pošto skog. Sa neočeki nošću pamtio je i voleo rusku klasičnu UHraGuU DUOG-
voleo danas Zbog sutra.
; :& esnik Navoji govori nicima đa ne pišu o drago: govorio je učeruže, budite zemlja, pis :: O kamenju. Ako želite da stvarate
Gogoljevi likovi su dra ! goceni zat, O O je zemlja, ulica, KOrokLia etao sam pored njega t i j #8 koliko a ga bo tom istom kamenju ne zna-– jegova liubav bila je ljubav novog čoveka, Ona je bila kao hleb nasušni — današnja i nova. caja bi, je aa O a Se ostvari posle deset godina n da z j , SP O E fe ljubavi, zajedno sa drugima, Put ka toj ljubavi vodi preko zvezda. esmama Majakovskog ima vasionskih brod. Potrebno je stići do Velikog medveda zato e bi se
smirila bol i da se protera medveđi zimski san iz ljudskog
sabran, Bio je izvrši, Sad sam
su zemlja.
Lete u vasionu, iskorišćavaji ; „u vasi jući planetu k prebacivanja ljudi. Oni koji shvataju svoj RBD OEM CO O ložaj, aaa BRivni :: sobnoj predstavi malograđanina . „MMajakovski ie bio čovek buđ i i SadBiste ma da 10 uđućnosti, takav kakav ko
* š* *
Svoju prvu dramu Maj ij i Me prolce V. Oba a jakovski je postavio na scenu e · . : &#: .. Fi MER O DoRilO naziv: „Tragedija u dva čina, Vladimir raj \ 9 Blavni junak bio je lično pesnik koji je govorio Visoko, gorko i slobodno. Sećam se, oko njega su na ON hodali ljudi koji su ispred sebe nosili štitove od furž bree POČ izrade, a izgovarali su replike izvirivajući iza | Pesnik je staino kao realno biće, ali je govorio otkrivajući se u metaforama.
li Kasnije sam se često sretao sa Majakovskim kod Osipa Brika u Žukovskoi ulici. Stan je bio na sedmom spratu. Svega tri omanje' sobe.
Na zidovima vise slike, veliki portret Ljilje Juljevne Brik, koji je izradio slikar Boris Grigorjev. Uza zid su neobojene vitrime pune fufurističkih knjižica.
Domaćica krupnog lica i lepih očiju, skupivši mršava ramena, posmatra Majakovskog kao slabo obuzdanu munju.
Đužan sam da kažem da me je zabolelo štampanie pisama Majakovskog. Ne treba preuveličavati značai pisama kao dokumenta. U pismu je pisac više povezan s onim kome piše nego u svom delu kojim se obraća. svima.
U pismima se lako miri i popušta. Pisma su uopšte dobar materijal da se napišu biografije. \
'xUspomene su istinitije kad nisu napisane samo za sebe.
: Covek sebi popušta isuviše rado. Vidi u sebi čoveka koji je bio ne samo priintelj već i sused onoga od koga je bio u mnogo čemn daleko. .
„„„ „Basejnaja ulica, danas ulica Njekrašova, počinjala je
od Fioieine'i prostirala: se do Grčkog prospekta. Pored SkobčljćVSOŠ skvera nalazila se,velika kuća čiji je naziv bio“
„kuća kooperativnih stanova“. Takpv stan je tada bio retka stvar. U jednom stanu je živela slikarka Jermolajeva, darovita, obrazovana, koja se između ostalog: bavila i isto»iJom fiapiserije i dekoracije. Ovđe je bilo organizovano čitenje resama Maiakovskog. .
To ie bilo pre prvos svetskog rafa.
Velika soba. Sedi mnogo liudi. Majakovski je čitao. Došao je i Gorki, tu sam ga video prvi put. Visok čovek u crnom pnradmom lMaputu, plavook, krupnih jabučica, brkat, vitak i smnžan. Samo su mu ramena uzdignuta (kasnije sam snznoan da je to DĐosledica: emfizema).
