Književne novine
|L s“ ekt a el L n O Sf ı
DANA
»FILM-NOVOSTI«
VEĆ DUŽE VREMENA u Beogradu osećala se potreba za jednim ozbiljnim listom o filmu, jer, na žalost, sem »Filmskog sveta« (koji se svakako ne može uvrstiti u listove koji ozbiljno prilaze problemima filma) nijedan list o filmu nije ni postojao. Zato se pojava prvog broja »Film-novosti« i očekivala sa velikim nestrpljenjem. Međutim, to treba odmah istaći, prvi broj ovc nedeljne filmske revije nije opravdao očekivanja i odgovorio svojoj svrsi. U velikoj smo nedoumici, skoro da i ne možemo da se snađemo i odgovorimo na prvo pitanje koje se nameće: šta se »Film-novostima« htelo?
Ako je želja izdavača i autora, koji su se okupili u prvom broju ovog lista, bila da nas stvarno »približe filmu i da film približe nama«, ondai al u tome nisu uspeli iz sasvim jednostavnog razloga: sve što smo pročitali u njihovom prvencu mogli pg. pročitati i u »Svetu«, »Večernjim novostima«, »Ekspres Politici« ili »Filmskom svetu«, a ako smo želeli da pronađemo nešto ozbiljnije o filmu, onda smo morali ostati razočarani, jer osim nekoliko članaka ı razgovora povođom filma »Štićenik« skoro sve ostalo je na nivou »Sveta«, Čak je objavljena i fotografija Lole Đukića uz izjave Lolinog »klana« o Loli a povodom njeBove nove TV serije ili bolje da citiramo: »Nacija je ponovo na okupu pred malim ekranom: Lola Đukić počeo je novu humorističku seriju«. Jedan zaista estetski prilaz, Jednom zaista umetničkom ~doga.
uU- -
Divno je što konačno imamo jednu filmsku reviju!?! i što je PKI savet pored »Večernjih novosti« poEL »Tugoslavija-fijmoma i Fonlom za unapređenje ki · lije SR Srbije! je · Hiaamatogra
M. P.
BRANIMIR DONAT NJIM SAMIM
RENOMIRANT STRUČNJAK za Šenou, Nušića, Remboa i Zolu, tehničku opremu knjiga i valianost preVOZA «58, OPAO ki deikt: Brani-
pop acio je u »Telegramu« M • Oktobra 1966. nekoliko Oštrih kritičarskih strela na knjigu Bore Glišića o Nušiću i likviđirao je u ovih nekoliko rečenica:
»Bora Glišić, poznati beogradski teatrolog, autor je slične knjige o Branislavu Nušiću. Njegov Nušić njim samim mogao bi se zbog dosta pretencioznih teoretskih ambicija nazvati Nušić po Glišiću, jer za razliku od Jelčićeva rada, u ovoj knjizi ne susrećemo onu sretnu sintezu privatne skromnosti i stvaralačke ambicije tako neophodne ovoj biblioteci, teoretiziranje, vrlo često preuzetno, zamagljuje neke bosve jasne, gotovo bismo relkli tehničke probleme i uzdiže ih na piJedestal metafizike. Nušić zato nije tako iednostavno sišao u javnost iz okvira ove knjige, on se jadan vrlo često koprca na Prokrustovoj postelji Glišićevih teoretskih Kkoncepcija. U ovom trenutku ne treba. ići za tim da dobijemo golu faktografiju, ali i u interpretaciji valja
iti suzdržan i razložan, a osnovna teza, ona o mediteranskom porijeklu Nušićeva smiieha rekao bih da lebdi nad provalijom izmišljotine«.
Zaboravio ie samo jedno u svo· me pamfletskom gnevu: da ova kvo pisanje više predstavlja Donata njim samim, no što može da likvidira jednu Knjigu koja je u mnogom pogledu značaina.
