Književne novine
, ·
Nastavak sa 1. strane
. GODIŠNJA 1 SKUPŠTINA | - WwUDRUŽENJA KNJIŽ-VNIKA . SRBIJE |
U NEDELJU 21, februara u 10 časova pre podne održaće se u Beo gradu Devetnaesta godišnja skupština Udruženja književnika Srbije. S obzirom na značaj očekuje se da će skupština doneti niz odluka hWoje će unaprediti rad Udruženja i do> prineti rešavanju položaja pisaca u mašem današnjem društvu.
Prema objavljenom dnevnom redu skupštini će biti podneto neko» Tiko referata, i io' 1) O prošlogo= dišnjem Yađu i buđućoj aktivnosti Udruženja (referent Mlađen Oljača) 2) Izveštaj o radu sekcija i komisija 3) Izveštaj nadzornog odbora 4) O iđejama i predlozima za promenu Statuta Saveza Književnika Jugo» slavije (u vezi sa prošlim i predstojećim . kongresom Saveza — referent Dragan M. Jeremić) 5) O nekim novim. momentima društvenog i maferijalnog položaja književnika (referent Blažo Šćepanović).
Očekuje se da će na godišnjoj skupštini pored diskusije o podnetim referatima biti reči i o žalbama onih pisaca koji nisu krajem prošle godine primljeni u članstvo Udruženja. . ODGOVORNOST JAVNE REČI
POVODOM teksta Mihajla Mihajlova „Lieto moskovsko 1964“, objavljenog u januarskoi i februar> skoj svesci beogradskog časopisn „Delo“, čiji je drugi ovogodišnji broj zbog spomenufog feksta i po» vučen iz prodaje, list „Komunisti“ (11. II 1065) donosi komentar Mio» draga Bogićevića, urednika sarajevskog časopisa „Izraz“, Ocenjujući tehst M. Mihajlova kao „sročen da iznenađuje i izaziva zabunu i ujedno negodovanje“, Bogićević kaže da je „teško povjerovati da to govori čovjek iz đanašnjeg vijeka, vreme» na nauke koja treba sve više da
oslobađa čovjeka (.,) nego da te --.
pred nas izranja duh Savonarole, misticizma iz arsenal, jeka“, Zaključujući
ičević piše da to nije tekst „po
voj komentar
'rasprayljati ili ozbiljnije pole» misati. Pod plaštom kritike stalji» nizma, Mihailov govori o socijalizmu, jndenfifikuje ga s njim, izra> žavajući svoja ubeđenja...“
Istim povodom ređakcija „Komunista“ je, imajući na umu sve ne» umerene ili pogrešno usmerene ko» mentare tt zapadnoj Btampi, ob:jevila osvri u kome se, između O» 'stalog kaže:
„Pridružujemo se mišljenju Mio=> ·dryaga Bogićevića đa je napis Mi-
hajlova daleko od toga da bude · i
prilog objektivnom razumevanju „sovjetske stvarnosti i njezinog kul-
turnog ambijenta. On predstavlja ·
i zloupotrebu otvorenosti sa kojom
su autora očigledno primali njegovi ·-
sovjetski sabesednici, jer je došao iz jedne bratske socijalističke zemje. U „Ljetu moskovskom“ se sva>hako ne radi samo o književnosti i folkloru već o jednoi sumnjivoj političkoj ekskurziji sa svim određenim implikacijama o kojima sve» doče i odjeci na ovu „hroniku“ u . Taosfryanstvu.
Objavljivanje pomenutog članka u jednom našem književnom časopisu. daje povođa da se još jednom pošlavi pitanje o odgovornosti javmne reči odnosno onih koji je publikuju“. | PROMENA FIRME
Zvezda se uvwyaća svome domu
„Pritrčala je prozoru i zapljeskala od vadosti, = Pogledajte! — viknmula je +snijeg! Već dvije godine nisam vi· tljela snijeg. A Zagreb me je dočekao sa tim iznenađenjem. Baš mi je drago! ~. Špela Rozin je zaista bila raz„dragana,“ ; · A. dalje: | Vuk ime menja ali ćud,.. . „~ Spela, čuli smo da ste pro. mjenili ime.,.? - — Jesam! Zar mi niste vi o savjelovali u Firenci dok smo bi: . vali mig Evrope? Talijani moje ime | izgovaraju Spela a ne Špela, A i Sspelare, to zvuči vrlo neugodno. jr Spwlare znači ljuštiti, u argou pak + to znači iznuditi nekom novac. Iz| raz kojega upotrebljavaju određene i · Šeme, Tako sam konačno odlučila iii da izbacim ono slovo p i da se nazovem Šela, Smeta vam fo?“ fi 5 („Stuđio“ broj 45) : Spelare — kako io zvuči gordo! o. I ti mnestašni Italijani! Zar su _ ikada mogli i pomisliti da naše mlade glumice odlaze u večni grad da bi nekoga „oljuštile“?.
