Književne novine

SZT

~ O 0

SLKA )

tFbyre-

NOSA Vi

22 A 7

_ \l PA | Gb iNJ ab |} ci SN |

VINJETE MILA DIMITRIJEVIČA

Nastavak sa 3. strane

nih pod imperativom. U njegovoni izboru pronalazimo onoliko tema koliko i pesama, "Ta raz» aorodnost ukazuje na širinu i obuhvatnost percepcija. Kada bi ostao dosledan onoj pesničkoj vrsti u kojoj pokazuje najveći domet, Vuković bi ostao van konvencionalnih i opšlih mešta poezije, To se odnosi i na pesme u kojima se predstavlja kao. zastupnik svoga pesničkog progra ma, tu kome ponekad svesno pristupa već obPini, motivima, ili im se pod uticajem literafure vraća, dopunjuje ih ali bez snage da ih natkrili svežim i impresivnim slikanjem („Njen žal“), | Najmlađi pesnik Rade Zlatanović ima

-i najviše novina u izrazu i preokupacijama koje

saopštava. Izbija iz ove poezije mladalačka razbarušenost, čak kada joj se pretenciozno daje mekakav svečani, ozbiljniii ton. Ne suviše široko obuhvaćen svet koji nalazimo kod Zlatanovića švodi se najčešće na odnos muškarac-žena. Vraćajući se tom motivu on uspeva da ga Uuobliči i iskaže sa jednog novog stanovišta, nikad u deskripciji, iznutra, sa najbližeg rastojanja. On je opijen prirodom i najveći deo opisa Obojen je sunčanim usijianiem — čime veoma podseća ma poezilu Broenislava Petrovića, Zlatanović izlaže ma Živ, i retko interesantan mačin. U tom smislu izdvoiili bismo veoma uspelu pesmu „Odavde“. U slučaju prihvatania tuđeg izraza,

kada nijme želi da ostvari poseban ocšfekat, za

pada u literarnu konstrukciiu.

Posebnu Zlatanovićevu spošobnost bpredstavlja veština da u poetskom tkanju dš& socijalnu wotu („Kako moi otac stari“). Uz nesumniiv ialenat koii poseduic od njega se mogu očekivati značajnija dela.

Glavna „karakteristika savremene poezije Woosova i Metohije je očigledan napor da 86 uklopi u savremena struianmia naše literature, njenih wrhunskih „dostignuća, bilo vaznorod-= nošću umetničkih preokubaćiia, bilo razgranatošću besničkih Tormi ža koima se traga u težnji da novi sadmžail budđu izraženi na adekvatan način, u oblicima koji žavise od Kkreaftivnog potenciiala poiedinih stvatalaca. Stoga Je shvpftliiva neuiednačenost u tim traganiima.

Posle makedonske i Crmogorske poeziie WVe* zentirana ie čitaocima i savremena Dboeziin Kdsova i Mefeohiić" Khddq bi odiciia bila oslobo đena izvesmib mepotrebnih korektorskih grešaka, i zabuna koie u užurbamom radu naštaju povolian ufisnk koii je ovim poduhvatom „Bag dala“ ostavila — bio bi potpun.

Radomir V. Ivanović

e•%!8w%000&000b0000 0

•e00%0 00000 00 0 00 000%0 00000 00000000000020000»?» 0 000 0 O 0 0 06

Vladislav Kušan

IZ SABRANE P.AfES VHE „Matica hrvatska“, Zagreb, 1964.