SJAJNE PERSPEKTIVE GLUPE DECE
DO OVOG veoma utešnog zaključka mogao bi da dođe čitalac beogradskog »Sveta« kad bi bio dovoljno lakoveran da primi zdravo za gotovo ono što logički implikuie naslov članka »Veliki ljuđi bili su glupa deca« objavljenog u bro{i 8 mneđeljnika od ć, novembra
. Članak o kome je reč, prenesen je iz pariskog »Kandida«, a predstavlja iscrpan prikaz jedne *hy e knjiga psihološke i Kvazi-psihološke literature kojia se tako izdašno štampa u SAD. Autori prepričanmog dela, Viktor i Mildred Ger. cel, stavili su sebi u zađatak da kroz životopise 400 slavnih savremenika — naučnika, umetnika, političara, pisaca — utvrđe zajedničke karakteristike u intelektualnom i duševnom razvoju tih istaknutih ličnosti.
No, bez obzira na objektivnu nawčmui vrednost prikazane Knjige (Gjii sc origimalni mnslov, uzgred budi večeno, u ovom Wrilogu me možc maći), sam tekst članka nije dao za pravo uredniku — ma ko
Ž
om bio: naš, iz »Sveta«, ili onaj »Kandidove — da zarad živlieg i privlačnijeg naslova ustvrđi jednu apsurdnu stvar, Nigde se ne vidi da je bilo ko od tih 400 ljudi ma dečjem uzrastu imao količnik inteligencije „svojstven umno žzaostalima; naprotiv — sami Gercelovi konstatuju da je ogromna većina (80 odsto) anketiranih spadala među »izuzetno obdarenu« decu. Očigledno je da su ovde gluom decom sasvim proizvoljno kršteni oni dečaci i devojčice ko: ji se teško prilagođavaju svetu i sredini, koji se »čudno« ponašaju, povlače u sebe, i predstavljaju problem za roditelje i vaspitače.
Bilo bi nerealno očekivati da se urednik jednog neđeljnog lista oseća »kao kod kuće« u svim naučnim disciplinama koje, u popular nom viđu, dotiču prilozi spušteni nanjegov pisaći sto; alinije preteran zahtevakoseod njega zatraži da bar savesno pročita tekst svoje vubrike — pre nego što će ga poslati na rotaciju.
UČITELJI, ŠKOLE, VIŠKOVI ...
U BOSNI I HERCEGOVINI, kako nas obaveštava u »Mladosti« od 2. novembra ojistav Lubardđa, nema više slođodnih mesta za učitelje. Pre svega godinu dana samo na teritoriji sreza Sarajevo nedostajalo je oko 1.000 učitelja, prema
. zvaničnim statistikama. Danas u
Bosni i Hercegovini, prema istoj informaciji, radi 10.000 nestručnih, ili polustručnih učitelja, dok završeni učenici učiteljskih škola u Sarajevu, Mostaru, Banjaluci, Foči, Bijeljini, Tuzli, Travniku uzaludno očekuju posao ili se zapošljav..ju van svoje struke. Ovakvu. situaciju stvorila je, prema Lubardinim jnformacijama, jedna posebna vrsta politike »ušteđa«, koja se svodi na to da tamo gde normativi predviđaju, recimo, tri učitelja, rade dvojica, a tamo gde su potrebna dva, posao obavlja jedam, a u svakom slučaju, „umesto đRkvalifikovanog: stručnjaka — »stručnjak« bez diplome! Nekoliko dana kasnije »Borba« jie donela intervju sa dr Dragutinom Frankovićem, direktorom Jugoslovenskog zavoda za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja i sa Mihailom Juhasom, stručnjakom toga zavoda. Oni su naveli neke podatke o stanju osnovnih škola, na kojima bi morali isto tako ozbilino da se zamislimo. Školske 1964/6. godine ponavljalo je razred 366.850 učenika osmogodišnjih škola ili 12,34%. U nekim nerazvijenim područjima broj ponavljača u osmogođišnjim školama kreće se i preko 20 procenata. U izvesnim školama polovina učenika jedne generacije završi osmogodišnju školu dok je polovina pre okončania osmogodinjeg školovanja nmapusti. .
