Književne novine
DANA
Nastavak sa 1. strane uračunljivosti, Na osnovu švega toga, cud će doneti odluku o daljoj. sudbini ovog avanturiste,
Siromah Mihajlov! Od običnog asistenta napravili su od njega profesora univerziteta, od potpuno nezapaženog autora dva-tri beznačajna članka o ruskoj književnosti napravili su -— književnika i publicistu, ođ običnog kafanskog preklapala — političkog „liđera“ Koji „kompetenino“ procenjuje političku situaciju u Jugoslaviji i daje prog-
noze o njenom daljem političkom i društvenom razvitku. Na prvi pog- .
led izgledalo je da su oni, kojima je potreban, spremni za njega sve da učine. Ubedđili su ga da je značajna politička „ličnost“, dali mu potreban publicitet, omogućili mu da pravi političke provokacije i da, ma kraju, pokaže celom svetu da niko ozbiljan ne može da ga uzme ozbiljno! Politički program mjegove „stranke“ ne samo da ne može da privuče bilo kog građanina u našoj zemlji nego ni iole inteligentnijeg malolefnika koji bi voleo da pravi političke avanture. Mnogo reklamirani kongres njegovih pristalica privukao je više stranih novinara nego njegovih sumišljenika, kojih, na patetično obnarođovanom špisku, nema više od nekoliko desetina. Sada je i onima koji su ga podržali postalo jasno da su potcenili političku inteligenciju jugo slovenskih građana očekujući da neko može da pođe za Mihajlovom,
Posle nekolikomesečnih ozbiljnijih razgovora o njemu, Mihajlov je u ozbiljnoj inostranoj štampi - postao predmet podsmeha, što je navelo njegove poslodavce da ga se odriču, podmećući 'ga jedan drugom, Još iedan u nizu malih političkih provokatora, za kakve istorija našeg vremena zna ha hiljade, završio je svoju ulogu onako kako je morao i očekivati. Tragedija Mihajlova i njemu sličnih je u tome što u nji. hovom životu dođe iakav trenutak kada i sami poveruju u Svoju DOlitičku „izhačaj“. 24 CalEM IZNENADNI ODLAZAK DRAGOLJUBA PAVLOVICA
U BEOGRADU je iznenada, od srčanog udara, 11. avgusta 1966. umro dr Dragoljub Pavlović, profesor Beogradskog univerziteta, književni i kulturni kritičar, člam Srpske a kademnija nauka i umetnosti i jedan od najaktivnijih kultumih Dorganizatora i iniciiatora mnogih akcija za proučavanje naše književne prošlosti, izdavanje sabranib dela naš:h starijih pisaca, itd,
Sa · Dragoljubom Pavlov ćem od-
lazi sa Beogradskog univerziteta i iz našeg javnog života jedan izvan redan naučni radnik, vrstan pedagog i briljantan predavač. Nasled'vš. Pavla Popovića na katedri za jugoslovensku književnošt i predajući staru i renesansnu književnost jugoslovensk h naroda, Pavlović je kroz svoja predavanja, sem'mayyske vežbe. konsultacije i razgovore sa studentima, godinama odgajao Feneracije ·i generacije naučnih radnika, profesora i pedagoga, uvek imao mogućnosti da ih uputi na sa-
ba da se bave. Taj rađ Dragoljuba Pavlovića možđa je i smetao ovom savesnom nastavniku da napiše više nego što je napisao, i možda ga je to požrtvovanje i ta spremnost da se sav studentima posveti na kraju i tako prerano: odvojilo cd njh, ali taj rad je, svakako, za jedhog profesora univerziteta Ono što je najznačajnije i uspomena koju o njemu nose njegovi đaci vredi isto ono] ko koliko i bilo koje na> učnmo delo o kome se govori sa priznanjem, a čijeg se tvorca njegovi šavremehnici nerado sećaju.
