Književne novine

PE E_U ae HE 2 E WE E SEE SUM LR | R_M BG a E

juha ta

- WZOSOE GOLE. SHO S OVOME

=:

Venija

Vučinić Turinski Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta

PRVI SUSRET već sa skulpiurom Venije Vučiriić-T'iuritiski otkriva dzbiijah napor ove mlađe beogitdadske vajarke da pronikne u #hvremnetić plastične probleme, da ovlada škhulptorskom formom Koja nastaje kao posleđica tih Problema. Njene težnje se kreću u 8VOjdj ošhoVi i hajvećim delom ka organizovanji plastičnih ođnosa u kome prostor, kab škulptoPška dimenžija, ima znatnu ulogu u koorđihifanju Tilma unutar skulpture, Tačije fečeno, odnos Venije Vučinić prema škulpturi je takav da ona prevodeći svoj emotiVvni podsticaj, svoj doživljaj organskog šVeta, posredštvom mašte, u plastični jezik, želi da umnoži formalnu profilaciju skulpture, da je oslobodi direktnih opisa, ali da joj ostavi RSOcjjativnu fnoć, Dakle, da je učini bodjednako savtemenom, plastično čistom i u podtekstu aktivnom. Zaista, ako še uzme u obžit đa je oVo prvo istupanje u ovakvom obifiu ove vajatke onda nam oVe pretenžije i zahtevi koje je Venija Vučinić sebi

stavila mogu izgledati i megalomanske.

eđitim, ako sagledamo njene današnje režtitate ohda fiam io izgleda drugačije. NaY&vrio, Ovo još uvek ne znači da je Venija Vučinić Već dosegla postavljene ciljeve, da su rijefie ideje oživotvorene u punoj meri. To iič. Pre bi se moglo reći da je vajarka u ovom trenutku na dobrom putu da ih ostvari. Njenoj škulpturi i pored svih ozbiljnih i vređnih hagoVeštaja nedostaje ubedljivija forfnalna CP UELIČIIŠ konciznija i čistija ktruktura oblika. S druge strane, u rešenjima punije pplaštike, kojib ima u neznatnijem broju, ali koji predstavljaju njena posledja opredeljenja, konzekventnije su sprovede ni švi ti problemi, otuda Su i rezultati celoVitiji i Rajbolje še ogledaju u skulpturama „Totem“ i „Ksoana“, Uopšte uzev, čitava izložba oštavlja ulisak očigledne skulptorske waogućnosti Venije Vučinić=Turinski na čiju, zrelošt, čini se, nećemo dugo čekati.

Vukosava Mijatović Galerija Grafičkog kolektiva

GRAPIČKI LISTOVI Vukosave Mijatović hiide še i Prvom redu izražajhiom Bkalom grafičke materije. Bfekine varijacije fia ovom podžičju kreću se od iofiski-ciželiranih obfiša, pigmentoni hatopljenih povišina do štFuktufalno gislih reljefa. Takav formalni faspofi, u kome su podsticarie čulhe vrednosti bliške Blikarstvi, 8 druge Btirane, ispoljava 86 i Vidi asocijativnog izraza, dakle, vizije koja Be nalazi na Hranici figurativnog i a8p8ifakinog i koja i Mijatovićeve, takođe, ima SN fapličitih Varijacija, ali ne samo fnoffoloških fiego i stilskih.

'Fahva adočijativna fešenja Mijatovićeve, ii kojima 86 najčešće nažifu fofme ljudskih figura, 6tkfivaju izvestari lifski doživljaj katkad žaogrnit almosferom Koju potencirtaju svetlosni Gdsjaji i razni rietaforični oblici, atifivaji ambijent koji gravitita dočaravanjtii ikakvog poetičnog pbrižora, Pa ipak, iž avih listova nadasve izbija razgranata leĐota grafičke malerije kao nosilać ionskih vrednosti koje Mijatovićeva oseća i žna da arkiikiliše i harmonične celine, ali čiji je vid gnačenja, B Obzirom fia ovakav ireiman, tF6balo još celishodnije da se Gbjedini — da še preobfači u čištu plastični fiuzikalnost, Maeđutisa, ješ uvek neodlučan štav Mijalovieve — kholebanje izmeđi šimbolično-figučalhih predstava i čiste Vizielnosti, kao i išfneđu „strogo gBeomietltizovane i slobodhe požićije = odražava se i vidu sputavanja

off Ptevashodno nagoveštenih kvaliteta i helkerogenogti štia, šio baća senku fia OVU, inače, BaBhifnljivii izložbu.