Tako su ove informacije uzete iz dva različita izvora možda su navedeni podaci u tesnoj vezi jedan s drugim, Nije li ono što su rekli TFranković i Juhas dobrim delom i posledica »politike« uštede o kojoi
u svom komentaru u »Mladosti« .
govori Vojislav Lubarda.
KOCKARI SAMOUPRAVLJAČI? GUŽVA OKO KOCKARNICA se ne stišava.. Dok se gotovo na svim forumima, političkim i upravnim, raspravlja o kocki i kockarnicama, kockarnice, prema informacijama „»Vjesnika«, »niču kao gljive posli je kiše«, Samo na teritoriji Hrvatske postoje kockarnice u Umagu, Rijeci, Opatiji, Zagrebu i Dubrov-
niku. Nedavno se i Karlovac Uuvr-'
stio u red »evropskih velegrađova«, a uskoro se uzbudljivi događaj Ot varanja, kockamice očekuje i u Splitu. Ako se tome dođaju kockarnice ma crnogorskom Dprimo?ju, l
· međutim,
Sloveniji, u Beogradu i još nekim mestima wu Srbiji, onđa postaje jasno da je situacija postala zrela za rešavanje. Tim pre Što istovremeno dok niču kockarnice sudije za prekršaje i opštinski sudovi izriču kazne sitnim kockarima koji se kockaju van zakonom zaštićenih kockarnica. Zbobor SR Hrvatske počeo sa razmattranjem zakonskog projekta koji treba da reguliše položaj kockarnica na teritoriji ove republike, ~
Prednacrt predviđa da kockarnice mogu da budu samo u posebnim zgradama, jer će se ma taj način RRORTORU HI kockanje jugoslovenskim državljanima, što je ranije bilo mogućno. U roku od šest meseci kockarnice, koje se po zakonu tretiraju kao radne OTganizacije, moraju da usklade svoja poslovanja sa odredbama ovoga zakona. Ukoliko posle tog roka nc ispune zakonske uslove moraće u roku od mesec dana da obustave rad, s tim što će radne organizacije biti kažniene do 10.000 novih dinara, a odgovoma osoba do 1.000 novih dinara.
Od donošenja ovog zakona očekuje se da će biti rešeno pitanje kockarnica u našoj zemlji već i time što će ubuduće biti otežani uslovi za njihovo otvaranje. Još se jedino ne zna da li će i kockarnice birati -— organe samoupravljanja! A ako se i to dogi
nesumnjivo dobiti jedriu novu, Vrlo značajnu dimenziju, đostojnu dubljeg (naučnog) ispitivanja i izuča „vanja.