A. Sa Gorkim je došao A. N. Tihonov, njegov stari prijatelj iz „Zmananin“, Pisan je nod pseudonimom Serebrov.
Majakovski je počeo da čita besme. Zatim je govorio o novim vremenima, o novim zadacima, o budućnosti umetnosfi, i video sam — nismo njegovi mi koji smo mu pripa=– dali. već ie ı tom trenutku to bio Gorki, mada se Vladimir pozivao nn mene.
Odnosi između Majakovskogs i revolucije su stari. Tamo ie bio đete, tamo je sazreo, tamo je naučio da govori ne kriiuči bas.
. Sedi L,jilia. Brik, koju Vladimir Vladimirovič voli, i gleđa Volođu. A za njega se sad ne rešava njegova sudbina, ne rešava se pitanje njegovog mesta u svetu, već sudbina litezalure u revoluciji. .
· Majakovski ie imno jednu temu: ustanak. U ranim još cenzurisanim delima stvari su dizale ustanak. One su se Đunile protiv svakodnevnice, bežale. su 37 nje. Zatim je Desnik dizao ustanak profiv načina života. A zatim je dizao ustanak zpmliubljeni pesnik. On se sukobljavao s bogom, koga ie pokušao da svrgne. Pesnik je uvek precizirao koga napada, kome je odan. . . e
Bio ie odan budućnosti. Pobeđu je. video u njoj, a krainji trijumf je odlagao za buduće pesničko vaskrsnuće u svetu komunizma, u kome nema rafa, zavisti ni nasilja,
Malo govore o-·ljubavi Majakovskog. Kad i govore, to čine na-običan način: utvrđujući koga ie voleo, kome ie DOsvećivno svoje poeme. čine fo ponekad senzacionalistički.
A liubav MajakovsWos može da se razume samo u opštoj strukturi niegovog osećanja sveta.
(Odlomci iz memoara „Bili jednom...“) (Prevela Ina KRSTANOVIĆ)
ma živela ognjena supstanca pravde, nacionalne i socijalno- revolucionarne svesti.
Bez te ognjene supstance u sebi, čovek ništa ne može da stvohi. . Kada se zapali u mnoštvu, u naciji i narodu. istovremeno se menja" u svojcv” mu atomsku silu,
samo ta 'nlomska sila ne ubija.
već podiže i oplemenjuje čoveka. Vaskrsavanje, podizanje i USmeravanje socijalističke, patriotske, narodne·i etičke svesti kao kategoričkosš društveno=moralnog imperativa znači buđenje u čovekovoj: duši tih snktivnih atoma · čovekove moralne snage, koje Je u njoj viđeo još Đoemokrit i koje nisu ništa drugo nego žar Prešernovog „neistrulelog srca“, Njego-
KNJIŽZBVNE NOVINE
ševe „luče mikrokozme“, Kranjčevićeve humanističke vizije, sve veliko i čovečansko što do današnjeg dana živi u dragocenim delima naših književnosti.
Svrsishodno i čelično organizova ni duhovni atomi u čoveku nisu ništa manje stvaralačka i udarna snaga od atoma razaranja i uništavanja kojima se neki danas ponose. Pri paljenju demokritske ognjene supstance u psihi našep čoveka, treba i mora da sudeluje, u skladu sa svim progresivnim . humanističkim snagama i ekonomskim nastojanjima naše stvarnosti, i naša slavistika koja treba svojim raspoloživim snagama da doprinese odgovarajući
deo.
e —_—> *) Odlomci iz govora na otvaranju
III Kongresa jugoslovenskih slavista u Ljubljani.
_IZLOG KNJIGA
· Godišnjak Narodne biblioteke
(Narodna biblioteka NRS, Beograd, 1961)
Narodna biblioteka u Beograđu, obnovijena posle svoje propasti u ratu, pridružila se proslavi dvađesete godišnjice ustanka naroda jugoslavije jednom lepo opremljenom publikacıijom sa nizom interesantnih priloga svojih saradnika.