T ĐIDIĆ ogađajući 86

% p?oštoru između doč teči

Nekoliko khardičaka se odrone mephimetno # Jihob0 prišustuo počinje njihovim žemljimi

Događajući se EI

u bredeku #afyorenomi ižmeđu, dua ddha,

izyaste mebiđijiba brežda ižfneđii TG5 #06m, š00j6m, WeBWOŠĆHi,

som, lišćem otetim, mebiu koje Žžibi igQ moje pesme

đok napuštajući te uiraćam ti še Dobeđajući se

đok sueđočimo sunce što istrčo hG, td &d đušom, bfetuoyeho6?5 W BOLJE obećavam, to popodne svim, opashostima

Vladimir Rožić

nekoliko kapljića tišine žaugeće tuoje grlo

a, 9ih tela,

Svedeni podatak života

DVADBSBT godina zvaničnog postojanja „Filmskih novosti“ su #načajan jubilej koji nameće izvesha pitanja o fenomenu filmskog žurnala uopšte,. o onom delu na koje smo. zbog izvorosti: materijala koje“. donoši i autentičnosti svoga nastajanja istovremeno, navikli kao na predigru glavnoj projekciji. U opsežnim okvirima stvarnosti, snimiljehi dokumenat ima igtorij-= ski, ideološki pa čak i psihološki značaj, Slika koju preko njega dobijamo o fiašoj stvarnosti (čiji smo ujedno i Svi mi jedini i neprikosnovefii tVorci), nema samo značaj aktuelnosti, svedenog podatka života, već postaje i arhivska građa, značajno svedočanstvo o najbilnijim ekoriomskim i društvenim promioenama. Znači, oficijelna dokumentacija o okovima života jedne društvene zajednice, uz izbor i Ograničenje ha njene majbilnije šdspekte. .

Ali postoji i televizija kao ižražajno sredstvo koje obezbeđuje stoprocentria aktuelnost i time ne samo što ulazi u interesnu sferu filmskih #ovosti Već i direktno osujećuje hjihovo postojanje. Pošto imaju više značenje periodiknm, filmske novosti bivaju pogođene pravovremenošću televizije kao njenim adutom.

Međutim ne freba smatrati da ic bitka unapred izgubljena, pošto „Filmske novosti“ imaju jednu dimenziju trajnosti koja smanjuje udarnu moć koju televizija donosi kao svoj potencijal, Pilmslka iraka raje i stoji kao arhivska građa, dok se televizijski filmovi snimaju na traci koja nije trajna, Osim ioga Opstanak filmskih žurnala obezbeđuje i činjenica da se oni gledaju na velikom ekranu, Što omogućuje veću komunikativnost. Ali i pored ioga, filmski žurnal je u situaciji da mora da pronađe

vehkhmHuRgRMHNHNHHHBHWNHHH!

žaja i dalje ostaje otvoreno...

waszansnpunnsHNHHRRRBRHHBRREHREHRESMBEHEMIMNBHBSGSRBSHHRHZAHNEBBBRHHBGO

novi stil predstavljanja kome će nametnuti vlastiti autohtioni pečat.

Tnteresovanje za najvažnije doBađaje i StVafanje lMratkih i žanimljivih storija bili bi glavni preduslovi da se postojeći svet izrazi dutohominim sredstvima.