:Ž
) DANA
„srednjeg vi» |
:{} be om kojeg bi se moglo stvaralače
· dašnjim, uslovima, najprihvatljivije i
PSSST..., DA JE MLADIĆ PESNIK ,., MOŽDA 1 JEST...
7 argpozang STAMPE
"Tri ili četiri banke“
Kosta TIMOTIJEVIĆ
I TAKO NAM (to bi rekla gospođa Miler dobrom. vojniku Švejku) opet poskupeše novine.
"Nisu, naime, još poskupele, ali samo deus 6X machina može udesiti da od 1. marta dnevne listove me plaćamo 30 ili 40 dinara, Po svoj prilici, bogomašžinske intervencije neće biti i gospođa Miler če ostati u pravu, Jer novine moraju da poskupe, kao što sve ostalo osim šibica poskupljuje po neumitnom zakonu usklađivanja cena, Pomirimo 86, dakle, s onim što logično mora proisteći iz Muki> danja regresa na roto-papir i uklapanja novinsko izdavačkih preduzeća u poslovanje po ekonomskim cenama, Slegnimo ramenima i razmislimo o tome hoćemo li i dalje kupovati sve listove koje smo dosad uzimali ili ćemo reducirati trošak odričući se listova koji nam nisu nasušni.
Malo će ko od nas u afektu doneti ođiuku da uopšte više ne čita dnevnu štampu, Izdavalii to
: znaju i već &u predvideli da će: tiraži u proseku
opasti za, oko 15. odsto. (ako nova cena bude 30 dinara) odnosno za oko 40 odsto (ako bude 40 di» nara), Znali su to i 1961, godine, kad. su dygli..cene novinama. &a 10 na 20 dinara, ai Bu tačno predvi-
deli da ce Hraži vremenom opet porasti. Danasnji“
ukupni tiraž dnevne štampe viši je nego Bto je bio
„Bre Vog pyošiog poskupljenja ~ ali se nišu svi li'"Btovi poajednako oporavili, Posle najavijenog no»
vog poskupljenja i pada tiraža koji će mu usiediti, svakako če opet doci do postepenog porasta ukupe nog tiraža i on če za koju godinu verovatno biti veci nego što je danas —~ 8li je sasvim dopustivo pretpostaviti da će razni listovi nejednako proći
i.da neki mozda ni do idućeg poskupljenja (kroz
dve, tri ili četiri godine) neće povratiti 8ve čitaoce koje sada već unapred: privremeno otpisuju,
'Zato nije svejedno koliko će im gada skočiti cena, Kako su nas ovih dana obavestiie novinčć, tome je bio posvecen posleanji 8astanak Upravnog odbora Poslovnog Waruženja novinsko»izaavačkih preduzeća i novinskih ustanova, Prema „Borbi“ i „Večernjim novosuma“, čiamovi Upravnog odibo?0, zavagali su, se da bovecane ceWč budu jeainstuene za anevne „listove, a da se 20, ostale nade 0GgobaTajuća ekonomska računica“, Pyvema „Politici“, „BtO se tiče buduća cene dnevnih listova, 5ui 8U bili jednoglasni da ona treba da bude jedvnstvena žd
Iz „Politike“ i „Ekspresa saznajemo, međutim, da nisu svi bili jednoglasni oko toga kolika treba
_ da bude nova cena; „Predstavnici veceg broja dnev=
nih listovq 8u, smatrali da, bi povećanje cene od 20 na 40 dinara bilo ekonomski, oprwvdano jer Di se u takvu cemu, mogli da uklope svi izdavači i da posluju po približno jednakim, uslovima, (...) Pred-
· stavnik „Politike“, sa. kojim, se saglasio + predstav-
nik „Večer“ iz Maribora, smatrao je da je DOVCćanje cema od 20 ma 30 dinara po primerku u S5a| za izdavače i za, čitaoca, (..) Pošto se stavovi oko Wiuoa povećanja, cena, nisu, mogli da usaglase, odlučeno je da jedma, komisija što pre upožnd, Savezni odbor SSRN sa problemima, zbog kojih, mije postignuta saglasTOCE, | . . Problem je, kako se iz gornjih citata vidi, i “tome što „Politika“ i „Večer“ smatraju da” će finansijski moći da se izvuku sa poskupljenjem od deset dinara, dok je ostalima za pošlovanje po eko nomskim cenama potrebno da poskupe za dvadeset dinara (tj, 100 odsto) i da primerak prodaju po 40 dinara. Odnosno, to je samo deo problema. Stvarni je problem u „jednoglasnosti“ da nova cena freba da bude jedinstvema 2G SVE.
