Književne novine

kojih bi moglo da dođe itekako do javnih. dis=

kusija i do javnog suprotstavljanja različitih mišljenja. | | Sagr Jedan od motiva, ne jedini, ne prvi, spo·

imenuo je drug Dobrica govoreći maiočas, To

je problem odnosa nas pisaca prema onome Što

„še zove Jugošlavija. Ja idisiim, dugovi, da siva– Tajući nacignainu kulvuru, doprinoseći SVOjim ” radom 'stvaranju neke svesti, · nekog Samoosećanja u širim granicama jedne hna“cije, jedah pisac, građanin ove zemlje, si-

'gumo ne može da ostane ograničen samo na Švoj uži zavičaj, niti samo na svoju republiku, nego ima u vidu, i mora da ima u vidu,

i ceiu svoju zemlju. I mogu vam reći da u Zagrebu, ili u Ljubljani, ih u Skoplju, u Saraševu, ili u Titogradu, ima pisaca, imam drugova, imam: prijatelja koji su mi po nizu ideja, po nizu shvatanja, mnogo biiži, mnogo prisniji neovde. Prema tome, mislim da. čak kađ bismo organizovali jednu grupu pisaca mimo tih republičkih okvira, kad bi se jedna grupa pisaca formirala i mimo republikih okvira, da ne bi

to značilo niti velikosrpstvo, niti velikohrvatstvo, niti velikos!ovenaštvo, ili šta ja znam kako da , So nazovem; nikakav šovinizam. Tone bi zna- ·

čilo nikakvo nametanje nekakve unitarističke koncepcije. Svako, radeći kao Hrvat, kao Slo-

„venac, Makedonac, itd., i u okviru svog jezika. 4 av okviru nekakvih svojih tradicionalnih, da

· tako kažem, aSšocijacija i koordinata, zalagao bi

se, imao bi u vidu nešto što. je zajedničko svim

tim narodima, imao bi u Vidu sadašnjost, imao bi u vidu i našu budućnost. Wii

" Pored toga, Davičo je naglasio: „Ukoliko se mi okrećemo isključivo proslosti, mi se. okre=

ćemo onome što nas, razdvaja, i razdvaja ne · onim što je veliko, ne onim što je slobodno, nego ' onim što je ropstvo, okrećemo se, ako hoćete, . ohome.čto je veliko, kao stradanje, a “ne veliko: -ao stvaranje. Ja hisam od onih koji ne-smaftraju

đa i bol i patnja itekako imaju stvaralačkog, i

energetskog nekakvog impulsa. Ali mislim, -išto 'tako, ako se mi,okrećemo sadašnjosti, dko u

ovom svetu oko nas lražimo inspiracije, ako

. kJ

onih koji su svoje antene, svoju osetljivost okrenuli onome što nailazi, što je pred nama, da mi

|S N | moramo da se udružimo i da se nađemo zajedno — i Hrvati, i wrbi, i Bosanci, i slovenci

i.svi zajedno — jer ono šio nas ujedinjuje, io je taj socijalizam. (...),

_'Rrih KOŠA, 9 ag ol OLOVO. aJALMJH az M Ni Ak VA JOi + i aigAjarcı argantat Bomba? TL