Bogdan Kalažatović

* e ejj

Autoti ili

službenici GLIDAJUĆI prvi broj „Filmskih novosti“ u novoj godini, ispunjen storijama s nekoliko novogodišnjih dočeka Hu poslednjoj deceniji, upitao sam se, ko zna po koji put: ima li neke raglike među tim nasumce odabranim fragmentima iz našeg svakodnevnog života, predstavljaju li oni bilo kakav istinit dokumenat o onom vremenu u kome su bili snimljeni? Odgovor je nedvosmislen i porazan: detalji re-

gistrovani kamerom u kafanama ı barovima, uvek isto vizuelno-=ehs<

presivno sivilo i monofonija kad-

rova, poneka stilizovana i banalna „poetska metafora“ s ulice (kao, muške i ženske noge sušreću se na ivici pločnika i Kkojačaju zajedno u noći), pečeni prasići i opet ka?fa-

U ZBIVANNJU

koje boštoje za tvoje oči ljubavi

Događajući sć m težama

dok mrzeći te volim, fe

dok slripeti bokreti Wajavljuju, matetiju,

obasjavdajući ža tremutak žatmisao ield,

žatek bropuštam,

da otborim prožore da šiyoko otvorim Dr020Y6 dok dobijajući gubim te

i kad, se rYaziđemo

- Malo bustihjskog beška naleti kao dyhtahje i sami

hodamo

· #lićom, kojom, 8e ćeo dam,

kotrija sunce

nekoliko dugih daha nestajemo tako tom, uHćom

hestajemo dđižući Cute

Ći

:- hestajejo 9fačajuči se boteći še dok-napadajući te branim te

SITUACIJA w kojoj se nalaze J ozbiljna: doskora naš filmski žurnal bio je dofirajh sredstvima iz savežnog fonđa za unapređenje kinematografije, a rasparčavanjem ovog fonda na republičke fonđove, „Filmske novosti“ su bile upućene đa materijalna sredstva pottaže direktno od bioskopa — odnosno, da Ssč izdržavaju od svog prikasivanja, što je, Do našem mišljenju, sasvim neosnovano. Ako se uzme it obzir da su i bioskopi u materijalno teškoj situaciji, sasvim je razumljivo zbog čega je naš filmski žurnal dospeo u materijalnu krizu. Ali, ktiza sadržaja „Filmskih novostić još je đugofrajnija i bolnija, pa ukoliko se materijalna sredstva i pronađu (a Sigurno je da će bili obezbeđena!), pitanje sadrGrupa mlađih filmskih kritičara iz Beograda pokreće diskusiju u „Književnim novinama“ „Filmskim novostima“: u ovom broju objavljujemo tekstove Rlobođana Novakovića, Miše Stanisavljevića i Bogdana Kalafatovića, iu sleđećem broju donosimo priloge Hmilije Bogdanović, Ivana Rastegorća i Bogdana Tirnanića, a fime ovaj razgovor, razume se, ne mora biti završen...

„Pilmske novosti“ veoma je

"deanznHsuquHGHRHRMHHNBDRRHKRRSRRKNGRRRIHNHNMZRANESFMABMNHNHHEAEBHMMHUEU

ne, sve su io delovi jednog veoma bezličnog i dosledno šablonski složenog mozaika, pravljenog Van vrefneta i Vah prostora, s rutinerstvom i hladnočom. Utisak je uvek isti: iza kamere stoji nezainteresovafii posmatrač, čovek bez ikakvog odnosa pred fragmentima života koje treba da lovi! Umesto strasnih autora, ove storije snimaju pedantni službenici hnaših „Pilmskih novosti“,

Doskofa sasvim bezbedne i uredno dolirane, s mestom unabred obežbeđefilm u repertoaru b'oskopa, „Filmske novosti“ su Se uljuljkivale i slatkoj zabludi da Su, takve kakve su, korisne i neophocdne. U tfenutku kad naši filmski dokumentaristi pokušavaju da kreativno uobliče mnoga složena ruštvena kretanja na našem lu, da registruju ali i da formulišu Bam život („Kiše zemlje moje* ili „Ljudi na točkovima“), prisustvo pravih autora u tedakciji jednog aktuelnog filmskog žumala bilo bi sasvim prirodno — neka se pojavljuju bašt kao stalni gosti, neka 1 njernii imaju SsVoje potpišane stotije: Škanata i Šttbac, Lazić i Makavejev, Sremec i Klopčič!