PESNIK. VLADISLAV NOUSAN pripada, staro} gardi brvatskih pesnika koja je svoje khjiževno đelanje započela još između dva, rata, Tu dolaze Wu prvom ređu: Gustav MNirklec, Dobriča Cesarić, Dragutin Tadijanović, WVlađo Movačić, Vjekoslav Majer... „Motivsku opređeljenja ovih pesnika su raznorodna, njihova ra'spoloženja i suočenja se kreću odđ skrivehih s'utnji, zvezđanih obećanja, preko oporih tuga, do vedrima u koje veruju... j

dedan parađoks je u pesničkom slučaju V. Ruškana; izvori njegove poezije, njeni tokovi, njena boja i njem smisao Basvim 5U u raskoraku sa celoni poezijom te generacije, ona ima Svoj drugačiji svet i mir, svoje drugo sazvežđe,. KIntimnija, ona. hao da živi u kuli od slonovače iz koje mo izlazi na svet čujno, vidno, u sebi noseći vrmo pesnikove male i velike tuge, njegov spleen, zrmo duboko ličnog, životom obezbeđenog MNizizma. Pesnik Kušan je, reklo bi se, jeđan mesvakidašnji brođolomnik života koji u poezlji nije Ve560,

Brana CRNČEVIĆ

sve ostalo.

već po svojim asocijacijama liči wa večnog patnika, saopštavajući mam istimu o svojim bolesnim pređvečerjima, o tugamia WVOS samotovanja „pod vezdama koje nema sa him đa pođeli, jeđino sa pesmom. Ali i pesmn je tajna: njene reči ne dolače uvek sSspremno, lako — i one bole, samo Sto ne ubijaju kao bol krzda se varljivost nade sa crnom „tugom dodiruje. Kušan maglašava taj bol, reklo bi se i odviše, ali on voli njegovu Jepotu i ponekad joli se namerno žŽrtvuje do Wwzvišenosfi, Yilualh, · .

Čitajući Wušanove pesme, čitalac moiremice osluškuje mjegove korake ugaslim nočnin putevima Rkoji ga vodo od pesme do pesme, Pešnik koji Živi wu svom tajnovitom svetu, odsutan, bled, zamišljen, sav pređan „bola, prikovan za mračne &ate moći, u magiji smtanja. daje svojim ispovednimi rečima pekimistićki i WOMBi pervaz, Ponekad 1 tim rečima pešnik nino že, d& veruje. } One ti ipgIćdnjew' inrteć jer sić od“ zvanjaju pijanstvom Krvi, ljubavi. Oue su tužne i Wć sanjaju rađosne zanoše. ·

Gonđola bolm odnosi pesmikt uv mjegovo muinule dane: \ode Metinjštva *ftole ođaVno ostavljene, mir» e 8. Sećanje toho tb sinje daljine: kada dođe \weče i

%toćĆ počne 'đa šsipna zvezđano mleko iz biljuvne urmnć, • pesnik traži stope izgubljenog đetinjstva. Posle svib m Varljivih MWka, oplakivbnja Tolovanja, ĐOŠIĆ SVeRfE# što je život mnao dm uskrati. oduzme, u Rkhaskađi stinova gzdablisfa paletd, svetla, Vedra, SsV\ebrmna, sBoeđefa«

Aanegcew ApOy3aos

MOME RIBE, BE MAPAT

„Tearp” N? 1, 1965. Mocina

RAD GOD SE GOVORI o današnjoj sovjetskoj drain skoj Kkmjičevnosti, njenim ostvarenjima, mogućčnostima i problemima, „na dnevnom ređu“ su prvenstveno ovi audtofi: Aleksanđar Kornejčuk, Wiktor Mozov, Aldkšej Arbuzov, Anatolij Sofronov, Aleksanđar Štajn, Atanasij Salinski, Bamuli Aljošin, Tslđor SŠtok. Pomenutim imenima mogla, bi se dođafti još meka, \rIO pommata, ali to bi uputilo na pisca za Koje đramski tekstovi (iji jc udeo u mjihovom alktiviteta imače znatan) nije najbitniji vid stvaralaštva. Takvi pisci SU, na primer, Koustatin Simonov, Vera Panova, Sercei Milalkov.

đeđan od majistaknutijih sovjetskih dramatičarnı, 50-kodišnji Aleksej Nikolajović Arbuzov afiFmirao se bao pisac koji skoro uvyek nastoji da svoja viđenja.