' narav, naš | uredni
„veličinu“ “i svoj Politički | OVy“+ : „stvene
"da sebi dokažu koliko su hrabri, golica
Zorana BMVAMIPE SEZONA. KAKO KOME
___Božidar BOŽOVIĆ
KAD IZJUTRA uključite radio, načuljite uši na spikerovu najavu vesti, i kao OSa vest čujete da je izvoz Tamzanije prošle godine povećan za 17 odsto, ili da je u Živinicama završena izgradnja nove samoposluge, onda to znači, bez uvrede po Tamzaniju 1 Živinice, da je nastala mrtva sezona. Bar za jednu wrofesiju. Novinarsku.
Postoji. priča, možda je i apokrifna ali sinomn e vero e bem trovato, koja glasi otprilike ovako: negde između dva rata, urednik jednog rumunskog lista koji je imao broblema sa tiražom, konstatuje, sav očajan, da nema da objavi ama baš ništa što bi bilo kog čitaoca moglo da uzbudi i zainteresuje, Potraje to neko vreme, i on jednog dana dođe ma očajničku ideju: izmisli da je došlo do ozbiljnog incidemta na granici između dve južnoameričke države. List se proda dobro. On pojača incident. Zatim izmenja diplomatske mote. Onda priredi prilična ČO OLAVARIAV Potom počne da gomila trupe ma granici. I tako je ova igra olovn vojnika· plus lomatija, na papiru, potrajala sve dok nije prošla mrtva seona, i afere ili jedne čestite železničke katastrofe. A kako novinari ispod svoje krvoločne i cinične spoljašnosti ipak kriju miroljubivu i dobroćudnu hitno priredio uspešnu mirotvornu diplomatsku akciju i sredio odnose između one dve Polje na tako uspešan način da one više nikada posle toga, kao mi tada a mi pre toga, nisu došle u sukob. Ne računaju se generalski pučevi u svakoj ad tih zemalja obaška,
Pošto kod nas, danas, lične slobode ı pravo odlučivanja građana kao pojedinaca, pa i novinara, avaj, u oblasti spoljne politike još misu dovoljno razvijeni, pravila igre mašim urednicima, 'prećutno ali izričito, zabranjuju da započinju ćak i platonska zatezanja odnosa, a kamoli granične incidente, weđu jedinim. zemljama. Jasno je, otuda, da nam.nije ostalo ništa drugo.nego da se snalazimo "kako. znamo, u.,granicama sop
zemlje. (sa "povremenim, izuzetnim, rej~. dovima u lični život Brižite Von Barđo).
A tu, izgleda, mašte nc ponestaje. Pristup je, naravno, vrlo raznovrstan, ı grubo se može PDodeliti u dve kategorije, što otkrivaju, primera radi, ova dva na brzinu odabrana naslova: »Golicali žrtve« (»Politika Ekspres«, 10. VIJI); »Nemiri u skopskoj železari« (»Borba«, 14. VIII).
Ko ne bi, i usred leta, pa čak i ako ga je obuzela primorska fjaka ma nekoj plaži, poskočio kad pročita ovakav ili sličan maslov, ko ne bi rasterao dremež, i počeo ozbiljno da čita ono što se pod ovakvim anaslovom nalazi? A to i jeste svrha naslova, I tako čitalac sazna
iz »Ekspresa«, da je u Požarevcu ».. grupa maloletnika koja je dosad .bila lišavana slobodc zbog 24 krivična dela, sela ponovo pred islednike da objasni šest svojih movih provala i krađa...
Tako... u privatnim stanovima posle krađe pri-
vlačili bi se pokradđenim spavačima. i, VR ICO i ih po
tabanima...« ,
iz »Borbe«, da je u skopskoj železari »...ovih dana izbio oštar nesporazum između pogona valjaonice — njegovog radničkog saveta i osnovne organizacije Šaveza komunista — i generalne direkcije i centralnog TRODIČEOI saveta«.
