Književne novine

aa a TO OR Ua" ESA C~NIE T_RTSC—O ~ EC aA—T SCC

E ==

ske

ne Žice koje. su iste ili,

Godina XVI Nova serija Broj 2283 Beograd 15. V 1964. Cena 30 d

J1I ŽEV

INO. af.

UMETNOST ıI

JŠTVENA P

IT A NM J Ar

i 50 GOZINA OD SMRTI JOVAYA SKERLIĆA

BRANKO LAZAREVIĆ

isao sam o Skerliću kad je u-

mro. To je bilo u Minhenu, u-

sred rada na doktorskoj diserta-

ciji, pred neposrednim događajima

prvog svetskog rata. Pisao sam ga u-

sred ratne atmosfere u maju 1914. go-

dine „i održao to predavanje u Stu-

dentskom društvu gotovo pred sam

odlazak svih nas na ratište. To je bio moj prvi Skerlić.

Deset godina posle, pozvan od Srp-

skog Književnog glasnika, u mučnom

i zbrkanom periodu između dva rata,

pisao sam svog drugog Skerlića. U .

Berlinu.

1934. godine, opet po zahtevu Srpskog književnog glasnika, usred hitle= rizma, fašizma i drugih — izama —d filizama fobizama —, u. Varšavi svog trećeg Skerlića.

1963, za pedesetogodišnjicu od smrti njegove, usred jedne vrlo uznemimene msvetske situacije koja traje od svršetka drugog svetskog rata, kraj Jadrana, u „Herceg-Novom, u čudesnom pejzažu crnogorsko-bokokotorske prirođe, na zahtev Beogradskog univerziteta, setih se, i to sa dosta strana; i po četvrti puti na četvrti mnačin, OVGOE gorostasa naše emergije, na·še akcije i sudbine i naše misli i mi· sij OM pudciH dana 1963, pod bogatim suncem i zamreškanom „pučinom bokokotorske opervaženom gudu-

rivijere, rama i klancima od Orjena do Lovćena, na svoj zahtev

ii po peti 'put se usudih da se ma peti način nađem, na svoj način, pred Skerlićevim načinom vizija i intuiranja naše književno – istorijsko – socijalno – nacionalne građe i misli svih naših lenja. osamna= estog, devetnaestog i početaka dvadesetog veka koje je i kroz koje je taj neustrašivi duh „energično, šinoko i duboko raskopao, prokopao, kanalisao i kroz jedno petnaestak sočnih i reljefnih knjiga ponovno na svetlost iz mraka izneo kroz svoje misli, kroz svoj način i kroz svoj vrlo živ i: darovit tfemperamenat i, naročito, preko SVoOg vrlo velikog i tvoračkog talenta. Baš kad sam završio i tog petog Skerlića dobih ljubazno pismo od Srpknjiževne zadruge 8 pozivom da nešto napišem o Skerliću za jubilarni broj „Srpskog književnog glasnika“. Tek što sam poslao tih nekoliko strana kad stiže poziv od „Književnih novina“, I, tako, evo i ovog Skerlića, šestog. I

Taj veliki dar i temperamenat, iako na prvi pogled izgleda da je iz jednoga bloka, iz jednog saliva, i da je jednolinijski, iz jednog koloseka, i jednofazan, kad se baci pogled na njega, kroz njegovu kratku živomnu stazu, od njegovih početaka do njegovog „ubistva“ od strane krvničke smiti, 3. maja 1914, — nije ni malo takav. Puno je tu velikih i širokih slojeva i naslaga. I ako se na prvi pogled čini da nije -— duh mu je nabijen raznim „„stratama“, kako je Masarik nazivao slojeve u čovječjem duhu i na zemlji.

Koliko je, Gospode, tih „strata“ od gimnazijskih stihova, po ugledu na romantičare, i ljubavnih stihova, i patriotskih, i satiričkih, sve do poslednjih redova u Srpskom književnom glasniku 1914, i do one karte što je dan pred smrt uputio meni u Minhen! Od tih prvih stihova koje mu je grubo ismejao Danilo Živaljević u „Javoru“ , (1893) i--štampao u nubrici „Odgovori uredništva“ i koji glase:

I Srpštou, vinu, pesme ću viti Ves'o ću šlavit ljubav i plam. Slobođe naše dolaze časi ; Dušanov ovo tad će da sja...

