Književne novine

ka u prevodu

SLEPAC

celog bogovetnog dana sunčati se

Ga po. podme. sići w luicu i opipavati zarđalo sidro.

mora, Yaznobojnih riba,

zauvek bismo se odrekli,

ali čak ako bismo katkad

osetili da mas zapljuskuje talas fuge bezgramičme,

prijatno bi bilo — oslepeti.

Joakim HORTA

SUROVOST

Vređa me, surovost svakodnevna nevesela, surobost svakodnevna pritvorstoo SUuTODO što nas guši, ućutkava svakog dama. Posle dama zamornmog oči zaslepljujem ostetljenim izlozima, da me mislim, osvetljenim, trkalištinua, đa ne mislim osvetljenim, bioskopima da ne mislim osve?ljenim pozorištima, da ne mislim osvetljenim, tekovinama, civilizacije,

Eto, zato ne trpim,

PESNIČKA PANORAMA ŠPANIJE e PESNIČKA PANORAMA ŠPANI,

tu nevbeselu surovost svakodnevnu.

ĐANAŠNJA POEZIJA

Najnovije tendenclje španske poezije karakterišu odlučan raskid s formalizmom i potpuno opredeljivanje za realistički manir. Moralističke i didaktičke težnje imaju prevlast nad estatičkim težnjama stoga Što pesnici, okruženi i pritisnuti jednom uznemirenom i đramatičnom realnošću, osećnju polrebu da pre svega što jasnije iskažu sadržaje. U tome su jednođušni kako predstavnici starije tako i najmlađe generacije, bez obzira kome društvenom staležu pripađaju. Međutim, delo svakog od njih odražava jedan osoben pogled na stvarnost tako da se današnja španska poezija, koju njihova dela tvore, odlikuje bogutstvom sadržaja, izuzetnim, raznovrsnim izražajnim formama ma koliko sve one ne izlazile iz granica StrOgog realizma.

Do pobede realizma u španskoj poeziji došlo je posle odlučnih borbi protiv neoklasicizma. Njegu su smenila dva pravca najpre neonadrealizam. pa potom „postizam“, koji su utrli put današnjem realizmu. Sam reslizam španske poezije, veoma je razuđen. Uopšteno posmatrajući, on se razvio u dva pravca: u kritički realizam, čiji su predstavnici pesnici Kikaro i Albi i istorijski realizam, čiji su predstavnici Krespo i Kariedo. ·

'U borbi profiv estetizma i larpurlartizma, današnja španska poezija, kaligrafiji i lingvističkim inovacijama često suprotstavlja direktan, uprošćen, gotovo prozni izraz, jer efikasnost pretposiavlja izražajnoj formi.

Međutim. to ne znači da se realistički pravac španske poezije ne bogati i ne razvija. Naprotiv, on sve više usavršava oblik tako da današ postiže veliku književnu vrednost. U ovome ma= niru vewma često se otkrivaju tragovi renesansnih i romantičarskih izražajnih formi, danas osveženih i prilagođenih shvatanjima savreme= nog čoveka i njegovoj osećajnosti. Ali bez obzira na te uticaje iz davnine, današnja španska poezija je ncretorična, diskorzivna, direktna, krajnje jednostavna i huma:a. Njen opšti ton je potištenost, pesimizam, strah pred neizveSsnom budućnošću kao i mučno osećanje opore i Rrute realnosti kojom je bešnik pritisnut.

"To osećanje svoj puni izraz nalazi U pesma~-

ma jednog veoma mladog pesnika, Miguela Bausa, kojem je tek dvadeset i dve godine. Njegova zbirka pesama „Sentimentalne priče“. do bila je naziv „Salvat — Papasont“, koja se dodeljuje naimlaćim katalanskim pesnicima.” _ Po osećanju života, ovom pesniku je bliska pesnikinja Nurija Sales de Bohigas, rođena 1938. godine. Iako veoma mlada, ona je zaokupljena suštinskim pitanjima egzistencije i slobode savremenog čoveka, ba O njima peva prirodno, sažeto, namerno uprošćenim jezikom. Pri tome su Joj slike konkretne, a misli veoma jasno iz ražene. |

Posništvo Joakima Horte, koji je od ove pešnikinje stariji samo tri godine, nastalo je u di-

rektnom kontaktu sa slvarnošću. Škrtim izra-

·žajnim sredstvima, on uspeva da svojim Ppesmama da silni dramski intenzitet. I Horta je isključivo zaokupljen aktuelnim problemima i talenat stavlja u službu istine.