| NAJBOLJE REŠENJE: SVALBŠKA ORGANIZACIJA

NISAM BIO ha kongresu u Titogradu, i za predlog koji je tamo podneo drug l)obrica Ćosić, a.koji je podržalo, mislim, oko 80 kolega pisaca, saznao sam samo po interpretacijama u štampi. Drug Dobrica Cosic je ovde ponovo izneo: i obrazložio svoj predlog. Mene lično, moram. da kažem, on nije ubedio, "Ne zbog toga što bih smatrao da'ne treba ili da ne može da postoji udruživanje po nekim "afinitetima pisaca, bilo po estetskim, bilo bo 1him, ili bilo kojim drugim. Najzad, to je činjenica u našem javnom životiu: takvih udruživanja ima, bilo da su ta udruživanja neformalne prirode, to jest da se izvestan broj ljudi malazi privatno, kod kuće, u klubu ovde, ili na nekim drugim mestima i razgovara i diskutuje o izvesnim Književnim pitanjima — ili ima i izvestan broj udružehja, kulturno-umetničkih, ili, ako hoćete, književnih, koja imaju Pavoje statute i gde je to udruživanje sprovedeno. Da pomenem 'Maticu srpsku, Srpsku književnu zadrugu, bila je tu nedavno wosnivana i neka Jugoslovenska književna zadruga, ,itd. Najzad, takvo udruživanje omogućeno je Ustavom i bostoječim zakonima o udruživanju, i niko nikome ne smeta da se udružuje na bilo koji naPin, sem, razume se, ako nije udruživanje s'nekim subverzivnini ciljevima, itd, O tome postoje pravni propisi: izvestan broj ljudi, mislim deset ljudi koji imaju biračko pravo, treba da podnesu zahtev teritorijalnim organima unutrašnjih poslova, da održe osnivačku skupštinu, donesu pravila i samo da se registruju. Ne treba im čak ni odobrenje. Zakoni su vilo” liberalni u toj stvari. 3

Ne vidim potrebu, a sem toga čini mi se da nema ni mogućih, da to pravo. koje je Ustavom i zakonima dato sada bude konstaiovano i u Statutu Saveza književnika. Ja sam nekakav davnašnji pravnik i ne vidim tu mo

gučnost. To bi, čini mi se, bilo kao kad bi u

nekoj preambuli statuta Saveza književnika pisalo da pisci imaju pravo da pišu. Čini mi se čak da bi to bila neka restrikoija već postoje ćih prava kad bi u Staiutu Saveza književnika pisalo: pisci imaju pravo da se i mimo Saveza književnika: udružuju. Pa nema. Savez knji= ževnika pravo da im to pravo daje, ili da im to pravo oduzima. Prema tome, ne vidim nikakve potrebe niti mogućnosti da lo bude konstatovano u statutu Saveza književnika.

| Drugo je pitanje, međutim, funkcije Saveza ' književnika: da li je Savez književnika pred. vlastima jedina od vlasti priznata organizacija književnika, koja \ilme dobija izvesna prava ko'ja-druge organizacije nemaju. Tu ima izvesnih činjenica, Činjenica je da Savez književnika dobiia izvesne dotacije, ali, najzad, dotacije dobijaju od državnih organa i druge organizacije: dobija i PEN-klub, dobija i Srpska književna zadruga, na primer. Imaju izvesna prava književnici — recimo socijalno „osiguranje — ali

KNJIŽEVNE NOVINE

go mnogi pisci, mnogi moji prijatelji i drugovi ·

še. inspirišemo onim što nailazi, ako smo” od'

ta prava mogu da imaju i oni književnici koji nisu članovi Saveza književnika. Ima i takvih koji šu istubpjli iz Saveza književnika, a uživaju ta prava samom. tom činjenicom što obavljaju izvestan posao koji se naziva književničkim.

Drug Dobrica Ćosić je, čini mi se, SU- . |

više pojednostavio odnos Savez komunista, u svoje, vreme, prema Savezu književnika. Ja

nikad nisam bio u upravi Saveža književnika, ali nikad u takvoj jednoj jednostavnoj formi,

nisam, Video njihov megusobni odnos. Uinjen ca je, međutim, da se funkcija Saveza književnika

·sbvamo 1045. ili 1046. godine, kad je osnovan,

na: ovamo .u mnogo čemu promenila. Svojevre-'

| meno Tnislim da je baš i drug Dobrica Ćosić,

u jdnoj izjavi koju ,je dao, mislim, štampi u Sloveniji, predlagao da Savez književnika postane nešto kao heka Vrsta staješke, odnosno, 'Bolje reči, sindikalne orgahizacije pišaca, i ja misim da je tu ono najbolje i, čini mi se, najbliže rešenje. Svojevremeno bilo je ,o tome već predloga, pa se, mislim, i Savez likovnih

