Književne novine
Radovan PAVLOVSKI
GRNCČARI
3 VIRČIĆI VODE u staklenom kamenju Vrte se s mojim likom Ne poznaju me više u rodnom kraju Ko zna što sam zgrešio pred zemljom Kako da opravdam taj zločin vode što nosi hepravdu Flori I teče s dečijim rastućim plačom
Niti voda hjiše moj duh
Niti moj duh njiše vodu
To je treh kada rasta
Biljka s našim Zzagrobnim životom Za mnom. plače a zašto plače zemlja Oblik da joj dam I zato
Ne dodirujte Yukama
Moje razmnožene misli o zemlji grnčarskoj Sto puni jesen prazni glad
Moje hapaćeno kraljevstvo skitanja Mene i moju ljubav neka otkrije kao pijaho produženje zemlje
Koju prošlost da oživiht
da ratujem. |
U koju pećinu da skrivam greh ne znan Koje buduće vreme da odaberem za bekstvo S mojom harfom
U koje bodzemlje da siđem i pevaht
O grnčari
Zelena. zrha grožča
hotrljaće se s mašim likovima svečanosti Sve dok he postanemo
Pijano produženje zemlje.
...
ŠTA MI PREDSKAZUJE tvoja crvena, boja. ~ Predveče?je u kojem ću zaklopiti oči I ljubeći te
tražiću te s uMhutrašhjim. suncem
Koje mi predskazuje
tvoj odlazak što ostavlja vez od potajnih
; znakova Buru od. koje ne ostade kretanje u kamenju
O O i O OSS Oi SS i CO e; SS O-i
NA OSTRVU KARNOSU, koje je celo nekađ, u stara vremena, bilo jedno kraljevstvo, neodoljivo me privlačila stara ostrvska prestonica, drevni grad koji se takođe zove Karnos. Dok su se drugi brčkali u moru ili pržili na vrućem pesku da bi, za svoje pare, upili u kožu što više skupog sunca, ja sam se zabijao među senke oronulih zidina. U tim ostacima pokušavao sam
da nađem i povežem podatke o jednom bivem životu. Svesrdno mi je pomagao Rok, stazac:sa crvenom gusarskom maramom preko levogvoka: Taj se. inače izdržavao čitajući turi-
stima sudbinu iz zvezda. . .
— Vas čeka velika sreća, gospodine, jer ste rođeni pod... — započeo jc pri našem brvom susretu. | .
— Dobro, Rok, evo odmah koliko ta laž staje, ali skuplje plaćam istinu — pokazao sam prema zidinama. Karnosa.
— Kad bi još i nju čovek znao! — mudro se nasmejao Rok onim svojim jedinim. okom. — Tu je zakopano strašno blago, na pet mešta, a Ja ni o jednom od njih pojma nemam, verujte mi na časnu reč, gospodine, inače bih bio bogat kao grof Osica. . ,
O Roku su mi svi ispričali da je poslednja bilanga, prevarant, i ja mu zato na reč ne bih smeo verovati; krajevi njegovih rukava, iskrPljeni laktovi i šešir probušen ma dva, na ir, na četiri mesta bili su, međutim, dovoljno ubedljivi. Rok mi je najpre pokazao ostatke desetak crkava, znak da su ljudi ovde uvek mnogo Očekivali od boga.
— Ja se još samo u njega uzdam — rekao ic Rok. — Nadam se da će mi on jednom doći u san i reći: »Rok, stara rđo, zlato je zakopano između sedam omorika severozapadno od groblja, Rokle Tađa ću početi da kopam, i biću bogat kao grof Osica! — pokazao Je obe ruke, smežurane, gladne, ali i bez najmanjeg žulja.
Vodio me Rok i od jednog do drugog bunara u Karnosu, dobro očuvanih, jer Je svaki 0d njih tesan iz celog komada tvrdog kamcDa, pa zubić vremena ni za pet stoleća nije skofo uspeo da ih gricne, Na njima se lepo čitaju godina izrade i sekira, znak građa Karnosa.
ok je dizao teški kameni poklopac sa svakog tih bunara i vikao kroz otvor:
— Je li tu blago? |
Odozdo, iz vlažnog mraka, svuda odgovor:
— Blago! .
— Šta sam rekao, gospodine?
— To je već sedmi bunar koji tako odgoBo? a blago je, kažete, samo na pet mesta,
ok, .
~ Samo na pet. .