Čemu takva jednoglasnost? Ako je već predviđeno da „nedeljno, izdonja i ihustrovama, štampa freba da formiraju ceme prema odnosima, koji vladanju ma, tržištu“, zašto i dnevni listovi ne bi postupili na isti način? I „Borba“ i „Politika“ u nai:elnom obrazloženju potrebe za povećanjem cena daju skoro istovetnu formulaciju: novinska pređuzeća moraju da se uklope u privredni sistem, A kakvo je to uklapanje u privredni sistem ako ne mogu slo bodno da formiraju cene, nego moraju: đa nađu jedinstvenu, cenu,? i| KR:
Zar kod nas pasulj, žileti, knjige 1 rakija imaju jedinstvene cene? Zar se ne predviđa da preiplaia za vadio | televiziju može biti različita na POĆ“ ručjima raznih stanica, kao što se, uostalom, struja Već različito plaća u raznim republikama i gradovima? Zar se ne dokazuje neophodnost da pošte sa me određuju svoje tarife, pa da tako, recimo, pismo iz Beograda za Drniš ide s markom od 27 dinara, a iz Dmiša za Beograd s markom od 84 dinara? Po čemu onda dnevni listovi treba da 8č prodaju po istoj ceni, ako se već od novjinsko-izdavački
preduzeća očekuje đa gazduju kao predionice i fabrike nameštaja?
U „Borbinom“ izveštaju kaže se da sa novom edinstvenom cenom listova „treba da, se saglasi i Zavod, 20, cene", Umalo đa zaboravimo na taj Zavod, On u našem privrednom sistemu, sasvim opravdano postoji i kontroliše cene svakojakim ar» tiklima, on se saglašava 8 „plafonima“ cena, a ne s „patosima“. Ko je |, čuo da Zavod za cene zabranjuje pojeftinjenje jaja ili poskupljenje 8ufobuskih karata za svega pet dinara umesto deset?
Ima nečeg frulog u „jednoglasnosti“ o jedinstvenoj ceni dnevnih listova, Ako „Politika“ i „Večer“ nalaze svoju ekonomsku računicu u poškupljenju od svega deset dinara, za čije babe zdravlje treba da poskupe po dvadeset dinara? Ko može da privudi „Politiku“ i „Večer“ da izgube 40 odsto: čitalaca,
· poskupljenjem na 40 dinara, ako su izračunali da
će 8 novom cenom od 30 dinara izgubiti svega 15 odsto čitalaca?
troškova proizvodnje šnose i) oni kojima je do tog nerentabilnog lista zaišta Va
a ne cela zajednica preko svojih dotacionih fondova, Onima, pak, koji posluju 8 dobitkom može 66 dik= tirati samo prinudna miža cena —~- 8BkO je nadležni organ prinude zaključio da već ionako dovoljno za» rađuju,
Prema tome, intervenciji Zavođa za cene u ovom slučaju nema mesta, Štampa kod nas nije u mopor polističkom položaju, a konkurencija na tržištu ite> kako je žestoka. Zašto onda svaka izdavačka kuća i svaki njen list ne bi nalazio boju ekonomsku računicu? Zar je odjednom zavladala neka pošlovna bolećivost? Bojimo li se da će manje popularni i manje rentabilni listovi propasti i ugasiti se? Ko» ga i od čega freba da zaštite jedinstvene gene?