„urae.hika, kao_ kolektivni, član, prijavio i re-

gistrovao kod Saveza „sindikata „Jugoslavije. (Čini mi se da bi i Savez književnika mogao da postubi tako, s „tim, što. bi postao, manje-više iskljućivo jedna 'staleska, siadikalna orgamizacija, koja bi samo na tom planu, ob,edinjavala

aktivnosti knjisevniha, i zagvupala njihove inte| rese, Njihoya, opredeijenja, , ;

. afiniteti m(g.i bi. da 8e, igpoljavaju u vidovima

“u kojima se ispoljavaju i danas — oko časopisa,

_ izdavačkih preduzeća, itd. Ima pisaca koji neće , da rade. u. nekim . časopisima. u. nekim hoće;

- koji. neće da izdaju u nekim izdavačk.m predu-

estetski i drugi

zecima, „a, u drugim hoće · ako. mogu. Prema

„tome, tihi takvih podvajanja je i dosad bilo,

Postoji, dakle,, mogucnost. koju zakon omo·gućava da se književnici organizuju u.neka po.sebna udruženja: udruženje. tzv. realista, udru“,. ženje: tzv. modernista, itd. Samo,

trebno tim ·'postojećim afinitetima. davati stroge

organizacione obiike, to ,ješt njih uokviravati u, - pravila-i statute, što znači zabvarati se .u JOŠ

zatvorenije-kiružoke, grupe, koji onemogućavaju pristup drugima da vide šta se iza toga.dešava.,

ili gde Će se samo neko primati u.iu. BrUpu i,. | gde će se eventualno ia grupa: ili to. udruženje

onda registrovati kod vlasti i onda ono do-

moram, da . ·israzim mna'· neki,način i svoju skepsu,i „prema · takvom „udruživanju. . Pitam .se .zašio je. po-,

IKA!

REDAKCIJA „KNJIŽEVNIH N

REDNIM BROJEVIMA Li: O IDEJAMA ZA RBOR

U RUBRICI TRIBINA

OVINA“ SPREMNA JEDAUNAA OBJAVI I DRUGA MIŠLJENJA 'ANIZACIJU SAVEZA KNJIŽEVNIKA. · EVENTUALNH PREDLOGE REDAKCIJA ĆE OBJAVLJIVATI SMATRAJUĆI DA ĆE RAZLIČITI STA-

VOVI DOPRINETI NALAŽENJU NAJPODESNIJE STRUKTURE

· ORGANIZACIJE JUGOSLOVENSKIH PISACA. ·

biti svoje posebne' fondove. Na taj, način: ćemo doči samo u još težu situaciju nego što je ova u kojoj se danas malazimo.“ O

TM OR 2 ar MA - \ otyc5ijh 74 Ta (ay

Bratko KREPT Sr _ ONBPOTREBNA | ATOMIZACIJA

JA, MISLIM da je osnovno pitanje u celoj ovoj diskusiji, koja se vodi medu nama već dugo vremena, u iume šta moze biti u. Socijalističikoj Pederativnoj Hxepubiici Jugosiaviji Savez književnika Jugoslavije i Šta ne može biti, To je „jedno od osnovnih. pitanja. Ako smo. mi gradani, SP Jugoslavije, onđa „moramo biti za Sana takvu organizaciju koja bi obuhvatala sve Knjizevn.ke JUgoSlavije Iz DVih nas.h hacional-

„nih republika, i književnikc raznih um:ieiničkih

', Smerova; jednu , organizaciju · Koja, SG mom

mišljenju, ne može biti samo staleza ı ne može "biti samo politička, hac što je drug: Dubrica 'Čosić rekao da je Savez. književnika Jugoslavije „bio ustanovljen kao politika organizacija. Izvinite, .ja sam bio. na ocom osnjvačkoni kongresu Saveza književnika; ni 1946. nije bio · osnovan kao neka politćka

. nizacija, I, nije, mogao biti samo polit,.ćka, ncgo

'književnička jugoslovenska aocijalstička” orga nizacija, bez, obzira. da li je jedan književnik realista, ili, nadrcalista. Svi ncha na svakom području stvaraju. što bolje mogu, ali niko ne može imati monopol u Savczžu književnika Jugo„slavije.. Monopol. u Savezu 'književnika Jugoslavije ima samo socijalistička ideja, o. kojoj je svojevremeno govorio dr Vladimir Bakarić, a ta nas ideja sve povczuje.