Sađašnji izgled „Filmskih novosti“ pošledića je jedne jalove i bivokraltske Kkonćepćije, jednog hemoćnog Slepila pred radostima i tegobama života, jednog nedežfini-

sanog ali vitalnog ziheraškog na-

stojanja da se nemušto progovori slikom, da se Ono što bi moglo da Predstavlja autettičnu dokumen– tarističku građu samim {retmahom, pretvori u bezlično sivilo itonfelcijske pottošnje. Njihov jedini idejni i estetski program Je: totalno netučeBtvovanje u životu — ošlali Heprimećeh, da bi se živelo!

'Pelevizija je pteuzela na scbce ulogu efikasnog Vizuelnog infortit teča, fPilpdški žurhal će morati ili đa postane prohicljivi pošmatiač svega ohoBa ŠtO še u žiVdlu biva, libri i SBifašii komehtator ovog Vremeha, dakle, ili će 56 bežbolno ugašiti Ro šlabačka biljčicm, Woeloj samo veštačkim putem žajed: nića Prođužava Živol.

Slobodan Novaković

~

Seme i kalupi

NE TAKO RBTKO, kada se DO= veđe razgovor o našem filmskom žurnalu, irnamo običaj da pome= nefio naviku filmskih Rkohzunie> nata da pre projekcije dugometražnog filma vide upravo filmski Žurnal. (A zašto ne neki Kratki igrani, crtani ili dokumentarni film?)

O navici je, dakle, reč, U ovoj jratkoj opasci o našim. „Filmskim novostima“ biće takođe reči O na” vici, ali ne onoj koja se odnosi na posetioce kinodvorana, već o navici bo kojoj su, izuzeV retkih inserta tu i tamo, pravljeni brojevi našeB filmskog žurnala. Odmah da kažem da su ove dve navike u tesnoj VeZI, štaviše, da povlađuju jedna drugoj. A njihov zajednički proizvod su bledilo, neupečatljivost i bezličnošt našeg jeđinog filmskog žurhala. Na šta zapravo ciljam?

Jedah podatak do koga sam tu nedavno došao govori da prosečan staž snimatelja-reporiera „Pilmskih Povosti“ izmosi preko šesnaest BOdina, a da najmlađi među njim3 ima trinaest godina staža u OVOJ kuči. Treba, dakle, haći reči hvale za njihovo golemo iskustvo i Višok zanatski hivo, posebno za požrivovahje (koje je kod njih na visokoj ceni). Ali tu upravo i leži, po mom hahođenju, Uzrok pomenutog bledila i neupečatljivost njihovih tvorevina. Naime, dolazi do heke Vit ste profesionalne defofmacije, do isrođavahja koje je hneizbežtho kada se raspolaže samo zana tom, To praktično zhači da dolazi do registrovanja Širokog i ŽžiVOg tkiva slvarnosti po ustaljenim 1 konvVencionalizovanim vižuelnim Ralupima. Ako pokušamo da ma i letimično napravio konceDtualni i vizuelni pregled nekoliko broieva naših „Filmskih novosti“ doćičemo do jedne jednoličhe Slike. Ti brojevi vrve od filmski i vižuelno opštih mes{fa. (Secate 86, zacelo, onih silh snimaka lica „hva ftanih“ kroz otvor cevi neke turbine iu Mmonfaži, lica, uvek snimanih naspram topioničkih ili livhčkih peći, onih silmih krupnih planova lepih i mladih pakerki u fabrikama cipela ili konzervi, ozarenih lica mladića i devojaka na prošlavama, zatim onih silnih pećina, privatnih kolekcija itd. itd.

Uistinu, Sve dek ivo i loliko važnorodno gradivo Sivartiosli bude svođeno na vizuelne šeme j Malupe, na neku vrgiu: protokolsrne vožijO, imaćemo blede, bomPčhe, neadefeyalhe, Teefikdsne | #leP{le bžOjeva našeg jedinog Tiljshol ur= nadla, ; | |

Miodrag: Stanisavljević