Književne novine
2
DUH DOBIH VOLJE...
Nastavak sa 1. strane „Marzocco“, koja je, do sada, štampala nekoliko knjiga jugoslovenskih pisaca (Laze Lazarevića, Zmaja, Nazora i Šeliškara). Istovremeno, Tanasije Mladenović i generalni sekretar Zajednice Đankarlo Vigoreli sporazumeli su se o izdavanju obimne panorame savremene jugoslovenske poezije i proze na italijanskom. Veče poezije raznih naroda u salonu hotela Minerva, i razgovori o filmu koje su španski pisci i sineasti organizovali u jednoj od malih, prijatnih florentinskih kafanica, prošli su takođe nezapaženo, u tišini. Sedma sila bila je, očigledno, nezadovoljna.
Tako je novinarima, unapred pomirenim da za vreme trajanja kongresa neće doživeti ništa senzacionalno, promaklo nešto što je u malome sadržavalo duh, karakter i namenu Zajednice evrop skih pisaca. Promaklo im je nekoliko nezvaničnih, prisnih susreta. Između ostalih, susret sa mladim piscima Španije, Portugalije i Katalonije, promaklo im je da vide sjaj u očima španskog pesnika Hesusa Lopeza Pačeka „kada je govorio O slobodi, pun
romantičnog patosa, snage, verc i odlučnosti. Njegovu knjigu „Stavljam ruku na Spaniju“, čije je izdavanje sprečila Prankova cenzura, štampala je Zajednica evropskih pisaca rušeći, tako, političke barijere pređ poštenom, borbenom, gorkom i ponositom pesničkom rečju Spanije. Moralno jedinstvo evropskih pisaca, koje ie, bez obzira na njihova politička uboeđenja, manifestovano u Firenci kao da je bilo nadahnuto idejom Mikelanđelovog „Genija koji pobeđuje Zlo, u čijem je prisustvu nekoliko stotina književnika iz čitave E.vrope dalo podršku borbi španskih pisaca sa mračnim silama fašizma. Tu, u Pirenci, u onoj istoj dvorani u kojoj je osuđen Savonarola, špan ski književnici mogli su da osete pobedu i moć ideja O pravdi i
čovekovom pravu na sreću i Sslobođu: njihove strasne slobodarske žudnje uklapale su se u tkivo prihvaćenih ideja aktivnog humanizma, progresa ljudske misli i slobodnoga duha, koji se, na planu književnosti i umetnosti, angažuje na strani čovečnosti, pravde i slobode.
Blagi podsmeh, upućen jedinstvu i solidarnosti pisaca okupljenih na kongresu u Tirenci, otkrio je profesionalno slepilo onog koji nije shvatio da su duh i atmosfera, koji su vladali na obalama Arna, bitan i nezamenljiv preduslov svakog sporazumevanja; prenesen i oživotvoren na Obalama Ženevskog jezera, taj dub
bi, više nego bilo kakva rezoJucija, bio nagoveštaj mira, Ssreće i svetle budućnosti čovečanPredrag PALAVESTRA
stva.
NEZABAVNOJ ZABAVNOJ
LN RU a Ra S aaa
Prvo — mali buket citata iz jednog prevoda nedavno objavljenog u ediciji „X—~100“. Reč je o prevodu duže (na žalost duže!) novele Pilipa Vaj lija „Ubistva iz koristoljublja“. I o blistavom cveću stila koje izgleda ovako:
„Džon poče da zeva S Očiglednom namerom da bude uvredljiv ...“
„Džona prenesoše u jedmo malo odeljenje u kome sc na lazio jedam, krevet predviđen za takve slučajeve i USskOrTO se pored njega nađoše dva lekara: jedđam koji se nalazio u gomili u trenutku kada se Džon onesvestio, i drugi koji je bio dežuran na stanici“.
„Nisam ga obletao (ne —d saletao) pitanjima“.
„s... Znala je... koje je misli imao u glavi“,
„Čitanje tog članka dovelo je Džerija vam sebe“. (Da li bi Džerija „dovelo van sebe“ i čitanje takvo8 prevoda?)
„i... Dok se nije oženio Sa zanosnom „operskom žZVeZdom...“ „Uprkos bola (ne — bolu) koji mc jc pogodio, odgovoriću obavezi da govorim ...“
„Prvi osećaj koji je osetjo...
„Beti savi (ne — saže) glavu“. „On primeti (ne —oseti) da je gladan“,
„Najzad je izjavila da misli da lekari neće pronaći ništa rđavo i da će svi moći da nastave da žive mirno“.