U tome je glavno pitnmje, i.ja mislim daje tačno ono što. je drug Koš rekao: sužavanje i podela na frakcije, na smerove, to je atomizacija koja ne bi ništa dobro donela. Ja mislim da je Savez književnika Jugoslavije, pored svega ostalog što sam rekao, i jedna reprezentativna organizacija, u državnom i republičkom smislu, koja povezuje naše nacionalne literature. Mi smo mnogonacionalna država. Svaka maša nacionalna literatura determinisana je svojom istorijom, koja je bila dosta britka. A da ne bi bila· više britka, zato smo se mi za vreme rata povezali među sobom i dokazali da smo onda dobro razumeli šta je to bratstvo i

Savezu književnika Jugoslavije. komisija Saveza, stvorena pred predstojeći iz-

- jedinstvo svih naših naroda i svih individual

nosti naših · nacionalnosti. "To je i u Uslavu tačno napisano i otome je govorio i VIII kongres SKJ. !

Ima u životu naroda, u životu država, pa i

mi organizacijama književnika, centrifugalnih | · centripetainih „sila, Ja mislim da drug Dobrica

osić po svome dobro misli, ali ja smatram da premaio politički misli na vreme u kome živi socijalistiuka Jugoslavija sa svim svojim narodima u današnjem svetu. Zato moramo još uvek biti na oprezu i zato moramo biti još uvek povezani, na, taj. način. koji je stvoren u našoj borbi i. koji je već postao tradicija tokom 20 godina. Nevenio mi atomizirati naše organi~

·zacije. #asuprot: tome, mi ih morano sklapati

još Čvršće na onim osnovama koje je dala so<ijalistička ideologija na:og SKJ i naše države, Ja mislim da “oni drugovi koji su imali prilike da iz Srbije i iz drugih republika dođu u Sloveniju znaju da tako mislimo mi Slovenci ı slovenački književnici. Nemam ja lično ništa protiv toga da uđe u buduće statute republičkih društava — što je i predviđeno kod nas u Sloveniji — da se mogu pojedine grupe i umetnički, smerovi organizovati u' klubove u okviru našeg društva. Samo, ja mislim da je to dužnost ižasopisa, revija. Oni su reprezentanti drugova istih smerova, gde onda mogu oni pisati i govoriti onako 'kako misle i među sObom biti u utakmici sa onim drugim grupama oko drugih časopisa..A ne može se ta borba prenositi u organizaciju koja ima više ciljeva nego da buđe samo organizacija jednog smera. Drugovi u Mariboru, koji žive na, granici, osećaju više nego drugovi u Ljubljani velike nacionalne i državne brige na granici. Jer, drugovi, memojmo bjti sentimentalni: mi danas dobro wnamo da neonacizam opet diže glavu i ruku na ceo svet i da ima danas sličnih agresija kao što je bila hitlerovska agresija na Čehoslovačku. Zato moramo još uvek biti na toj osnovi da sami.sebe držimo i da ne smeta to među nama ako. ja pišem kao slovenački književnik ma slovenačkom jeziku, kao što sam od prvog razreda gimnazije, kad sam dobio u ruke hrvatskosrpsku gramafiku, koja je bila pisana na nemačkom jeziku, onda, pod onom _ Austrijom koja, je nas. sve ugnjetavala, učio, ćirilicu. Oprostite, nije to semtimentalnost; to „je matematika, to je istorija. A meni je stalo do te istorijske mafematike koju je marksizam u našoj državi jasno postavio za sve nas(...)