— Dva bunara sigurno lažu, Rok. ..„— A kad bih znao koji govori istinu, sišao Uih... Ili bih se ugušio ıli bih postao bogat
KNJIŽEVNE NOVINE
Leptir
p EĆINU OD BOJE što leti
ne dodiyuj rukama Na njenim krilima Umire jedno nežno vreme Mač plodnosti se diže Uproleće vraća se izgubljena snaga i kao leptir ; nad ispucahont zemljont me viflaju.
Most
Pp Goa OPROT INO kaplju magle PSt gr j Oj devojko D groMa pokazuje put da napravimo od srca udici i da ulovino mesec ı da zaspimo taro gde Zraci tonu 7 ećnosl!i! za mepoznatim, svetom ZvOHe Slomi se moste Da otplovimo kroz klisuru tvopa eha.
Čežnja
UTIHOM PREDELU kidaju me strasti
Bubanj sa zlim duhom u sluhu mi se vrti Nebo mi želi san
Zemlja nesanicu O tkalje
istkajte sunce
i moje srce na razboje
valjda veselo će mi biti odevena duša Iz neba bez podrške sveta gledaj ptica na krst sleće
Progone me čežhjive oči
Bio sam kraj mora
Nikakve nežnosti
Reč — putahja bolna
tu sPcu je crha
Usred jata ptica
gubim. li svoju ljubav
ili ostajem t ovom vremehu
Kradljivac ploda
TABLO stvaraj talase Koren će mi otploviti u drugu zemljt
POEZIJA
Nebo mesto mehe
Tebe celiva moja ptica
Ljubav telo u pesmu pretače
Ja isto tako nisam sposobah
Da preinačim sudbinu bogova Razdaniću se kao dan
1 potrčaću za nekim skitničkim cvećem Srce će mi se saplesti o paučihu.
S
Žena
O NA JE Šator za hoćivanje muških cvefova
Noćni napev mojeg bostanka Pohod moje snage je tamu Gde je Ona još od Troje Krila svoju slatku tajnu
Bez našeg milovahja ne bi bilo 104 Niti bi se kovali prsteni od meteof?a Niti bi bili haslikani u otrovu usamljenosti
Nakon brodoloma kao zalutala svetlost tražim njene oči
·Odiseja moje ljubavi
Odzvanja
U njenim dolinanta.
Cigani
R ASTRKANI kao tamne kapi kiše U žezi
Nit crkvu za molitve
Nit državu za rat imajt.
Za druge mač su iskovali
Za sebe. su pesmu usamljenu ispevali A onog što najlepše među tijima beva Za svoga vladara su izabrali.
Povratak kući
V RACAM SE Svoju reč da zakopam pod zemljom Cuteći da otputuje Ne prekidaj igru svojih kćeri Da bi im govorila U zelenom obruču šume
EPEIĆA. IKNIUEŽ EZ NIBH | NOW BN ZA“!
Ljubiša MANOJLOVIĆ
kao grof Osica, gospodine... Grof Osica?... Ko je bio grof Osica? Šta, posle kraljevih. nisam vam pokazao najsjajnije dvore u Karnosu?... Ovuda, gospodine, između ovih smokava... Berite ih slobodno, inače ih grof Osica više ne bere. |
Kroz lišće blesnuše zidovi od mermera, kao onaj od koga su građene crkve. Goli zidovi bez krova držali su se čvrsto i izgledali novi, iako je natpis na njima govorio da su podignuti još 1438. godine, Između njih su takođe izrasle smokve, a usred smokava sc beleo još jedan bunar, veći no svi drugi koje mi Je dotle pokazao Rok, i raskošnije klesan. Na njenu takođe urezana sekira, a pored sekire još jćdan znak: osica. Ispod osice godina 1438.
—... Blago? — vikao je u bunar Rok.
~—... Blago! — odjekivalo je iz dubine. 7
Znak osice se nadnosio i iznad otvora koji je nekad predstavljao dvorsku kapiju. Ta osica je bila izvajana u veličini ovećeg jastoga ı u njoj je bilo nečeg pretećeg. |.