Ima čitalaca sa bujnom, ćak deformisanom, maštom, Njima naslov »Golicali Žžrtve« izaziva neodređenu predstavu da seč radi ili o nekom novom metodu američkih vojnika u Vijetnamu, to
jest movom dokazu humanosti američkih inter-.
venista, ili, bar, o aovoj varijanti seksualnog manijaštva. Drugim, pak, Do jednako mastranim čitalačkim masama, vest o nemirima donosi pred oči sliku o barikadama u skopskoj železari i podseća ih na zvuk ponekog puščanog hica. I jedmi i drupi čitaoci su sami krivi što su čudaci, a OVI potonji i što ne znaju da se jezik razvija i menja, i da reč nemiri u savremenom novinarskom žargonu može da označava i učestale ·'sednice OTgana samoupravljanja, kao odraz našeg burmog društvenog razvitka. Ali, sve to nije važno. Novine se zbog uzbudljivih naslova kupuju i čitaju. Svrha je ostvarena, a |
Šala na stranu, ako se odvoji ono što je OZ bilina vest, mrtva sezona je prokletstvo. profesijc. Čak i kad se biraju tri konkurentske lepotice devojke (sa lepoticama republičkog, pokrajinskog
ok nije došlo do lepe, pokrupne domaće ·
da će nam posl
wnoyo biti. naši gosti, i, što, je možda još Kasnije
aa a OV O
· Štampe utisak se ne može dobiti. Ali, možda je i
i sreskog nivoa u jednoj od konkurencija), jedan majlepši osmeh i jedan najveći podvig; čak ı kad fudbalski treneri nadmaše sami sebe dajući prosečno izjavu dnevno jako još me znaju mi ko će im na kraju u timu igrati; čak ni kai postoji neulovljiv broj festivala, posao nije lak. I onda, ne RO GE drugo nego se prihvatiti one oblasti za koju je puna sezona ono vreme koje je za sve druge mrtva sezona, To jest: turizma, Vrlo je teško sređeno i sabrano dati sliku svega onoga što se u tim, bogatim i mnogobrojnim izveštajima i napisima, kaže. Čak i u istom listu pristup suštini: ispravnosti naše turističke Poo u celini, i uspeha ovogodišnje sezone, oliko to može sada da se ocenl, nije jednak iz dana u dan. ; i . Pada u oči da je pre sezone velika većina, napisa imala optimistički ton, ne samo u pogledu broja turista i prihoda od turizma, pogotovu deviznog, nego i u pogledu onoga što turisti dobiju za svoj novac i na što naiđu. Većina današnjih napisa intonirana je kritički, pogotovu kad je o detaljima. Očigledno je da su ovi sada bliži istini. Dok su oni rethodni, optimistički, predstavljali ili izveštaje lokalnih dopisnika, građene na Yaznim opštinskim i drugim »materijalima« i zaključcima sastanaka, ili slična uopštavanja iz »viših« turističkih i OVU organa, dotle je majveći broj sadašnjih izveštaja ono pravo novinar stvo: izveštaj novinara sa lica mesta, podatak i činjenica. Pa i sada u to mnoštvo dokumentova:· nih izveštaja najednom se umeša lakonski »zvaničan« podatak koji saooštava da je ova sezona, uopšte ili negde na obali Jardana, po prilivu ·deviza i broju: noćenja uspešnija od svih prethodnih, a, bez redakcijskog komentara ili analize. Jer, Očipledno je da ne mogu postojati dve nezavisne, uporedne istine.. Da li su svi oni koji su bili kod nas u toj meri zadovoljni letovanjem da će po-
· turističke .propaga reporuke, odu: ševljenog prepričavanja utisaka — ili će ovo svoje leto smatrati avanturom, koja se nerado pbonavlja i ne preporučuje drugome: to je bitno pitanje efekta ove naše turističke sezone. Švakako, ne mogu se dati jedinstveni odgovori za stotinu hiljada ljudi i ukusa, ali se može oceniti šta od dve krajnosti dominira, da li smo uspeli da uđemo u'ekspanziju a da podižemo i kvalitet.