'1 doživljavanja životnc realnosti ovaploti kroz dram-

sku poelizaciju. Njeni izvori nisu Dpodjeđnako obi!ui #4 daki u svim Arbuzovliavim delima, ali je zacCelo interesantna, težnja ovog talemtovanog pisca da sred« stvima drame poetizira — | tako protumači — SVetove mlađih. Arhuzovu dragih „junaka“. I da pomoću svojevrsne dramske lirtko Bto dublje zahvati iz miza složenijih wmnutarnjih stanja, da sc postavi prema određenoj, tematskoj i scenskoj materiji kao drama» tičar — „pesnik u prozi“,

Alekseja Arbuzova me zanimaju Romnmačno oblikovani karakteri, ljude s određenim asortimanom suMdova i reagovanja. duhovi na čijim se kalendarim:. datumi menjaju Vrio sporo ı nekako nerađo. U svakom, šlučaju, takvim likovima mogu bripasti sammn spoređna mesta u Arbuzovljevim komadima, i to pretežno iz razloga Sscemske celishodnosti, Opus ovog pisca okrenut je. ugiavnont, prema onome Što 56 Dostupna formira, u psihi mladih „jumaka“, sazrevajući za sreću, bol i s&poznalu, oscilirajući između rađosti i Gihema, težeći fn Dude potvrđenn Jinbavliw i kroz ljubaV. Otkriće tiotle skrivenih, jedva naslučiyanih Vrednošth na Štrokoj skali osećanja i vizija — to je ea Arbuzovljevcu dramaturgiju neophodni i omilieni moiv, Primenjen na raztičits likove, sadržaje i sitdaavelje, on SG razvija u najboljim delima Alekseja Ni-

Wolajevića („Tanja“, „Godine mm puiu proveđene“, „Yrkutska, priča“}, #%- mizom: prizvuka isiog „motiva protkom je i Arbuzovljev komad „Nas negđe Čekaju“, oujavljem 196% godine. Najnoviji dramski tekst A. N, A. „Moj jađni Marat“, sav je u maku preokupacije svojstvene AYbuakoviui, odnosno njegovim majizrazitije „arbužovskim“ delima. Međutim, sadh, Arbuzov, čini se, pomšlo drukčijo odgovara ma pitanjet čemu treba da teži savremena đrmma? Wwkoliko „dijalosi u tri dela“ (tako je A. N. A, obeležio komad „Moj jadmi „Marat“) znače i neku vrstu đramatičarevog posredno: odgovora ma, to pitanje, onda bi valjalo konstatovati:

Pisac „Irkutske priče“ danas prihvata dramu koja intimno zvuči i đeluje. Još više mego ranije, Arbuzov se opredeljuje za dramski tekst koji, pre svega 1 id nađ svega, fiksira, donekic obelodanjuje ali većim delom ostavlja u đomenu gledaoćeva, mnaslućivanjan unutarnje dijaloge „jumaka“, sporove ćovoka sa &ODpstvenim jučo i danas. A i sa vlastitim pojmovima. o ljubavi, o pravu na ljubav, O drugarstvu. Po> zovnica 6 mora dđa, buđo poprište vidljivih sukoba. ni mesto gđe se nižu „khonkretni“ povođi za ovaj ili ohaj preokret u Wudbinama „junaka“,

Gotovo sve čime &q uslovlieni preokreti u realnosti iroje Wwčespika Arbuzovljevih „dijaloga“, događa se izvan scenc. na vremenskom prostoru 9ĐG 1042. do 199. gođine, U prvom delu Komada {mart-mhni 1942) Lenjingrađanin Marat je seđammaestogodđišnjal koji nije sasvipn. mačišto sa samim sobom i svojim još dečačkim osećanjem prema šesmaestogodđišmjoj Liki: u drugom (četiri gođine MWasnije) — on je kapetan Woji se vratio iz rata sa vvexđom heroia Rovietskog Saveza; u frećem — on je inženjer, graditeli mostova, . ćovek kađar da, lažnoj sreći }išenoj dubokih osećanja, jednolikoi i mnemaštovitoj, pprotivstavi iščekivanje jarke sreće, velike ljubaviin