„Gođišnjak Narođne biblioteke NRS“, propraćen toplo i umno pisanim uvođom „Čeđomira Minderovića, književnika i upravnika ove biblioteke, u prvom 'daljem članku Olge Veselinović odužuje se dr-u Dušanu Milačiću koji je, dđoneđavna, punih betnaest gođina, obnavljao s uspehom ovu ustanovu, Članak je obuhvatio celokupan njegov yvad, i naučnički, i književnički, i bibliotekarski.
U ovom zborniku ističu se đva članka đr-a Miraša Kićovića: „Vukova, prepiska u Narođnoi biblioteci“ i „Jedna meobjavljena drama Milutina Bojića u Narodnoj biblioteci“, kao dobri prinosi našoi Kknjiževnoj istoriji., Takvi su i lepo pisani prilozi Janka Đonovića (Posvete u biblioteci Milana Rakića) i Aleksandra Pejovića (Osam pesama Rađa Drainca u rukopisu).
Mara Harisijadđes raspravlja o ilustracijama iz dve Srbulje, Prizren= skog jevanđelja i Beograđske AleKsanđriđe; kako su ovi rukopisi izgoreli šestog aprila, ovaj članak će Kkoristiti jer đonosi đobro reprođukovane 32 slike iz njih. |
Precizne 1 važne pojedinosti, pregledno date, nalaze se u prilogu Jeremije Mitrovića „Rađ na retrospektivnoj bibliografiji u Jugoslaviji“, iz koga se, između ostaloga, viđi đa će uskoro naša kultura biti obogaćena bibliografijom srpskih knjiga osamna-– estog veka, kao prvim izdanjem KOmisije za rađ na bibliografiji.
Milica Crvčanin (u članku „Gligorije Vozarović i njegovo doba“) prikazuje popularno i neposredno život i rad prvog izdavača u kneževini Sr
biji. Rađmila Šuljagić razmatra. izdavački rađ Matice srpske đok joj je sedište bilo u Pešti, a to je vreme od 1826. do 1864. godine, Ugodno deluje i prilog: Dragane Pavlović „Ljubomir P. Nenadović i Francuzi“ sa navođima iz Nenađovićevih me samo poznatih spisa, ncgo i sa stubaca njegova lista „Šumađinke“, Koji su ostali zaboravljeni u tom listu, iako su iz Nenadovićeva pera.
Godišnjak, sem toga, ima i znatan
broj priloga u MKojima se specijalistički raspravlja o raznim bibliotekarskim i bibliografskim pitanjima (Psaltir Vincenca Vukovića iz 1561. godine, KEpistola Vicenca Vukovića od Živote Mihailovića; stfana Knjiga u okviru Narodne biblioteke, od dr-a Slobođan „Jovanovića; fonđ ruske knjige u Narodnoi biblioteci, od Milice Šaranović; razvoj statistike u Narodnoj biblioteci; prilog proučava-– mju Kkolekiivnog autora, od Milese Maksimović; plakat i letak, od Dragutina Nikčevičća; Razvoj srpske izđavačke delatnosti od XV do Kraja NIX veka, od Ljubice Kojić; bibliotekarska literatura na jugoslovenskom području od 1945. do kraja 1950, od Misenije Lazić)“ Među ovim člancima nalazi se i završni prilog „Godišnjaka“ — bibliografija pančevačkog dečjeg lista „Spomenak“ (1893—1914.), u kome je Miođrag Živanoy uspeo da razreši anonime, pseuđonime, inicijale i nepotpuna imena pisaca.
Posmatran u celini, ovaj Godišnjak deluje kao lepa prinova našoj kulturi, a grafičkom izradom i đobro otisnutim slikama nadmašava mnoge slične publikacije. Rekli bismo da mu samo jedno nedostaje: članak o Varvarskom razaranju predratne Narodme biblioteke nemačkim bombarderima 6. aprila 1941. gođine. (B. K.)
