Književne novine
tema dana.
komentarı
KULTURA | ZAPEĆKU
NEPOSREDAN POVOD ovoj mašoj movoj žalopojci mad stanjem, u kulturnom žipotu „predstavlja „jedam članak, objavljen, u „Politici“ od 26. decembra prošle godine, u kome se govorilo o krizi amaterske kulturne delatnosti ma teritoriji komuna Kkragujevačkog sreza i uopšte o stanju kulture u tim, komunama. Mada mwije uputno ma osnovu, jedmog jedinog slučaja donositi uopšteme zaključke, podaci do kojih se, tu i tamo, može doći o sličnoj problemaftici u, drugim, krajevima na– še zemlje dozvoljavaju ipak da se, nekoliko, primer komuna Kkragujevačkog sreza uzme kao uopštena slika makaznih komcepcija o kulturi koje su izborile mesto i pravo ma Opstanak u mmogim, krajevima Jugoslavije.
KHonstatujući opšti memar, nerad, i weodgovormost koji vladaju u orgamizacijama koje postoje isključivo 2Zato da bi oživljavale, oboga– ćivale i usmeravale kulturmi život ma teritoriji na, ko·joj se malaze, pisac članka ubedljivo dokazuje u kojoj su meri mjegove prethodme konstatacije tačne. Apsurd mo i mevberovatno, Tecimo, zvuče činjenice da pojedime komune u petogođišnjim planovima misu, predvidele nijednog dinara za imvesticije w kulturi, a da mmoge alažu, manje nego što je bilo planirano; da pojedine opštine tokom, ove godime nisu uložile mišta za objekte kulture. Još tragičmije i meverovatnije zvuči podafak da wu izvesnim, komunama mema mijednog blaćemog čoveka koji bi se bavio isključivo pitanjima kulture. Teško je gotovo i poverovati da ma teritoriji kragujevačkog sreza tokom prošle tri godine nije OtDOvrema wijedma biblioteka ili konjižnica i da, tokom istog tog vremena, mnoge seoske knjižnice misu mnabavile mijedmu, movu knjigu jer memaju materijalnih sredstaLM Ovi pođaci koji (ponavljamo), w»bereni smo, misu karakteristični samo za teteritoriju ma koju se odmose, veoma rečito potvrđ:uju, da oni faltori čija bi meposredma, briga trebalo da bude megovamje i razuvijanje mmogostrukih oblika kulturne delatnosti i usklađivanje kulturnog napretka sa opštim, progresom, svoj veoma odgovorni i Dlemeniti posao shvataju više mego olako i prepuštaju mečijoj (a čijoj to?) tuđoj brizi ono što je mjihova dužmost. Takav memar prema zadacima kojih sw se, samiim tim, što su se prihvatili položaja ma kojima su, primil, me predstavlja samo čim zanmemaripanja dužnosti, već i podatak o potpunom odsustvu i profesionaime i ljudske savesti. Takav aljkav, meodgovoram i mekulturam odmos prema kulturi onih koji su najodgovorniji za mjem Yazvoj š napredak ozbiljno dovodi u\, opasnost mjem budući opstanak svugde osim u ećim, gradovima (gde joj takođe ne cvetaju uže). Nastaviti kao što se do sada Tadilo znači kulturu sa sporedmog prebaciti ma slepi kolosek.