Iz prelistavanja sadašnjih brojeva dnevne
prerano, i previše, to i tražiti. Na kraju krajeva, ako je za turizam puna, za novinske redakcije je ovo ipak mrtva sezona. A što su izveštaji i članci puni protivrečnosti — pa takav je i život uopšte, a pogotovu naš turizam, |
Vredi, ipak, izdvojiti jednu opasku, Dva kakarakteristična slučaja, koja je zabeležila periodična štampa, dnevna nije uzela da oceni (doduše, oba ova napisa preštampala je »Borba«). To su postupanje nekih faktora u Makarskoi sa omladincima-feriišalcima. koji tamo letuju, što bi, po mome ličnom mišljenju, trebalo tretirati kao krupan društveni skandal i, pored ostalog, Pitanje odnosa prema omladini, i slučaj sa mostom kod Šibenika koji pet dana po završetku nije puštan u saobraćaj da bi se sačekao dan svečanog otvaranja (kao da su svečanost sama po sebi, i govor nekog odgovormog funkcionera važniji od mosta samog bo sebi i saobraćaja kome je mamenjen). Možda je šteta što ovakvi i slični slu. čajevi, koji nisu ni posledica mentaliteta, ni zaostalosti u klasičnom smislu, ni nevičnosti mi nme> poslovnosti, ) E ”. onoga protiv čega se najupornije treba boriti što dakle takvi slučajevi nisu postali, u pozitivmom i po društvo korisnom smislu, senzacija koja će 1 naslovima i komentarima izazvati interesovanje i osudu najšire javnosti.
P. S: Već godinama beogradska štampa, upormo kao, iz inata, piše Ćilibi, iako se od Marina Držića, preko Ive Vojnovića, pa sve do table na dubrovačkom aerodromu zna da se ovo mesto u Konavlju zove ČiliPpi. Beležimo napredak: od pre neki dan su Ičići postali Ićići. Umoljavaju se lektori i korektori da u ime onoga ć&ući ćavka uzmu k znanju ova dva detalja. Da zamisle da su i sami iz Čuprije, Paračina, Pančeva, Poreća, Ćaćka ili bar sa Ćukarice ili ćubure.
nego deo političkog mentaliteta, deo
ŽIVOJT OKO NASI
NINO (aq
' Ljubiša MANOJLOVIĆ
Šta se zbiva?
IMA JEDNO MOJE kratko doba u godini — ne traje .đuže od četrmaest-petnaest dana — kad že-. lim da sasvim pustim pamet na otavu. Tada ne čitam čak ni novine, ne slušam radio, ne znam čime ljude đavi televizija U te dane mene nema nigđe gde se obavezno oblači košulja ili, ne daj bože, stavlja kravata; pristajem da odem kuda god hoćete, i na Sevemi pol, ali ako mogu da se pojavim samo u gaćama.,
Baš je ovih dana bilo vreme moga apsolutnog plandovanja. Pojma nemam šla se u svetlu neprijatno izdogađalo, sem što je moj prijatelj bio pomeo mamac za klenove a ono navalile krkušže, dok su drugi put, kad se snabdeo mamcem za kr. kuše, „radili“ samo klenovi.