— od fih stihova — pa preko. tolikih knjiga sa ogromnom galerijom likova, pokreta, škola, pravaca i preko toliko socijalističkih, socijalnih, političkih i nacionalističkih govora, članaka, eseja, knjiga, sve do poslednjih reči itd. —pu+ je, veliki put je oko sveta naše misli i naše delatnosti. Postoje kroz taj granitni svež blok neke zlatbar, slične, a to su one o slobodi, pravu i „Novom životu“. Od ovih stihova iz „Socijal– demokrata“ (1895), aobjavlienih od pseudonimom Andrija. Ivamović koji glase: Izmnčenom, bednom ljudstpu, novu, bolju zgrađu zida: Koprenu mu sa očiju muškom, mukom, | svojom skiđa;

KERLI

SPOMI

'Nope misli, mobo znanje šovi život ljud'ma daje,

'Jednog diže). bbindg: ktopi stvaya bolje

n . .nmaraštaje; A istina, bog je njojž 21; večha pravda š sloboda,

Cilj jedini opšta sreća mapaćemog ljudskog roda...

— preko njegovih skupocenih i briljantnih oblikovanja tolikih ljudi i struja i pokreta kroz dva veka, do njegovih političkih istupanja u Skupštini i sve do Beča i Praga, ima jedinstvenosti i veza; ali, in toto, jasno se vide slojevi i razni - nanosi, i jedan čudan i „mračan“ put. Postoji Via Appia, ali iz te carske džađe i uz nju nalaze se i drugi putevi i mputeljci, čak i stramputice i prečice.

Ono što je majsuštastvenije u celom njegovom korpusu” istorije, književnosti, politike i nacionalizma, to je bio, a to je slučaj svih.većih duho=va, sam on i njegova duhovna konstrukcija. Sve u svemu, Skerlić je, i to je u svakom ljudskom delu većih razmera, ceo taj materija] od dva veka shvatio kao građu za zidanje svojih zgrađa. On je bio kritičar i istoričar književnosti koji je sve te pokrete, dela i ljude propuštao kroz svoj temperamenat i talenat. Taj talenat i temperamenat bio je, in summa, u glavnom jednofazan, dosta jednosmislen i jednolinijski. Sve je moralo da prođe kroz njegova sita i filtrove, kroz njegove ljubavi i mržnje, simpa-' tije i, antipatije. Socijalan i socijalistički raspoložem optimista, demokrat, racionalan, politički talenat par exel-

'lence, rođen sav šumadijski i slobo-

darski, apatrijarhalan i žđatradiciona'lan, sav uvek za „novo“ i sav uvek protiv „starog“ (naročito u mpdlitici). Skerlić je uvek, kroz tu građu svog

duha, gledao na sve književne oblike .

i druge drugih duhova i drugih pravaca. Njegoš, iako. težak pesimista, prošao je Mroz Skerlićev filtar dobro samo zato što je to bio genijalan” tvorac, ali ostale naše pesimiste i skeptike, sve do. Disa, opako bi udario i propuštao kroz svoju šibu. Dositej je prošao najbolje jer je bio prosvetitelj i „za narod“, i Vuk jer je bio revolucionar i „za narod“, i tako Jakov Tgnjatović, jer je bio realista, ali, i pokraj ftalemata, tradicionaliste i patrijarhalce, kao Laza Lazarević-i Stevan Sremac što su bili ili se njemu učinilo,da su bili, pohvalio ih je, ali ih je pohvalio dosta kroz zube. Obratno,

Abrašević i Proka Jovikić. bili su pri-

lično „zlatni“ i ako nije bilo zlata u tome pesku, ali .su oni bili socijalno, kao i on, nastrojeni. I tako to ide, i to je više nego prirodno i životno, kroz sve te likove i grupe i pokrete kroz koje su prošla ova naša dva' veka. Sve što se,desilo i što se dešava, prirodno je za njegov talenat, i za talente i genije uopšte, moralo je da