U Engleskoj (da se zadržimo na jednom primert) dnevnih. listova ima po dva i po penija, po tri i četiri penija, Londonski „Tajms“ je doterao do čest penija po primerku — pa mu opet čitaoci nigu pvebegli jeftinijim listovima, Novine nisu baš ae svim isto što i krompir, pa da čovek gleda samo gde je jeftinije, (Uostalom, znalci psihologije kupca na pijaci tvrde da se ni krompir ne bira samo po ceni, nego i po vrsti.) Kad bi se „Borba“ prodavala po 40 a „Politika“ po 30 dinara, moguće je da bi „Borbin“ tiraž pao više od „Politikinog“, ali bi relativno malo stalnih „Borbinih“ čitalaca prešlo na „Politiku“ — baš kao što ni „Ekspresova“ verna publika ne bi pojurila konkuremciji kad bi „Večer nje novosti“ izraunale da im se isplati broji i po 9B dinara,
Ukratko, jedina je zdrava izdavačka politika
(za svaki list napose i za našu štampu u celini), 8
· ujedno i jedina politika zaista u skladu 6 privrede
nim sistemom — pustiti svakog da sam &ebi iskalkuliše cenu, Ko ne ume da računa, tako mu i treba.
JUGOSLOVENSKA POEZIJA U ITALIJANSKOM ČASOPISU
Najnoviji broj međunarodnog časopisa za Kultiru, Woji na italijanskom jeziku pod trojezičnim naglo” vom „Tutti gl} uomini, — Svi ljudi — Toug leg hommes“ izlazi u Pisteji, još widnj}e nego đo sadA ispoljava nahlomosk prema našoj gemlji i našoj te valurh U svim „dosadašnjim brojevima časopis e jugeslovanskih književnika, od kojih su meki postali stalni sarad-. nici} u najnovijem broju, međutim, od pedeset i dve
objavio prome i lirske tekstovć
„Prinudna. viša, cena može se nametnuti nekome ko je na dotaciji, Time se postiže da poskupljenje
stalo,
osagagonazaasnaqaganoguMAaguHAG6ABSananazsdagaggaaaagagogagagayaaguazazanagapanazagansnaasabada|
' koji nemaju nikakve položaje.
ŽIVOT OKO MAS
· (HIRDIOR
Ljubiša MANOJ LOVIĆ : je
Voda u vinu
,
| NA ZASEDANJU Sabora Skupštine Srbije (koji
je svakako lepše zvati samo Sabor Srbije) govorio. je i predsednik Republičkog veća Sindikata Danile Kekić, |
Sindikalni predsednik Kekić gmatra da su, oblici radničkog s-moupravljanja kod DnE5s Vrlo razvijeni. Ali u velikom broju slučajeva gde seno, upravljanje postoji kao oblik, čak u prešežnom broiu, kako Kekić kaže, nema odgovarzjuće Ssađržine. i i
Ukazivanje ma ovu okolnost na tako. velikom. skupu kao što je bio Sabor Srbije moglo bi biti povod da se samoupravljačka Srbija, a s njom svakako i ostale naše republike, zamisli: Zašto jedna revolucionarna tekovina koju mi, jugoslovenski komunisti, smatramo odlučujućom u borbi zs sO». cijalizam joč uvek živi negde napola? Otkud ta. pojava? Ko io sipa vođu u maše vino?