Ne znam čak mi da li su čitave do pre dva sedmice postojeće države. I da li su na broju svi državnici. Sad ili nikad potrebna mi je znana pomoć poštovamih čitalaca da mi jave da li su državnicima i sve koze na broju. O tome čovek treba da bude obavešten da bi — svako svojim načinom —O mogao pomoći uvaženim pastirima,
Neprikosnovenost
PRAVILO da je MWritika borez koji se plaća na popularnost još mije naišlo na pravo Tazumevahje u našoj kući, Kod nas se taj porez lati tek kad se mođnik proglasi nepopularnim, i to na regulayan, jednoglasan mačin, Tađa plati sav dugovni porez odjednom, pa bankrotira, tresne o ledinu, Umesto da ga je plaćao malo-pomalo, koliko može da izdrži ne likvidirajući svoju firmu, stojeći i dalje ma mogama. |
Društveni fenomen Naš turizam
ČUJEM da ćemo već ove godine zaraditi i ubudu«
će zarađivati sve veće pare na tome što nam u ze-
mlju dolaze stranci i ubijaju osice na našim pla-
žama, Da stranci stižu ovamo kopnom i vodom,
i da ih ma mnogim jiadranskim kupalištima u julu
i avgustu ima puno, to je stvarnost. Daista bismo
morali biti prevelike budale kad se na takvoj či-
njenici ne bi mešto čestito zaradilo, Stručnjaci,
doduše, tvrde da mi u ovome nismo suviše Dpa-
metni, Prema mnogim našim iskustvima iz raznih
oblasti privređivanja, ne vidim što stručnjacima
ne bi trebalo verovati. Istovremeno treba vero-
vati da će nam — kao obično — u dvanaesti čas
isprorađivati potrebni klikeri, pa da će nam ule». teti u džep i one devize koje. zasad raznosi buw//i „inaše morske nespreinosti, | | o m PA GT; BM, 4, Samo, to je jednasttana-stvari. Postoji i druga ' o kojoj ne izgleđa da se dovoljno pošteno bri-
nemo.
Mi smo socijalistička zemlja i naš turizam bi, valjda, kao i sve ostalo, trebalo svakome o tome da svedoči. U ušima revolucijske generacije (uzeto široko, u smislu: savremenici revolucije) ostali su samouvereni zvuci koji su pre četvrt stoleća odjekivali o naše brdske strane i zidove gradskih ulica: „Amerika i Jengleska biće zemlja proletferska“, Može li taj zanos da nađe mesta u savremenoj turističkoj stvarnosti, Pitanje se po stavlja: Hoće li Amerikanac, Englez, Francuz, Belgijanac, Holanđanin, Norvežanin, „Šveđanin, Nemac, posle susreta sa Jadranom, sanjati i o novom obliku našeg života ili samo o našem mort!, koje je čarobno od davnina?
Jugoslovemski čovek, turistički privređujući, ' treba da se kupa u znoju jer je to za nas posao s izgledima. Ali moralo bi se videti kako se sve više, a ne sve manje, kao trudbenik koji je zaslužio predah, kupa i u moru, da uživa zajedno s Amerikancima i Englezima, Francuzima, Belgijancima, Norvežanima, Šveđanima, Nemcima. .
Teži se· da na Jadran dođu imućniji turisti od kojih svaki pojedinačno može da ostavi dosta deviza, pa brinemo kako takvima čapraz=-divan da se napravi, Zar naše turističko opredeljenje ne bi moglo biti: đa na odmor ovamo dolaze baš skromni Yadnici iz celog sveta, u ogromnom broju, i da se veći priliv deviza ostvaruje na poznatom geslu veštog trgovanja „veliki promet — inala za” . rada“? Da se hiljade stranih radnika nađu u leto” . valištima naših radnih kolektiva (uslov: da bude mnogo baš fakvih letovališta), pa da tu dolazi do bratimljenja i đa se s verom opet peva „Amerika i Jengleska...“
To je, dakle, ta druga strana stvari na koju se zaboravilo. Zapostavimo li to, bićemo samo bakali svoga mora. Krčmičemo ga, recimo, sa nekim trgovačkim računom, koji će strane ljude, našć goste, međutim, dovoditi do uverenja da se nema računa živeti u socijalizmu. To bi bio turizam koji izbija iz glave najlepše društvene snove, turizam u kome bivši partizan, zaveden jednom krat kovjdom kalkulacijom, pere sudove čak i bivšem gestapovcu,
AAA VV VV VV VV |
primijiene knjige
blemsko-bibliografski pregled osnovnih škola, pokre-
ta i pravaca u savremenoj italijanskoj filozofiji pro praćen izvesnim Mritičkim napomenama O pogledima
SVETLANA KNJAZEVA: „FILOZOPIJA BERTRANDA RASLA“, „Naprijed“, Zagreb 1966 Str. 126 Studija Svetlane Knjazeve pruža analizu Raslovih filozofskih pogleda i daje ocenu Raslovog filozofskog dela. Ova knjiga predstavlja jedno od uspelijih rasvetljenja filozofije Bertranda Rasla kod nas.
