Književne novine

eaSV RT

PIT samovol,e

PTT PREDUZEĆE, bo ugledu na već konstatovanu pojavu postojanja tehničkih pašaluka Wu oblasti nauke, stvaraju u najnovije vreme svoje, PTT pašaluke. Svako PTT preduzeće u svom vwilajetu udara namet kakav želi, jer mu to „pravo daje samoupravna autonomija koja se ponekad, kao što vidimo, zloupotrebljava, ili, u spakom slučaju, upotrebljava, protiv određehh širih kulturnih i drugih društvenih interesa. ·Početkom, aprila, kao. grom, iz vedra neba, osvanula je ma stranicama dnevne štampe Dbfilično alarınantna iformacija: Da postoji mo= gučnost da čitaoci koji žive u mestima izvan glavnih pruga ostanu nedeljom bez štam>pe, pošto mnoga PTT preduzeća ne žele da prevoze movine do čitalaca ww, tim, mestima, bezposebne naknade. Koliko je ova, PTT ovetnja realna može se zaključiti iz činjenice šfo' su meka mesta u Vojvodini, počev od 1. #mnarta, m * eljom, ostajala, bez movina. Predstavnik Zajednice jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona obavestio je saradmika „Politike“ da „preduzeća zahtevaju da se donese odluka o medostavljanju štampe nedeljom, mestima Koja, 'sa izvan, glavnih poštamskih, cemnlava i pruga, ako ne budu dobila posebnu naknadu od, novinsko-izdavačkih, preduzeća“, ıDok se, dakle, s jedne strane, akcijama So'cijalističkog saveza mastoji da se poboljša rasturanje štampe, PTT preduzeća Ssvojim, jedmostraaim, zahlevima dovode movimsko-izdavačka preduzeća w Krajnje mepovoljam, položaj, jer: bi nalconada, koju traže pošte bila mekoliko puta neća od Tedovne poštarine. No, možda je u'celom ovom slučaju najbitnije to što Pij" preduzeća . zahtevaju, tako reći, ozakonjemje „svojih zahteva; polazeći, valjda, od toga da se protiv Fe odluke ništa neće moći učiniti ukoliko se intermim odredbama ozvawiči ono ma čemu se insistvra., Nesumnjivo je da, se, u, ovom slučaju, PTT preduzeća, rukovode jednim jedinim, inteYcsom: ličnom materijalnom, dobiti, Kakve bi posle dice to moglo imati ma širem društvenom planu — to njih ne interesuje! |

Iskustvo koje „Književne movine“ imaju sa preduzećem P'""P saobraćaja potvrđuje kako kruto i medalekovido, isključivo i Jormalistički shvaćena samoupravna autonomija može da ima izrazito Wntikulturne posledice. Naime, Osmovnim odredbama o vršenju usluga u, poštanskom saobraćaju koje je, ma, osnovu Zakona o ohgamizaciji Jugoslovenskih PTT7, donela Skupština Zajednice jugosloDenskih PTT preduzeća, DpYopisani su riterijumi u pogledu primeme poštanske tarife za movbine, časopise i druge publikacije., u slučajevima, kada se pYedaju mošti kao pošiljke. Na osnovu tih Osmovnih ody#'bDi po tarifi za novine mogu se primati samo one publikacije koje se izdaju bavr jedamput nedeljno, dok se po tariji za časopise mogu primati na otpremu one publikacije koje se izdaju bar četiri puta godišnje. Ne uzimajući u, obzir ni spoljašnju ni sadržajnu formu, karakter i naziv publikacije, preduzeća PTT, čarobnim, štapićem, svoje birokratske Kkrutosti,, listope pretvaraju u, časopise. Poštanski troškovi „Književnih | novina“, koji se opom, neshvatljivom, odlukom penju ma oko 1,300.000 starih dimara godišnje, predstav-

tjaju suviše veliko opterećenje za list koji, jed-

nim delom, dotira Sekretayvijat za, kulturu SR Srbije, a drugim, delom, se izdržava iz vlastitih sredstava pr.*uzeća koje ga izdaje.

-' Idko su od dana svoga osnivanja (dakle, Dunih 18 godina) „Književne movine“ Bile list, zbog toga što, na žalost, me izlaze svake wedelje, za PTT birokrate postaju časopis. Umesto da za svaki pojedinačno adresirami primerak plaćaju (kao ostali listovi) poštarinu od 1,60 starih, dinara, a za svaki meadresirani primerak w svežnju sa jednom zajedničkom adresom, 1 stari dinar, „Književne movine“ su prisiljene da odsad, šalju pojedine primerke lista svojim čiftaocima'i pretplatnicima po ceni .*! 8, odnosno 4 dinara, kao da su časopis. Frigovori koje su „Hnjiževne movine“ stavljale Zajedmici jugoslovemskih pošta, telegrafa i telefona i preduzeću PTT saobraćaja w Beogradu ostali su bez ikakvih rezultata, jer je odluka — odluka, pravilo — pravilo. A uverenje da se, u Ovom slučaju, poštanska tarija „pravimo primenjuje pretvara se u pomalo ciničnu, samouverenost O nekom svom, meprikosnovenom, pravu, da 5e donose neshvatljive odluke u svojoj kući koje ima ju važnost zakoma,