ŠTAMPANA ČOVEKOVA MISAO JE ROBA KAO I SVAKA DRUGA
»EKONOMSKA POLITIKA«, beogradski nedeljni list (ili časopis) za stručno raspravljanje o pitanji ma iz oblasti nauke čije je ime on uzeo za svoj naslov, u br. 762 od 5, XI o.g. ponavlja svoju tezu, oslo, njenu na neki citat iz dela Karla Marksa, o knjizi koja je roba kao i svaka druga, dodajući sa svoje strane da »probleme proizvodnje i prodaje te robe valja rešavati kao i probleme svih ostalih roba, a ne mistifikovati stvari i u ime kulture tražiti dotacije iz državnog budžeta«. To je u ovoj Sstrogo (ili blago, umereno) stručnoj publikaciji rečeno (odnosno, napisano) povodom nedavno obnarodovane Uredbe Saveznog izvršnog veća o izmeni i dopuni Uredbe o opštim uslovima za davanje potro šačkih kredita, kojom se ukida o baveza: korisnika kredita za knji ge da pre korišćenja kredita polože 20 procenata u gotovom. : Nama mnestručnjacima .za Dpitanja ekonomske politike, ali veoma zainteresovanim za sudbinu krji ge, bolje „rečemo, za mogućnost prodiranja svake dobre knjige (Umetničke, filozofske, . naučne, da: kle i stručne ekonomsko-političke knjige) u široke mase naroda, iz gleda i čini se, sada, posle donošenja pomenute Uredbe Saveznog izvršnog veća, da su upravo Dre duzeća za izdavanje knjiga ovom Uredbom primorana da umere ! obuzdaju svoje ckonomskce apeti te, i da je pristupačnost knjige skromnim finansijskim potencija: ma običnog jugoslovenskog građanina tom Uredbom olakšana j potpomognufa. List (ili časopis) »Ekonomska »olitika«, smatra da je Savezno izvršno veće donošenjem pomenute Uredbe »po
pustilo pred pritiscima (uostalom
ne prvi put)«, pa kaže: »Možemo, da posumnjamo u efi. kasnost ove mere«,
»Književne novine«, zaista, mne prisvajaju sebi čast i slavu da su baš one bile. taj činilac koji jć svojim »pritiskom« izdejstvovao Uredbu Saveznog izvršnog veća, O izmenama i dopunama Uredbe o opštim wslovima za davanje po
toga je, Sa- ·
i, samoupravV-“ ljanje će, i u teoriji i u praksi,
međutim,.
trošačkih kredita, ali one mogu i smeju, u ovom trenutku maših krupnih društvenih i ekonomskih perturbacija, da budu zadovoljne što je našem građaninu Omogu ćeno da pod povolinijim uslovima dođe do knjige za čiji sadržaj i tematiku on ima budnog interesa, List (ili časopis) »Ekonomska politika«, sa punim pravom sa pozicija svoje posebnonaučne struč nosti zaista može braniti svoju e· konomsko-političku tezu »knjiga je roba kao i svaka druga«, no mi znamo da uporedo sa ekonomskom politikom postoji i opšta socijalna politika a takođe i. specifično kulturna politika, što će reći, politika održavanja, negovanja, unapređivanja i razvijanja . kulture. Dodđdali ismo zato, više u rtilu književničkih šala no na planu maučne argumentacije, sleđeću mzv lu igru argumenata, kojima »vlada« jedne socijalističke zemlje da. je pravo na opstanak i pojavu. Higijenski toalčtni papir »Golub« (»Na-ma« Zagreb) ili bilo koji drugi higijenski papir, mekan i delikatan, isto je tako roba kao i »Kulturino« izdanje Paskalovih »Misli«. I_onda, kada je, po kriterijumu »Ekonomske žppolitike« »knjiga roba kao i svaka druga«, kađa je duboka i plemenita ljudska misaonost francuskog filozofa sečenta (17. veka) isto tako roba
kao što je to i toaletni papir, ili
frižider, jli' paradaiz na pijaci, dopušteno je pretpostaviti da je du boka ljudska misao isto tako Dotrebna, korisna. i upotrebljiva kao što je to i — toaletni papir. A, kada je čovekova misao roba, onda je, u krajnioj konzekvenciji, i sam čovek roba, koia se može kupiti. Jer, kad je ljudska misao: nost i osećainost, materijalizovana u obliku knjige, samo roba i ništa više, zašto i sam čovek, uDTkos činjenici da je davno ukinuto ropstvo, ne bi bio robal
Želimo kupiti štof za odelo, e lektrični"rešo, toaletni papir I čoveka, kao radnu snagu, Usred socijalizma, želimo kupiti knjigu, želimo kupiti misaonost i osećaj most čoveka, želimo kupiti, dakle, samog čoveka,
Izgleda, ipak, da smo duboko zaostali za svojim vremenom, jer štampana čovekova misao nije isto što i on sam. Moramo se, da kle, umeriti i kupiti liudsku misao, štambanu na papiru, misao koja ie isto tako roba kao što is to i krompir, luk. moćni sud, televizor ili »fića«. Moramo shvatifi da jedna vlada, jedna sociialistička vlada, nekim svojim „uredđbama, pod nmečijim »oritiskom« ne*prvi put — vodi i neku kulturnu a ne samo i jedino ekonomsku politiku.