Dušan PUVAČIĆ
STILISTIČKA
KRITIK
tilistička kritika kao metod izu-
čavanja književnog dela obuhva-–
ćena je već samim pojmom kritike i, razume se, ona postoji i kod nas; kod nas, međutim, ovakva kritika, kao posebna disciplina, nema velike tradicije. U novije vreme tek zapaženi su iz ove oblasti radovi Petra Guberine, Iva Frangeša, Zdenka Škreba, Jure Kaštelana, Dragiše Živkovića i drugih, pre svega grupe oko časopisa „Umjetnost riječi“, pokrenutog 1957. godine u Zagrebu. Pristup književnom delu sa stanovišta stilistike nije nov, ali je, naročito kada se radi o našim okvirima, u izvenom smislu izuzetan. U istorijskoj retrospekciji stilistička kritika igrala je ulogu katalizatora između lingvista i teoretičara književnosti, i naši su je zatočnici uglavnom preuzeli kao takvu. Danas ona proklamuje nekoliko zahteva, čija je poenta — prihvatanje svih metoda u nauci o književnosti koji mogu biti svrsishodni. Nasuprot ostentativnim „pobomicima raznih pravaca, koji kao po pravilu negiraju metođe prethodnika, mađa ih katkad i usvajaju, često u nekom metamorfoznom obliku, naši najistaknutiji kritičari-stili-
Poluiniormacčila kao iniormaciia
vremena na vreme, u jednom delu beogradske: štampe objavljuju se kraći ili duži tekstovi po svećeni pojedimim 'Fulturnim događa– jima koji su prethodno komentarisami na stranicama našeg lista. Kao po nekom dogovoru, te informacije se objavljuju bez navođenja izvora, tako da čitaoci nisu uvek u stanju da otkriju
Jedna snačajna inicijativa
stičari plediraju za takav metod koji bi bio sinteza svih dobrih, već postojećih i ftek predstojećih metoda. Za istoričara književnosti, na primer, usko usvajanje samo jednog takvog metoda — filološkog, sociološkog, i drugih značilo bi raditi vezanih ruku. Napori stilističke kritike, u ovom pravcu usmcereni, razumljivi su i korisni, a danas, više no ikad, preko potrebni.
U poslednje vreme, i u zemlji i u inostranstvu, sve češće se govori o jednoj novoj, zagrebačkoj književnoj školi — naročito od pojave „Umjetnosti riječi“. U našoj književnoj javnosti, a ništa manje i u našoj nastavi, rekli bismo, odavno se osećala neophodnost jedne takve periodične publikacije. Ovaj brižljivo uređivani časopis, koji se, kao malo koji, može podičiti jedinstvenim jugoslovenskim redakcijskim kolegijem, bio je spontano i jednodušno prihvaćen od publike i tekuće kritike (sic!) čim se pojavio, a došao je na svet, valja to istaći, bez uobičajenih u ovakvim prilikama bubnjeva i talambasa, da se ipak neopozivo nametne. Časopis je tada načeo, pokušao i u većoj ili manjoj meri uspeo da rešava neka vrlo delikatna pitanja iz oblasti nauke o
da se, u stvari, te informacije prenose iz „Književnih novina“, odnosno da se komentarišu članci objavljeni u njima.
Veoma izrazit primer takvog prećut-
. kivačkog stava mogao je da se primeti
u skorašnjim brojevima NIN-a i BORBE. U rubrici. „Pozovite broj 26-898“, NIN je, u broju 626 od 6. januara ove godine, objavio pismo Dramatika jedne dramatizacije, u kome autor izražava svoje nezadovoljstvo Kritikom Vuka Vuča Prokleta dramatizacija, objavljenom u našem listu povodom dramatiza– cije Andrićeve Proklete avlije u „Jugoslovenskom dramskom „pozorištu“. Ostavljajući na stranu nesumhjivo pravo svakoga lista da pozitivno ili negativno komentariše tekstove objavljene u drugim publikacijama, nema nikakve sumnje da je u najmanju ruku nekole-
„JUGOSLOVENSKA
WD inz yanrnuz peu aiu n jiNIGnyigr uiiaii uini mi ari numizınnuı ar Biram rs aun (zari ana
književnosti, krčeći na širokom fonu polje za novu, modemu kritiku.