Joakim Marko u životu i poeziji strasno se an gažuje kao antifašist On je jedan od najznačajni

jih mladih predstavnika današnjeg španskog peS ništva. Njegova zbirka „Svečanost na ulici“ puna ”

je odjeka” života mladih. Španaca u gađašnjoj društvenoj i političko) situaciji To je knjiga

kratkih, uzbudljivih, stilski usavršenih pesama ·

- Lakše bi bilo'đa smo slepi. Mnogo. lakše bi bilo zaošjati cigarete kao slepi i prijatnije

bilo gde na svumcu među decom i palrama,

- Razume se, leptira, dece koju muči zužBobal. bučnih đevojčića, dedova s blažnim, aiyatČ

da budemo kadri Yeći ono čarobno „ne“ slepih,

otmene gospe, finu gospodu, dobronamernu

· 'HEROJI Pričaj mi, molim, te, o lepoti smrti slome, poslednjim, rečima uzvišenim, svetim Yatovima krstaškim, viteškom boju. Iako znaš da bričaš ipak ma svakog ratnika

pada fotogenmičnmo i dostojamstvemo (ranjen, u sYyce ili glavu,

nekoliko trzaja, jecaj,

trenutna smrt)

zmaj stotinu, ih ima, što se bore

smnti.

držeći creva u Yuci

kao da ih nekome wudi na dar pita kao sin

i poštovalac starešinu: „Pukovmiče, šta sada da radim?“ Tako ma primey u Hiyošimi

iz hiljadu praznih očnih duplji štrcaju oči kao voda:

to su breživeli.

PESNIČKA PANORAMA ŠPANIJE 'e | PRSNIČKA

· a krstaškom, Tatu svetoga Luja stotinu heroja zagađenih izdiše čitave sedmice od proliva.

Ništa od svega ovoga me javlja se u antičkim epopejamoa

a, kojima je smrt viteški

i otmeni gemeYal

što izbegava mekorisne batnje želi svinua dobro

u jednoj čistoj igri.

PESNIČKA PANORAMA ŠPANIJE e

ŠPANSKA

punih bunta i protesta pred sputavanjem slobode u čoveku. Zbog ovakvih ideja, jasmo izloženih u njegovom pesništvu, Marko je bio isterivan sa fakulteta i zatvaran. da bi najzed sa asistentshkog mesta na Filozofskom fakultetu u Barceloni otišao u Liverpul kao lektor na univerzitetui toga građuBa. i sr ~ e ,

Ali nisu samo najmlađe generacije španskih pesnika prožete strepnjom pred neuravnoteženošću koja ih okružuje. Tom strepnjom su prožeti svi oni koji osećaju potrebu za jednim životom, dostojnim čoveka. Gorčinu i srdžbu što taj život u njegovoj domovini često ne uspeva da bude takav, s puno intenziteta izrazio je Huan Oliver, rođen 1899. godine. Njegova pesma „Plaćeni oproštaj“ dobila je 1961. godine visoku književnu nagradu „Ausnas Marča“. Ovo je jedna od niza hagrada koju je ovaj pesnik, romanopisac, dramatičar i kritičar još ranije dobio. Na prvi pogled skeptičan, rušilački i negatorski duh. Oliver je u stvari aktivni borac za visoke humanističke idesle u životu i u književnosti. Posle. građanskog rata bio je zatvaran u mnogim koneentracionim logorima u Francuskoj, odakle je otputovao u Čile. U Španiju se vratio 1948. godine i zaposlio kao urednik u jednoj izdavačkoj kući. :

Pored. ovih pesnika vredno je pomenuti Franciska Valverdua, Gabriela Peratera, Hozea Agustina Gojtisola, Salvadora Espriua. Svi oni podržavaju tradiciju stare španske književnosti koja je Još od samog početka bila osobcena, tesno vezana za konfiguraciju ila na kome je ponikla i njegovu istoriju i čiji je izraz bio jasno i strogo realističan, Taj izraz. je u davnini, kao i u današnjem vremenu najpogodniji da izrazi prezir ovog naroda prema svemu što je nisko i

vulgarno kao i mir i dostojanstvo pri suprotstavljanju sudbine. (0.5) a

Nurija SALES DE BOHIGAS

što u pesmama epskim, kao američkim filrnovima

protip veoma sporih i smešno besramnih,

Tako ma primer vojnik XIV-tog bataljona

Tako ma primer na svakog ratmika, đostojanstvemo poginulog

ni u američkim ratnim filmovima

Amen.

jer sam, sta, i noge mi bride

glup kao om ali me tako beo ni tako nevih.