Na brvi utisak, Arbuzov se pofćinio u komadu „Moj jadni Marat“, ođavno skamenienoji tradiciji dramskog „trouplać: samo tri lica; Marat i njegov vršnjak NKeoniđik. dobar čovek i prosečan besni, vole Liku; Y\reotglom su sm svih Strana „uokvirenme teme ljubavi, drugarstva, traganja za svojim pravim mypstom U Stvamosii.. Al w suštini, Arbuzov ije prihvatio „troagao“ knao shemu bitnu za same tokove đrame, već iskliučivo Rhao gređstvo da pojača njeno delovanje ma relaciji ođ imtime. kamerne poetičnosti đo šireg smisla — do sućeliavanja dvaju predstava čevakhevni KPeči, Plsać WedAM&AMAJ 6... Owen | soeromr Wvoga taleniz Ma Stvara za teatar, Aleksej Aybnzov je potvrđio ovu wnđlika i Rkomađom „Moj jadni May“, koli mati vređnem. zanimljivu primoviu bovjetskoš draptskoj Jeniiževnosti.

_ Lav Zaharovj

MOD MJ

PIŠI

Pesnici najčešće umiru od visokog ili miskog pritiska, ali tuđeg.

sta. Prignšeni zvuk Moji IČI ma radost, dovoljan sebi i svom. trajanju, zablista poput kišne kapi nenađno, Tada, u vizijama za trenutak rablišta osmeh latokosog dečaka koji iza gamagljenog okna gleđa niz plavu vavejanu lica, Crnt strah, pustoš i celi arsenal mra« ka i meverice zamoni đuga, Posnik pređ njom sneva, o drugoj đugi, o dugi u sebi, a đugi koja mu obavija bolesne gruđi, Misli ma ljubav, misli na sve Mto sači njava pletivo njegovog neđosnevanog na;

Na travnicima pokraj mutne Jalije Pasu Stada. Po obalama stare Vrbe raspliću kose avilene. U trku je devojčica zastala, Tokh'ekla pređ žutom trubom jaglaća, TĐvaput tiho rekla moje ime 1 vukom mi ushićeno mahnula. („Stope detinjstva")

\lađislav MKušan je peshik Koji je svoj zanat Kulftiyisao do usavršenosti i preciznošti. Njegova DpeBDL ima Svojstvo balade čili su stihovi melođični, pro finjeni. Po mnogim pesmamia suđeći, Kušan ima af{initeta za slikavstvo I muziku i zato Su njegove pe'me i likovni i muzički doživljaj. Pesnik pazi nm formu, traži dragulje. Istima, u mjegovoj zlatarškoj radionici ima pesama u kojima se vidi proces štvaranja, ali, na kraju, ne treba gubiti iz vida jednog

Rad je prvo od mrava napravio majmuna a posle se dogodilo

Kažite mi šta da kažem pa ću vam reći zašto neću. Ne verujem ljudima koji ćute, čuo:sam ih kad su govorili. Mački je svejedno iz kog je tabora miš. | BIZLIZLIAIIULJU ULJU JJ J<-"CCC- _-__ _"—·" _ _ |–{–{-—-đoĐ cC-_______ __Č______ ________ ___

pesnika Rhoji nam saopštava svoju dramu, jeđan sYet koji je nemoguće osporiti,

Pesme u ovoj Knjizi ČIJI izbor, je napravio Saša Mereš, nisu složene hronološki, Već po unutrašnjem afinitetu i Btimungu, u nameri da &ć6 karalkteristićna intonacija i majbitnije odlike Rušanove lirike iv“

lože u kontinuirano} građaciji. Boško Bogetić

Kenet Klark

· Kegmamdlo da Wimči

„Sıpska književna zadruga“, cv, preveo dr Ljuba Popović, Beograd, 1964.