Deo odgovora je sigurno u (dosad Često zapa-:. Šanoj) činjenici što, kad se kao samoupravljači: skupimo, barjak prvo podignu drugovi Mija vo» đenica, melje na prazno. Njihovi stručni uvodi rađs nom kolektivu su obično razumljivi koliko i kato» lička služba ma latinskom u kakvom slovenskom selu. Ljuđi sležu ramenima ne usuđujući se da se upuste u samoupravljanje, koje doživljavaju viša kao neku ritualnu igru samo za posvećene i iza brane, U takvoj magli, „posvećeni“ i „izabrani“, pojmljivo, sprovode što zažele, :%
Ali deo odgovora je i u tome što neši ljudi, Čak ni većina članova Saveza komunista, nisu ghvatili niti će, kako mi se čini, brzo i lako shva*· šiti da ih naš Savez komunista iskreno pozivB. da otvoreno kažu šta o čemu misle. Još uvek je nezgodna činjenica, ali činjenica koja etoji, da mnogi radni ljudi (uvek podrazumevajući i čla» move Saveza komunista) e jednoj stvari jedno govore u Kući, pa i za kafanskim stolom, 8 nn sastamku nešto Gasvim. desete, · 1
Mi smo se svečano dogovorili da stvari ne lakis jemo. I mi se toga sve više pridržavamo, sem ako nije lakovanje o o izvesnim meprijatnim poje? dinostima volimo i da ćutimo,. Naš čovek iz Biroke vadme mase to je osetio, pa za Rvaki slučaj i om često lakuje upravo na takav način, I om o nepri» jatnim pojedinostimn radije ćuti. 0
Danilo Kekić je na Saboru Srbije” govorjo O nekim slučajevima kad je našim radmim ljudima. bilo prekipelo: La
— U prošloj godini je bio relativno veliki. broj obustava. rađa. Glavni w”voci za obustavu rada, bili su: neregulisani unutrašnji društveni i materijalni odnosi, nepravilna raspodela ličnih dohođaka i bjrokraiski i meljudski postupci rukovodilaca,
= ršene su analize-uzroka obustava.rađa, i one.s6M
pokazale da su u skoro svim slučajevima (99 odsto) motivi.za obustevu“bili eopravdđankc, :: Te Kekićeve reči su jedan od. dokaza naše . otvorenosti wu javhom razgovoru. Ali u isti mah i dokaz nedovoljne otvorenosti, koja obavezno stvara štetne navike, Jer — koliko čitam novine, gledam televiziju, slušam vadio (ne uzimajući. u obzit radio-Milevu) — nešto ne znam da nas je ko oba> veštavao | o ovakvim događajima. A to je, mislim, bilo potrebno baš radi izvlakenja majneposrednije pouke iz svakoga od tih veoma gorkih trenuteka. Da bi se takvi trenuci što: Peđe ponavljali. !
Ako hoćemo ravnotežu ; ei E NOVA Kontrolna komisija Saveza komunista Jugo slavije na &vojoj prvoj Bednici zapazila je, između ostalog, da partijska pravda nije uvek ista za sve članove Saveza, Pozvani na disciplinsku odgovor” nost, članovi koji su ma višem položaju obično sE bolje provedu nego oni miži, Ti viši nekako lakše uspevaju | da im se posle skine kazna, Če Kontrolna komisija želi da ponovo ugposhavi ravnotežu koja je zasad poremećena, Zalio še ZBr laže za pod;ednaku odgovornost svih članova 88” veza komunista, onih na višim položajima i 0 i" Po pravilu da ko rađi taj i greši, nova Kontrola komisija Saveza komunista svakako će i sama bra" viti izvesne greške. Pošto to već tako mora da bude, dobro bi bilo povesti računa da ubuduće ne greši na stapi način, nego na nov, Pa da, melos
počnu za svoje krivice više da ispaštaju oni Č novi Saveza koji su na važnijim i odgovornijim
mestima, _ To bi onda opet bila nejednakost, Ali takva
nejednakost bi, u stvari, dovela do —| 7ravnoteže.
Onako uzgred
PITANJA je postavljao po danu. 1 nije imao Bta da brine. Znao je da će ga po noći, iza raznih ćoškova, sažekoti >> odgovori, '
stranice, časopis posvećuje dvadeset i iri načoi zemljL U prevodu Đakoma Skofiia, časopis „svi jugi" donosi, pored ostalog, „panoramu srpske OB" sije” s pesmama Oskara Daviča, Tanasija Mladeno“ vjća, Vaska Pope, Stevana RRaičkovića, Miodrag& Tavlovića, Ivana V, Lalića, Božidara '"Timotijevića ! Dragana MKolundžije, Objavljeno je i trideset aforizama Brane Crnčevića, Zastuplieni su, pojedinačno, Mraćim lirBkim tekstovima, Mijiosav Mirković, Zivadin Lukić, Marija Vujkšić = Lončar i Baša Trajković, Glavni urednik časopisa YFlorio MKolomejčuk abiav1juje · putopisnu prozi „Praznik agrožđa? u 'kojoj '8 ljubavlju i oduševljenjem govori O gostoprimstvu _ i ljudskoj etici naših ljudi. Talijanski pesnik Balvatore Sorbelo objavljuje jednu pesmu posvećenu gradu Kruševcu, povodom dvađeselogodišnjice nje” Bovog oslobođenja od f{ašlatičkih pkupaiora, Ured nje itaHjanskog časopisa bili gu prošle godine Uu našoj mzemlji posetivši ijeku, Zagreb, Beograd, Novi Sad, Mruševac | Aleksandrovac, ;
KNIIŽBVNE MWOVINE