Treba podsetiti da je u godinama koje su prethodile izlasku ovog časobisa, i individualnoj aktivnosti njegovih inspiratora, u domaćoj literarnoj teoriji suvereno vladao Timofejev, od mnogih shvaćen i prihvaćen kao neprikosnoveni kanon. Grupa oko „Umjetnosti riječi“ već u prvim danima sVOga postojanja nije se dala sputati unapred određenim okvirima, nego je nastojala da u svom radu konsultuje sva znatnija dostignuća teorije književnosti uopšte. Tako su domaćoj čitalačkoj publici na stranicama OVOBS časopisa i u posebnim radovima njegovih saradnika (na primez, zbornik „pitanja teorije književnosti“ Pogledi 55, „Stilističke studije“ Iva Frangeša 1959, „Uvod u književnost“ pod redakcijom Frana Petrea i Zdenka Škreba 1961) predstavljeni brojni strani i domaći teoretičari, kako stariji, zapravo klasici kao Ten ili De Sanktis, tako i noviji. Mogao se tu, donekle, opservirati i logičan u ono vreme zaokret prema zapadu, ali nikad jednostran; rehabilitova– ni su, na primer, i ponovo ispitivani ruski formalisti. Tom prilikom izvršene su brojne analize pojedinih književnih dela, bačena nova osvetljenja, otvoreni novi horizonti i, kao uzgred, revidirana mnoga već uvrežena shvatanja, t5kO da se može slobodno reći kako je grupa oko „Umjetnosti riječi“ nastupila u
gijalno komentarisati jedan tekst a ne navoditi ni ime ni broj lista u kome je taj tekst objavljen — da' bi čitaoci, ako žele, mogli da provere tiačnost navoda ili primera.
Ali što se, donekle bar, može opravdati u slučaju NIN-ove profesionalne novinarske nemarnosti (time što je tekst objavljen u rubrici koja donosi pisma čitalaca), manje je oprostivo u slučaju koji se desio na stranicama BORBE. Pozivajući se na jednu izjavu književnika Amftona Ingoliča, objavljenu u „Književnim novinama“ u broju 196 od 14. decembra, BORBA, u broju od 6. januara 1963, u rubrici „Dela i oko njih“, pozitivno ocenjuju smisao Tngoličevog teksta, ali prećutkuje da je TIngoličeva izjava objavljena u „Knji-
NOVA KRONCEPCIJA EDICIJE;
„PRVA KNJIGA“ MATICE SRPSKE
Tokom Ssleđeće godine edi-
naše dane upravo revolucionarno, Pozitivni rezultati ovih novih strujanja već se ogledaju u raznim vidovima — u nauci O književnosti, na primer: doktorske disertacije počinju da se rade na nov način (Kaštelanova studija o lirici A. G. Matoša); i u tekućoj kritici, bez sumnje, oseća se izvesno
osveženje.
Svrhu i namenu stilističke kritike, u stvari programsku prolegomenu za rad u ovoj oblasti, izložio je svojevremeno Ivo Frangeš u pomenutom delu, Raspravljajući o vrednostima i granicama ove kritike, o prevođenju, stilskom određenju realizma, o pesničkoj slici, itd. — on Je posebno mesto poklonio metodu izdvajanja pojedinih reči statističkim putem, stvaranjem različitih pokazatelja, razume se, podređenih jednom višem cilju — sintezi. No tu su već na pomolu i slabosti ovakvog sistema: umetnost nije geometrija, pa ono što je, bez sumnje, zanimljivo kao pokušaj, može lako da odvede u jednu savremenu varijantu larpurlartizma, u kojoj je reč kao takva sama sebi cilj. Sličnih pokusa već je bilo u istoriji literature, i oni uglavnom nisu doveli do bitnijih rezultata — setimo se samo futurističkih eksperimenata u novije vreme.
Stilistička kritika, može se pouzdano reći, našla je kod nas plodno tle. Posebno je pitanje kakve su njene perspektive. Milorad, ŽIVANČEVIĆ
uuu InunuIuu uu auuu: nau: uuu u uuu uuu, WRC: r ei uuuuzamunuuuariuNIB wr=uuy umru rar ura RemE e ieKeuEEmumO
ževnim novinama“ u okviru diskusije organizovane povodom uzajamnih Dposeta slovenačkih i srpskih pisaca.