„OVA MNJIGA raspravlja o razvitku Leonard: da Vinćčija Mao umetnika. Mjcgove maučne,i teorijske *pise mogu da proučavaju samo stručnjaci za s&redmjovekovnu ı renesansnu misao. Mjegova umetnost i ličnost hoju ta wmotnost olkriva obHteg su značaja i, kao svaka velika umetnost, treba da se za Svaku ge žzieraciju · podvrgne novom lumačenju“, Ovim rečima zabočinje Renet Klafk, mesumnjivo danas jcdom od majvečih živih istoričara irmetnosii, &voju studiju o Neonardu đa Vinčiju, koju je u odličnom prevođu dr Ljube Popovića izdala Srpska Whnjiževna zadruga kra» jem prošle gođine.

Teško da Di de u naše vreme našao neko Ko bi bio pozvaniji od KReneta Marka da u ime svojih savremenika, izvrši preispitivanje celokupnog Koonardovog umetničkog stvaralaštva i da jedan nov pogleđ na Mivot i đelo ovog najvećeg genija epohe Mtonošanse. Sm'vesnost i sistematičnost sa kojom je rađena, ne samo sa poznavanjem nego i 58% osećanjem za owo što je T.oonardo stvorio, sjajnom spošobnošću Komparacije, ogromnom eruđicijom i izvanređuim smislom za {umačenje i povezivanje u jednu celinđ: 8VĆga Onoga što današnja, znanja o Leonarđu pružaju, čine ovu stuđiju malim remek-delom. Njenim „prevođenjem ogromno je obogaćena naša literatura iz opšte istorije umetnosti.

Slika razvitka Leonarđa da Vinčija hao umue(nika kakvu čitaocima pruža Kenet Milark nije muožđa toUlRho živa — mada 5mo đaleko od togm da tvrđimo da. joaj ovaj Wvalitet neđoštajo — Koliko je zasnovapa hh snazi argumentacije. Verovatno zato oh, izgleda fako meoborivo lačna, Čak i tađa kađa Pmalizira dela za Koja se može samo nagađati đa je Teonxrđo WČosivovao u njihovoj izrađi (da primer, platna Moja U rađema u Verokijevoj rađionici u vreme kada je Leonardo tamo rađio Kao učenik, „Krštenje“ i „Blago veštenje“ — sada u Muzeju Ufici) ili ona Koja su Završavali ili doterivali njegovi wčenici Ui drugi maj stori, suđovi MRene(a Klarka su Mholiko autoritativmi toliko Isto pouzdani ! sigurni,

Na žalost, prostor nam ne dozvoljava đa izncsemio šta je sve u ovoj Sstuđiji novo i orlginalno rečeno o Leonardu kao umetniku i čoveku, Njen uticaj, koji dje najbolji dokaz njene vređnosti, okečća &6cC Već goto» vo dve decenije. Nađamo se đa će i Mođ riaš pobudti onu pažnju Moju je privukla kada je prvi but objavljena i koju još uvek privlači Prevođ je mačj« mjenm prema njenom {rećem izđanju.

/ Aleksandar A. Miljković

Filip Kalan

GOMSRPOBNCA MAVUV

„Zora“, prevela Mirjana Hećimović, Zagreb, 1964.