· kljuse

· „Novi cirkus starog gospodara“,

d- Ap 7 eyaMiyležkoee

prođe alva njegovu GuhovBia organjizaciju i .da nosi njene karakteristike. Onako isto kao što i ostali pisci i umetnitci, sve što uzimaju iz prirode i iz života uzimaju kao građu za stvaranje svojih oblika, i kritičar je takav isti tvorac: on uzima ikkao građu OD: čene oblike književne i umetničke ·

od te građe stvara svoje oblike, Vođivši, naravno, računa, kao i oni prvi, da je belo belo, cnmo cmo, i da se\ne može van čoveka i prirode, ma koliko bio tvorački duh, ne znam gde dalje neSo, ipak, u oleviru tih ljudskih mogućnosti: I u ateljeu Skerlićevom tako su mođelovani i slikani ljudski likovi i životni tokovi. On je skerlićiz”ao siva Ti i pojave kao i Ten što je tenizirao, i De Sanktis desanktizirao, itd. itd. do 8vih iole tvoračkih duhova. Šta je Faust drugo do jedan potpuno geteizirani Faust, a što se tiče Šekspira, iz svih njegovih usta progovara njegova reč M? iz svih duhova čuju se misli njegove. To je tako, i samo tako. I Skerlić je bio takav jedan #vorački duh... Prošao je kroz stotine i stotine lica, i na svakome od đih lica vidi se i njegovo lice i otisak njegovih prstiju. Njegov fecit, njegov pinxit svuda

· je prisutan. Onakav 'kakav je, od nje-

ga se nije moglo tražiti. da ne baca u „rodoljupce“, da ne udari po dvadeset degenaka svima pesimistima, dane propusti kroz mrfvu šibu sve dvorjane, Dardanele, Tri šešira i da se ne ' nasmeje · „zavetnoj misli“. Kako je

ı mogao da trpi večere i večerinke po

smederevskim „vinogradima · 7„HMkraljice Drage i kralja Aleksandra sa našim

. književnicima i njihove psalme i ode

dvorovima, om, Skerlić, koji nije hteo

.da ode kralju Petru i ako je on želeo

da ga vidi i s njim razgovara, — om, Skerlić, koji je u Gedži, prema pričanju Mila Pavlovića, „napisao satiru gde je ismejavao kralja Milana da se uvek

JOVAN SKERLIĆ

vraća u zemlju kada bi po kockarnicama u Parizu i Nici izgubio i Ooslednji napoleon. da bi se u zemlji dočepao novih napoleona. On je često privezivao ljude na sramni stub, pismeno i usmeno, ali se ne sećam da je i koga privezao koji to. nije «nslužio. Skerlić je vedđrio i oblačio našom književnošću nekih deset godina dostojno i jupitenski. Za to je vreme delio pravdu i bio je vrhovni sudija naše književne misli. Jupiter ftomans!

Kad se sa udaljenosti od pola veka od. smrti baci jedan opšti bogled na ceo njegov Kknjiževno-istorijski i-

_zraz — Skerlić se pojavljuje ne samo

neokmjem nego i dobija u vrednosti. Prošlo je pola veka, ali nema nikoga da ga zameni. Bilo je briljantinih Hritičara, i danas ih ima izvanredno darovitih, ali su svi oni sektori, delovi, parčad. Od mjegove smrti 1914. prošlo je kroz našu književnost mogo pokreta. škola i pravaca, ali još nikako niko ne dade, ni istorijski ni estetski, ovaj poluvek. Ni jedna se kmjiga nije pojavila koja bi obuhvatila ceo ovaj period. Sa ovim, kao parantezu, otvaram jednu dalju glavu principijelno o kritici u vezi sa Skerlićem, kao treću dopunu moioj studjji „Stvaralačka kri tika“ objavljenoj pre više od četvrt veka.

neošttečen i

Šta je kritika? Šta je kritičar?