_------naanetqIRVJIF.RU a munara ——
OLDOS HAKSLLUI
Satirska igra - (Matica srpska, Novi Sad, 1961)
U „Matirskoj igri" Haksli siika sredinu koju izvanredno dobro poznaje i nastoji da reši probleme koji su mu besumnje prisni, U prvom ređu to je problem intelektualca da đoveđe u saglasnost, živog svoga duha, sa SVakiđašnjim ŽZivotom i da reši večilu dilemu: kako dovesti u sklađ svoje iđeje o svetu sa svetom Koji nas okružuje. Na to pitanje, za Hakslija, ođgovara nema i „Batirska igra* je više tu zato đa pokaže zbog čega se ova đilema mikađa ne može rešiti
nego da pruži neko razumno i prihvatijivo rešenje. Mromičan kao i uvek Haksli slika, ljudske poraze, čovekovu nemoć đa upravlja životom i da raskrsti sa zabludđama i pređrasuđama o sebi i svetu u kome živi. Gambril mlađi može da buđe zađovoljan 'sobom samo u onom trenutku kađa za druge nije om, NeMspeli 1 promašeni slikar Lipijat uveren je u svoju veličinu jer drukčije ne bi mo gao da se ođbrani od ljuđi koji bi
ga upropastili. Haksli je sklon đa u ovoj Knjizi zastupa jednnm dobro Dpoznatu tezu: Čovek celog života Oče"
kuje svoj pravi trenutak, momenat u'
Kome će u potpunosti ostvariti svoju ličnost; kađa dođe taj pravi trenutak, on ga ne primeti i tek kasnije
kađa Ssvođi bilanse svoga mneveselog
života čovek ustanovliava Kkoji je trenutak bio „pravi“.
Postoji jedno široko rasprostranjeno mišljenje da je Haksli veliki ne-
OKTOBARSKA PANORAMA PESNIKA
anci E A OTO OTR) RUPA na ———
DOBA LJUBAVI
niče jedmo đoba koje nećeš moći zatvoriti u kutiju
koje mećeš moći raščerečiti, moći udemuti u iglu,
moći prekovati u, ozbiljnu, več makar
niče jedno doba iz pogamog pesničkog sma iz raskrbavljenog iz jadmog pesničkog sma iz raskrvavljenog iz jadnom pesničkog sma
niče jedno doba doba toplih, zločina doba naibne smrti
u. pepelu mojih, misli ni ono u 7yom, mesiguYnom svetu
ne uspeva
Dragoljub JEKNIĆČ
_C=reainiBf altyazı
IZ HAJDUČKIH ZAPISA
Ja sam caY šume obe što nema ni kraja mi početka.
Hrast mi je bresto dren crkva bukva riznica.
Stopa mi biva cuvet
u kruni cveta zmija
a na moj zvižduk iz svakog stabla po soko izleće.
I onog što pođe
u. lov ma moju glavu zmija peče i soko
u Srce kljune a grom
u prah mu kuću Yazo?i.
Cela je Srbija eo moj, salaš tor i žitnica a svako selce guvno:
od svetog Đurđa do Dmitra ovršem više dukata
mo moj deđ Ivam, pšenice kad bi majbolja letina.
» Otkad se ja Š% venčah s caricom šume ) svaki Đop kuću ozida.
Dobrica PRIĆ
za. j utaYnju,
ae kla
ŠIRINA
Došla sam
iz dubine
šuma
da se pred Dustim
tvojim, bogom
hazapnem.
Iz tame
šuma
samoniklom, svetlu peščanih, oltara.
Zato mrzim sunca i mesece što lome ti dam,
zaluđuju oko tvoje isposmičko.