— To je plemićki grb moćnog grofa Ričarda Sidera, kod koga, mogu vam reći, nije bilo trte-mrte, nego što na um to na drum. Svako je krio oči kad na plemićkom saboru uzmc reč grof Ričardo Sidero, jer taj nikoga nije brenovao, a niko nikad nije bio siguran da grof Sidero neće tog dana baš njega zeznuti. Sam kralj Ekvinocio je drhtao kad progovori Sidero, neće li i njega ujesti ta osica od grofa... Grof Ričardo Sidero bio je tako ljut kritičar da je svaki čas voleo da opali po koju strelicu kralju uz nos... I vidite vi, gospodine, kakve je dvorove taj grof Ričardo Sidero Osica podigao, kako je u to staro doba kritika, reći ćemo, bila poštovana i nagrađivana, a ne... Ja danas posranom krčmaru Mariju ne smem reći da prodaje kiselo vino, #gOSpodine, a Ričardo Sidero Osica mogao Je ı kralju oca i mater skresati. Takav je bio grof Ričardo Osica i takva su TO VT mena bila, gospodine. Mogao si biti uočljiv koliko ti duša hoće, od toga si samo sticao više časti i masti... Ričardo Sidero Osica je bio svima ris, ali svojoj ženi nije. Prema ženi je bio kao golub, stalno je gugutao nad njom. Kad mu je umrla, odlazio je na njen grob i na njemu ležao potrbuške... Ne lažem, to u crkvenoj knjizi piše...
— Baš u crkvenoj? e:
— Da, tamo je o Ričardu Siđeru Osici sve zapisano, mada ja, razume se, znam i više, jer je moga deđe ded, pa njegovoga dede ded, i još četiri puta tako do onog mog dede koji je jeo bogu dane kad i grof Ričardo Sidero Osica svoje smokve, taj dđed je sve to svojim
i &
očima video, gospodine, tako da vi ovo sad slušate iz prve ruke,
Stari Rok se slatko smejao, shvatajući sve to kao jednu igru koja, zato što nije lišena i takvih pojedinosti, zaslužuje dvostruku napojnicu. Ali ja sam stvari uzimao ozbiljnije. Dovodila mc do uzbuđenja svaka sitnica koju saznam o Životu najvećeg kritičara i bundžije starih karnoskih vremena. Polazeći dalje, okrenuo sam se više puta da ponovo vidim ogromnu, strašnu osicu od mermera s urezanom godinom 1438.
Zašli smo na groblje gde je, u Karnosu, najviše sačuvanih starih natpisa. Kod grobljanske kapije bio je i grob Ričarda Sidera Osice. Godina rođenja 1402, godina smrti 1473, što znači da je, i po izgradnji blistavih dvorova, ljuti ris poživeo još koju deceniju.
Kraj Ričardovog groba nekoliko drugih nadgrobnih kamenova. Grof Karlo, rođen otprilike kad i Ričardo, ali iščilio 1438. I grof Viktor, takođe Ričarđov vršnjak, ohladio se, kao i Karlo, 1438. Još jedan iz iste klase grofova, grof Teodor, 1438. otišao bogu na istinu.
| — To su najbolji prijatelji grofa Ričarda Siđera Osice, ali njihovi dvorovi nisu sačuvani — objasni mi Rok. |
— Zanimljivo, poumirali svi 1438. godine!
— Te godine je ovde proždirala ljude malarija, Karnašani su jedva nogže vukli...
— Ali to je 1438 godina kad je grof Ričardo Sidero Osica sagradio najveći dvorac u Karnosu... Kako vi to objašnjavate, Rok?
. — Vi kao da nešto sumnjate? Kakvog bih ja računa imao da vas radim, gospodine?
Sava JOKIĆ
. KAZNA
H TEO SAM jednu želju da stvoyim tog divhog leta sa puno strava jesen je pristizala dani umirali odustađoh u nedostatku IHaterijala.
1 tih je dana | sunce ostavilo svoje fragove na usamljenon
stehju sutoni pristizali dok mesečeva sela svetlučaju ka bescenju mesec se nije pojavio ; Namerno sam ga izostavio u pesmi.
Navratih \ Da razmenimo dve tri reči Prozor da otvorim
Na mojoj kuli od uzdaha.
U MOTAJT E U crna platha zvolHa Iz slomljenog srca Jzvire Vodopad lepote
Spustite sunce Da uzment tamni deo vida
More puhi Prazni krčag od suve zemlje.
Pelivani
| SNA poleću Kao čista svila ehergije Gonjeni od leleka krvi Odasvuda vire sa zapaljenim bakljama
Koliko je teško Da se održava ravnoteža sa nebeskim telima I da se peva
Ja radim ohHo • Što su zaboravili da urade bogovi Pri postanku sveta nisam pobegao
U duši sam se video viši od platite 1] azbih
Taj splet reka
U plod.
