Književne novine
Ovaj tekst je stenograWwi ražBpovora sa Milošem Crnjanskim koji Je vođen u Londonu 7. jula ove godine. Razgovor je vodio saradnik RadioBeograda Đorđe Zorkić, koji je improvizovane odgovore Crnjanskog snimio na magnetofonsku traku. Razgovor je emitovan na zajedničkom programu jugoslovenskih radio stanica u petak 23. jula a 23,02 časova.
| KNJIŽEVNE TNOVINE ~—
intervju intervju intervju intervju intervju intervju infervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju infeyvju intervju intervja intervju in{erv, i | \ · - wd |, i » - |
a
Ono što
Razgovor sa Milošeu Crn janskim
. ; Vas su očekivali na kongresu PEN-kluba
na Bledu, zbog čega niste prisustvovali tom
kongresu?. :
. — Nisam prisustvovao, mada mi je žao što
nisam prisustvovao, iz prostog, razloga što sam .
bio prikovan za stolicu zubara. Dok je čovek mlad, on datume svog putovanja udešava Dpre. ma nekom sastanku, sa nekom ženom, ili prema nekoj želji, koju zemlju da vidi, gde da zastane, kudđa da putuje, A kad se pređe'sedamdeseta, onda datumi zavise, vidite, od lekara, od zubara, i tako dalje... Prosto iz tog razloga. Sasvim privatnog razloga. Ja sam glasao, ovđe, u engleskom centru, za Artura Milera, za predsednika, i hteo sam da dođem, bio sam pozvan od strane Bora, Mateja Bora, predsednika, ali nisam mogao da odem, jer nisam u tom stanju, hteo da se pokazujem. | Čuli smo da „Prosveta“ u veđakciji Stevana Raičkovića ovih dana izdaje tri vaše poeme.
— Pa, mi smo rešili da to nazovemo „Tri poeme“, to su Tri pesme koje su već poznafe, „Stražilovo“, „Serbia“ i „Lament nad Beogradom“, Ja sam već izvršio reviziju i korekturu 1 vratio sam to Raičkoviću, đobio sam od njega pismo i meni su poslali tu poslednju korekturu. Ja se nadam da će to uskoro izići. To će da buđe, uostalom, prva knjiga mojih sabranih dela, koja, kažu, da „Prosveta“ priprema. A što se tiče „Lamenta“, ja sam rekao u svojoj izjavi Drenovcu, znate Nikolu Drenovca, u njegovoj onoj knjizi, da je „Lament“ moja labudova pesma. Zašto? Zato što sam tamo jasno rekao da je potreba pisanja pesama, kod pravoga pesnika, skoro bih rekao, fiziološka potreba. Ali štampanje, učestvovanje u literafnom svetu sa pesmama, ja mislim da treba da ima izvestan kraj. I kad čovek pređe sedamdesetu, treba da prestane „da objavljuje pesme. To ne znači.da ću održali reč, ali, ja mislim da je to moja labudova pesma.