Iako je saradnik BORBE svoju informaciju direktno dobio u redakciji „Književnih novina“, koja mu je stavila na raspolaganje sav potreban materijal, on nijednom rečju nije naveo odakle je crpeo podatke za svoj tekst. Tako je i njegova informacija ostala nepotpuna.
Zbog čega?
Zbog toga što ni saradnik BORBE, kao ri reakcija NIN-a, nisu smatrali za potrebno da u svojim listovima pomenu „Književne novine“. Ili su valjda verovali da bi im moglo biti zamereno ako ih ne prećute.
Ur.
Kandidati za Lenjinovu
nagradu za 1909.
KNJIZEVNOST U MAĐARSKOJ
U seriji „Antologija. vetske Književnosti“, koja se izdaje kao udžbenik za studente univerzileta u Mađarskoj, međavno je izišla iz štampe i „Antologija literature »xX%x veka“, u dva obimna toma, na ukupno 1638 strana.
Antologija obuhvata literature svih narođa sveta: alban– sku, američku, englesku, arapsku, bugarsku, češku i Sslovačku, dansku, finsku, francusku, grčku, hebrejsku, holandsku i flamansku, indijsku, islandsku, japansku, kinesku, koreansku, poljsku, nemačku, morvešku, „italijansku, rumunsku, špansku i portugalsku, latimsko-američku, švedsku, tursku i vijetnamsku.
U ovoj antologiji, štampanoj vw velikom formatu, jugoslovenskoj književnosti je posvećeno šezdesetak strana. Uz kratke uvođe o pojedinim piscima objavljene su pesme, pripovetke, odnosno odlomci iz nmomana Šantića, Dučića, Rakića, Kočića, Stankovića, Nušića, Drainca, Rastka Petrovića, Crnjanskog, Veljka Petrovića, Andrića, Ćopića; Domjanića, Vojnovića, Nazora, Gorana. Kovačića, „Ujevića, Krleže, Desnice, Cankara, Župančiča, Kozaka i Prežihova Voranca.
Jugoslovenski deo ove nesvakidašnje antologije - udžbenika priređio je prof. Stojan D. Vujičić, saradnik Katedre slovenskih jezika i književnosti Filozofskog fakulteta u Budimpešti. r
%#
Ugledno budđimpeštansko iz-
davačko, preduzeće „Magvete“
e List izlazi svakog drugog petka, Pojeđini broj Di n. 50 Godišnja prefplata Din. 600, polugođišnja Din. 300, za inostranstvo vate x
| KNJIŽEVNE NOVINE · ~
(Sejač) uskoro. će objaviti u svojoj neobično popularnoj seriji „Svetska biblioteka“ obiman izbor iz pripoveđačkog dela Ive Andrića (pod naslovom „Priča o vezirovom slo nu“). U „Svetskoi biblioteci“, koja se izdaje u prosečnom tiražu ođ 10—15.000 primeraka, do sađa su objavljena, između ostalih, i dela T'emasa „Mana, Džojsa, Hemingveja, „Vajdlera, Moravije, Lampeđuze, Grina, Kamija, PFicdžeralđa, Simone đe Bovoar i drugih. Izbor iz Andrićevih đela priredio je Stojan D. Vujičić, koji je napisao i uvodni esej o piscu. Izbor sadrži pripove-= tke: „Priča o vezirovom slonu“, „Mustafa Madžar“, „Kod kazana“, „Most na Žepi“, „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Čuđo u Olovu', „Žeđ“, „Mila i Prelac“, „Pismo iz 1920. godine“, „Eks“ kurzija“, „Aska i vuk“ i novele iz „Lica“: „Bajron u Sintri“, „U zavađi sa svetom“, „Sunce“, „Razaranja“ i „Igra“, Pripovetke su preveli najpoznatiji mađarski prevodioci jugoslovenske Književnosti, Z. Čuka, K. Duđaš, Š. Ileš i drugi.