Kritičar velikog dometa i stvaralačke energije zgrada prozora olkremutih na sve strane sveta i vratnica koje ulaze u dom sa svake strane. On na sva vrata ulazi i sa svih prozora gleda. Kritičar ima i bezbroj lica. Stolik je. Kad je to kapetan duge plovidbe — u svima je pristaništima kao u svome matičnom i nijedno mu nije strano. Onaj retki i tvorački je geteovske radoznalosti, pripada svima sistemima, prošao je kroz sve škole i isto mu je da li je neko i nešto ante ili post Chr. natum i da li je ove ili one rase boje ili one ili ove mreligije ili mnezmaboštva, bezboštva etc.

Kritičar je neka #rsta filmskog stvaraoca. U njemu su svi i sve umetnosti i one su u njemu uhkrštene i sinhronizirane, Njegova građa je sva i svaka građa: tragična, komična, uzvišena, skeptična, optimistička, pesimistička... filozofska, etička, Đsihološka, estetička... i ovozemaljska i onozemaljska, i sve tako do čega đuh mo=že da prodre, i svuda tuda treba i mora i može da bude kao da je u svom O Svaki je dom i njegov dom.

U bivstvu svome kritičar je konfrapumkt, polifonija, plularista, ekleWkitičar. On je čovek koji živi mnogim životima, ima bezbroj pristaništa, stanuje u mnogim domovima, i svuda je na svome ležištu. Svira u sve instrumente. Prisni su mu svi sistemi. U rodu je sa klasikom, kao i sa modđernom. U svemu, u svemu on traži svoje dobro, svoje lepo, svoljje istinito.

Njegova građa je svaki izraz, svako delo. Iz tog materijala, om gradi Svoj Opus. Njegov povod je svako već gotovo delo, i on piše povođom tog dela svoje delo, svoj korpus.

Od građe koju uzima u rad zavisi kakav će biti, i danas je socijalan i socijalistički, sutra katolik i antikatolik, prekosutra pesimista, optimista, skeptik, nakosutra je panorama, pozorište, arena, napad, odbrana, rat, mir, za, protiv, ni za ni protiv, iznad da i iznad ne i usred njih i ispod njih itd. ad inf.

Hoće se s nekih strana da je kritičar sudija, islednik, policajac, detektiv, uhoda. To nikako ne. Jedno delo nije krivično delo, kao što nije i pravničko, etičko, vojno, iako o svemu tome radi. i to uzima za materijal. Delo je naročit oblik. I kad je kao materijal nešto od togajkao rezultat nešto je sui generis, i nije ni moralista ni amoralista i slično nego je samo, isključivo i 'apsolutno uspešno oblikovanje, tvoračko savlađivanje građe i, prema tome, in summa i kritičar je tu da sve to uzme za građu i iz te građe i on stvara svoj oblik sa istim o-

Nastavak na 8. i' ia: strani

| VINJESTA ĐORĐA JSAKOVA |

„on 1 ON / 4"

je sa bezbroj .-·

| |

| | | | | | | | | | | | | | | | sal | |} || “

NASTAVLJA SE NA ?2. STRANI

DANA aa a a

Skerliću u čast

POVODOM 50-godišnjice smrti Jovana Kikerlća, Srpska akmdemija nauka, Savez lmjiževnika Jugoslavije, Udruženje književnika Srbije, Filološki fakultet u Beogradu i Kolarčev na= rodni univerzitet, institucije u kojima je ovaj veliki khmjiževni i politički borac bio veoma alttivan, pripremaju bo+ gat program proslave, i