PO UO 7
"Interesantno bi bilo da nam, kažete,da li su „Seobe“ sasvim, završemo delo? ji a || iri A , u — One su završeno delo, i o tome sam već govorio, pa ne volim da se ponavljam. One su ruševina, one su ruina, one su jeđan deo od šest knjiga, šest „Seoba“, koje sam hteo da ostvarim. A da sam to hteo, to' znaju mmogi. To je znao Milan Bogđanović, to je znao Marko Ristić, to su znali drugi, to sam napisao. Ali je to bilo nemoguće ostvariti u životu kakav je bio moj, i u vremenu kakvo je bilo naše vreme, ratno i posleratno i slično, To sam nazvao „Druga knjiga seoba“, zato što volim jednu pesmu koja se zove „Poslednja knjiga koju je okean. napisao Sintiji“. To je pesma jednog engleskog velikog pesnika, i taj naslov sam zato uzeo, što su tražili od mene, u Srpskoj književnoj zadruzi, da obeležimo to kao zasebnu knjigu, a ja sam želeo da se vidi da ona nema veze sa prvom knjigom „Seoba“, Ta veza je tehmička. Smatram da neću napisati i neću štampati treću knjigu „Seoba“, da je to dosta, takvo je. naše vreme bilo, bolje je neka ostane tako. ] Kod nas je veoma lepo primljena vaša pripovetka „Bombardovamnje Rima“. Da li i lje megujete tu Jormu, takozvane Kratke priče? ; | : O 5, - a — Pa ja sam sa kratkom pričom počeo. Na primer, Marko Ristić je učinio da je časopis „Danas“ objavio (ili su to bile novine, literarne, nije časopis), da je „Danas“ objavio/moju kratku priču, „Raj“. Ja sam sa kratkim pričama počeo, i zbirka „Priča o muškom“, i to su kratke “Priče. Nema kratkih priča, u stvari, pisac ili završi kratku priču, ili je produži, ili piše roman, ali to su razne forme. U knjizi „Kođ Hiperborejaca“, koja se sprema, i koja je za štampu već gotova, i, vezana za ta sabrana dela, tu ćete videti da ima mnogo takvih krafkih, priča, i ta forma, dakle, nije izabrana samo zato što mi je pala na pamet, nego zato što to mora tako da buđe. Te kratke priče čine jednu veliku priču o Hiperborejcima i o Rimu. M
,
| Hoćete li da nam Kažete šta znači u. stvari Hiperboreja? POSO j
• A o i E \ . — Pa, to je đosta teško đa vam protumačim,
jer ima nekoliko tumačenja toga, ali treba primiti ono koje je, po mome mišljenju, za naš najstarije, i koje sam ja primio, To je mišljenje Grka, u stvari možete reći mit,.a možete reći i konstrukcija, filozofska, jer ima i jednog i drugog, da postoji iza Boreje, iza severnog vetra, zemlja sva u suncu, večnom, gde ljudi žive vrlo srećni, u stvari, posle smrti, ali žive vrlo srećni, i to su Hiperborejci, jer, prema grčkoj reči, to
MILOŠ CRNJANSKI
znači, oni koji su iznad severnih pbređela. Ta reč se odomaćila već u rimsko doba i ona obuhvata, uglavnom, polarne pređele. Nije. važno, za mene, da buđe geografski tačno, niti filozofski tačno. Za mene je to naslov, zgodan za meša=– vinu moga putovanja po polarnim predelima, jedan izlet, nikako ne mislim 'đa je to ozbiljno naučno putovanje ili da sam neki pronalazač, daleko od toga. Prosto, na izletu jednom, odlasku do ostrva Jan Majen, do ostrva Island, - do Spicberških oskrva... To je za mene bio jeđan doživljaj, koji sam onda iupofrebio, pišući, u Rimu, o svom životu, i o ulasku mašega doba, godina 19939. i 1940, u rat, i sve svoje doživljaje, svoja razmišljanja, u tom nevezanom razgovoru sa samim sobom, A ujedno je to niz malih novela, malih priča, o mom životu, i o drugim ljudima, koje sam tamo upoznao. Eto, zato, „Kod Hiperborejaca“,.a. u stvari, znači, tek tamo negde, iza sunca.