Budimpeštanska 1zdavačka RkRuća „Europa“ priprema za 1-
ISTORIJSKO „DVA
ZAJEDNIČKO
U francuskim literarnim listovima pojavilo se saopštenje o velikom istorijskom delu koje Je izdala FEFtıancuska akademija nauka. Luj Aragonm i Andre Moroa su autori Kknjise čiji je naslov „Dva ' diva“, u kojoj se raspravlja o isto-
e Direktor i odgovorni urednik: Tanasije Mlađenović. Urednik: Predrag Palavestra. Tehničko-umetnička. oprema: Dragomir Dimitrijević. Redakcioni odbor: Miloš IL. Bandić, Božidar Božović, đr Milan Damnja-
. mović, Dragoljub S. Ignjatović, Slavko Janevski, Dragan Kolundžija,
_ Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Bogđam A. Popović (sekretar ređak-
đuću godinu izdanje Andriće-
vog romana „Gospođica“ (prevod J. Hercega) i pripovetke „Zeko“ (prevod Z. Čuke). Nakon objavljivanja ovih Andrićevih „knjiga mađarskom čitaocu biće pristupačno, tako reći, kompletno dosadašnje životno delo Andrića, pošto je „Na Drini ćuprija“ do sada doživela dva izdanja na mađarskom (1947. i 1958.), „Trav“ nička hronika“ je izđana 1956. gođine, a „Prokleta avlija“ i „Anikina vremena“ štampana su 1959. godine u seriji „Jeftine biblioteke“ u tiražu od 25.000 primeraka.
* Budimpeštanska izdavačka kuća „Europa“ neđavno je
objavila „Prolom“ Branka Ćopića u mađarskom prevodu Zoltana Čuke. Roman je štampan u firažu-od 4.830 primera=ka, u vanredno lepoj i uspeloj opremi,
„Prolom“ je druga knjiga Branka Ćopića na mađarskom. Pođ naslovom „Poznanik iz klanca“ obiavljen je 1957. godine obiman izbor njegovih pripovedaka, između ostalog i dobar deo ciklusa „Doživljaji Nikoletine Bursaćać,
DBLO ARAGONA TI MOROA: DIVA“
riji Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država od 1917. godine do naših dana. Delo izlazi u pet svezaka na bezmalo 2000 strana, Deo o Sovjetskom Savezu mapisao je Aragon, deo o Sjedinjenim Državama MoToa. cija „Prva zbirka“ Matice srpske, Koja je objavljivala isKključivo poeziju . mlađih pesnika, objavljivaće i eseje, novele, romane i drame. U izdavački plan za sledeću godinu ušle su sledeće Knjige: Saša Vereš: „Doviđenja u Sirakuzi“ (putopisi), Miro Glavurtić: „Glad“ (crteži i proza), Radmila Bitević: „Ono što se nije dogodilo“ (pesme), Zoran Pavlović — Leonid Sejka. Branko Protić. — Vlada Veličković. — Ljuba Popović. Wlađislav Todorović i Živojin Turinski: „Đokonđa nije ona ista“ (eseji, komentari, dnevnici, crteži, fotografije), Aleksandar Petrov: „Dva OrfeJa“ (eseji) i Svetomir Janković: „Mali kralj trube (novele).