„Kako sam ja razumeo, vi polazite od principa da Je Frenk bio otrovan...“ (Po
svemu sudeći, M. Jovanović, koja je prevela Vajlovu pnripovelku, nije načisto sa znače njem reči princip).
Ovo je neznatan deo primera koji ubedljivo i tužno 80” vore o slaboj pismenosti i jakoj nemarnosti M. Jovanović. U isti mah, ti primeri govore o nečem mnogo važnijem.,
Uprkos lepim i vidnim bDOratnim rezultatima našeg pre vodilaštva, uprkos svemu ŠTO je od oslobođenja do danas postignuto u domenu „mase knjige, pojavljuje se u martu 1962. godine ovakav prevod. Pored svega ostalog, nije li to uvreda (doduše, nehotično naneta, ali svakako bolna) za većinu prevodilaca, ža once književne radnike koji unose u prevodilački posao savesnost, znanje, temeljitu pismenost, neophodno poštovanje prema knjizi i čitaocu?
'Kroz tekst novele „Ubistva iz koristoljublja“ nazire se Uupravo odsustvo tog poštova– nja. U istoj meri to se odnos! i na nivo prevoda i ma izbo?” originala. Očigledna je potreba vrlo velikog broja čitalaca za lakom, zanimljivom. lektirom bez vrhunskih književnih pretenzija, ba prema tome i za kriminalističkim Yromanom ili pripovetkom. Bilo bi više nego nivno očekivati u području romana o detoktivima i zločincima ostvarenja ns nivou Balzakovih ili Dikenšcvih (mađa jc upravo Dikens u mnogome udario temelje takvim tabulama). Ali kad se odsustvo visokih književnih
kes
ambicija pretvori u izrazitu antiliterarnmu ambiciju, što je upravo slučaj s autorom „Ubistva iz koristoljublja“, owdna zacelo nije uputno objavljivati prevode takvih tvorevina. I to prevode koji, doduše, odgovaraju nivou bezbojnog., nemirno sklepanog, u suštini vrlo dosadnog originala, ali ne i potrebi čitalaca. Jasno je samo po sebi da u obzir za prevođenje dolaze samo bolja, zaista interesantna i literarno napisana dela toga žanra. I da prevođenje valja poveravati ljudima kadrim da sklope pravilnu, tečnu, književnu rečenicu.
Neshvažljiva je i neprihvat= ljiva praksa uredništva cdicije „X—100“ da i takve bYevode, kao što je ovaj citirami, smatra podesnim za objavljivanje. Kako onda treba da izgleda prevod koji bi uredništvo „X—100“ odbilo kao ?Ogobatan, pun rečeničkih „mina“, neupotrebljiv? Čemu Vvo=di, naposletku, ovo pretakanje izrazito slabih, skroz neliterarnih proizvoda kriminalistič ke beletristike (u ovom slučaju, zapravo, pseudobeletristike) u prevode ftakVOS kvaliteta? Pre kratkog vremena uredništvo „X—100“ je obećalo
Nova verzija zločina nad
wu Nemačkoj se pojavila jedna interesantna Knjiga Gin” tera V. Lorenca. Ona otkriva dosad nepoznate pođatke O smrti velikog Španskog pesnika, na početku španskog gra” đanskog rafa.
Lorenc je imao priliku đa poseti Lorkine Sestre, da ra” zgovara sa nekima od svecdo”
đa
ka, koji znaju mnogo više O ovom gnusnom može da rekonstruiše, čas po čas, poslednje dane pesnika ma maslinjaka u Garsija Lorka je stigao u Granađu 16. jula 1936. godine
svoje roditelje i proveo
čitaocima da će podići nivo svojih knjiga. U izvesnoj meri to je učinjeno objavljivanjem jednog malog romana i priča Džeka Londona, kao i kratkih tekstova Hemingveja i Verkora, a štampan je i TOman inventivnog Bdgara Valasa „Veliki falsifikator“. Pre vodioci se sada potpisuju, dok su do skora gotovo uvek OStajali anonimni. Međutim, dosadašnja poboljšanja nisu ni izdaleka tolika da bi se mogla konstatovati neka korenita, suštinska promena. A ona je svakako potrebna s obzirom na vrlo nizak opšti nivo edicije sve do kraja prošle Socdlime. Kad je reč o poboljšanju inače dobro postavljene edicije, možemo. i treba da budemo veoma strpljivi. „Ali u slučaju „X-—100“ prc bi se moralo govoriti o nekoj vrsti uredničko-izdavačke hirurgije u dejstvu. Tu je neophodan efikasan i siguran zahvaš koim bi se otklonile teške boljke edicije — rđav izbor, vrlo slabi i na brzipu radeni prevodi, odsustvo ili nizak nivo redakture, Istina, te boljkce se ne ispoljavaju podjednako u svim Kknjigama „X—100“. Sta više, u poslednje vreme pojavilo se i nekoliko dosta korek-
gločinu; i
velikog
ubijenog »M senkaViznaru“, sakre, bi, po običaju, Osetio nađajući
sa
rođacima letnji trdeset i osam časova posle njegova dolaska, falangisti preplavili su sela i zaseoke U Granadi, ubijajući ljude ni krive ni dužne. Kad je čuo 78 te maT,orka, se da će i stići sudbina njegove brace
tnih prevoda. Ipak, edicija „X—100“, „onakva kakva je danas, uglavnom je samo U? lepšan, nešto korektniji vid dojučerašnje. A na sasvim ne=davnu prošlost neveselo podseća ne samo novela „Ubistva iz koristoljublja“ u prevodu M. Jovanović, već i pojedini drugi ovogodišnji tekstovi.