Kao što stamo, Natodmo pozorište ı Beoi Ć\ i
Na kraju zagrebačke pozorišne sezone
Nastavak sa 7. strane
intenziteta. Međutim, sve je to bilo u stilu lir--
sko-komičnog realizma 'iluzionističkog teatra, a nedostajao je razrađen odnos scenske i historijske' distance brehtovskog stila otuđenja, koji upravo nameće faj tekst i sam suvremeni scenski izraz. Uspjeh predstave nosi· Nela Eržišnik u naslovnoj ulozi, afirmiravši mnogo jače od,dramatizatorskih sposobnosti svoju glumačku kre= ativhost, i gradeći jznutra, s bogatim mnijansama podsvjesnih emocija, psihološki profil nesretne i osamljene usidjelice. tt Posljednja premijera ukazala je. na jednu od najapsurdnijih ali i društveno-historijski logičnih pojava iz razvitka naše kulture, koja je našla konačno rješenje na pozornici Hrvatskog narodnog kazališta, kamo je već davno spadala. Drama Milčinovića i Ogrizovića. „Prokletstvo“, napisana prije ravno 60 godina, kao umjetnički izraz i protest protiv klerikalnog: mračnjaštva i ugušivanja svake slobodnije misli, bila je dva puta direktno „prokleta“ od austrougarske i kraljevske. jugoslavenmske cenzure, a poslije rata 20 godina prećutno ignorirana, kao tobože nescenična i neumjetnička, od nekih artističkih kazališnih krugova, tako da je tek sada — na ironično. uveseljavanje budućeg kazališnog hi-. storičara —' doživjela svoju prvu izvedbu. 'Ta
. drama dvojice autora, već zbog te stvaralačke
koprodukcije i različitih idejno-estetskih stavova, kako je to otkrila kasnija polemika, nije baš sasvim ujednačena i u sadržajno-idđejnom i
u kompozicijskom pogledu, jer je opterećena ~
<
grada, priprema vašu dyamu „Tesla“. Da NM ste .do sađa napisali peći broj dramskih, tekstova?
, y . \
— Pre svega, još kao vrlo mlad, ja sam beogradskom Narodnom. pozorištu poslao dramu koja se zvala „Prokleti knez“, i koja je imala za sadržaj ono. što se zove jus primae noctis pravo prve noći, feuđalno. 1918. eo sam, u izdanju Društva hrvatskih književnika, sa dramom u stihovima, koja se zove „Maska“, o Bran= ku Radičeviću, i. o njegovom svetu u Beču.
i
To je u stihovima, i to nikađa nije prikazano. | "Dakle, i docnije, razume se, uvek sam se bavio
dramom, kao što se svaki umeinik bavi raznim formama, kao što skulptor radi izvesne epohe. A i sada, bio je „Konak“, sada će biti „Tesla“, i „Tesla“ je gotov, nije to đa ga ja sađa pišem, nego samo što i ja imam izvesne zahteve u posledu predstave. I Narodno pozorište, čujem, da
se adaptira, direktor je dobio od mene, kad je ·
bio u Londonu, prvi i drugi čim, pa ćemo videti... A osim toga, imam već gotovu, koju sam i obećao, i podelio, koja se zove „Juhahaha“.
|||
nekim hnefunkcionalnim aepizodnim likovima i prizorima, Ali je unatoč tome, u našem malom dramskom. naslijeđu, jedan od rijetko. značajnih i sadržajnih scenskih tekstova, s dobro razvijenom osnovnom dramaturškom i scenskom strukturom, Osim svoje opće historijske teme, koja se prebvara u tezu o borbi. protiv mraka i izrabljivanja, značenje'tog teksta za našu 'je dramaturgiju dvostruko. U sadržajnom pogledu“ prvi je put u našoj dramskoj književnosti historija zahvaćena iz nesentimentalnog aspekta i bez romantične ·aureole — ·samo kao izraž borbe iđeja. i kolebanja masa, koja raste iz materijalnih prilika. U formalnom pogledu prvi se put na
našu cenu — još prije 60 godina — željelo —
· prenijeti kompleksniju idejnu i psihološku dra-
mu historijskih društvenih kretanja, sagleđanu
- iz novog, mođernijeg iđejno-moralnog ugla, i kao
fenomen široko zamišljenog odgojnog pučkog teatra. U oba ova smisla drama nosi u sebi Već elemente suvremenog teatra, i to onog tipa i pravca kakav je razvio Bert Brecht sa svojim cpskim pučkim kazalištem, Nesporazumi počinju. tek kod razmatranja glavnog lika — majstora Tome i utvrđivanja njegova psihološkog yazvit-
ka i scenske:težine. Dok je čitava sredina i Tad-
nja drame dana u širokim tokovima epskog tealra, i ıı okvirima masovne igre, lik majstora Tome previše je psihologiziran i neodređen,“po
. uzoru na ibsenovske i tolstojevske bogotražitelje
istine. Međutim, taj za ono vrijeme logičan idej-
* T „MR o N Ya : iy v | 'al ) '
Sta je to „Juhahaha“, fo ću vam reći onda,
može napisati
SAMO KNJIŽEVNI
kađa bude bila primljena, ako bud primljena.