Umesto da, prilikom, donošenja svojih, tarijnih odredbi, PTT preduzeća vode računa i O svojoj kulturnoj misiji koja je, mada posredma, izvanredno značajna, umesto "la prave Yazliku između, publikacija koje vrše određenu kulturnu š društvenu misiju i publikacija koje kao pyopagatori šunda, polupornografije i jevtiih senzactonalizama, predstavljaju izvor lake zarade, ona svojim, formalističkim propisima, direktno štetno utiču ma korisne društpeme, delatnosti i pretvaraju se, možda i nehotice ,u nosioca izrazitih- antikulturnih tendencija.

UWHIVERZITETSKA | [ ZAR MVARKOVIGU BBOGRAD Bulevar Revolu

TT, 5.041

iže “1

Sarajevska

mala oh

OD SEDMOG FESTIVALA MALIH I BKSPERIMENTALNIH. SCENA nije se oče-

kivalo mnogo. Pogotovu što se njegovo sađašnje rukovodstvo

klonilo javnih

obećanja i nekako zatvaralo u svoje male sarajevske okvire. Čak je u jednom trenutku izgledalo da se festivalski plamen postepeno gasi, Pa ipak, ne samo da Je festival održan, nego je, čak, skrenuo pažnju na svoje ni izdaleka neiskoriš-

ćene mogućnosti. Htelo se biti

avangarđan, ekscentričan, agresivan, priželjkivala su se

čuća — ali se na kraju sve ostavilo slučaju. T'ako su ambicije bile jedno, predstave drugo, a odluke kompromisnog i neautoritativnog žirija treće, Nije bilo

hrabrosti da se ocene vrednosti onog neobičnog i eksperimentalnog,

ili se to.

nije znalo. Tako su neke od najvažnijih nagrada otišle u ruke onih manje neo-

bičnih, izazovnih i, ako hoćemo,

ekstravaganinih — kao što je bila sasvim

obična predstava varšavskog „Ateneuma“ „Kad jabuke procvetaju“ ili „Laždipaždi“ veselog novosadskog teatra „Ben Akiba“, Priznanja koja su dobili autori i protagonisti predstave „Ah fata, siroti tata...“ Male drame Slovenskog mnarod-

(Na slici: DUŠA POČKAJEVA I JANEZ ROHAČEK U DRAMI „OH TATA, SIROTI TATA... .“}

Godina XVIIL Nova serija Broj 273. BEOGRAD, 16. APRIL 1966.

List izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara)

Fabremizm

mog gleđdališča ili Šizgalove jednočinke u interpretaciji „Ateljea 212“ — nisu neočekivana i neobična i bila bi zaslužena i na svakom drugom festivalu. Međutim, ono što je nedopustivo na ovakvom jednom festivalu, to je činjenica da je zbog našeg tradicionalnog puritanizma Living teatar iz Njujorka ostao bez zasluženih priznanja, Jer, to je ipak bio jedini pravi eksperimentalni teatar, čiji su članovi pokazali visoki stepen artističke koncentracije, smelosti

i otvorenosti prema traganjima ka

novim formama, bez obzira koliko su one

prihvatljive za publiku ili konvencionalnu scenu. Zar io nije bio glavni događaj

ovogodišnjeg festivala?

Zbog tog odsustva hrabrosti, nekakvih sitnih kompromisa sa pseuđohu-

manizmom i naših domaćih teatarskih konfuzija,

sarajevski festival je pružio

tek nešto malo ohrabrenja entuzijastima i avangardistima, Isuviše su to skromme nađe da bi privukle ljubitelje male scene i teatarske avangarde iz naše zemlje, a kamoli iz vascelog sveta. Na takvim koncepcijama se ne gradi internacionalni renome, a takve su se ambicije, bar iz nezvaničnih razgovora, mogle

naslutiti,

ZAKLJUČCI PLENUMA DRUŠTVA KNJIŽEVNIKA HRVATSKE .

o problemima suvremenog jezika hrvaliske „književnosti, „znanosti, školstva i sredsiava masovne ko-

munikacije

PROTIVNO smjernicama VIII kongresa SKJ i III plenuma CK SKJ Još ima pojedinaca koji neodgovornim istupima prema jeziku hrvatske književnosti i kulture unose pomutnju u široku javnost i podgrijavaju nezdrave odnose među nacijama naše. socijalističke zajednice. NI

Već su dulje vremena u ofanzivi stanoviti javni radnici koji bi htjeli — služeći se različitim metodama i sredstvima — nametnuti cjelokupnom „području 'brvatskosrp: skog jezika jedinstvenu normu i samo jednu terminološku, leksičku, sintaktičku i pravopisnu varTi jantu.