Udruženje književnika Srbije, u saradnji sa spomenmutim institucijama, organizuje 14. maja u 20 časova, na Kolarčevom „marpodnom „univerzitetu,

svečanu akademiju posvećenu Skerliću, '

na kojoj će o velikom srpskom kritičaru govoriti književnik i akademik Velibor Gligorić i predstavnici akademija, udruženja i institucija iz drugih republika. 15. maja učesnici akademije biće gosti u Gospodar Jevremovoj ulici br. 42, u Beogradu, gde će na kući iz koje je Skerlić odnet na groblje predsednik Udružemja književnika Srbije Dragan M. Jeremić otkriti spomenploču. 27. i 28. maja održaće se u plenumsikim prostorijama Udnuženja književmiijka Srbije simpozijum na kome će se obraditi sledeće teme: Dragan M. Jeremić govoriće o Skerlićevom shvatanju Kritike, Miloš I. Bandić o Skerlićevom shvatanju proze, Zoran Gavrilović. o Skerlićevom shvatanju

poezije, Mladen Leskovac o Skerlićevom-

shvatanju Kkmjiževnosti XVIII. veka, Dragiša Živković o Skerlićevoj, periodizaciji srpske književnosti, „Midhat Begić o Skerliću i francuskoj književnosti, Petar Džadžić i Predrag Pa!lavestra o Skerlićevoj ulozi u nmrazvoju srpske kritike, Tode Čolak o Skerliću i hrvatskoi književnosti. Odbor je preko: Udruženja uputio pozive za učešće u ovom simpozijumu Josipu Vidmaru; Bratku Kreftu i Janku Kosu iz SR Slovenije, · Ivu Frangešu i Miroslavu Vaupotiću iz SR Hrvaiske, Blažu Koneskom, Dimitru Mitrevu i Mladenu Đurčinovu iz SR Makedonije, „Salku Nazečiću i Slavku Leovcu iz SR Bosne i Hercegovine.

Tim povodom biće objavljen i niz publikacija. Izdavačko preduzeće „Prosveta“ sprema za štampu sabrana dela Jovana Skerlića u 14 knjiga, koja će prirediti prof. dr Midhat Begić sa saradnicima. Referati sa simpozijuma biće objavljeni u zbomiku koji će izda-

ti sekretarijat za kulturu Srbije. „Srpska kmjiževna zadruga“ izdaje, u „zedakciji Velibora Gligorića, Miodra-

ga Pavlovića, Dragana M. Jeremića i Jovana Hristića, jubilarni bro] „Srpskog književnog glasnika“, koji će izići najesen, a sačinjavaće ga prilozi pisaca dz svih rezublika. Na katedri Filološkog fakulteta priprema se, takođe, zbomik o životu i književnom radu :d vana Skerlića.

• V\

U senci festivalskih nagrada

OKONČANO JE i deveto Pozorje sa plaketama i nagrađama Kako to festivalu njegovog renomea već odgovara. Ali, sva ta konvenoionalna odličja ne mogu da se pretvore u baklje koje će trajno zadržati svetlo nad ovom. toliko. forsiranom i materijalno negovanom manifestacijom, Zbog toga je razumljivo što nad jugoslovenskim mpozorišnim igrama ili institucijom, kako to u Novom Sadu vole da kažu, auaostaju mnogobrojne senke, sumnje i pitanja.

Čitav tok Pozorja tako je delovao da se retkim posmatračima mora spontano nametnuti otpor prema njegovom. protokolu i ambicijama, Oseća se da je to isforsivan- spektakl namenjen” lokalnoj publici, akademije, Kkritičaru, upravniiku pozorišta' ili gostu. Jer, pozorišni umetnici. ukoliko nisu posebno delegirani ili lično zainteresovami · prolaznici.: Ansambli, koji uč uu zvaničnom programu, ostaju dan ili dva, mimoilaze se, a odabranima ostaje da utvrde godišnji nivo našeg pozorišnog Života.

Ali, to je veoma teško — jer: kome-. morativni deo programa obično svojim

prigodnim svečanostima i predstavama redovno hnatkriljuje onaj deo protokola koji je rezervisan .za maša savremena fteatarska kretanja. A u stvari

— to je i prava slika Pozorja na kome savremeni izraz i domaća drama nemaju tako visoku cenu, u svakom slučaju ne onu ikaju meklamira direkcija Pozorja. (Prikazane su svega dve domaće drame, a od njih samo jedna nova, danas neosporno najtalentovani-

ponekom profesoru ·

— ovde su samo”