U vašoj knjizi „Itaka i komentari" naila-
' zimo ma beleške ispod, pesama, koje imaju,
đa tako kažemo, memomwr5ki, karakter. Imte-
· -Yesuje mas-da li možda, pripremate neku, knjigu memoara, ili sećanja?
_ —.Pa, i to sam već počeo da objavljujem. U „Književnim novinama“ izišao je jedan odlomak, koji se zove „Svedski teatar“, kada sam išao u Stokholm, da otvorim brvo Jugoslovensko-šved. sko društvo, za vreme moga službovanja u Beri linu 1987. A „Embahadđe“, tako sam im ime dao, već pre mnogo godina za njih se zna da se pri-
") premaju, i mnogi baš nisu očarani kad čuju
da se pripremaju, i da će izići. Ja se nadam da će se ipak jednog dana pojaviti. To su moje uspomene, iz službovanja po našim poslanstvima. A to sam pisao zato, što sam ja bio književnik i pre nego što sam ušao u jedno poslanstvo. Ja danas nisam ni državnik, nisam ni ministar,
ni poslanik, ne pišem kao što damas svi pišu,
svako piše danas. To je koješta. Ja sam književnik, pa sam zato napravio svoje uspomene, i te uspomene pišem, a one će imali, ipak, značaja, jer, vidite, na primer, stvari koje ja kažem, mnogi ne bi rekli, a mnogi i ne zmaju. Evo, na primer, uzmite da vam spomenem dva-tri primera. U prvoj knjizi svojoj, o Balugdžiću,, vi tu imate pismo Joahima Štrezemana, 6ina ne-
· mačkog ministra. spoljnih poslova. Svi veruju
da je Štrezeman bio čovek koji je hteo sve da da saveznicima, pobednicima u prvom svefskom Tatu. Međutim, iz tog pisma njegovog sina, viđeće se da on mije bio takav, da je taj Švaba, gvozdeni, još, kako već,onda postavljao izvesne zahteve, koji su, tako reći, koridor prema Poljskoj, da je tražio mnoge stvari, koje su, docnije, bile hitlerovske, I već je Štrezeman, “tađa, bio uspeo tako da uzbudi Brijana, tađašnjeg francuskog ministra spoljnih poslova, da, kako je rekao jedan diplomaf, nemački, „Brijan umalo nije pao sa divana, sa fotelje, kad je čuo šta će sve Štrezeman da traži“, A, opet, u pogledu privatnih anegdota, recimo, za vreme ubistva u Narodnoj, skupštini, videćete Baluga, moga staTog Balugdžića, kako kaže za ubicu; „Pa kađ je već ubio Radića, što ne ubi i Pribičevića“. Kao što vidite, ima mnogo štošta, što samo Književnik smatra da treba napisati, da freba reći, u takvim memoarima. Drugo, recimo u drugoj Knjizi, za vreme moga drugog službovanja u Berlinu. Niko ne zna da je predsednik vlađe, jugoslovenske, za sve vreme dok je bio tamo, u poseti, imao kontakta sa engleskim ambasadorom :Hendersonom, koji je bio, uostalom, njegov prijatelj, Zna to samo sekretar poslanstva, Zvekić, koji živi, u Beograđu, moj. prija telj, i ja, jer smo, mi Hendersona, tako reći, pbrokrijumčarili, na. prvi sprat, gde je imao saSstanak sa predsednikom vlade. To su stvari koje se ne znaju, nećete ih naći u dokumentima, i ja mislim da'će le sitnice. biti zanimljive. U frećoj knjizi, na primer, konferencija Male antante ma: Bledu, to je pitanje priznanja bpariteta „naoružanja sa