Na primer, publikovan je monoton, upadljivo plitak, IV i suv roman Vernera Vildana „Noć u vili Bardić — roma koji nudi dosadu u takvim količinama da se čitocu mora oteti opaska o nezabavnosti takve tobože zabavne „literature“. Zanimljivije i veštije napisana je detektivijada Mikija Spilejna „Poslednji udarac“, ali je, rasplet nategnut u' tolikoj meri da se njegova logika (očigledno podređena šablonu sklapamja fabula Koje po svaku cenu moraju biti uzbudljive“ i „zapletene“) suprotstavlja normalnoj logici ljudi koji ne pišu ovakva dela. Inače fiečam, prevod OVOES romana (prevodilac Cveta OTJović) obiluje oslovljavanijima „lafe“, „druškane“, čak „burazeru“, što je, naraVnmo, potpuno neumesno. Uopšte, prevodioci romana u ediciji „X—100“ · vrlo često pribegavaju lokalizmima koji veoma disonanino deluju u sklopu pripovedanja O njujorškim ili čikaškim kriminalističko=- deiektivskim zgođama i nezgO” dama. Reči „cajkan“ i „pajkan“ kruže stranicama ove Cdicije, izazivajući prvo osmeh, a zatim — neizbežno osećanje dosađe i neprikladnosti.
Od početka 1962. godine cdicija „X—100“ ima redakciju u koiu je ušao | novosadski . književnik Boško Petrović. Imena članova redakcije pOojavljuju se u svakoj svesci, i to je sasvim u redu. JeT, iavnost ireba da zna ko uređuje jednu rasprostranjenu ediciju., ko odgovara pred njom — pred javnošću — 28 nivo svake sveske i edicije u celmi Bilo bi veoma poželjno da imena članova „uredništva „M—100“ vidimo u knjigama od kojih nijedna nč bi pružila povoda za napis kao što je ovaj, za razgovor o lažnoj zabavnosti. ozbiljnim nedos=> tacima izbora, slabim preVodima, Lav ZAHAROV
Lorkom
raspust. Ce»
stražari i odlučio je,
sva
ja»
bavio i verovatno me njega
iz Granađe, jer nije bio član ni jedne od tađašnjih partiipak, skloni u kuću SVOg prijatelja iz detinjstva Luisa MRosalesa, poznatog falangiste, koji pisanjem. Pesnik se tu osećao sigurnim, jer imao čega da Sc boji: „Zašto đa mc ubiju?* — govorio je,
Ljubiša JOCIĆ
Loše si sanjao
Čitav»u, moć si bio budan, WOoćĆ dovršava,
rečemicu, dočarava moć kao prvi sneg kraj snega. krajolik ili bYeg dosta sećamja 20, DTV put celu, si moć loše spavao
Otključavao si besamicu, zemlju, tišu od, spuštanja, ptice Tumo zlatno runo maga?Te dotrajavamja . prvi top valjci milja pod, petama Herodov bokolj samjive dece od sma, u majčimoj utrobi
vidi se moćas 5i loše spavao.