Dolazim
bogata
iz bogatstva
šuma
glasa suvog i praznog molitvu. „i luBite 'SALGO ·
NEKA RAZBOR PRESUDI
Neka vazbor presudi Mi se u to nećemo miješati
Kno: neki strani ljudi tamo sjede dugo i mudro govore
O onom, sYce, što smo ti i ja s tolikom ljubavlju već wradili
Nada IVELJIĆ
JNA UMETNOŠT ~
ikone Jugoslavije u Narodnom muzeju u Beogradu
Velika izložba ikona, priređena povodom XII Međunarodnog kongresa vizaniologa u Ohridu, — otvorena je ponovo u Beograđu, u Narodnom muzeju. Na žalost — u smanjenom obimu. Nedostaju najlepše i najstarije ohridske ikone, dragocena svedočan stva jedne plemenite umetnosti. ikone su pokupljene iz crkvica sa ostrva i Dalmacije, zatim iz Hrvatske, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Makedonije u izboru znalački izveđenom, i sabrane ovako ma jednom mestu, — one predstavljaju uzbudljiv estetski doživljaj. ;
Nekad su ljudi gledali ikonu sa strahom — kao predmet kulta. Mi je danas posmatramo kao umetničko delo da bismo otkrili i procenili njenu lepotu. Dok je freska ostvarena u zamahu, snaž nim potezima — iziskujući temperament i snagu umetnika, ikona je nešto sasvim drugo. Spo, peđantan rad, Yafinovano tkanje odnosa i boja, studija, znanje, minucioznost i jeđan osobit talenal — nužni su za majstora štafelajnog slikarstva. I dok su dekorativni efekti freske uvek jaki i na metliivi, u ikoni mi tražimo nijanse, valere, otkrivamo lepotu dva retka tona. ono dublje, što je ispod bleska i sjajne površine.
Tzložba predstavlja izbor, antologiju umetničkih dela ostvarenih u širokom hronološkom okviru od XIII đo XVII veka. Radi bo1je preplednosti. obiman materijal podelien je u pet evmma: ohridske ikone, srpske ikone, ikone iz Dalmacije, italo-kritske i najzad
ikone nastale u vreme turske okupacije. Snažno, impresivno, čak po malo oporo i robustno deluju ikono iz Dečana. Pa ipak, slikarska forma predstavljena je tako izrazito đa ove ikone đeluju više kao freske — a niihovu vrednost to ni najmanje ne umanjuje.
Novu svetlost i bolje razumevanje odnosa između Vizantije i Italije u XIII i XIV veku pokazale su ikone iz Dalmacije. Da je taj vizantijski stil bio ipak baza otkriva divna korčulanska Bogorodica sa ktitorkom.A kako je izvesna mekoća i tužna nežnost umekšavala nešto strožije vizanftijske tipove, otkrivn sa jednim skoro pofresnim šarmom Gospe od zdravljia iz Dubrovnika.
Ikone, tzv, italokritske, baziraju na iskustvima starije vizantijske umetnosti koja kombinuju sa humanizmom novije epohe.
Ikone turskog perioda, nastale na Ššipokim „područjima Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Herzegovine „pokazuju najkvalitetnije komade stvorene u teškim vremenima turske okupacije. One i kad ne dostižu velike uzore umetnosti XIII i XIV vepa nisu lišene izvesnih čisto slikarskih kvaliteta. |
Jedna istorija odvija se pred našim očima. Ona govori rečito i bogato o jednoj kulturi, zajedničkoj u osnovi i različitoj u đetaljima; i još više, ona govori o jednoj velikoj umetnosti, dragoeenom nasleđu naše prošlosti.
Desanka MILOŠEVIĆ
ie
prijatelj sentimentalnog ođnosa prema životu i svetu. To je utisak koji se dobija samo onda kađa se njegova Knjiga čita neđovoljno pažljivo i kada se ne traže pravi psihološki razlozi njegove poruge sentimentalizmu, Razočaranja i traume njegovih likova često dolaze otuda što su oni, postajući intelektualci, želeli da prestanu da buđu sentimentalni i što su smatrali da između sentimentalizma i intelektualizma nema zajedničkog jezika i da ga nije ni mogućno naći. Dokazujući da je sentimentalizam smešan, Haksli dokazuje u isti mah, da je infelektualizam kao Životni stav i opredeljenje jalov i nemoćan da reši bilo šta u životu. Tek dovedene u saglasnost ove dve, priviđne, suprotnosti mogu da obezbeđe čovekov mir. To je jeđan deo poruke.
· čitavog MHakslijevog književnog dela · i skoro isključiva poruka „Satirske
igre“,
Knjigu je prevela Dragica Pervaz. Verovatno je đa Dragica Pervaz zna đobro engleski, ali je na žalost izvesno da ne zna dobro srpskohrvatski.