Mađarskom, ali viđećete šta sve ja tu imam da kažem, čak i stvari koje su vrlo smešne i ftragične. Neko, na primer, zaboravio je da naredi'vojnoj muzici dokle će da svira češku himnu, kad je čehoslovački ministar spolj= nih poslova odlazio. I:'mi smo stojali tamo, voz je bio več daleko odmakao, muzika je još uvek svirala, kao na pogrebu nekom. Pa onda u četvrtoj knjizi, to je vlada generala Simovića. Videćete, i tu, da ima o Londonu mnogo štošta što mislim da nije poznato — pa, prema fome, sačekajte. S :
'Wlado MAĐAREVIĆ
no-pšihološki raskorak u tekstu, moguće je dramafurški i scenski prevladati s manjim prikladnim izmjemama. To je režiser Petar Šarčević
uspjelo sproveo, bar u dramaturškom pogledu, sažimajući neke prizore i Tomine psihološke monologe, I ti scenskom pogledu režiser je ostvario uspjelu' i sugestivno razvijenu predstavu, iako mislim da još uvijek nisu sasvim iskorišćene sve mogućnosti teksta u smislu šire historijskoidejne drame i u stilu distance otuđenja od sredine. vremena i glumačke identifikacije. U realistički teškom i impresivnom dekoru iz sred· njega vijeka od Zvonka Agbabe predstava je imala odgovarajući tešku atmosferu i sumornu
boju, ali se ipak osjećalo da je ostala na ravnoj liniji i mlakom tempu korekine scenske postave jedne realističke historijsko-psihološke igre. Veligi ansambl Drame HNK, koji je gotovo čitav nastupio, prikazao je niz oštro profiliranih pučkih tipova i ujednačenu skupnu igru. U glavnoj ulozi ostvario je Jurica Dijaković pobunu, pad i konačni prkos majstora Tome sa suvereno smirenom glumom i u blagoj, ponekad pretihoj govornoj intonaciji, bez, dovoljno nerva ili čak nervoze i snažnije ekspresije za psihološki profil takvog kolebljivog buntovnika.
Na kraju možemo utvrđiti đa je ova sezona počela vrio kasno i mlako, s malo premijera, ali da je rasla pri kraju i završila ipak s ne» koliko značajnijih izvedbi. U svemu, neujednačen tok i neujednačeni rezultati.
- ae ae azra ee a ia ia ei aaa enaarma orr=perenrrE arc: 4 JE TBM Šš Skcioni odbor: Božiđar Božović. Dragoljub Glavni i odgovorni urednik 'anasije Mladenović, Uređnik Predrag Palavestra. Sekretar ređakcije Bogdan A. Popović. Tehničko-umetnička oprema: Dragomir Mimi ttrijević. Rtedakcion : ibnotijević 1 'patec VAM, S. Ignjatović, Momo KMapor, Dragan Kolundžija, Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Aleksanđar Petrov, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Pavle Stefanović, Dra goslav Stojanović-Sip, Kosta
List izlazi svake druge subote. Pojeđini primerak 30 dinara. Gođišnja pretplata 600 dinara, polugodišnja 900 dinara. Za inostranstvo dvostruko. List izđaje Novinsko- izdavačko preduzeće cuska 1. Ređakcija Francuska 7. Telefoni: 627-286 (redak cija) i 0626-0200 (komercijalno odeljenje 1 administracija), Rukopisi se ne vraćaju. „Tekući račun broj 101-11-1-208
„Književne novine“, Beograd Frane Stampa „Glas“, Beograd Vlajkovićeva 8,