PESNIČKA PANORAMA ŠPANIJE e „PESNIČKA PANORAMA ŠPANIJE e PESNIČKA i.

DUGAČKA PRUGA Dugačka pruga krvava si razvila se pevajući

po klasju kao po mnoštbu pevajući se Yazbtila. /

| • B Kao kamen ili kristal = blista velika, hladna, britka < sloboda krvlju dobijema, 72

cvet crpemi, posle gladi Yascvetah.

Veliki zagrljaj, zagrljaj veliki kto mesec crveni — u naručju.

Huan OLIVER

IKEE PLAĆENI OPROŠTAJ Odlučio sam, da žaubek odem.

Sutra ću se vratiti,

otekle od kostobolje.

Ali preksutra, opet ću otići podmlađen gađemjem. I to zauvek. Amen.

A posle toga vratiću se, kao golub listonoša

AU, gle:

< 8 7 | • Pa : "} < O a Š = a [Di

Zanatska zrelost i neoriginalnost koncepeije

POVODOM IZLOŽBE POLJSKE GRAFIKE

Pre dve godine, u Poljskoj, okupio naš je međunarodni kon-

gres likovnih kritičara. Na 'sve"

nas putovanje kroz beskrajni pejzaž ove tako uzbudljivo slovenske zemlje, opomena užasa iz logora Osvjenci, sećanja ratom razorenih gradova, plemeniti ponos polj skih ljudi, bezbrojni dokazi kulturne i narodne trađicije, umetnost sa bogatim muzejima i galerijama znalački kolekcioniranim kao i izrazita vitalnost savremenog likovnog stvaranja, ostavili su neizbrisive utiske. U njih se uklapa naročito sećanje na prekrasni Krakov. Grad-muzej}! Sve je dokumenat epohe, dokaz kulture i spomenik stilu U Palati umetnosti dočekalo nas je iznenađenje: zađivila nas je bijenalna izložba moderne poljske grafike, Oduševljeni, poneli smo s ostalim utiscima i sećanje na nju. kao izrazik dokaz duboke likovne kulture, bogatstva ličnosti i kreativne snage poljskih umetnika,

Ne Mhrijem da sam sa uzbuđenjem pošla u susret nancima, na izložbu poljske grafike, O” tvorenu ovih dana u paviljonu na Kalemegdanu U brojno impozantnoj prezentaciji od oko 150 grafika malo je krakovskih poznanika, ba je možda baš zato i ceo moj sadašnji utisak nastao iz poređenia ove dve izložbe.

Zanimljivo je da-ova velika iz” .

ložba deluje na prvi pogled bolje celinom, nego kada se kritički priđe pojedinom autoru. Jer dok celina donosi izvesnu ujednačenosi diktiranu dubokim poznavanjem klasične discipline, naročito drvoreza, obaveštenost i suvereno vladanje zanatom u CTnobelom rešavanju — pojedinci, u većini, pokazuju neodređenost, kompromis, eklektizam,

Početak ozbilime studije

CRTEŽI MIODRAGA NAGORNOG Vrlo plemenita i dragocena disciplina crteža, koja najdirektni-

- je čuva draž unikata, neopravđa~>

no je kod nas zapostavljena. Utoliko se prikaz crteža M. Nagornog, uz one Zorana Petrovića, u> pisuje u retke izložbe ove vrste u

nas.

Tako jedinstveni po svom tehničkom postupku — građeni osetljivim, sigurnim ukrštanjem poteza koji stvaraju igru svetli i

mnogo

opštih mešta i nedostatak inven= cije, a uz to, vrlo često, Onu VIstu:nametljive veštine koja se ne može smatrati likovnim kvalitetom. Mada je raznolikost stilskih obeležja i tehničkih postupaka, na izgled vrlo bogata, ona ipak više proističe iz zanatske zrelosti nego iz originalnosti koncepcija, koje retko otkrivaju definisane umetničke ličnosti. Na protiv, mnogo je kolebanja na liniji slobodnih stilizacija i, bez obzira potiču li one od realne percepcije stvarnosti ili se približavaju svetu apstrakcije, česta su sasvim konvencionalna rešenja, Hrabrost o> pređeljenja, radikalnost stava tako dragocena odlika ohe izvanredne 'krakovske izložbe — ovde je u većini izostala, ističući u prvi plan stilske kompromise. Otuda na ovoJ izložbi tako malo stvarnih likovnih problema, malo no~

vog i kreativnog. Za žaljenje je

oijenom, povijenom, krmeljivom, incu Yazbaštinjenom, sma otetog,

Jovu u Yitama 1 jezik su mi odsekli, uškopili me

i vaškama bacili. Poleteću za vozom plaćenih,

j uahbatiću se za odbojnik.