PRIMATAN susret sa Milipom Ralanom pomalo je pomućen ragmikljaniem o neđovolinom provođenju savwremene Ršlovenačke Mmilževnosti na svpskohrvatski jezik, a slovenačka Mmjiževno3t (kao | makeđonska)

svojim kvalitetima ABNiP 2, bude čitana na srp-

zičkom po 4 : 7 ENA ae je Vilip Kalan (MKumbatović) ušao 14931. i u njoj je ostao do današnjih dana. Od prve knjige novela „Puštolovci“ 1931, preko SIR POO 1948, zbirki eseja „Voseli vetar" 1956 „Nemirni šaš“, movele „Gospođica Mary“ i zbirke eseja „MEssajs te. je thčidtreć Yilip alan iz stranico u stranicu potvr uje visok Mriterijum koji i prothodma JijegovVa ŠLOIRJOINO meću.,

Fabula „Gospodđice Mary" je Veoma jednostavna do potresnosti, islinita do b (1 šivot. Tema: Ijubav siromašnog studenta i bogate de“ \ojke, eksploatisana je mnogo u S\adunjavoj bulevarskoj beletristici između dva rata. Ali ta toma ispod pera Pilipa Kalana zvuči kao poema o prošlom Vre> menu koje je nepovratno prohujalo. Prohujalo · je wreme srećne ljubavi i ftrzavica između Mary Kožuhove i Petra Koomura, mlađe i lepe devojke iz bo'Bate Kuče i razbarušenog sliuđenta u poderanim „cipe“ jama. Prohujalo je i više se nikad ne može vratiti: ono što je nckađ bilo beznnčnino u annlizi zrelih ,ROdins postaje veoma važno. Liči to na sećanje, a liči 1} ma suđenje sebi samom, ili svojim prošlim godinawa, samozađovo'jstvo i zađovoljstvo i prehkhor za sVe što mlje urodilo plođom, a yodđilo je oyo sađašnje zađovolistvo, hosilo je u sebi clemepntarnu lepotu mladosti i ljubavi, i :

Kniiga se Čita u dahu, divan ritam (moramo biti zahvalni bprevodđiocu koli msm ga je sačuvano Yradđeći svoj posao 68 ljubavlju) nosi, a povremeno prepusti čitaoca asocijacijama, i ličnim pyroživijavanjiman.

ftetko šu Knjige koje nam pružpju tolko mogućmosti du uživamo i koje nns tolko nagone na raymišMJanie. Mojo u. namn izazovu želju da na margini GđoTišemo još neku rečemicu, net islcricu koja jo' bijesuia RAW Smo po treći put nmMšI nu rečenica Koja se ponavlja u' ritmu klećemia Wlalma na časovniku, 8,

jednostavna, ola, lepa kao

- ponavlja se u Vesti Već dostojanstvemog Petra Moc~

mura, koji je postao ono — đestoinnsfven. Genjen, alt= đomizirAn — zbog Čema je želeo da pokiđa wene" 85%. Mary, đa bi mogao ostati pa svome bregu avangardizžma, u samnzndovoljstvu ličnog uspeha. Ali, iphk, iz svAke sirahige provelaya seta »n onim što je pyvolo, što se vraća a nikađ se ne može vratiti Jer ja nćpovratno nestalo, s Da

_ Du&ujemo zahvalnost Filipu Kalanu za divnu "knjiSu, prevođiocu Mirjani Nećimović je» dje .pretočila

. tehst kaćuvavši ave Jemnote origiymla, jzdAavniu „(iako

je konlisa, mogla biti jevtimija) Jer nam jok jeđnor pruša Biivo na naivišem nivou i ma taj nnčin ostajč đosleđan svoioi već doknzanoj tendenmciji izdavanja visokokvalitetnih međernih telmtova, fi