Mladen OLJAČA ·

NEREŠENA. PRINCIPIJELNA · : PEPANJA n uagas kavad M Oga wU

| OE BI BILO :jasho"žd Šina, se uprava. zalaže, ja podvlačim da smo mi želeli, nastojali, pismima pozivali šve. drugove, pa i druga Ćosića i druga uaviča, i qruša Svotu Lukica i ostalc iililcijatore ovog najnovijeg predioga o estetskim ı drugim grupacijama pisaca — pozivali da svoje predloge u pisanoj formi dostave Udruženju, Ja vam sada s najpunijom odgovornošću izjavljujem da' je ovo prvi put da Dobrica Ćosić o ovom pitanju govori pred Udruženjem Kknjiževnika Srbije. To je za mene nenormalno. Za mene je nenormalno zbog toga što smatram da je Udruženje književnika. Srbije, odnosno ova zgrada, ovaj dom, prvo mešto gde se o tome mora govoriti, a zatim, ako se ovde ne dobije odgovarajuća satisfakcija, odgovarajući uslovi za slobodu svog izražavanja, za slobodu iznošenja. svojih ideja, za ono što hoću da izrazim — da se traže pomoći sa strane, (...) Mi smo pozvali na plenumski sastanak drugove ·Dobriću, Oskara i Svetu, moleći ih da, pošto to nisa "učinili u- Titogradu, pošto su tamo samo izneli svoju. ideju — koja je za poštovanje, i ja bih je potpisao da su mi ponudili, jer smatram da pisci treba da se organizuju kako hoće — što o toj ideji nisu ovamo došli da govore. Došao je samo Sveta Lukić.i vrlo iscrpno

' i argumentovano je objašnjavao svoj stav i

Stav nekih drugova, ali nije mogao da odgovori na dva osnovna, pitanja. Prvo: da li inicijatori te grupacije misle da se grupišu u okvirima

. Saveza pisaca, kao deo Saveza.pisaca, ili kao

deo Udruženja književnika Srbije. To jest, da li misle, da li pretenduju, da li hoće za sebe pravo da primaju u svoje društvo, recimo, jed-

. nog druga iz Slovenije: Sveta Lukić je rekao:

„Ja ne znam, ja lično ne mogu da odgovorim; pitaću svoje drugove“. To je za mene principijelno pitanje. Primcipijelno zbog toga što se onda može desiti da se razne međunacionalne, međurepubličke i druge nesuglasice pojave, pooštre, rasplamsaju, umesto da se stišavaju i da se'ide ka jednoj jugoslovenskoj integraciji. Oni na to pitanje nisu mogli odgovoriti, a io je za mene principijelno pitanje. Jer ako hoće da se organizuju izvan Saveza kKknjiževnika, niti nas treba da pitaju za to, niti im mi to možemo sprečiti i zabraniti. To je stvar unutrašnjih poslova, to je stvar naše države, koja će jedan dobar program odobriti kao program za rad. Ali „pošto je rež o organizaciji u okvirima Saveza književnika Jugoslavije, onda je nc samo elementarni red da podnosioci tog predloga u pismendj formi predlog dostave i obrazlože, nego je to njihova obaveza. Udruženja stavljaju svoje predloge i daju objašnjenja, pa | pojedinci i grupe su dužni da, dajući svoje predloge, daju i najiscrpnija objašnjenja. Ja kao sekretar Udruženja ta objašnjenja još ni-

sam dobio ·i video, i pročitao i čuo, i zato mo” 'lim inicijatore ·-ove diskusije o estetskim gru-

pacijama i mogućnosti da se i tako organizujemo, da svoje predloge dostave, ne nama nego

vanredni kongves Saveza književnika, koja ima upravo zadatak da sve bredloge dobije, saOVO. OMG i da ih onda iznese pred konTe. (Ss |

u . * a

Tamo postoji ·