(P. P-ć) ccc aa ira uz mne M. KOLMAN RUKAVINA O. MANDIĆ
Svijet i život u legendama
(„Znanje“, Zagreb, 1961)
U današnje doba kađ je većina O” brazovanih ljuđi svela račune — ill je to bar učinila na rečima — 5 religioznim i drugim sujevernim pred“ rasuđama, nije naodmet podsetiti 56 ili upoznati sa njihovim poreklom. U knjizi „Svijet i život u legenđa“ ma“ koju su napisali Maja Kolman Rukavina i dr Oleg Manđić dat je istorijat primitivnih verovanja, religioznih obređa i legendi. Sunce, mesec i zvezde, voda, vatra, zemlja, životinje i bilje su nebeske i zemaljske pojave koje su primitivni ljuđi podigli na stepen božanstva, a taj fenomen, kao i kult plodnosti, veoma raširen u starom veku, obrađen je i analiziran u ovoj knjizi sa mnoštvom zanimljivih primera i komparacija. Od posebnog je značaja tumačenje porekla i smisla raznih svetkovina (Božić, Uskrs, Duhovi, krsna slava i dr, od kojih su mnoge, potičući iz prađavnih vremena, prihvaćene ~ 1 prilagođene u hrišćanskoj religiji. Na sličan način adaptirane su i legenđe o poreklu i propasti sveta koje su sastavni đeo čovekovog ŽiVota'rotkaw* lo sVesno bna za SWebe. Najsštarije 1 najprimitivnije religiozno verovanje, Kaže se u Knjizi, vera u zagrobni život, potiče od neandertalskog čoveka, a to je period od približno pre osamdeset do sto dvadeset hiljada godina. (Prethodni, nereligiozmi period trajao je oko devet stotina hiljada godina). Iz tih beskrajnih milenijuma tame i zaslepljenosti čovek pokušava poslednjih vekova, i u ovom VCku naročito, da dođe do stvarme SVCsti o sebi i svetu oko sebe. „Svijet život u legenđama“ je svedočanstvo o njegovoj pesničkoj mašti i mnogim mračnim i sudbonosnim zabludama.
(8.
ruzo oc Or ia Te yBuya———
T. B. MAKOLI
.. Kseji („KRultura“, Beograd, 1960).
"Izbor eseja Tomasa Babingtona lorda Makolija, „koga su njegovi savremenici slavili kao najvećeg ibstoričara, velikog besednika, državnika i publicistu“, predstavlja „jedinstvenu priliku da se naš čitalac potpunije upozna sa književnim radovima istak» nmutog engleskog esejiste XIX veka, Imajući u viđu đa jedna omanji knjižica Makolijevih eseja, objavljena još pre rata, ne može ni izdaleka da pruži uvid u njegov plodan esejistički rad, ređaktor ovoga fzđanja (Borivoje Nedić) odabrao je nekoliko značajnih stuđija Makolijevih, tako đa čitalac, zahvaljujući ovoj MKnjizf, sasvim može đa zadovolji svoje interesovanje prema Književnim tekstovima Makolijevim. Eseji o Beko« nu, Miltonu, Džonu Banjanu, Adisonu, o dramatičarima Obnove, o Džonsonu, Bajronu i Makijaveliju s pra» vom se mogu smatrati biserima Makolijevog stvaralaštva, pošto su Wu njima sadržane sve bitne osobine mjegove esejistike: jasan, precizan, lapiđaran stil, ogromna “eruđicija, sklonost ka istorijskom osvetljavanju ličnosti i događaja, naučna akribija, pronicljivost i izvanredan smisao ZA sintezu.
Trudom odličnih prevodilaca (Živojina Simića, Vladislava Savića i Dra» ginje Pervaz), ovaj izbor Makolijevih eseja (za koji Je informativan i adeWwvatan predgovor napisala dr Ivanka Rovačević) može se smatrati značajnim „Yrezultatom „Kulturine“ edicije „Esej i književna kritika“. (G, A.).' RO uu (LINIJI AJ III URIRINIIRNNJ PIŠU: BOŽIDAR KOVAČEVIĆ, PREDRAG. PROTIĆ, ŠANDOR ĆIRHKOVIĆ
TI GAVRILO ATANASIJEVIĆ
,