„gemlja masledstvo maše

pobeći će od mene.

Slična reci

izbaciće me iz vrtloga-

"Trava, kamenje

zalog ljubavi wu sramu su izgubljemi

O, zemljo neba lišena!

opet sam sć vratio. Sasvim sam, poluslep od gube.

Sutra odlazim

— ovoga puta ozbiljno Da, da, odlazim četporonoške kao moi praded,

kao moj praded,

đo mračne granice smrti. Uroniću u žarku tamu

u. kojoj je sve tuđe, _ š koju, prognam, nastanjuje starodyebni bog mojih, otaca.

(Prevela, Jugana STOJANOVIĆ)

, mitovima, a: idybom punom pogrda

opraštaja

PESNIČKA PANORAMA ŠPANIJE e PESNIČKA PANORAMA ŠPANIJE 6 PESNIČKA PANORAMA ŠPA

suBuanueubBBWABNAGRBBBaBrRaDWRprmBnuRuRuWGBNN=WWuNEGuGDBGNWGB

što uz ime autora nema u kata. logu i godine koja bi označila generacijsku pripadnost i možda time objasnila ovu atmosferu kompromisa. Krakovska izložba bila, je uglavnom delo mladih! Svaka~+ ko nije bio ni malo lak zadatak komponovati ovako veliku izložbu. pa ipak čini se da je, za lju=. bav kvantiteta, potisnut jasniji prodor kreativnog zamaha indiviv. dualnosti i data prednost tehnički dobro izvedenim crno-belim rea> lizacijama, za koje svakako imamo poštovanja, ali sudeći prema viđenom u Poljskoj. kao i na ne» kim, međunarodnim izložbama, znamo da ssvremena poljska Uumetnosi ima puno pravo na daleko veće ambicije.

Ako je dopušteno praviti svoju antologiju iz ovakve i ovolike ce» line, odabrala bih nekoliko imena finih majstora — Eva Konopka, Tadeuš Lapinski, Mieezyslaw Majewski, Lucijan Mianowski.. Stanislav Dawski, Wlodzimierz Kunž, Ewa Sliwinska — sećajući se da sam još u krakovskom katalogu beležila. pored njih lakonski znak iskrenog priznanja.

MIODRAG NAGORNI: KOMPOZICIJA

tamnih odnosa, sa lepim " njem ritma (br. 13, 28) ele ae šem M. Nagornog bo svojoj sadržinskoj koncepciji bitno se razlikuju. Dok jedan deo eksponata traži tematski oslobođene prikaze spiralnih riblmova, drugi deo ima literarno ilusirovani karakter sa tenđencijom, da se po duhu svoje priče približi traženjima neona= drealista, I prva i druga grupa eksponata pokazuje više zrelosti i smisla u izvođačkom domenu nego originalnost u koncepciji. Jer, dok prva grupa nosi svoje poreklo još u davnim eksperimentima orfizma, druga se vezuje”za naše mlade slikare iz gru-

pe Miljuša, Kragulja, Vukovića,

Šeike, ne izdvajajući se bitno od

njih po opštim odlikama. Problem koji ova izložba otkriva i koji se postavlja pred bu» dući rad Miodraga Nagornog nije u dvojakosti stilsko-ideine orijen"acije (jer mogučno je gajiti više paralelnih naklonosti) niti u samoj disciplini crteža kojom Nagorni sigurno vlada' nije dao tehničke prirode Reč je o potebi traženja svog ličnog izraza Toz već savladanu tehniku a sa a siučenim i otkrivenim elemen=tina Otuda izložba deluje kao a entovan početak iedne ozbiline studije, što je s obz:rom na miadost autora i shvatljivo. i Dr Katarina AMBROZIĆ ·

KNJIŽEVNE NOVINE