VOLITE EI VOZOVE? CVEĆEM OKIĆEN, pesmom 1.500
gračana Ploča ispraćen, od stotina.
hiljada usput dočekivan i ovacijama pozdravlian — javlia 5, ovom meseca Z. Bostandžić, đooisnik »Politike« iz Mostara — pošao je ma svoie poslednie putovanie, premun puinika bez karata, "praćen »svim
. Wočastima prema onome koji ođiazi
i koji ima ogromne zasluge za razvoi celog ovog hraia« — mali voz, »ćira«, nm Wruzi uzanog koloseka Pleče — Sarajevo. IVA
U Mosfaru, saznaiemo, „dira ie
ročekan voinom muzikom # omroštainim govorima predistavnika mostavskih želevmičava i motovedsednika mostarske Skuoštine. Na' poslednioi stemici, orttee i »ćirinih« osam dđemeniia, u Sarajevu, druzi »Politikin« demisnik, A. G,. zabeležio je, istee dama, da ie mali voz zakmnsmio 150 rimuta, i da sn Žželeničavima, za sećanie na ovu Pposled. nju veožmiu, Omđdeliemi vožmi smfovi
'(Baš lepo, ako ie baš i semtimen-
kodošno obrostite, ier i oni odlaze, da se ne vrate, kao ljudi,.} Nastavak na 12, strani
| | 4
ŽIVOT OKO NAS
ha Irie
Ljsbiša MANOJLOVIĆ
Razmišljanje na slovo R
OTKAD KOMUNISTI hodaju i za novine, po štamparijama, 1Z. slagačkih sanduka, strašno brzo nestaje slovo R. Troši se na reči: reakcija, revolucija, republika refor. ma... U poslednje vreme to tako upotrebljavano i zloupotrebljavano slovo R harčimo sve više i na jedmu ako ne novu ono donekle na nov način tretiranu reč rotac1ja.,
Rotacija — mera smišliena između ostalog i radi toga da kad neko zajaše jednog trenutka mora i da sjaše, i to po samoj sili zakona, ·
Pre nekoliko dana, pri štampanju zaključaka Savezne konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije o aktivnosti u skupštinskim izborima (treba da se održe sledeće godine) sama reč rotacija nije upotrebljena. Ali u zaključcima se odlučno kaže da će se Socijalistički savez zalagati »za punu pri· menu ustavnih načela o ograničenju ponovnog izbora u predstavnička tela i njihove izvršne organe«.
50 živoj svesti nam je ne tako redak čova koji se ušančio u, fotelju, pa svoj položaj brani do poslednje kapi (naše) krvi. Tačno je, svi volimo da takvog zahvati na slovo, na slovo R (rotacjja). KEA
Ovakav stav Socijalističkog saveza zato može naići na odobravanje. Ali moglo bi i drukčije da se razmišlja: o. | ·
U despotiji, birokratskom štimovanju i ra&poređivanju, obavezna rotacija donosi. meke promene. Nabačen kao pouzdanik odozgo, na položaj dođe novi čovek, katkad nesposobniji od starog, sa manje boje, manje ukusa, manji i kao ličnost, pa manje može i da nam se penje na glavu. Ali čemu načelo obavezne rotacije treba da služi i u koliko ozbiljnije za. koračimo u socijalističku demokratiju?