Wu uređivačkom odboru ove biblioteke, koja će se ubuduće zvati „Prva knjiga“, nalaze se Jasna Melvinger, Stevam Stančić i Draško Redžep.
vr —_—— __ —
ROMAN U RARTAMA
w Izđanju pariskog „Editions du Seuilć pojavila se knjiga „Composition 1“ od Marka Saporta. Ovo je čudan roman svoje vrste. Knjiga se sastoji iz listova štampanih samo na jednoj strani i oni se mogu iskidati. Čitalac se može slobodno igrati s njima, kao da su listovi karata. Može ih menjati, podeliti „paklo“ i taKO, bilo kako sastavljeni redosled Mharata — listova, fOTmirati sudbinu glavnog junak , i odđređiti pravac događaja.
cije), Predrag Protić, Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Pavle Stefanović Dragoslav Stojanović-Sip i Kosta Timotijević,
Komitet NLenjinove magrađe iz oblasti književnosti i umetmosti saopštio je imena kan" diđata za Lenjinovu mnmagrađu za 1963. gođinu iz oblasti književnosti, Predloženi su Aleksjejev M. N. za roman „Rumeno pijanstvo“, „Ajtmatov Džingis za Knjigu „Priče planina i stepa“, Bek A. A. za ciklus četiri nmovele „Volokolamski drum“, Bikov V. V. za novelu „'Treća raketa“, Vinokurov MB. M. za zbirke stihova „Reč“ i „Lirika“, Vojevodim V. P. za roman „Nema spokoja“, Woronjin S. A. za roman „Dva Života“, Gamzatov R. G. za knjigu stihova „Visoke zvezde“, Zaligin S. P. za roman „Staze Altaja“, Isajev G. A. za poemu „Sud sećanja“, Kazaklevič ME. G. za novele „Plava sveska“, „Pri Svetlosti dana“, „Neprijatelji“ i „Otac u gostima kod sina“, Rerbabajev B. M. za roman „Nebit-Dag“, Končalovska N. P. za knjigu stihova za decu „Naša drevna presuonica“, Njubimov N. M. za prevod Knjige „Gargantua i Pantagruel“, Mališko A. S. za Kknjigu stihova „Podne veka“, Maršak S. J. za Knjigu stihova „Odabrana lirika“ i za Knjige za decu, Mungonov B. 1. za roman „Hilok naš bučni“, Pjervencov A. A. za roman „Mornari“, Rza Rasul za knljigu stihova „Proleće u meni“, Sevak P. R. za Kknjigu stihova „Covek ma dlanu“, Sirge HR. I. za roman „Zemlja i marod“, Fjodorov V. I. za novelu „Torbica puna srdaca“, Hakim SIbgat za knjigu stihova „Cveće bure“ i za poemu „Na poziv Lenjina“, Mikmet Nazim «za
e Stampa „GLAS“, Beograd, Vlajkovićeva 8.
knjige pesama „Novi stihovi” ıı „Liudska panorama“, Stajn A. P. za dramu „Okean“, i Subin A. I. za novelu „Neposedi“, NASLI PESNICI U ANTOLOGIJI MODERNE
SVETSKE POEZIJE
Neđavno je u Amsterđamu, u ređakciji i izboru Sibrena Poleta, objavljena antologija moderne svetske poezije „1900 —1950% u kojoj su, u holandskom prevodu, objavljene pesme mnogih pesnika iz velilkog broja zemalja. dJugoslavenska poezija zastupljena je pesmama Oskara Daviča, Vaska Pope, Branka V. Radiće" vića, Draga Ivaniševića, dure Kaštelana 1 Bore Pavlovića, Pesme jugoslovenskih pesnika preveo je na holandski po znati slavista dr Tom Ekman, koji je uz pesme nmapisao 1 kratak „informativni „prikaz modernih strujamja u Savreć-
menoj jugoslovenskoj poeziji.
ISPRAVKA
U prošlom, 187, broju, na šeg lista u pesmi 'Tanasija Mlađenovića „„Vetroviti san“ potkrala se jedna greška: u petom stihu druge strofe U” mesto „zimskoga sna“ treba da stoji „zimskoga sunca“.
Mole se čitaoci đa ovu is“ pravku uvaže.
• List izdaje Novinsko-izdavačko pređuzeće „Književne novine“ Beo. "grad, Prancuska 7. Ređakcija Praneuska “. Te) - čun 101-20-1-208. FRRORORI KRI Maa