Celu, si noć loše samjao boreći se 5G vetremjačamo, ludila, med, u, očima opijumsko mleko ma uglovima usana, terazijama za onu Teč što će doći maga kao hrowika, svetlosti Wu enciklopedijskoj zbirci muzike
noćas si loše sanjao
Zatreperi horizont kao da podrhtava kopak oka meba vidiš li svoj Kraj postelje 5 tvojom, bistom,
jer vreme barem ima Za SDC što čini vrlo
jake razloge embriologijo, slike raskošne lepote disciplina, u kombinaciji gema ili uličmi prižor · budućeg vremena lukavi tovari planeta
noćas si loše sanjao
Sanjao si sažete prikaze života wikakoe movihe blistavih đinđuva što kao senke odmiču otiču, iz tajamstvemih zrcala, slučaja
a, banalne predele formula
loše si moćas spavao.
Strah, te je ili stid pa samog sebe lažeš
pretvayaš se pa zar da se trabunjanje shvati ozbiljno preturaš se u smu, me bi UW te prihvatili mladi
i tako se pored njih prokrijumčario wu budaućmost radme sobe imaju, miris našeg tela još uoiše miris našeg duha odvratne ili drage liče ma bolesničke sobe na krevete pume grozmice i bumila
cele si moći loše samjao.
Sa smeškom gledaš u otišlu, daljinu, koju
me zaustavi mi sećamje grešmo aludiyašs ma
gamutljivi prizor česti porod, mesanice koji te iscrpljuje i koju mikako me dokrajčiš u mekoj raspri između očevidca i izjave više te i me boli
što si celog života stvarnosti ili utvaYe
loše sanjao.
Zagremut ko može žvakati ovaj sam, javu koji te žvaće koji nikako da te proguta i svaYi
koji ti se po mozgu vrazbplači kao neumrnla, plastična, supstancija prohujalih vremeno, koja aludiraju
da će druga dohujati u večno očiglednom, miru
pa zašto njuškaš po 8UoOm sopstvenom, mesu etrurskim, osetljivim, nosićem, jer mećeš da se spaseš što si u sveproždrijiom, samoproždrljivom
biću kosmosa u toj večmoj YuDi
loše spavao.
Otrgmut od, života kako da se smiriš i zaspiš
da si žieo pa da smrt i smiraj bude konsekvwenmca još dugo bi se dizao dim, i? čorbe tvoje krvi
da mi je bar znati kome je ova pričest tutnula
malo made za kakav sam za kakvu pesmuw
loše si noćas spavao.
Svet bola postaje li svet slobode ili se
sve gasi kao vatra u kojoj su i moć i
dan dotrajali sklupčan i zgrčem u rupi trajanja
i šupljini prostoya izbilo je jedanaest jedima
ljubavi moja vadiš tampone iz Yvame iz koje krv već je otekla doduše da li udišem, bakterije ili foto ćelije po mojoj koži koje će da snime tvoj poslednji lik pejzaž poučne slike ili paučine slika sma jeY Si
cele moći loše spavao.
Ipak je slučaj ovaj sam, između podsmeha, i morme izmedu, Yadanja spola koje će: meki fosil ovekovečiti za kratki trenutak trajanja zemlje svakom bukotinom priroda se rado služi oseka Wwwaxna Taza ili udobna smi uz kadenje mitologija klasičnih, kipova, od svega bole te oči smyrskanih amormih, vuku prizmaješ noćas si Ydavo spavao.
Nikad ili damas ostao ti je sam ili besanica ostao ti je prosjački dlam ispružem, u prah barem tram straha da ti ostame Kao jedina veza 5Qq tim da si živeo hvronmika zgažemih kuća kao puževa zemljina koža me može više da se vasteže pukla bi pa kako oko da sklopiš kao mirme vratnice kako da pritisneš dugme prozora koji se automatski zatvaYa kladim se da mećeš mi sada tremuti iako
si cele moći Yđavo spavao.
AO O JU ML U O O | O-O
ali 17. avgusta, koristeći pri- nika provincije, tražeći neod” ložno oslobođenje nevinoE pesnika. Načelnik mu je BTU"
bo odgovorio:
liku kad je Rosales, „Lorkin prijateli, bio odsutan, nalaze» ći se na čelu
borbi, neki MRuis
falangista u deje — Stigli ste prekasno, LO“
Blon80; wa je već mrtav.
sničarski doglavnik, upao iznenađa sa grupom
đa se x Načelnik je aagao, jer DČ“
snik nije bio odveden U viznar već tada, nego tek 50” (rađan. sade su ga strelja po ličnom naređenju Ruisa Al0D” sa, koji je mrzeo Lorku .čbb slobođarskih ideja u njeB0“ vim mneliman“ .
naoružanih ljudi u kuću falangiste Wosalesa i uhapsio Lorku. Rosalesova majka odmah je obavestila sina Ovaj se vratio u Granađu ı otišao kođ načel-
se
nije
KNJIZMNIVNN NOVINB