Aleksandar Badnjarević

Robet Roždestvenski SBHCE NA ROK ARTA

„Bagdala“, Kruševac, 1963; preveli: B. Bulatović, M. Babović, D. Mićović

DOKLE je Htobert Roždestvenski stigao Uu savlađiv4Anju osnovnih teškoća poetskop izražavanja, nije lako u ovom tremuiku reći, Za petnaestak godina rada oj je objavio šest knjiga lirike, među JNoJima „Zaštav proleća“, „Iskušemje“, „Višnjaku“ i dve poome: „Moji ljubav“ i „Rekvijem“. Do mas ie, međutim, (došo: tek Weznatan deo toga rclativao obimnog đela, Ali, sva }e Priljka, tvrdnja autora podužeg pogovoya ovom Bagdalinont izboru, dr Babovića, da „harmoniju zvučanja Pesme MWiožđeštvemski građi u dva plana — KkhRO pošnik i hao muzičar“, iako ovim prevođima nije uve dokažana, mije bez osnova. Očigledno je, muedutim, da pešnik nikad ne prelazi granice racionalnog g#na_čenja rečemiće i reč je kod mjega najpre određeno zaačenje pa tek onda zvuk. Kontftinuitet svoje pesme on gradi na sukcesivnoski misli i slika i u tom okvicu ostvaruje jedinstvo sonormosti i smisla, ; 7

Na osnovu skučenog izbora kakav je zbirka, pcsama „Srce ma rukamn“ no može st steći ni približio celovita i jagna slika o prirodi i snazi pesnikove obdarenosti. Pogotovu ako je njegovo šlivo predstavljeno prevođima, raznih šutora, Ne može se, uprkos svim mnastojanjima priređivača da malim brojem pe. sama obuhvate Što Više raznih tema Koje su pesniku dtage, ni izđaleka pređočiti Čitav temaiski spek{a nuti š6 može u potpunijem svetlu sagledali pesnikova

· skala vrednosti i njegova određenja prema njima.

Ali ove pesme pokazuju da MHobcrt Mtožđeštvoenski mije samo po vremenu u Wome Živi (rođen je 1935. gođine na Altaju) vezan za generaciju sovjetskih pusulka Kojoj pripadaju Voznesenski, Jevtušenko, Ahmaduvlna i mnogi drugi, od Mojih se očekuje renć„Sansa i kojoj se pripisuje · „rehabilitacija „sovjciske poezije. Ove, pesme pokazuju du je i po načinu pesničkog mišljenja, i po smelosti i originalnosti izrhžavanja, ı po šenzibilnosti | svestranosti i po dubini njegova Razlvanja, Mtoždestvenski izvan i, u svakom slučaju, iznađ svakog šabloniziraninz ij površnog ct nobelog viđenja stvari, vrednosti i pojavna. Jer, iako su, pokašto, u njegovim pesmamzn u pilanju sasvim oveštala teme, nebrojeno putš potezane u postrevolucionarnoj sovjet5koj poeziji, iako Ima čak dehlariativnih stihova, svaka ođ ovih pesama, počev &d po emo „Rekvijem“ pa do owe bež naslova, u Wojojse pošnik vahinje ma vernost crvenoj zastavi, svakoj 06 njih je đirijtva ljudska toplina, đetinjasta, tako reći, otvorenost, vatrenost pa i maivnošt, ne samo atribit nego srž. Slavna poruka, Bilo đa govori o palim hevrojima ili o pustim ostrvima zaljubljenika, bilo dna Bu u pitanju telegrafski stubovi Moji su se „dohvatili za vukeć 1 drže ma svojim zamrtrlim prstima žiće pune ljubavnih poruka ili reke Koje teku Ra oheanu „Kad suze — / ka oku“, Roždestvenski je jednako vedari tužan, zgranut i oduševilen, popustljiv i strog, Rečju Skoro uvek je pesnički autentičan i objektivan. Istiuc su Onakve Kahve jesu a On ih samo otkriva, Ot Wrivajući tako sebe. .

I upravo ta činjenica da je nee stare istine izre+ Lao na jedan takav način đa 56 One doživljavaju kao brva saznanja, da su, mu sve one bodjednako značaj ne i podjeđnaho interesantne i uzbudljive, netiVosmisleno govori đa je Robeyt Woždestvenski darovit

pesni, Stanojlo Bogdanović

KNJIŽEVNE NOVINE