BRANKOLBO NJASC "BILO RO OTO CMA savremenih italijanskih filozofa. STVO“, „Naprijed“, Zagreb 1866. Str. 64..U ovoj „ta- a
cionalnmoj kritici jracionalnog shvaćanja“ Branko Bošnjak je putem dijaloga kritičke filozofije sa hrišćanstvom nastojao da pokaže zašto je filozofski odnos prema svetu bića jedini adekvatan put u tuma-
čenju mesta i smisla čovekove egzistencije.
radnik i kao psac nije ostavio iza sebe rezultate trajne vrednosti. Đak Pavla Popov'ća on je na ispitivanju maše književne prošlost primenjivao i one metode koje se primenjuju u ispit:vanju političke i ekonomske jstorije i na taj način oživljavpo ne samo pisce o kojima je govorio nego i epohe u kojima su ti pisci živeli i delovali. U svojim knjigama iz stare srpske književnosti i kulturne istorije Dubrovnika, Pavlović se predstavljao kao dobar znalac materije, kao istoričar bpouzdanog naučnog metoda, kao pisac od duha i stil'st kakvih je malo u .
"1astavak na 12, strani
PER HANSON: „PA MAKAR NAM ZIVOT UZET.1", „Naprijed“, Zagreb 1965. Takač. Str. 210, Knjiga' norveškog publiciste o vremcnu okupa-
:Š cije i otporu koji su Norvežani pružali pokušajima PETER VBRBEŠ: „OBRAČUN“, „Forum“, Novi Sad 1965. fašiziranja i porobliavanja u periodu od 1040. do 2ž8-
Preveo Josip Vaso Kulić, Str, 618. Autobiografija Je- · vršetka drugog svetskog rata. dnog od najpopularnijih mađarskih savremenih pi- i saca, dugogodišniepg predsednika. mađarskog Saveza - pisaca, u kojoj Vereš iznosi čitav niz sećanja na veći broj ličnosti mađarskog i inostranog javnog života i ma istorijska zbivanja kojima je bio svedok.
Preveo Željko
ARSA LAZAREVIĆ I SLOBODAN NEŠOVIĆ: „SVI“ JET O TITU“, „Naprijed“, Zagreb 1966, Str, 386. Pred_ govor Miroslav Krleža, Izvodi iz strane štampe, Ta" dio-komentara, knjiga: zbornika itd. koje su u inostranstvu posvećene bredsedniku jugoslovenske republike, sakupljeni na iednom mestu i bogato ilustioYyani fotografijama. predstavljaju dragoceni priručnih za svakoga· ko se bavi istorijom nove Jugoslavije ili ličnošću i delom. predsednika Tita, .
a a ŠTA J ION MALA A Aaa e ea aaa Na AV 1
KONSTANTIN SIMONOV: „ŽIVI TI MRTVI“, Prevela Vida Flaker. Str. 558. „VOJNICI SE NE RAĐAJU“, L II. Prevela Nada Cekić, Str. 9292 ~ 416. „Naprijed“. Zagreb 1966. Roman-epopeja Konstantina Simonova 0. velikom otadžbinskom ratu, Prema ocenamg8s sovjetske Writike roman predstavlja životno delo ovoOš po pularnog sovjetskog pisca.
VJWKOSLAV MIKBCIN: „SUVREMENA TALIJANSKA TILOZOPIJA“, „Naprijed, Zagreb 1966 Str, 142. Pro-
vesniji rad, da ih ohrabri u časovima klonuća, da im savetuje čemu treba da se posvete i čime treAli, bilo bi pogrešno iz ovoga zaključiti .:da Pavlović i kao naučni
2 | KNJIŽEVNE NOVINE