Slične težnje imaju različito podrijetlo ali zajednički cilj, suprotan Ustavu SFRJ i neprijateliski duhu našeg društvenog poretka. Zbog toga jc, na primjer, i moglo doći do pojavc onog „monsftruoZnog »Rečnika«, u kojem ne samo da

je zanijekan opstanak hrvatskog naroda nego je zatrt svaki trag ı

svim izvedenicama :riječi Hrvat. Mi.

svesrdno pozdravljamo energično reagiranje srpske napredne javnosti i odgovornih činilaca u SR Sr-

biji, koje je u tome slučaju .bilo ·

posve u skladu s temeljnim načelima našeg društva, ali — na žalost

— nisu rijetke slične opačine na

širokom području suvremene leksikografije, bibliografije, historiografije,školstva i informacija, javnih službi i općih komunikacija. Sve nam to svjedoči da još nisu posve zamrle unitarističke težnje koje su prijetnja razumijevanju, suradnji i bratstvu naših naroda, Postoje naime uredništva listova i izdavačka poduzeća toliko netrpeljiva da nedopušteno zadiru u tekstove istaknutih kulturnih i političkih radnika, bilo da im nameću riječi, sintaksu i pravopis svojeg jezičkog kruga, bilo da u autoriziranim tekstovima mijenjaju izVOTni govor. A predsjednik Saveza slavističkih društava Jugoslavije

— koji se ne može nikako tretirati ni kao neodgovorna ni kao privatna osoba — ide čak tako daleko da povampiruje onc definitivno odba· čene prijedloge o uvođenju ekavskog govora u škole ma području SR Hrvatske.

Sa svime tim na umu — zabrinuvši se zbog nepoželjnih i nera zumnih istupa koji bi mogli štetiti revolucionarnim tekovinama naroda i narodnosti današnje Jugoslavije — Društvo književnika Hrvatske traži dosljedno poštivanje us• tavnih načela o pravu svakog na: roda na svoj jezik, podržavajući prijedlog svojeg člana, prof, dra

judevita Jonkea, da se o pitanji-

ma književnih jezika i pravopisa

u naših naroda ne odlučuje majo-

ritetno na poluznanstvenim skupo- ·

vima i sastancima, nego jedino u

· skladu s voljom naroda a na ie

melju sporazumom utvrđenog pari teta, o Polet valja da se u SR Hrvatskoj brinu prije svega Matica hrvatska, Hrvatsko filološko druš tvo, Institut za jezik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Društvo književnika Hrvatske i Katedra za hrvatskosrpski jezik na filozofskim fakultetima u Zagrebu i Zadru, u tijesnoj i realističkoj suradnji s odgovarajućim forumima i ustanovama u SR Bosni i Hercegovini, SR Crnoj Gori i SR Srbiji.

Samo potpuna tolerantnost ı Za, jedničko djelovanje u OVOJ oblasti narodnog života onemogućit će nesporazume ojačati skladni odnosi među narodima i mnarodnostima nove Jugoslavije.

Društvo književnika Hrvatske reagirat će — i u pitanjima jezika na svaku negativnu i razdornu Dpoiavu (bilo kod vlastitog članstva u SR Hrvatskoj, bilo u kojoj drugoj bd naših socijalističkih republika) i duboko je uvjereno da će i ostala književnička udruženja učiniti isto. Sigurni smo, da će ove zaključke podržati cjelokupno članstvo

ževničkih udruženja Jugoslavisve naše javno mnijenje.

DRUŠTVO ? KNJIŽEVNIKA HRVATSKE,

“~

KO OTUĐUJE KULTURU

»BKONOMSKA POLITIKA« je, nema sumnje, dobar list. Vrlo dobar, čak. O svemu o čemu piše Ppiše pameino, sa poznavanjem problema, informativno i .instruktivno. Kad je, međutim, u pitanju kultura — gotovo uvek zakažc.

Svoje ekonomske stavove, koji su”

uglavnom ·„neprimenjivi na kulturu, dovodi do paroksizma, pretvara ih u ekonomističke stavove. O tome smo, uostalom, već pisali.

U svom broju od 2. aprila, u tekstu »Jedna je kultura«, ponavlja se već poznata stvar. Nepotpisani autor, komentarišući zahteve »za povišenjem društvenih sredstava namenjenih toj svrsi“ (kulturi), koji »množe se bez prestanka i, čini se, postaju s vremenom sve bučniji« yočdi između ostalog, i slcdeće: , »._umetnici kao glavni pokretači i nosioci kulturnih zbivanja otuđuju kulturu od, ostalih delainosti koje tek integrisane sa ovom prvom omogućavaju normalan druš-

tveni krvotok zemlje«. Otuđuju jc,

veli autor članka, jer »pretenduju na povećanje autorskih honorara. en general«, jer se »bore za obezbeđenje optimalnih uslova za rad pozivajući se u prvom redu na oO· bavezu zajednice da omogućava

Nastavak na 2, strani