Napomeha:
IzboP? pesama je iz hajtovije zbihke poezije »VISOKO PLADNE« — (»Visoko podne«), makeđonskog peshika Radovana Pavlovskog koju je nedavno izdalo izđavačho preduzeće »Kočo Racint« iz Skopja. Pesme je odabrao i preveo BRANKO KARAKAS.
Rok nije imao takvog računa. i
— Ljudi lažu i iz neznanja, dragi moj Rok.
Hteo je da mi okrene leđa, pa da se sam nosim sa svojim traženjem dlake u karnoskom jajetu. Ali to nije bilo teško sprečiti. Glađeći bradu velikom plavom novčanicom, Rok je došao na ideju koja je čak vredela tolikih para:
— Ama, šta vi slušate iednu matoru buđalu da vam koješta lupa?! Zašto vi kao učen čovek ne biste lično ždraknuli u crkvenu knjigu, gospodine? Knjiga koju je Rok zvao crkvena bila je iedna u crkvi brižljivo čuvana hronika grada Karnosa, iz pera starešine manastira, šesnaesto stoleće. U njoj sam našao i odeljak o grofu Ričardu Sideru Osici, Doista stoji da je bio vrlo rečit i uočljiv grof, tresli su se ziđovi kad uzme reč na plemićkom saboru. Grof je zbog svoje slobode i otvorenosti uživao veliko posštovanje ostale vlastele, pa je od njega veoma zazirao kralj Ekvinocije, koji je tada vladao ostrvom. Gođince 1438...
Napregao sam pažnju da odgonetnem svć šledeće reči latinskog jezika... Godine 1438, stajalo je došlovno u knjizi, spremala seče pobuna. protiv kralia Ekvinocija, u koju jć bio umešan ı grof Ričardo Sidero kao kolovođa. Po ranijem dogovoru, na saboru vlastele, protiv kralja Ekvinocija su se izjasnili grofovi Karlo, Viktor i Teođor, a na kraju je trebalo da uzme reč grof Ričardo Sidero i zatraži kraljevo svrgnuće, Kad se najzad popeo na govorniću, i kad su sve oči bile okrenute prema njemu, gromoviti govornik je mahnuo rukom.
— Kako ti kažeš, Ričarde, tako ćemo stupiti. Kažeš li đa, oborićemo kralja Ekvino-
cija! — vikala je vlastela, dok je sam kralj.
fikvinocio već gledao da zbriše u kakvu mišju rupu.
Grof Ričardo Sidero i dalje nc reče ništa, ac Oošinu nijednom ođ svojih uobičajenih munja, ne raspali nijednim svojim gromom, Samo je dalje odlučno, i sve odlučnije, sa licem punim gneva, mahao rukom levo-desno. To je rnačilo: ne! Pobuna je time bila presečena, posle čega kralj Ekvinocio učvrsti svoju vlast, podižući često vešala, a ne sazivajući do svoje smrti više nikakve sabore, Grofovi Karlo, Viktor ı Teodor prvi su visili, dok kralj. polovinom
svoga imanja nagradi vernog grofa Ričarda Si-
dera, koji te godine sagradi veličanstven d - vor
i, umesto buba-mare, uze osicu za svoj novi o | grb. OTO še on u svim povćljama spominje kao najbogatiji gr Siddro Oea JDOgatiji grof ostrva Ričardo
Ne piše više ništa, to je sv. j | nom dosta. EVO JO. JR RIČI,
— Jedino mi još nije jasno, Rok, zašto je tek tada uzeo osicu kao grb; više bi pristajalo da je to učinio ranije.
Rok je za kratko vreme s očajanjem ćutao na suncu. U stvarima grada Karnosa on ne voli
da pitanja ostaju bez odgovora. Najzađ se pre-.
nu i dade objašnjenje koje iz njegovih usta i sađa možete čuti ako posetite Karnos i zamo-
lite starca da vam pokaže gradske znameni-
tosti: ;
— ... Baš tog trenutka kad je grof Ričardo Sidero otvorio usta da kralju Ekvinociju potpraši tur, odnekud nalete osica i ujede grofa za jezik... Najednom više nije mogao reći mi »a« nego samo »e«... Osica mu je sačuvala život i donela grdno blago... Samo, šta mu je to kad se celo života posle kralju Ekvinociiu uvlačio u šupak... Omekšao je kao pita i nije smeo nikad više da pisne.., Drao se samo kao poslednja baraba na svoju ženu i, kad je mučenica umrla, on joj se još popišao na grob.
i!