Ako doista građani sami odlučuju koga, će kandidovati, ako radne mase osete da ie stvar opet u njihovim ·rukama, naši izbori će najzad prestati da budu mrtvo more. Razleđeni, oživeli birači umeće da biraju, pogotovo ako ne bude kao što bog reče Adamu: »Izvoli, stvorio sam ti ženu Evu, pa sad birai«. Koga smatraju pravim čovekom njihove borbe, radni ljudi biraće rado i deset puta uzastopno, jer istinski čovek od tog posla i nije samo za neke četiri godine. Njega će birati, a koga smatraju buba-švabom neće birati i ne treba da ga biraju nikada. Onda, što će nam rotacija? TI, zašto bi se opštenarodna politička organizacija hvatala za to načelo kao dragi kamen, kad on to nije. Zašto da veliča njegovu primenu, zašto da ne traži njegovu promenu?
,
zemljom 1 pišu
Odričem se svoje venčane vile...
SKUPŠTINA SR SRBIJE, gleda da. se otrese” krasnih zgrađa: koje su služile va-visoko idimi+-„dođimi, takozvanu reprezentaciju.” :
Kad su vile zidane, nije se znalo, ili nije htelo da se zna, ko plaća. Sada treba da plaća onaj koji i pije, pa se naprečac uvidelo đda vile ne mogu biti rentabilne. Sa takvim računskim felerom, njih od Skupštine SR Srbiie niko neće da uzme. Baš u takvom sticaju našle se neke dobrodušne ustanove koje ovoj Skup štini nude na poklon još i svoje vile. .
Vile nisu krive što smo ranije radili drukčije, One nisu ni zaslužne što prelazimo na poštenije društvene norme. To su jednostavno lepe, ali mrtve zgrade (štela, ne umeju da pričaju), i prema njima se valja ponašati kao prema. zgradama. Kolko ih se sada svi odriču, postalo je već smešno, Ali ako one počnu da se krune, propadaju i da se raznosi što na njima i m njima vredi, biće ipak žalosno.
Operacija uspela . . .
PRE PVE-TRI GODINE, sa svečarskom pompom, otvorena je Kalna, prvi rudnik urana U našoj zemlji. Podignut je ı moderan grad (xer kondišn« u hotelu), n Sada, odlukom Savezne komisije za mnuklearnu energiju, Kalna, koia je koštala deset milijardi starih dinara, zatvara se. Rudnik i njegov grad oslaće da zvrje prazni. „Tražeći hleba i posla, šest stotina rudara već je zakucalo na prozorče biroa, i Zašto nas ova vest toliko zapanjuje? Da li zato što nismo dovoljno stručni, pa ne Yazumemo neke najviše uzlete privrednog smisla i duha? . Predstavnik Savezne komisije je u Skupštini to ovako obiasnio: i — Prestali su razlozi za dalju eksperimen falnu (? — Lj. M.) eksploataciju rudnika urana u Kalni, jer smo postigli što smo hteli. Ljudi su, dakle, to hteli. 1 to — baš to što se, eto, dogodilo — savršeno im je pošlo 75% om. : \ Jednom ramije u nekim novinama Pročitao sam naslov »Da bi u mraku okrpili gumu na biciklu, zapalili snopove pšenice«, Niie stajalo da li su ti maistori iz Savezne komisije 28, WU· klearnu energiju. S
Pričaćemo o štampi
JUGOSLOVENSKI TNSTITUT za novinarštvo uveliko priprema simnozijum o štampi. Priia· vio se i Miodrag Avramović. generalni sekretar Saveza novinara Jugoslavije, sa temom »Etika javne reči«.
. Žar ne bi bilo obuhvatniie, samim tim, 74nimliiviie. da tema glasi »Etika iavne i taine rečje (s ilustracijama iz istorije Saveza novi nara. Jugoslavije).
| Vreme sadašnje tamo... Volite ve»ove i sve im veš, |
— Daite mi dobre “učitelje. pa ću vam prevoroditi svet! — govorio ie Laibnic. Dajte vi meni dobro plaćene učitzlje!
KNJIŽEVNE NOVINE